Hidrosfera

Hidrosfera je diskontinuirani sloj vode na kopnu, ili blizu površine Zemlje. Čine je sve vode u tečnom, čvrstom i gasovitom agregatnom stanju, dubinske vode i atmosferski vodeni vapor. Najveća je količina vode u tečnom stanju.

Oko 1,4 milijarde kubnih kilometara vode u tečnom i čvrstom agregatnom stanju čine: okeane, jezera, reke sante leda, glečere i podzemne vode. Taj ogromni volumen vode u svojim različitim manifestacijama predstavlja hidrosferu.

Sastav

Sastav hidrosfere

Najveći deo hidrosfere čine slane vode svetskog okeana. Ostali deo hidrosfere čine slatke (kopnene) vode i voda u atmosferi. Na površini kopna su slatke (površinske) vode:

• reke;
• jezera;
• lednici.

Duboko u kori zemlje nalaze se podzemne vode. Najveća količina podzemne vode je nastala od padavina koje su prodrle u zemljinu koru.

Kruženje vode u prirodi

Kruženje vode u prirodi

Da bi voda kružila u prirodi, neophodna je energija Sunca koja je podiže u okviru vodene pare, kao i sila zemljine teže koja tu vodu vraća nazad (pomoću padavina).

Zahvaljujuči tome što voda u neprestano prelazi iz jednog agregatnog stanja u drugo, sve vode u hidrosferi su povezane i zajedno učestvuju u neprekidnom kružnom kretanju:

• iz okeana u atmosferu (isparavanjem)
• iz atmosfere na kopno, a kasnije okean (pomoću padavina).

Sunce zagreva svetski okean kao neki ogroman vodeni „kotao”. Iz tog „kotla” u atmosferu dospevaju velike količine vodene pare. Dve trećine vode se ubrzo vraćaju u okean pomoću kiše, a ostatak se privremeno zadržava na tlu, lednicima i biljnom svetu. Sva količina vode ponovo završava u svetskom okeanu, odakle je i započeto kruženje.

Količina vode obuhvaćena kružnim kretanjem na Zemlji tokom jedne godine mogla bi napuniti kocku čija je jedna stranica dužine 80 kilometara.

Literatura

• Rada S. i Milutin T. (2016): Geogragija za 6. razred osnovne škole (7. izdanje str. 8), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – {{{1}}}. ISBN 978-86-17-19478-7. pp. {{{pages}}}