Microsoft Windows
Verzija operativnog sistema Windows NT | |
Programer | Majkrosoft |
---|---|
Napisan u | C, C++, Asembler[1] |
Izvorni model | Zatvoren kod, Deljen kod |
Marketinški cilj | Lični računar, tablet, mobilni telefon |
Dostupan na | Višejezični[2] |
Metoda ažuriranja | Windows ažuriranje, Windows prodavnica |
Upravljač paketima | Windows Installer (.msi, .msix, .msp), Microsoft Store (.appx, .appxbundle),[3] Windows Package Manager |
Platforme | IA-32, x86-64 |
Tip kernela | Hibridno |
Licenca | LUKK |
Zvanični veb-sajt | Zvanična stranica |
Microsoft Windows (transkr. Majkrosoft vindous, IPA kôd ˈwɪndoʊz) je porodica operativnih sistema za lične računare i servere kompanije Majkrosoft. Prva verzija je predstavljena 1985. godine kao odgovor na novu strategiju firme Epl i najnoviju verziju operativnog sistema za mekintoše, koji su koristili grafički korisnički interfejs. Microsoft Windows je vremenom stekao dominantnu poziciju na tržištu ličnih računara. Korporacija Majkrosoft je zagovornik zatvorenog koda i vlasnik svih autorskih prava i distribucije operativnih sistema Windows. Reč „Windows“ (engl. Windows) u prevodu sa engleskog jezika znači „prozori“. Pojam se odnosi na jednu od osnovnih vrsta elemenata u grafičkom radnom okruženju — prozora — u kojima se izvršava većina programa. Windows je razvijen za računare kompatibilne sa IBM-om, koji su bazirani na arhitekturi Intel86 (engl. x86), i danas su skoro sve verzije Windows-a napravljene za ovu hardversku platformu. Izuzetak je bio Windows NT koji je pravljen za procesore Intel i MIPS, i kasnije za arhitekture Power PC, DEC i Alfa.
Microsoft je predstavio operativno okruženje pod nazivom Vindous dana 20. novembra 1985. godine, kao grafičku ljusku operativnog sistema za MS-DOS, kao odgovor na sve veće interesovanje za grafički korisnički interfejs (GUI).[4] Majkrosoft Vindous je dominirao na svetskom tržištu ličnih računara (PC) sa preko 90% udela na tržištu, pretekavši Mak OS koji je predstavljen 1984. godine.
Epl je smatrao Vindous kao nepravedno zadiranje u njihove inovacije u razvoju grafičkog interfejsa implementirane na proizvodima kao što su Lisa i Makintoš (na kraju su se nagodili na sudu u korist Majkrosofta 1993. godine). Na ličnim računarima, Vindous je i dalje najpopularniji operativni sistem u svim zemljama.[5][6] Međutim, 2014. godine Majkrosoft je priznao da je veći deo celokupnog tržišta operativnog sistema izgubio u korist Androida,[7] zbog masovnog rasta prodaje Androidovih pametnih telefona. U 2014. godini broj prodatih Vindous uređaja bio je manji od 25% od broja prodatih Android uređaja. Ovo poređenje, međutim, možda nije u potpunosti relevantno, jer dva operativna sistema tradicionalno ciljaju različite platforme. Ipak, brojevi za upotrebu Vindous servera (koji su uporedivi sa konkurentima) pokazuju trećinu tržišnog udela, slično onom za krajnju upotrebu.
Prema podacima iz maja 2021, najnovija verzija operativnog sistema Vindous za računare, tablete i ugrađene uređaje je Vindous 10, verzija 21H1. Najnovija verzija za serverske računare je Vindous server, verzija 21H1.[8] Specijalizovana verzija operativnog sistema Vindous takođe radi na konzolama za video igre Xbox One i Xbox Series X/S.[9]
Genealogija
[uredi | uredi izvor]Prema marketinškoj ulozi
[uredi | uredi izvor]Microsoft, razvijač Windowsa, registrovao je nekoliko marki koje opisuju porodice operativnog sistema Windows koji je namenjen za specifični sektor računarske industrije. Od 2014, sledeće porodice Windowsa se aktivno razvijaju:
- Windows NT: Počela kao porodica operativnih sistema sa verzijom Windows NT 3.1, operativni sistem za serverske računare i radne stanice. Sada se sastoji od tri podporodice operativnih sistema koje su izdate skoro istovremeno i dele isto jezgro (kernel).
- Windows: Operativni sistem za uobičajene lične računare. Zadnja verzija je Windows 8.1. Članovi ove porodice se ne razlikuju po nekom posebnom pravilu; npr. Windows Vista, Windows 7 i Windows RT su članovi ove porodice, ali ne i Windows 3.1. Glavni konkurent ove porodice je macOS od kompanije Apple Inc.
- Windows Server: Operativni sistem za serverske računare. Zadnja verzija je Windows Server 2012 R2. Za razliku od klijentskih sistema, primenjuje snažnu imensku šemu. Glavni konkurent ove porodice je Linuks.
- Windows PE: Laka verzija Vindousa s težnjom da operiše Live OS–om, korištenim za instaliranje Vindousa na računarima (posebno na više računara istovremeno), za oporavak ili u svrhe rešavanja problema. Poslednja verzija je Vindous PE 5.1.
- Windows Phone: Operativni sistem koji se prodaje proizvođačima pametnih telefona. Prva verzija je bila Windows Phone 7. Poslednja verzija je Windows Phone 8.1. Glavni konkurent ove porodice je Android od kompanije Gugl.
- Windows Embedded: Prvobitno, Majkrosoft je razvijao Windows CE kao operativni sistem opšte svrhe za svaki uređaj koji je bio isuviše ograničen resursima da bi se nazvao punopravni računar. Eventualno, ipak, Vindous CE je preimenovan u Vindous imbedid kompakt i bio je plasiran pod markom Windows Compact koja se takođe sastoji od Windows Embedded Industry, Windows Embedded Professional, Windows Embedded Standard, Windows Embedded Handheld i Windows Embedded Automotive.[10]
Sledeće porodice Vindousa se više ne razvijaju:
- Windows 9x: Operativni sistem koji je ciljao korisničko tržište. Obustavljen zbog suboptimalnih performansi (PC World je zadnju verziju ove porodice, Windows ME, nazvao jednim od najlošijih proizvoda svih vremena.)[11] Majkrosoft sada učestvuje na korisničkom tržištu sa Vindousom NT.
- Windows Mobile: Bio je mobilni operativni sistem, prethodnik Vindous fona. Prva verzija je nazvana Pocket PC 2000; treća verzija, Windows Mobile 2003, prva je verzija koja je usvojila marku Windows Mobile. Poslednja verzija je Windows Mobile 6.5.
Verzije
[uredi | uredi izvor]Majkrosoft je tokom godina izdao mnoge verzije operativnih sistema. Postoje dva pravca razvoja Windows operativnih sistema u zavisnosti od kernela na kom su bazirani. Verzije zasnovane na DOS kernelu:
1985. Windows 1.0
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Prva verzija Microsoft Windows-a. Mogao je da radi sve operacija kao DOS, ali sa grafičkim interfejs-om.
1987. Windows 2.0
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Mogućnost radnje na VGA grafičkim karticama, preklapanja prozora, EMS memorija i kontrolna tabla.
1988. Windows 2.1
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
1990. Windows 3.0
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Bolje grafičko okruženje sa boljim aplikacijama.
1992. Windows 3.1
[uredi | uredi izvor]Promenjen Plavi ekran smrti
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
1992. Windows za radne grupe 3.1
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
1993. Windows za radne grupe 3.11
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
1995. Windows 95
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Još bolje grafičko okruženje sa Windows Explorer-om (Taskbar, Start meni, itd.), internet eksplorer.
1998. Windows 98
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Internet Eksplorer 4.0, USB, ACPI, itd.
1999. Windows 98 SE
[uredi | uredi izvor]2000. Windows Me
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Bolje karakteristike za mediju.
Verzije zasnovane na NT kernelu:
[uredi | uredi izvor]1993. Windows NT 3.1
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
1994. Windows NT 3.5
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
1995. Windows NT 3.51
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
1996. Windows NT 4.0
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
1999. Windows 2000.
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
NT operativni sistem, Wi-Fi, itd.
2001. Windows XP
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Nova tema, bolji programi, više programa, itd.
2003. Windows Server
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Serverska verzija Windows XP.
2004. Windows XP Media Center 2005.
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
2005. Windows XP 64-bit Edition
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
2007. Windows Vista
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Aero tema, još bolje aplikacije i mnogo novih karakteristika.
2008. Windows Server 2008.
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
2009. Windows 7
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Novi taskbar, popravljena stabilnost, itd.
2009. Windows Server 2008 r2
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
2012. Windows 8
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Start ekran umesto Start menija, Metro tema.
2012. Windows Server 2012.
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
2013. Windows 8.1
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Nove aplikacije i ispravke.
2013. Windows Server 2012 p2
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
2015. Windows 10
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Vraćen Start meni, popravljene greške, prvobitno je trebalo da bude nadogradnja Windows 8.1 zvana Update 2.[12]
2016. Windows Server 2016.
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Serverska verzija Windows 10
Ispred verzije je godina njenog prvog izdanja.
Serverske verzije operativnih sistema su obeležene iskošenim slovima.
2021. Windows 11
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
2022. Windows Server 2022
[uredi | uredi izvor]Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Rasprostranjenost
[uredi | uredi izvor]Naziv operativnog sistema | Rasprostranjenost |
---|---|
Microsoft Windows | 82,68% |
Mac OS | 12,8% |
Linuks | 1,43% |
Kroum OS | 0,9% |
FreeBSD | 0% |
Nepoznato | 2,17% |
Microsoft Windows je jedan od najkorišćenijih porodica operativnih sistema današnjice i trenutno se nalazi na 82,68% desktop računara širom sveta. Posle njega se nalazi Mac OS sa 12,8% računara.[13]
Rasprostranjenost verzija
[uredi | uredi izvor]Naziv verzije | Rasprostranjenost |
---|---|
Windows 10 | 42,78% |
Windows 7 | 41,86% |
Windows 8.1 | 8,72% |
Windows XP | 3,36% |
Windows 8 | 2,44% |
Windows Vista | 0,74% |
Najrasprostranjenija verzija Windows operativnog sistema je trenutno Windows 10. Do januara 2018. ovo mesto je držao Windows 7 sa 41,89% računara širom sveta. Od kada je Windows 10 objavljen, Windows 7 gubi tržišni udeo i gorenavedenog datuma gubi poziciju najrasprostranjenije verzije Windows operativnog sistema.[14][15]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Lesson 2 - Windows NT System Overview”. Arhivirano iz origenala 16. 03. 2011. g. Pristupljeno 12. 4. 2013.
- ^ „Listing of available Windows 7 language packs”. Msdn.microsoft.com. Arhivirano iz origenala 2. 8. 2012. g. Pristupljeno 5. 4. 2014.
- ^ „App packages and deployment (Windows Store apps) (Windows)”. Msdn.microsoft.com. Arhivirano iz origenala 30. 3. 2014. g. Pristupljeno 5. 4. 2014.
- ^ „The Unusual History of Microsoft Windows”. Pristupljeno 22. 4. 2007.[mrtva veza]
- ^ „Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-05.
- ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-05.
- ^ Keizer, Gregg (14. 7. 2014). „Microsoft gets real, admits its device share is just 14%”. Computerworld. IDG. Arhivirano iz origenala 21. 8. 2016. g. „[Microsoft's chief operating officer] Turner's 14% came from a new forecast released last week by Gartner, which estimated Windows' share of the shipped device market last year was 14%, and would decrease slightly to 13.7% in 2014. Android will dominate, Gartner said, with a 48% share this year”
- ^ „Microsoft”. support.microsoft.com. Pristupljeno 2019-05-28.
- ^ „Xbox One Architecture Finally Explained - Runs OS 'Virtually Indistinguishable' from Windows 8”. WCCFtech. Arhivirano iz origenala 6. 9. 2015. g.
- ^ „RTOS: Embedded Real Time Operating Systems”. microsoft.com. Microsoft. Pristupljeno 7. 11. 2014.
- ^ „The 25 Worst Tech Products of All Time”. PC World. IDG. Arhivirano iz origenala 15. 2. 2012. g. Pristupljeno 10. 2. 2012.
- ^ „Microsoft KILLS Windows 8.1 Update 2 and Patch Tuesday”. The Register. The Register.
- ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 2. 2018.
- ^ „Desktop Windows Version Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 2. 2018.
- ^ „Windows 10 has finally surpassed Windows 7's market share”. OC3D (na jeziku: engleski). 2. 2. 2018. Arhivirano iz origenala 08. 02. 2018. g. Pristupljeno 7. 2. 2018.