Главна страна
Фабијан Канчелара
Фабијан Канчелара (итал. Fabian Cancellara; 18. март 1981), познат под надимком „Спартакус”, бивши је швајцарски професионални бициклиста, који је пред крај каријере возио за амерички тим Трек—Сегафредо. Бицикл је почео да вози са 13 година, када се „заљубио” у један стари бицикл. Након тога, почео је озбиљније да се бави бициклизмом и освојио је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за јуниоре двије године заредом, 1998 и 1999. Професионалну каријеру почео је 2000, са 19. година, када је потписао за Мапеј—Квик Степ као стажиста. Познат је као добар хронометраш, класик специјалиста и радник за сувозаче који се боре за генерални пласман.
Након побједа на неколико мањих трка у почетним годинама каријере, прву велику побједу остварио је на Тур де Франсу 2004, гдје је побиједио на прологу на отварању трке и узео жуту мајицу, коју је носио један дан. Године 2006, освојио је први пут Париз—Рубе, а затим и Свјетско првенство у вожњи на хронометар, које је освојио и 2007, уз двије етапне побједе на Тур де Франсу.
Политичка злоупотреба психијатрије у Совјетском Савезу
Постојала је систематска политичка злоупотреба психијатрије у Совјетском Савезу, заснована на тумачењу политички опозиционих ставова или неслагања као психијатријског проблема. То се звало „психопатолошки механизми“ неслагања.
За време руководства генералног секретара Леонида Брежњева, психијатрија је коришћена за онемогућавање и уклањање из друштва политичких противника („дисидената“) који су отворено изражавали уверења која су у супротности са званичном догмом. Термин „филозофска интоксикација“, на пример, био је широко примењиван на менталне поремећаје дијагностиковане када се људи не слажу са комунистичким вођама у земљи.
Члан 58-10 Кривичног законика из Стаљиновог доба, „ Антисовјетска агитација“, у значајној мери је сачуван у новом Кривичном законику РСФСР из 1958. године као члан 70 „Антисовјетска агитација и пропаганда“. Године 1967, у Кривични закон РСФСР-а је додат слабији закон, члан 190-1 „Ширење измишљотина за које се зна да су лажне, које клеветају совјетски политички и друштвени систем“. Ови закони су се често примењивали у вези са системом дијагнозе менталних болести, који је развио академик Андреј Снежњевски. Заједно су успоставили оквир у коме би се нестандардна уверења лако могла дефинисати као кривично дело и основ, потом, за психијатријску дијагнозу.
Премијер Совјетског Савеза
Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.
Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.
Вести
- 30. октобар — Најмање 95 особa је погинуло у поплавама које су погодиле шпански град Валенсију, након трагедије проглашена је тродневна жалост.
- 26. октобар — Израел је покренуо војну акцију против Ирана, са више експлозија пријављених у Техерану и Караџу.
- 24. октобар — Усвојена је Казањска декларација на 16. самиту БРИКС-а. Тринаест земаља кандидата су добиле статус партнера: Турска, Казахстан, Узбекистан, Алжир, Белорусија, Боливија, Куба, Индонезија, Малезија, Нигерија, Тајланд, Уганда и Вијетнам.
- 24. октобар — У тропској олуји Трами, која је погодила североисточну обалу Филипина, погинуло је најмање 26 људи, док је више од 150.000 људи морало да напусти своје домове.
- 23. октобар — Нови Сад обележава 80. годишњицу ослобођења у Другом светском рату.
- 22. октобар — Бивши председник Перуа, Алехандро Толедо, осуђен је на 20 година и шест месеци затвора због примања мита од једне бразилске грађевинске компаније.
- 20. октобар — Обележено је 80 година од ослобођења Београда, када су Црвена армија и партизани (на фотографији) протерали окупаторску немачку војску.
30. октобар
- 1817 — Симон Боливар (на слици) основао је прву независну владу Венецуеле.
- 1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престало да постоји Османско царство.
- 1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.
- 1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детонирано, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.
- 1973 — Пуштен у саобраћај мост на Босфору који повезује Европу и Азију.
- 1975 — Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.
- 1995 — Са 50,6 одсто гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.
Да ли сте знали
- … да је Чарли Чаплин (на слици) једном приликом освојио трећу награду на такмичењу за свог двојника?
- … да удаљеност којом радио-таласи путују око Земље делимично зависи од броја Сунчевих пега у датом тренутку?
- … да на планети Земљи има толико злата да је целу прекрије слојем дебљине једног метра?
- … да Ескими имају преко 15 речи зa снег, али ниједну за рат?
- … да су Римљани веровали да зелена салата успављује, те да су је стога давали царевима пред спавање?
- … да су три пса преживела бродолом Титаника, када је у недељу — у ноћи 14/15. априла 1912. године — овај брод ударио о ледени брег?
- … да захваљујући 3D штампи, НАСА може да шаље алатке астронаутима е-поштом?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 696.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 387.928 корисника отворило налог, а од тога је 701 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице