Уз [[Круг (симбол)|круг]], је најстарији [[симбол]] [[човек|људске врсте]]. <ref name="Kozara">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.</ref>

== OбликОблик крста ==

У основи свих теорија тумачења настанка облика крста јесте човјек. Крст је човјеколики облик - човјек раширених руку. Било да је аутентична слика рађена по природи живог човјека или да је еволуирали [[антропоидно|антропоидни]] симбол „[[соха]]“, код кога из главе настаје горњи вертикални крак крста, у сваком случају је апстрактна слика - симбол човјека. Антропоцентризам и не оставља другачију могућност. <ref name="Kozara" />

== KрстКрст- магијски симбол паганских вјеровања ==

Првенствени садржај сваког мишљења, па и религиозног, је човјек. Човјек у вјечној борби за сопствену егзистенцију. Зато, вјечно забринути човјек, и у свом раном постојању, као израз свога највећег посвећења, поставља сопствени лик - себе, и у прве симболе којим изражава и своју бригу, али и своју наду у боље. Тако се антропоидни крст –човјек, нашао већ на предметима неолита . Значи, хиљаде година прије настанка хришћанства, још у млађем каменом добу, је наш уплашени и необразовани прапредак урезао и насликао крст на предметима свакодневног живота, са намјером да се заштити. И египатска божанства, [[Озирис]] и [[Изида]], су имала на својој одјећи по три крста којима се означавала њихова божанска моћ. [[Кристифор Колумбо|Колумбо]] је 1492. године, опет прије него је хришћанство стигло на амерички континент, међу америчким урођеницима затекао крст као амајлију. [[Џејмс Кук]] је 1772. године на Новом Зеланду видио урођенике како на гроб својих саплеменика стављају крстове. Често су крстови урезани и на средњовјековним [[Богумили|богумилским]] [[стећци]]ма. Ни овај крст није био хришћански, већ онај пагански истекао из вјеровања и представа примитивног човјека. То је била стилизована антропоидна представа покојнијкапокојника у гробу испод стећка. <ref name="Kozara" />

Крст је био познат и међу старим Словенима, па тако и код племена паганских Срба, и опет много прије него су примили хришћанство. По [[Веселин Чајкановић|Веселину Чајкановићу]] и данас се зато разликују „Часни крст“ и „Народни крст“. Наш, српски народни крст је израз општег народног вјеровања у антропоидно (човјеколико) божанство које се представља [[соха|сохом]]. <ref name="Kozara" />

== KрстКрст у хришћанској религији ==

„Од регресивне представе магичних фигура настао је антропоидни крст са једнаким положеним крацима: са горњим најркаћимнајкраћим, понеки уместо горњег крака има главицу, и доњим најдужим краком, дакле, антропоидни крст.“ <ref name="Kozara" />

Стилизовањем народног крста настала су два основна хришћанска крста: Латински, који се по облику незнатно разликује од народног (има по величини три једнака крака а доњи дужи); други је Грчки, који се, под утицајем магијског круга и округлих посуда ([[црепуља]]), по облику знатније удаљио од народног крста; он има сва четири једнака крака. <ref name="Kozara" />

По једнима крст је оруђе за извршење смртне казне распињањем. Христ је једна од жртава овог оруђа. Постоји изрека: „Свако носи свој крст“. <ref>Група аутора, [[Мала енциклопедија Просвета]], Просвета, Београд, 1959</ref> Има и другачијих тумачења. Владика Петар I препоручује Црногорцима свештеника коме је дао свој крст „мјесто себе“. Крст је замјењивао живе људе, односно њихове потписе, као и мртве. Надаље, у шумадијском предијелупредјелу Јасеници је дрвеном крсту спремљеном за сахрану дјетета, навлачена комплетна дјечја гардероба. Вјеровало се да је тек тада спремно на вјечни пут. Латински и грчки крстови су заступљени на надгробном камењу, на преслицама и орнаментима у Србији, Босни, ХерцегоовиниХерцеговини и Црној Гори. Крстом или на њему обављало се заклињање. На крсту су се заклињали српски витезови у поласку на [[Косовска битка|бој на Косову]], [[Дубровник|Дубровчани]] [[Владислав Немањић|краљу Владиславу]]. Краљица [[Јелена Анжујска|Јелена]] поклонила је крст [[Манастир Сопоћани|манастиру Сопоћани]] и проклиње сваког ко би га узео. Крст је и чувар куће, чељади од болести, против демона и пожара. Крст чува усјеве. Постоје посвећена дрвета са урезаним крстовима на себи. Зову се записи. У заветном дану се код њих служи молитва. Крстови, надеље, представљају везу гроба и покојника у њему. Постоје и такозвани гранични крстови којима се означава посјед земље. 1049. године документ биљежи да је у ту сврху урезан „црквени и животворни крст“. Архиепископ [[Свети Сава|Сава Немањић]] 1192. године у Светој гори крстом обиљежава земљу коју је купио. Крстом су се означавали забрани, мјеста дозвољена за насељавање, опасна мјеста по живот човјека, клопке, трули прелази од брвана. Са крстом се рађало и умирало. За крст се праштало и убијало. Симбол крста се налази у [[грб]]овима и [[застава]]ма многих држава и организација. Крст се налази у симболу и у називу највеће међународне хуманитарне организације [[Црвени крст]]. Један део [[Београд]]а се назива „Црвени крст“ према крсту који је у 19. веку поставио београдски књиговезац и књижар [[Глигорије Возаровић]]. <ref name="Kozara" />

Крстови су прављени од дрвета липе, љјеске, од прекоријелог бадњег дрвета, од класја жита, од цвијећа. Њихово значење у животу човјека најбоље потврђује њихова израда у најскупљим племенитим металима, украшеним најскупљим драгим камењем као и у њиховој величини. Значењу и важности крста у њиховој супституцији божанствима говори и чињеница да су им се посевћивалипосвећивали и нарочити дани у години. Зими 5. јануар, а у јесени 14. септембар, [[Крстовдан]], Крступоклона недеља , као и родовска прослава [[Слава|крсног имена – славе]]. Црква је персонификовала крст у свеца, па су неке цркве посвеђенепосвећене Светом крсту.<ref name="Kozara" />

Датотека:Serbian-Byzantine Orthodox cross.png|<center>СрпскиСрпско-[[Византија|Византијскивизантијски]] православни крст