Joseph Gay-Lussac
| Žozef Luj Gej-Lisak | |
 | |
| Rođenje | 6. decembar 1778. Sen Leonar de Nobla |
|---|---|
| Smrt | 9. maj 1850. Pariz |
Žozef Luj Gej-Lisak[1] (fr. Joseph Louis Gay-Lussac; 6. decembar 1778 — 9. maj 1850) bio je francuski hemičar i fizičar. Poznat je po zakonu vezanom za gasove, kao i po svojim delima na smešama alkohola i vode, što je dovelo do Ge-Lisakovog stepena koji se koristi za merenje alkoholnih pića u mnogim zemljama.
Gej-Lisak je rođen u selu Sen Leonar de Nobla u departmanu Gornja Vijena. Na početku se školovao kod kuće, a 1794. godine poslat je u Pariz da se spremi za Politehničku školu, pošto je njegov otac uhapšen. Krajem 1797. godine primljen je u Politehničku školu, tri godine kasnije prebacio se u Nacionalnu školu za mostove i puteve, a nedugo kasnije postavljen je za asistenta Kloda Luja Bertolea. Godine 1802. postavljen je za demonstratora Furkroja u Politehničkoj školi, gde je kasnije (1809) postao profesor hemije. Od 1808. do 1832. godine bio je profesor fizike na Sorboni, mesto koje je napustio da bi postao šef katedre za hemiju u botaničkoj bašti Jardin des Plantes. Godine 1831. izabran je za da predstavlja Gornju Vijenu u donjem domu Parlamenta, a 1839. godine postao je per.
Godine 1809 Ge-Lisak se oženio sa Žanevjev-Mari-Žozef Rožo. Prvi put ju je upoznao dok je radila kao pomoćnica u prodavnici rublja gde je krišom učila iz udžbenika za hemiju. Bio je otac petoro dece, od kojih je najstariji (Žil) postao asistent Justusa Libiga u Gisenu. Neke Žilove publikacija su pogrešno pripisane Žozefu, jer imaju iste inicijale (Ž. Ge-Lisak).
- 1802, Ge-Lisak je formulisao zakon po kojem se gas širi linearno sa konstatnim pritiskom i porastom temperature.
- 1804, uspeo se sa Žan Batistom Bioom u balonu na vruć vazduh do visine od 6,4 kilometara tokom ranih proučavanja Zemljine atmosfere. Želeo je da sakupi uzorke vazduha sa raznih visina kako bi zabeležio razlike u temperaturama i vlažnostima.
- 1805, zajedno sa svojim prijateljem i naučnim saradnikom, Aleksandrom fon Humboltom, otkrio je da se osnovni sastav atmosfere ne menja sa smanjenjem pristiska (povećavanjem nadmorske visine). Takođe su otkrili da se voda formira od dva dela vodonika i jednog dela kiseonika (zapreminski).
- 1808, bio je jedan od otkrivača bora.
- 1810, u saradnji sa Lujem Tenarom, otkrio je metod za kvantitativnu elementalnu analizu tako što se mere količine ugljene kiseline i kiseonika oslobođene reakcijom sa kalijum hloratom.
- 1811, Ge-Lisak je priznao jod kao novi element i opisao je njegove osobine.[2]
- 1824, razvio je poboljšanu verziju birete koja je imala držalju sa strane i skovao je termine "pipeta" i „bireta“ u svom radu iz 1824. godine o standardizaciji rastvora indiga.[3]
U Parizu, ulica i hotel blizu Sorbone nazvani su po njemu, kao što su i trg i ulica u njegovom mestu rođenja. Njegov grob nalazi se na groblju Per Lašez u Parizu.
- ↑ Definition of Gay-Lussac | Collins English Dictionary
- ↑ Ede 2006: str. 133
- ↑ Rosenfeld 1999: str. 72–75
- Rosenfeld, Louis (1999). Four Centuries of Clinical Chemistry. CRC Press. str. 72-75. ISBN 978-90-5699-645-1.
- Ede, Andrew (2006). The Chemical Element: A Historical Perspective. Greenwood Publishing Group. str. 133. ISBN 978-0-313-33304-0.
- Ge-Lisak, L. Ž. i A. fon Humbolt (1805) Expérience sur les moyens oediométriques et sur la proportion des principes constituents de l'atmosphère. J. Phys.-Paris LX.
- Moris Krosland. Gay-Lussac, Scientist and Burgeois, Cambridge University Press, Cambridge, 1978, 333p.. ISBN 978-0-521-21979-2.
- Biographical material from the American Chemical Society
- Joseph Louis Gay-Lussac, French chemist (1778–1850) from the Encyclopædia Britannica, 10th Edition (1902)