Content-Length: 167923 | pFad | http://sh.wikipedia.org/wiki/Masonerija

Slobodno zidarstvo – Wikipedija/Википедија Prijeđi na sadržaj

Slobodno zidarstvo

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Masonerija)
Masonski trokut i šestar.
(Sa ili bez slova G)

Slobodno zidarstvo ili masonerija (franc. maçonnerie), takođe framasonerija (franc. franc-maçonnerie, prema francs maçons: slobodni zidari), jedna od najstarijih bratskih organizacija na svetu, čija je prva Velika Loža nastala u XVIII veku u Engleskoj,[1]. U svetu sada ima preko 200 Velikih Loža i Velikih Orijenata, od kojih je 100 samo u Severnoj Americi.[2]. U tim organizacijama trenutno ima između 3 i 4 miliona Slobodnih zidara u zavisnosti da li se gleda broj samo takozvanih "priznatih" Masona ili se računaju sve organizacije koje se izdaju kao masonske.[3]

Istorija i razvoj

[uredi | uredi kod]

Iako je prva zvanična organizacija nastala 1717. godine i od tada je istorija masonerije uglavnom zvanično zabeležena, napraviti potpunu sliku o samom početku nije moguće, jer nema dovoljno dokumenata. Ono što se pouzdano zna je da je prva slobodnozidarska Loža - Kilwinning - nastala 1598. godine u Škotskoj[4]. Prva Velika Loža u kontinentalnoj Evropi je Velika Loža Francuske, nastala 1728. godine.[5]. Masonerija je u Sjedinjenim Američkim Državama dobila prvu Veliku Ložu 1731. godine u Pensilvaniji.[6]. Danas, skoro svaka demokratska država na svetu ima najmanje jednu Veliku masonsku Ložu.

Uloga i struktura

[uredi | uredi kod]

Dobrotvorna karakteristika bratstva bila je odgovorna za uspostavljanje masonskih domova za brigu ostarelih masona, njihovih udovica i siročadi te škola za decu masonskih članova. Masoni su učeni da pomoć drugim masonima bude u drugom planu u odnosu na dužnost prema Bogu, otadžbini, porodici. Masoni se veoma razlikuju od ostalih dobrotvornih društava, kao i od Reda Čudnih Drugova (en. Order of Odd Felows), koje je sledeće najveće, privatno, međunarodno, bratsko udruženje, u tome što je milosrđe među članovima samo dobrovoljno. Slobodno zidarstvo je pre svega jedno obrazovno društvo koje teži da poduči svoje članove moralnoj filozofiji života.

Masonske organizacije se nazivaju Lože. Primanje članova u lože vrši se po određenom ritualu, a mrak, sveće, lobanje i sablje i sl. treba da učine što mističniji utisak na novoprimljenog i uvere ga u značaj masonstva. Tri i više Loža mogu da se udruže u Veliku Ložu ili Veliki Orijent. U nekim, po broju članova, većim masonskim zemljama, kao što su Škotska i Engleska, bilo je neophodno da se Lože prvo organizuju u Provincijske ili Distriktne Velike Lože, pa onda u Velike Lože.

Velike Lože su jednake i ne postoji nijedna koja ima primat. Odnosi između Velikih Loža se rešavaju međusobnim priznavanjem što članovima omogućava posećivanje. S druge strane, Masoni koji pripadaju Velikim Ložama koje međusobno nisu priznate je zabranjeno da ostvaruju masonski kontakt (naravno, to ne utiče na normalne odnose - prijateljske, rodbinske i slično).

Slobodni zidari

[uredi | uredi kod]

Slobodni zidar može postati svaki muškarac. No, naravno moraju se ispuniti određeni uslovi. U angl-centričnoj masoneriji je vera u "Vrhovno Biće", koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Neimar Svemira. Ateisti ne mogu postati masoni u anglo-centričnom sistemu, ali mogu u Velikom Orijentu Francuske (fr) i organizacijama koje VOF priznaje. Osim toga, jedini preostali uslov je da kandidat nema krivični dosije. Potom se uputi molba nekom masonu za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogućeg člana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog čega osoba želi da postane mason i slično. Na osnovu izveštaja masoni odlučuju da li će primiti novog brata ili ne (obično je odgovor pozitivan). Može se, pak desiti da mason sam izabere neku osobu istaknutu u društvu za budućeg brata - kako se masoni međusobno oslovljavaju. Osoba može postati mason i ako joj je otac bio mason. To su luftoni.

Iako se izraz zvanično odnosi na članove osnovne, regularne ili takozvane "plave" Masonerije, u praksi obuhvata i članove sporednih masonskih redova među kojima su Škotski red, Jorški red i Templari.

Primanje u članstvo

[uredi | uredi kod]

Suprotno verovanju, pristup u Masoneriju nije "na poziv". Potencijalni kandidat mora da pokaže interesovanje, na koje će svaki Mason da odgovori pružanjem svih potrebnih informacija vezanih za Slobodno zidarstvo. Ako je kandidat i dalje zainteresovan, on će biti pozvan da se kroz nekoliko nezvaničnih sastanaka upozna sa nekolicinom ostalih članova Lože. Ako interesovanje i dalje postoji, kandidat biva pozvan na zvaničan intervju, na osnovu koga će članovi koji ga intervjuišu moći da predlože njegovo ime na zvaničnom sastanku Lože gde svi članovi imaju mogućnost da glasaju ZA ili PROTIV primanja novog kandidata. Ako glasanje prođe bez problema, kandidat biva zvanično pozvan na sledeći sastanak Lože gde se obavlja ceremonija inicijacije novog člana.

Tri Stepena

[uredi | uredi kod]

Šegrt

[uredi | uredi kod]

Inicijacijom se postaje Slobodni zidar 1. stepena - Šegrt. Cela ceremonija traje oko sat vremena. Kandidatu se kroz simboliku predstavljaju moralne vrednosti kojih svaki Mason mora da se pridržava. U ovom, prvom stepenu se akcenat stavlja na moralne vrednosti i časno ponašanje.

Zanatlija

[uredi | uredi kod]

Proces se nastavlja prelaskom u 2. stepen - Zanatlija. Ovaj ritual se koncentriše na važnost stalnog učenja, usavršavanja i razvoja.

Majstor

[uredi | uredi kod]

Dobijanjem poslednjeg, 3. stepena, se postaje Majstor Mason. Ritual trećeg stepena je vrlo dramatičan i ima svrhu da nastajućeg Majstora natera da razmišlja o životu i smrti, o dobru i zlu, o prijateljima, o besmrtnosti duše i o još nizu manje ili više očiglednih prenesenih značenja.

Najveći sistemi

[uredi | uredi kod]

Mnoštvo masonskih redova je buknulo počevši od XVII veka. Dva masonska sistema se zovu Red Jorka i Škotski Red. Nijedan od njih nije u vezi sa Jorkom, Engleskom ili Škotskom. Jorški Red je osnovan u kasnom XVIII veku i zove se Glavni, a članovi Kraljevski Venac (4 stepena); sledeći korak je Tajni Red, a članovi su Kraljevski i Odabrani Zidari (3 stepena); konačni je Viteški Red, a članovi su Vitezovi Hramovnici (3 stepena). Škotski Red je osnovan u Čarlstonu, Južna Karolina, 1801. (33 stepena uključujući tri Stepena Simboličke Lože).

U mnogim drugim grupama, povezanim sa Jorškim Redom, članovi su uglavnom izabrani, ali ponekad i izglasni. Oni su zainteresovani za poseban vid slobodnog zidarstva uključujući i istraživanje slobodnog zidarstva. Poznati su:

  • Kraljevski Red Škotske (engl. The Royal Order of Scotland),
  • Savezni Masonski Stepeni (engl. The Allied Masonic Degrees),
  • Crveni Krst Konstantina (engl. The Red Cross of Constantine),
  • Masonsko Društvo Rozenkrojcera (engl. The Masonic Rosicrucian Society - SRICF),
  • Red Strogog Obreda (engl. The Rite of Strict Observance - CBCS),
  • Red Velike Akademije (engl. The Grand College of Rites),
  • Red vitezova masona (engl. Knight Masons),
  • Red Plute (engl. The Order of Corks),
  • Jorški Krst Časti (engl. The York Cross of Honour),
  • Plavi Monasi (engl. The Blue Friars),
  • Sveti Kraljevski Venac Viteških Sveštenika Hrama (engl. The Holy Royal Arch Knights Templar Priests) i
  • Red Istočne Zvezde (engl. Order of the Eastern Star) (red za supruge Masona).

Postoje i „mistični stepeni“, poput Grobnica (engl. The Shrine), Pećina (engl. The Grotto) i Visoki Kedrovi Libana (engl. The Tall Cedars of Lebanon), takođe od značaja. Manje skupine se bave posebnim vidovima Veštine.

Masonski simboli

[uredi | uredi kod]

Osnovni simboli su uglomer (prikazan sa stranama na gore i uglom na dole) i šestar (sa kracima na dole). Ovakva postavka ponekad sadrži i latinično slovo "G".

Svevideće oko. Obično predstavljeno u trouglu; simbol prisutan u mnogim kulturama Davidova zvezda ili Grb Kralja Solomona. ne pojavljuje se ni u jednoj staroj hebrejskoj knjizi; primenjivala se na Bliskom istoku zajedno sa svastikom. Davidova zvezda je simbol Kraljevskog Luka. Davidova zvezda je sačinjena od dva trougla, od kojih je jedan okrenut vrhom na dole dok je drugi okrenut vrhom ka gore. U okultizmu, trougao sa dva ugla gore, a jednim dole-predstavlja stilizaciju ljudskog bića, čoveka. Dok, trougao sa jednim uglom gore i dva dole, predstavlja stilizaciju vatre, plamena,... koji je u svim paganski, okultnim religijama bio stilizovani prikaz božanstva. Iz toga, da se izvesti logičan zaključak, da je Davidova zvezda stilizovani prikaz sjedinjavanja čoveka i nekog metafizičkog bića,... što je cilj, kako masonerije-tako i svih drugih okultnih religija: cilj je postati BOG-a ne služiti Bogu.

T. Simbol „tau“ (T) je jevrejski simbol koji su nosili keniti pre nego ih je Mojsije pronašao u Sinajskoj pustinji; na takvom krstu je razapet Isus, ne na ovakvom - †; egipatski hijeroglif u obliku krsta znači Spasitelj - jevr. Ješua - grč. Isus; stoga, ovaj znak (†) ne predstavlja oblik raspeća već njegovo ime.

Trostruki „tau“. Masonsko obeležje koje predstavlja kralja, sveštenika i proroka.

Riba. Simbol nazoreja, na arapskom nazarani - male ribe, otuda Isus Nazarećanin; oznaka za sveštenstvo.

Mitra. Mitra sa razdvojenim prednjim i zadnjim delom je i danas kapa biskupa. Jakov Pravednik je bio prvi biskup; hijeroglif za boga Amon-Ra. Amon iliti amin.

Napomene i reference

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Luiđi Troizi: Rečnik masona, ezoterizma, hermetizma, religija, mitova i simbola, „Filip Višnjić“
  • Džon Robinson: Rođeni u krvi (Izgubljena tajne masonerije), „Narodna knjiga“
  • Kristofer Najt i Robert Lomas: Hiramov ključ, „Kairos“, 2000, Novi Sad
  • Majkl Bejdžent, Ričard Li i Henri Linkoln: Sveta krv, Sveti gral, „Bata knjiga“
  • Majkl Bejdžent, Ričard Li i Henri Linkoln: Mesijansko zaveštanje, „Bata knjiga“
  • Majkl Bejdžent i Ričard Li: Hram i loža, „Bata knjiga“
  • Majkl Bejdžent i Ričard Li: Svici sa Mrtvog mora (obmana), „Bata knjiga“
  • Danijel Ligu: Rečnik slobodnih zidara, „Paidea“
  • Ralf Eperson: Nevidljiva ruka, „Plavi krug“
  • Volter Lesli Vilmšurst: Značenje slobodnog zidarstva
  • Domenico V. Ripa Montesano, Vademecum di Loggia, Edizione Gran Loggia Phoenix – Roma Italia 2009 ISBN 978-88-905059-0-4
  • Robert Lomas: Hiramova knjiga, Hiram-Smederevo

Povezano

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]

Velike Lože u Srbiji :

Radionice u Srbiji pod Zaštitom saveza Ujedinjenih Velikih Loža Srbije Arhivirano 2020-08-05 na Wayback Machine-u

Ostale Velike Lože u Srbiji :

Velike Lože i Veliki Orijenti u svetu

Razni sajtovi vezani za Slobodno Zidarstvo

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]








ApplySandwichStrip

pFad - (p)hone/(F)rame/(a)nonymizer/(d)eclutterfier!      Saves Data!


--- a PPN by Garber Painting Akron. With Image Size Reduction included!

Fetched URL: http://sh.wikipedia.org/wiki/Masonerija

Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy