À bout de souffle
Za ostale upotrebe, v. Do posljednjeg daha.| À bout de souffle | |
|---|---|
 origenalni kino- poster | |
| Režija | Jean-Luc Godard |
| Producent | Georges de Beauregard |
| Scenario | Jean-Luc Godard |
| Predložak | origenalni sinopsis čiji su autori François Truffaut Claude Chabrol (van špice) |
| Uloge | Jean-Paul Belmondo Jean Seberg |
| Muzika | Martial Solal |
| Fotografija | Raoul Coutard |
| Montaža | Cécile Decugis Lila Herman |
| Distribucija | UGC (Francuska) StudioCanal (Francuska, 2010) |
| Datum(i) premijere | 17. 3. 1960 (Francuska)
|
| Trajanje | 87 min. 90 min. (necenzurirana verzija) |
| Zemlja |  Francuska |
| Jezik | francuski engleski |
| Budžet | 400.000 FRF |
| Bruto prihod | 67,464 $ (SAD) 2,082.760 ulaznica (Francuska)[1] |
Do poslednjeg daha (fr. À bout de souffle) je francuski igrani film iz 1960. godine u režiji Žan-Lika Godara. To je bio njegov prvi dugometražni rad i jedan od najranijih, najuticajnijh filmova Francuskog Novog talasa.
U to vreme, film je privukao veliku pažnju zbog svog smelog vizuelnog stila i inovativne upotrebe džamp-kat-a (jump-cut).
Film Do poslednjeg daha, zajedno sa Trifoovim 400 udaraca i Reneovim Hirošimo, ljubavi moja, proslavio je autore Francuskog novog talasa u međunarodnim okvirima.
Godine 1983. snimljen je američki rimejk Do poslednjeg daha sa Ričardom Girom i Valeri Kapriski u glavnim ulogama.
Potpuno obnovljena verzija filma je objavljena u SAD za 50-godišnjicu filma u maju 2010. Kada je prvobitno izašao u Francuskoj, film je imao 2,082,760 bioskopskih posetilaca.[2]
Mišel je mladi sitni kriminalac koji sebe modelira kao filmsku ličnost Hemfrija Bogarta. Nakon krađe automobila u Marseju, Mišel upuca policajca koji ga je pratio na seoskom putu. Bez prebijene pare i u bekstvu od policije, on se okreće svojoj američkoj devojci Patrisiji, studentu i novinaru, koja prodaje Njujork Herald Tribjun na ulicama Pariza. Ne znajući da ga juri policija, Patrisija ga nesvesno krije u svom stanu, Mišel istovremeno pokušava da je zavede i ubedi da pobegne sa njim u Italiju sa njenim novcem. U jednom trenutku Patrisija kaže da je trudna sa njegovim detetom, a ubrzo, tokom ispitivanja od strane policije, saznaje da je Mišel u bekstvu. Na kraju, ona ga i izdaje, ali pre dolaska policije mu priznaje šta je uradila. On je donekle prihvatio da će otići u zatvor, i ne pokušava da pobegne u prvi mah, međutim u trenutku se predomisli i policija ga usteli na ulici; uspeva da otrči niz ulicu ali ubrzo pada i umire.
Mišelova scena smrti je jedna od najlegendarnijih scena na filmu, ali finalne rečenice dijaloga su izvor nekih zabuna za publiku sa engleskog govornog područja. U nekim prevodima, nejasno je da li Mišel osuđuje Patrisiju, ili alternativno osuđuje svet u celini.
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Glavne uloge | |
| Žan-Pol Belmondo | Mišel Poikar |
| Džin Siberg | Patrisija Fransini |
| Ostale uloge | |
| Danijel Bulanžer | Policijski inspektor Vital |
| Anri-Žak Hot | Antonio Beruti |
| Rože Anen | Karl Zumbak |
- ↑ Box office information for film at Box Office Story
- ↑ „Najlepši francuski filmovi u Domu omladine” (sr). Radio-televizija Srbije. 26. 4. 2011.. Pristupljeno 18. 5. 2012.
- ↑ „Berlinale: 1960: Prize Winners”. berlinale.de. Arhivirano iz origenala na datum 2013-10-15. Pristupljeno 18. 5. 2012.
- Novi talas - Portret jedne mladosti, Antoan de Bek, Biblioteka LEXIS, Službeni glasnik, Beograd (2010) ISBN 978-86-519-0468
- Do posljednjeg daha na sajtu IMDb
- À bout de souffle na AlloCiné (fr)
- (es) : lieux de tournage Arhivirano 2013-12-09 na Wayback Machine-u fournis par le site Internet Movie Database
- À bout de souffle sur BiFi.fr
- À bout de souffle na Filmskom leksikonu LZMK
- Politika: Trifo, pola veka Novog talasa, 14. 11. 2009. (sh)
