[[Датотека:Krst_iSerbian Orthodoxy cross.jpgsvg|десно210px|мини|Представадесно|[[Срби|Српски]] [[православље|православни]] крстакрст]]

'''Крст''' ([[Старословенски језик|старословенска]] ријеч; ✢), антропоидни [[симбол]] од двије [[Дуж|дужи]] које се сијеку, најчешће, под правим углом. Апстрактна представа човјека раширених руку. Постоји у многобројним и различитим облицима примјерен развоју и промјенама културног човјека. Представља основни вјерско-религиозни симбол [[Хришћанство|хришћанства]].

Уз [[Круг (симбол)|круг]], је најстарији [[симбол]] [[Људска врстачовек|људске врсте]]. <ref name="Kozara">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.</ref>

== OбликОблик крста ==

У основи свих теорија тумачења настанка облика крста јесте човјек. Крст је човјеколики облик - човјек раширених руку. Било да је аутентична слика рађена по природи живог човјека или да је еволуирали [[антропоидно|антропоидни]] симбол „[[соха]]“, код кога из главе настаје горњи вертикални крак крста, у сваком случају је апстрактна слика - симбол човјека. Антропоцентризам и не оставља другачију могућност. <ref name="Kozara" />

=== Крст код старих СовенаСловена и племена паганских Срба ===

Крст је био познат и међу старим Словенима, па тако и код племена паганских Срба, и опет много прије него су примили хришћанство. По [[Веселин Чајкановић|Веселину Чајкановићу]] и данас се зато разликују „Часни крст“ и „Народни крст“. Наш, српски народни крст је израз општег народног вјеровања у антропоидно (човјеколико) божанство које се представља [[соха|сохом]]. <ref name="Kozara" />

== KрстКрст у хришћанској религији ==

Устаљена је погрешна предрасуда да је крст искључива тековина [[Хришћанство|хришћанске религије]]. Крст је много старији од хришћанства. Прошле су хиљаде година до III вијека нове ере када се крст коначно одомаћиoодомаћио у већ насталом хришћанству и постао његов неизбјежни и најзначајнији симбол.

„Од регресивне представе магичних фигура настао је антропоидни крст са једнаким положеним крацима: са горњим најркаћимнајкраћим, понеки уместо горњег крака има главицу, и доњим најдужим краком, дакле, антропоидни крст.“ <ref name="Kozara" />

Стилизовањем народног крста настала су два основна хришћанска крста: Латински, који се по облику незнатно разликује од народног (има по величини три једнака крака а доњи дужи); други је Грчки, који се, под утицајем магијског круга и округлих посуда ( [[црепуља]]), по облику знатније удаљио од народног крста; он има сва четири једнака крака. <ref name="Kozara" />

По једнима крст је оруђе за извршење смртне казне распињањем. Христ је једна од жртава овог оруђа. Постоји изрека: „Свако носи свој крст“. <ref>Група аутора, [[Мала енциклопедија Просвета]], Просвета, Београд, 1959</ref> Има и другачијих тумачења. Владика Петар I препоручује Црногорцима свештеника коме је дао свој крст „мјесто себе“. Крст је замјењивао живе људе, односно њихове потписе, као и мртве. Надаље, у шумадијском предијелупредјелу Јасеници је дрвеном крсту спремљеном за сахрану дјетета, навлачена комплетна дјечја гардероба. Вјеровало се да је тек тада спремно на вјечни пут. Латински и грчки крстови су заступљени на надгробном камењу, на преслицама и орнаментима у Србији, Босни, ХерцегоовиниХерцеговини и Црној Гори. Крстом или на њему обављало се заклињање. На крсту су се заклињали српски витезови у поласку на бој на [[КосовскиКосовска бојбитка|бој на Косову]], [[Дубровник|Дубровчани]] [[Краљу Владислав Немањић|краљу Владиславу]]. Краљица [[Јелена анжујскаАнжујска|Јелена]] поклонила је крст [[Манастир Сопоћани | манастиру Сопоћани]] и проклиње сваког ко би га узео. Крст је и чувар куће, чељади од болести, против демона и пожара. Крст чува усјеве. Постоје посвећена дрвета са урезаним крстовима на себи. Зову се записи. У заветном дану се код њих служи молитва. Крстови, надеље, представљају везу гроба и покојника у њему. Постоје и такозвани гранични крстови којима се означава посјед земље. 1049. године документ биљежи да је у ту сврху урезан „црквени и животворни крст“. Архиепископ [[Свети Сава|Сава Немањић]] 1192. године у Светој Горигори крстом обиљежава земљу коју је купио. Крстом су се означавали забрани, мјеста дозвољена за насељавање, опасна мјеста по живот човјека, клопке, трули прелази од брвана. Са крстом се рађало и умирало. За крст се праштало и убијало. Симбол крста се налази у [[грб]]овима и [[застава]]ма многих држава и организација. Крст се налази у симболу и у називу највеће међународне хуманитарне организације [[Црвени крст]]. Један део [[Београд]]а се назива „Црвени крст“ према крсту који је у 19. веку поставио београдски књиговезац и књижар [[Глигорије Возаровић]]. <ref name="Kozara" />

Крстови су прављени од дрвета липе, љјеске, од прекоријелог бадњег дрвета, од класја жита, од цвијећа. Њихово значење у животу човјека најбоље потврђује њихова израда у најскупљим племенитим металима, украшеним најскупљим драгим камењем као и у њиховој величини. Значењу и важности крста у њиховој супституцији божанствима говори и чињеница да су им се посевћивалипосвећивали и нарочити дани у години. Зими 5. јануар, а у јесени 14. септембар, [[Крстовдан]], Крступоклона недеља , као и родовска прослава [[Слава|крсног имена – славе]]. Црква је персонификовала крст у свеца, па су неке цркве посвеђенепосвећене Светом крсту.<ref name="Kozara" />

* [[Часни крст|Хришћански крст]]