Извор странице Југословени

[[Датотека:Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|десно|200п|Застава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929), односно Краљевине Југославије (1929-1941)]]
[[Датотека:Flag of SFR Yugoslavia.svg|мини|десно|200п|Застава ФНРЈ (1945-1963), односно СФРЈ (1963-1992)]]
{{друге употребе|Југословени (вишезначна одредница)}}

Појам '''Југословени''' у [[српски језик|српском језику]] има вишеструко значење и употребљава се у функцији [[демоним]]а, односно [[политоним]]а, а има и неколико [[етноним]]ских значења. Током историје, овај појам је у ширем смислу употребљаван за означавање свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]], а његово значење је потом сужено на припаднике оних јужнословенских народа који су се нашли у саставу државе [[Југославија|Југославије]]. Поред ових [[етноним]]ских значења, појам ''Југословени'' је добио и посебно [[демоним]]ско, односно [[политоним]]ско значење, као општи назив за све становнике, односно држављане [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. У склопу тадашње политике [[интегрално југословенство|интегралног југословенства]], појам ''Југословени'' је добио и посебно [[нација|национално]] значење, као назив за припаднике јединствене "југословенске нације", састављене од три "племена" (српског, хрватског и словеначког). Насупрот интегралистичком концепту, који је пропао заједно са Краљевином Југославијом, опште [[демоним]]ско, односно [[политоним]]ско значење појма ''Југословени'' одржало се и за време постојања [[ФНРЈ]] (1945-1963), [[СФРЈ]] (1963-1992) и [[СРЈ]] (1992-2003). У социјалистичкој Југославији, појам је накнадно добио још једно, специфично значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само у смислу држављанства, већ и у смислу општенародне (''[[Панетницитет|панетничке]]'') припадности изјашњавали као [[Југословени (народ)|панетнички Југословени]].{{sfn|Димић|2001|p=9-34, 137-153, 404-457}}

== Историја појма ==
[[Датотека:Kralj aleksandar1.jpg|мини|десно|200п|Краљ [[Александар I Карађорђевић]] (1921-1934), главни заговорник политике ''интегралног југословенства'']]
[[Датотека:Josip Broz Tito uniform portrait.jpg|мини|десно|200п|[[Јосип Броз Тито]], главни заговорник политике ''федералистичког југословенства'']]
{{main|Југословенство}}
Кованица ''Југословен'' настала је у 19. веку, а њен творац је [[Дубровачка република|дубровачки]] Србин католик [[Матија Бан]].<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/articles/details/448374 |title=Култ Светог Саве у Дубровнику |author=Мирјана Сретеновић |publisher=Политика Online}}</ref> Појам ''Југословени'' је ушао у ширу употребу током 19. века и првобитно се односио на све [[Јужни Словени|Јужне Словене]]. До почетка 20. века, појам је добио и нека додатна, односно специфична значења. Поборници политичког уједињења Јужних Словена и стварања заједничке државе [[Југославија|Југославије]] су већ тада називани ''Југословенима''. Исти појам је добио посебно значење међу радикалним заговорницима југословенског [[нација|националног]] уједињења, који су тежили ка стварању не само заједничке државе, већ и [[интегрално југословенство|интегралне југословенске нације]]. У жељи да премосте поделе међу Јужним Словенима, поборници "интегралног југословенства" су заговарали свођење свих јужнословенских народа ([[Бугари|бугарског]], [[Срби|српског]], [[Македонци (народ)|македонског]], [[Хрвати|хрватског]] и [[Словенци|словеначког]]) на степен пуких "племена" у оквиру јединственог југословенског народа, чији би сви припадници били ''Југословени''. Ове радикалне замисли нису наишле на одзив код Бугара, али су почетком 20. века извршиле значајан утицај на политички и културни развој Срба и Хрвата, а делимично и код Словенаца. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] (1914-1918), појмом ''Југословени'' су означавани припадници покрета за [[стварање Југославије]] као заједничке државе српског, хрватског и словеначког народа.{{sfn|Radojević|1998|p=17-31}}{{sfn|Димић|2001|p=9-34}}

Након стварања [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (1918), која је незванично називана и "Југославијом", појам ''Југословени''је почео да се користи као колоквијални назив за становнике новостворене државе, чиме је поменути појам почео да добија шире значење. Кључни корак је учињен 1929. године, када је званични назив државе промењен у ''[[Краљевина Југославија]]''. Од тог тренутка, сви становници Југославије су већ на основу самог држављанства постали ''Југословени'', чиме је овај појам добио и додатну функцију општег [[демоним]]а, односно [[политоним]]а. Поред тога, појам ''Југословени'' је добио посебно место у склопу званичне државне идеологије [[интегрално југословенство|интегралног југословенства]], која је интензивно спровођена у раздобљу од 1929. до 1934. године, а огледала се у промовисању јединствене "југословенске нације" уз свођење српског, хрватског и словеначког народа на степен пуких "племена". Ова политика, која је негирала националну самобитност Срба, Хрвата и Словенаца, довела је до тешког нарушавања међунационалних односа, тако да је постепено напуштена у раздобљу између 1939. и 1941. године.{{sfn|Димић|2001|p=137-153}}

Општа [[демоним]]ска, односно [[политоним]]ска функција појма ''Југословени'' као назива за све становнике, односно држављане Југославије, одржала се и након [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], у новој социјалистичкој Југославији, која је била уређена као федеративна држава.{{sfn|Димић|2001|p=338-403}} У време постојања [[ФНРЈ]] (1945-1963) и [[СФРЈ]] (1963-1992), појам ''Југословени'' је у најширем смислу означавао све становнике, односно држављане Југославије, а у [[дијаспора|дијаспори]] се користио и за означавање свих људи који су били родом или пореклом из Југославије. Током овог раздобља, појам је добио још једно, сасвим посебно значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само по држављанству, већ и у смислу народне припадности изјашњавали као [[Југословени (народ)|панетнички Југословени]], што је било последица сложених [[етнополитика|етнополитичких]] односа у Југославији.{{sfn|Димић|2001|p=404-457}} Након [[распад Југославије|распада велике Југославије]] (1991-1992), појам ''Југословени'' је добио још једно, знатно уже значење, као назив за становнике, односно држављане [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] (1992-2003). У међувремену, највећи део [[Југословени (народ)|панетничких Југословена]] је напустио такво опредељење, а они који су га и даље задржали данас се сматрају посебном скупином, која се појављује у пописима становништва у државама-наследницама бивше Југославије. Иако државе које су носиле назив ''Југославија'' више не постоји, вишезначни појам ''Југословени'' је на бившим југословенским просторима опстао као саставни део заједничког културно-историјског наслеђа.{{sfn|Радојевић|2012|p=21-37}}

== Види још ==
{{div col}}
* [[Јужни Словени]]
* [[Југославија]]
* [[Југословенство]]
* [[Југословенски одбор]]
* [[Југоносталгија]]
* [[Југосфера]]
* [[Панетницитет]]
{{div col end}}

== Извори ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink1=Љубодраг Димић|title=Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941|volume=1|year=1996|location=Београд|publisher=Стубови културе|url=https://books.google.com/books?id=1nlpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink1=Љубодраг Димић|title=Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941|volume=2|year=1997|location=Београд|publisher=Стубови културе|url=https://books.google.com/books?id=PoxpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink1=Љубодраг Димић|title=Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941|volume=3|year=1997|location=Београд|publisher=Стубови културе|url=https://books.google.com/books?id=RunnAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink1=Љубодраг Димић|title=Срби и Југославија: Простор, друштво, политика (Поглед с краја века)|year=1998|location=Београд|publisher=Стубови културе|url=https://books.google.com/books?id=i-ZNAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Demokratska stranka i jugoslovenska ideja|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1995|volume=13|issue=2|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1995_2.pdf| pages = 7–24}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Избегличка влада Краљевине Југославије и југословенска државна идеја|title=Други свјетски рат - 50 година касније|year=1997|location=Подгорица-Београд|publisher=ЦАНУ-САНУ|url=https://books.google.com/books?id=loTh1UQHRagC| pages = 215–226}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=O jugoslovenstvu samostalnih radikala|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1998|volume=16|issue=2|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1998_2.pdf| pages = 17–31}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Milan Grol u borbi za jugoslovensku ideju (1914-1918)|journal=Jugoslovenski istorijski časopis|year=1999|volume=32|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=cBIWAQAAMAAJ| pages = 67–84}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Југословенство у преписци српских интелектуалаца 1914-1918|title=Писмо: Зборник радова|year=2001|location=Београд|publisher=Удружење за српску повесницу|pages=223–235}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Stereotipi o jugoslovenstvu|title=Myths and stereotypes of the nationalism in ex Yugoslavia|year=2008|location=Salzburg|publisher=Institute for historical justice and reconciliation|url=https://books.google.com/books?id=0NwkMwEACAAJ| pages = 43–52}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Радојевич|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Югославянская государственная и национальная идея в период Первой мировой войны|title=Народы Габсбургской монархии в 1914-1920 гг.|year=2012|volume=1|location=Москва|publisher=Квадрига|url=http://inslav.ru/sites/default/files/editions/2012_narody_gabsburgskoj_monarhii.pdf| pages = 397–404}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Југословенска идеја као део југословенског културног наслеђа|title=Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu|year=2012|location=Beograd|publisher=Filozofski fakultet|url=https://www.academia.edu/10219228/Ogledi_o_jugoslovenskom_kulturnom_nasle%C4%91u_Uredio_Ivan_Kova%C4%8Devi%C4%87| pages = 21–37}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://www.rastko.rs/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html Пројекат Растко (2001): Јован Дучић, "Ради правилније оријентације: Југословенска идеологија"]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Југославија]]