Вера Грбић

Вера Грбић
Вера Грбић
Лични подаци
Датум рођења	30. септембар 1949. (75 год.)
Место рођења	Београд, ФНР Југославија

Вера Грбић (Београд, 30. септембар 1949), је пејзажни архитекта.

Биографија

Рођена 1949. године у Београду. После завршене Архитектонско техничке школе у Београду уписује Шумарски факултет Универзитета у Београду, Одсек за хортикултуру 1969. године. Дипломира 1974. године и ради као инжењер хортикултуре у Бироу за планирање и пројектовање, ЈКП „Зеленило-Београд“ од 1977-2009. године на пословима и задацима одговорног пројектанта и стручног сарадника на изради Планске документације. Домен рада јој је био пројектовање и стручни надзор на Пројектима реконструкције, санације и ревитализације Градских паркова и других категорија зелених простора, стамбених блокова, рекреативних шума, градских саобраћајница^[1].

Стручни боравци у иностранству

Шест месеци током 1984. године радила у оквиру Боскопске берзе (De Boskoopse Veling B.A.) и са планерском групом Институту за шумарство и пејзажно планирање (Rijksinstituut voor Onderzoek in de Bos- en Landschapsbouw De Dorschkamp, Wageningen, Holland). Године 1987. борави три месеца на Универзитету у Висконсину (University of Wisconsin, Madison, USA) где је радила са проф. Вилијамом Тишлером (William Tishler) на очувању природног и културног наслеђа Висконсина и у оквиру Центра свести о човековом окружењу (The Environmental Awareness Center) на концепту "Circle City" Фила Луиса (Philip H. Lewis Jr.). Од маја до октобра 1989. године у Федералном институту за шумарство (Swiss Federal Institute for Forest, Snow and Landscape Research (FSL) -Birmensdorf ) Швајцарска део је тима високопланинског противлавинског пошумљавања блиског ревитализацији природних предела.

Научни и стручни скупови

Учествовала на научним скуповима Међународног удружења за хортикултурне науке (ISHS) Geisenheim (Немачка) септембра 1987, Skierniewicе (Пољска) септембар 1988. и Antibes (Француска) фебруар 1995. године, као и на сусрету Удружења пејзажних архитеката Америке (ASLA) на тему "Проблем очувања приобаља Мисисипија" (30. мај 1987, La Crosse, USA). Као коаутор учествује на 17. светском конгресу Међународне федерације управе паркова и рекреативних простора (International Federation of Park and Recreation Administration World Congress, Антверпен, Белгија) 1995, а 1996. на међународној конференцији „Architecture and Urbanism at the Turn of the Millennium“. у Београду. Године 2007. излаже своје радове на годишњој конференцији Европског савета школа пејзажне архитектуре (18th International Annual ECLAS Conference „Landscape Assesment – From Theory to Practice: Applications in Planning and Design“).

Конкурси

1980. коаутор идејног решења Спомен-парка у Бечеју равноправно подељена прва и друга награда
1982. коаутор идејног решења Парк-шуме Горица у Титограду IV награда;
1985. коаутор идејног решења Јабланица;
2002. Успешно учешће на конкурсу The Japan World Exposition 1970 Commemorative Fund (JEC FUND) за доделу средстава за изградњу јапанских вртова;^[1].

Пројекти

1991-1993. пројекат реконструкције и ревитализације историјског парка Топчидер
1996. хортикултурни пројекат парка Ћирило и Методије
1996. реконструкција дрвореда Крунске улице
2000. реконструкција Карађорђевог парка
2002-2004. пројекат ”Јапански врт” у оквиру Ботаничке баште ”Јевремовац” у Београду
2004. партер испред Скупштине града Београда
2004. реконструкција сквера на Студентском тргу
2005. реконструкција сквера испред Дома војске
2009. реконструкција Вождовачког парка
2012. реконструкција Миљаковачког парка^[1].

Завршни радови у парку
Ћирило и Методије
(1. мај 1996).
Садња ружа стаблашица
у парку Ћирило и Методије
(1. мај 1996).
Парк Ћирило и Методије на дан отварања после реконструкције (6. мај 1996).
Радови на језеру у Јапанском врту (март 2004).
Подизање дрвеног моста
(март 2004).
Јапански врт по отварању
(мај 2004).
Партер испред Скупштине града Београда.
Сквер на Студентском тргу.
Реконструкција сквера испред Дома војске (јули 2005).
Формирање дрвореда око сквера испред Дома војске
(август 2006).
Сквер испред Дома војске
(август 2009).
Реконструкција Вождовачког парка
(јули 2009).
Отварање реконструисаног
Вождовачког парка
(23. новембар 2009).
Плакета утиснута у стазу
Вождовачког парка.
Вождовачки парк по отварању (мај 2010).
Реконструкција Миљаковачког парка
(мај 2012).
Миљаковачки парк (мај 2012).

Остале активности

1978 коаутор едиције: Наш врт - уређивање кућног врта, украсно дрвеће и шибље, живе ограде и травњаци. Мала пољопривредна библиотека. Београд;
1996. један од десет оснивача Удружења пејзажних архитеката Југославије (УПА) и први секретар тог удружења (сада УПАС);
1996. коаутор рада: Предлог програма развоја плана града са аспекта заштите и унапређења природе и предела на примеру Београда, у оквиру Научне монографије "Планирање и уређење природних предела" Удружења урбаниста Србије;
1996. коаутор рада: Модел ревитализације Кумодрашког потока на 5. конгресу еколога Југославије у Београду објавњеног у часопису Екологија 33: 401-410;
1998. коаутор рада: Нестајење зелених површина и квалитет живота у граду. Трибина "На прагу III миленијума Београд у транзицији - бесправна / беспланска градња”. Центар за културну деконтаминацију;
1998-2000. год. Члан стручног савета пројекта комплекса железничке станице Београд центар;
2000. израда Базе података и ивентаризација биљних врста јавног градског зеленила;
од 2003. стални члан Комисије за модернизацију београдских улица у Секретаријату за саобраћај.

Референце

^ ^а ^б ^в Малдини, С. и Ланцош Малдини С. : Атлас ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – 21. век. Јапанско друштво, ジャパン.ソサエティ, Japan society. . Београд. 2014. ISBN 978-86-904433-7-6.

Спољашње везе

[mal-1] а ^б ^в Малдини, С. и Ланцош Малдини С. : Атлас ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – 21. век. Јапанско друштво, ジャパン.ソサエティ, Japan society. . Београд. 2014. ISBN 978-86-904433-7-6.

[1]