Гибралтар
Гибралтар (енгл. Gibraltar) је прекоморска територија Уједињеног Краљевства на Пиринејском полуострву, у Гибралтарском пролазу који спаја Атлантски океан и Средоземно море.[4][5] Он има површину од 6,7 km2 (2,6 sq mi), а на северу се граничи са Шпанијом. Пределом доминира Гибралтарска стена у чијем подножју је густо насељено градско подручје, где живи више од 32.000 људи, првенствено Гибралтарци.[6]
| Гибралтар Gibraltar | |
|---|---|
Крилатица: Montis Insignia Calpe[1] | |
Химна: Гибралтарска химна | |
 | |
| Главни град | Гибралтар |
| Службени језик | енглески |
| Владавина | |
| Краљ | Чарлс III |
| Председник Владе | Питер Каруана |
| Историја | |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 6,5 km2 (није уврштена) |
| — вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| — 2012. | 34.003[2][3] (221) |
| — густина | 4.270 ст./km2 (није уврштена) |
| Економија | |
| Валута | Гибралтарска фунта (GIP) |
| — стоти део валуте | пени |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC |
| Интернет домен | .gi |
| Позивни број | +350 |
Политички систем
уредиЗаступнички дом (House of Assembly) је заступничко тело (парламент) с 15 заступника, а бира се општим изборима отприлике сваке четири године. Гибралтар има само једну изборну јединицу. Гувернер најчешће именује вођу најјаче странке за премијера.
Историја
уредиУ старом веку, Гибралтар је био познат под именом Херкулови стубови, а под Римљанима се звао Калпе (лат. Calpe). 711. године Гибралтар су освојили муслимански Арабљани и Бербери. Име Гибралтар потиче од арапског Џебел ал-Тарик (= Тариково Брдо). Тарик је био маварски војсковођа, који је на гибралтарској стени прикупио своју војску а после је ту изградио и тврђаву. Муслимани су владали Гибралтаром све до 1462. године. (додуше, Краљевина Кастиља је између 1309. и 1333. привремено владала Гибралтаром). Шпанци су толико ојачали његова утврђења да се сматрао неосвојивим.
Током ратова за ослобађање Низоземске Холанђани су 1607. године на сидришту Гибралтара уништили 26 шпанских ратних бродова.
У Рату за шпанско наслеђе британска и холандска флота заузеле су Гибралтар препадом 3. јула 1704. године. Одмах након тога Шпанци су га напали с копна а 4. октобра им се прикључила француска флота па је био опседнут и блокиран и са мора. Успешно је одбрањен активношћу британског адмирала Џона Лика и војног гувернера Георга фон Хесен-Дармштата. У априлу 1705. године опсада је била прекинута.
У рату Четворног савеза против Шпаније Шпанци нису успели да заузму Гибралтар препадом 1720. године. Шпанија је током рата само трпела поразе на мору чиме се показало да она без ефикасне ратне морнарице не може да брани своје колоније.
Када је Шпанији 1725. године признала Прагматичну санкцију, у Европи су се заоштрили односи и створила су се два блока. Шпанија је била против Велике Британије. Иако до објаве рата није дошло, једна британска ескадра је контролисала шпанске обале, а друга је неколико година блокирала шпанске луке у Западној Индији. Одговарајући на ове акције Шпанија је опсела Гибралтар 1727. године. Британци су затим вршили притисак на Шпанију и водили рат против шпанског поморског саобраћаја у Гибралтарским вратима и испред Кадиза.
Миром у Утрехту 1713. године. предат је Великој Британији, што је после само било потврђивано Париским миром из 1763. и Париским миром из 1783. године.
Од 1730, Гибралтар је британска колонија.
Током Америчког рата за независност Шпанци су га опседали од 11. јула 1779. до 6. фебруара 1783. године, али су британски бродови више пута успевали да продру у луку и тако снабдеју град и тврђаву. Бомбардовање тврђаве отпочело је тек 12. априла 1781. године. Утврђењима и граду биле су нанесене велике штете. Идуће, 1782. године Шпанцима су се придружили Французи и 13. септембра извршили напад са нарочито саграђеним топовњачама, које су британске батерије успеле да запале усијаним ђуладима. Опсада је била настављена бомбардовањем, али се блокада није могла у потпуности одржати. Ватра је била обустављена 2. фебруара 1738. године када је у Шпанију стигла вест о почетку мировних преговора. Гибралтар је дефинитивно остао у рукама Британаца и у предстојећим поморским ратовима је играо све већу улогу.
Уочи Другог светског рата одбрамбена постројења Гибралтара су знатно била ојачана - уз постојећа три изграђено је још 13 km подземних галерија, а током рата и аеродром. Током Другог светског рата у луци Гибралтар је била стационирана британска Х ескадра (енгл. Force H), која је дејствовала у Атлантском океану и Средоземном мору. Гибралтар је имао веома важну улогу у снабдевању Малте између 1940. и 1943. године.
Француска авијација напала је Гибралтар 7. јуна 1940. године због одмазде за британски напад на француску флоту у Мерс ел Кебиру у Алжиру.
Италијани су нападали бродове на сидришту и у луци подводним диверзантима - пребаченим подморницом и снабдевени јахаћим торпедима. Диверзанти су у ноћи између 20. и 21. септембра 1941. године потопили два танкера и један теретни брод са укупно 28337 БРТ. Диверзанти који су били упућени током ноћи између 13. и 14. јула 1942. године са шпанске обале Алхесираског залива и са италијанског трговачког брода који је био насукан уз шпанску обалу, тешко су оштетили четири трговачка брода са укупно 9468 БРТ. У акцији која је извршена ноћу 14. на 15. септембра диверзанти су потопили један брод од 1787 БРТ.
Гибралтар између Британије и Шпаније
уредиНа Гибралтару живи 28.000 становника. Шпанија сматра да би Гибралтар морао њој припасти, али британска владавина је и даље чврста. Због неспоразума између Уједињеног Краљевства и Шпаније, граница између Гибралтара и копна је била затворена између 1969. и 1985. године. Шпанија се ни данас не одриче свог захтева.
На Гибралтару је одржан референдум 17. новембра 2002. Излазност је била 90%, а 99% гласача је било за задржавање британског суверенитета. Само 187 становника Гибралтара било је за подељени суверенитет између Британије и Шпаније.
Географија
уредиКлима
уреди| Клима Гибралтара | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 16,3 (61,3) |
16,8 (62,2) |
18,5 (65,3) |
20,0 (68) |
22,4 (72,3) |
25,6 (78,1) |
28,2 (82,8) |
28,4 (83,1) |
26,1 (79) |
22,6 (72,7) |
19,2 (66,6) |
17,0 (62,6) |
21,76 (71,17) |
| Просек, °C (°F) | 13,5 (56,3) |
14,1 (57,4) |
15,6 (60,1) |
16,7 (62,1) |
19,0 (66,2) |
21,9 (71,4) |
24,2 (75,6) |
24,6 (76,3) |
22,9 (73,2) |
19,8 (67,6) |
16,6 (61,9) |
14,6 (58,3) |
18,63 (65,53) |
| Минимум, °C (°F) | 10,8 (51,4) |
11,4 (52,5) |
12,6 (54,7) |
13,4 (56,1) |
15,6 (60,1) |
18,2 (64,8) |
20,2 (68,4) |
20,8 (69,4) |
19,6 (67,3) |
17,0 (62,6) |
14,0 (57,2) |
12,1 (53,8) |
15,48 (59,86) |
| Количина падавина, mm (in) | 106,6 (4,197) |
99,0 (3,898) |
74,3 (2,925) |
65,9 (2,594) |
33,1 (1,303) |
8,6 (0,339) |
1,0 (0,039) |
8,8 (0,346) |
20,0 (0,787) |
80,7 (3,177) |
121,6 (4,787) |
173,8 (6,843) |
793 (31,22) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 7 | 7 | 6 | 7 | 4 | 1 | 0 | 0 | 2 | 6 | 8 | 9 | 58 |
| Сунчани сати — месечни просек | 147 | 143 | 204 | 233 | 289 | 319 | 326 | 309 | 240 | 197 | 135 | 134 | 2.676 |
| Извор: Metéo Climat 1981–2010 (sun Deutscher Wetterdienst, 1961–1990)[7][8][9] | |||||||||||||
Валута
уредиВалута је Гибралтарска фунта (GIP), које је везана за Британску фунту у односу 1:1. Може се плаћати и британском фунтом.
Референце
уреди- ^ „National Symbols”. Gibraltar.gov.gi. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 21. 6. 2013.
- ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2018. г. Приступљено 30. 05. 2014.
- ^ „Gibraltar - Key Indicators”. Gibraltar.gov.gi. 2020. Приступљено 5. 6. 2020.
- ^ Dictionary.com: Gibraltar
- ^ The Free Dictionary: Gibraltar
- ^ Statistics Office (2009). „Abstract of Statistics 2009” (PDF). Statistics Office of the Government of Gibraltar. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2014. г. Приступљено 17. 09. 2020. The civilian population includes Gibraltarian residents, other British residents (including the wives and families of UK-based servicemen, but not the servicemen themselves) and non-British residents. Visitors and transients are not included.
In 2009, this broke down into 23,907 native-born citizens, 3,129 UK British citizens and 2,395 others, making a total population of 29,431. On census night, there were 31,623 people present in Gibraltar. - ^ „Moyennes 1981/2010 Gibraltar”. Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: French). Metéo Climat. Приступљено 4. 11. 2017.
- ^ „Gibraltar Climate Guide”. Приступљено 5. 6. 2009.
- ^ „Station 08495 Gibraltar”. Global station data 1961–1990 – Sunshine Duration. Deutscher Wetterdienst. Архивирано из оригинала 17. 10. 2017. г. Приступљено 29. 9. 2016.
Литература
уреди- Abulafia, David (2011). The Great Sea: A Human History of the Mediterranean. London: Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9934-1.
- Bond, Peter (2003). „Gibraltar's Finest Hour The Great Siege 1779–1783”. 300 Years of British Gibraltar 1704–2004 (1st изд.). Gibraltar: Peter-Tan Publishing Co. стр. 28—29.
- Chartrand, René (јул 2006). Gibraltar 1779–1783: The Great Siege. Patrice Courcelle (1st изд.). Gibraltar: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-977-6. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г.
- Drinkwater, John: A history of the siege of Gibraltar, 1779–1783: With a description and account of that garrison from the earliest periods London, 1862.
- Falkner, James: FIRE OVER THE ROCK: The Great Siege of Gibraltar 1779–1783, Pen and Sword, 2009
- Harvey, Robert: A Few Bloody Noses: The American War of Independence, London, 2001
- Rodger, N. A. M.: The Command of the Ocean: A Naval History of Britain, 1649–1815, London, 2006
- Norwich, John Julius: The Middle Sea: a history of the Mediterranean, Random House, 2006
- Sugden, John: Nelson: A Dream of Glory, London, 2004
- Syrett, David: Admiral Lord Howe: A Biography, London, 2006.
- Maria Monti, Ángel: Historia de Gibraltar: dedicada a SS. AA. RR., los serenisimos señores Infantes Duques de Montpensier, Imp. Juan Moyano, 1852
- Maria Montero, Francisco: Historia de Gibraltar y de su campo, Imprenta de la Revista Médica, 1860
- Uxó Palasí, José: Referencias en torno al bloqueo naval durante los asedios, Almoraima. n.º 34, 2007
- Scherzer, Karl (1861). „Gibraltar: stay from the 20th to the 30th of May, 1857” (PDF). Narrative of the circumnavigation of the Globe by the Austrian frigate Novara. London: Saunders, Otley & Co.
Спољашње везе
уреди
- (језик: енглески) Влада Гибралтара
- (језик: енглески) Национални симболи
- Gibraltar Fire & Rescue Service Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2020)
- „Freedom of the City for RAF Gibraltar to mark RAF100 – Gibraltar Chronicle”. chronicle.gi. Архивирано из оригинала 20. 06. 2018. г. Приступљено 17. 09. 2020.
- „Archived copy”. Архивирано из оригинала 30. 6. 2018. г. Приступљено 30. 6. 2018.