18. фебруар
датум
18. фебруар је четрдесет девети дан у години у Грегоријанском календару. 316 дана (317 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
уреди| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1229 — Фридрих II је у Шестом крсташком рату склопио десетогодишње примирје са ел Камилом, којим је повратио Јерусалим, Назарет и Витлејем без борбе и папине подршке.
- 1478 — Брат енглеског краља Едварда IV, Џорџ, војвода од Кларенса, осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина.
- 1861 — Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије.
- 1865 — Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага.
- 1900 — Почела битка код Пардеберга, у којој су Бури претрпели први велики пораз у рату с Британцима. Крајем фебруара 4000 бурских војника предало се британским трупама које су крајем маја ушли у Јоханезбург, а у јуну у Преторију.
- 1913 — Петар I Карађорђевић обнародовао државну Уредбу о саобраћајним справама, које се крећу по ваздуху. Краљевина Србија је била међу првим европском државама која је поставила правни оквир за област цивилног ваздухопловства, неколико месеци пре доношења сличног прописа у САД.
- 1930 — Клајд Томбо открио Плутон док је проучавао фотографије снимљене у јануару.
- 1952 — Грчка и Турска су постале чланице НАТО.
- 1960 — Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења за интеграцију.
- 1965 — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта.
- 1979 — Први пут је забележено да је пао снег у Сахари. То се догодило на југу Алжира. Олуја је трајала пола сата и снег се врло брзо отопио.
- 1991 — У терористичком нападу Ирске републиканске армије на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа.
- 1996 — У експлозији два аутомобила-бомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи.
- 1997 — Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 1992-97. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце.
- 2000 — На парламентарним изборима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију.
- 2001 — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.
- 2002 —
- Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину. Те снаге ће наредне године заменити међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995.
- Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову. Током овог поступка, који је завршен 13. септембра, тужилаштво је извело 145 сведока.
- 2003 —
- У Словенији ухапшен функционер Демократске партије Косова Фатмир Лимај, бивши официр Ослободилачке војске Косова. Лимај је 4. марта изручен Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине против човечности над Албанцима и Србима у логору Лапушник на Косову у лето 1998.
- У подметнутом пожару у подземној железници у јужнокорејском граду Тагеу, погинуло је најмање 133 особе, а више од 150 је повређено.
- 2006 —
- Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића.
- Званични Беч је негирао тврдње Карле дел Понте о одбијању сарадње са Међународним судом у Хагу.
- Скупштина ДС-а изабрала је за председника партије дотадашњег лидера странке и председника Србије Бориса Тадића.
- 1.800 људи је погинуло након што се, због водених бујица, одронио део планине на југу Филипина.
- Босански филм Грбавица добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу.
- 2021 —
- Патријарх српски: Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на заседању у Храму Светог Саве у Београду, изабрао Његово високопреосвештенство митрополита загребачко-љубљанског др Порфирије за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског.[1]
- Вештачки сателити: Возило за истраживање свемира -ровер Персеверанс (енгл. Perseverance, чије име у преводу значи истрајност) успешно слетело у кратер Језеро на Марсу[2]
Рођења
уреди- 258. п. н. е. — Ћин Ши Хуанг, кинески владар. (прем. 209. п. н. е.)
- 1201 — Хаџе Насирудин Туси, персијски полихистор, архитекта, филозоф, лекар, научник и теолог. (прем. 1274)[3]
- 1516 — Мери I Тјудор, енглеска краљица. (прем. 1558)[4]
- 1530 — Уесуги Кеншин, јапански даимјо. (прем. 1578)[5]
- 1547 — Шејх Бахаи, арапски математичар, правник, архитекта, филозоф и песник. (прем. 1621)[6]
- 1609 — Едвард Хајд, 1. гроф од Кларендона, енглески државник, историчар и дворски саветник. (прем. 1674)[7]
- 1745 — Алесандро Волта, италијански физичар. (прем. 1827)[8]
- 1809 — Божидар Петрановић, српски историчар. (прем. 1903)[9]
- 1838 — Ернст Мах, аустријски физичар и филозоф. (прем. 1916)[10]
- 1866 — Јанко Вукотић, црногорски и југословенски генерал. (прем. 1927)[11]
- 1898 — Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила. (прем. 1988)[12]
- 1903 — Николај Подгорни, совјетски и украјински политичар. (прем. 1983)[13]
- 1904 — Кери Грант (Арчибалд Александар Лич), британски глумац. (прем. 1986)[14]
- 1906 — Ханс Аспергер, аустријски лекар. (прем. 1980)[15]
- 1919 — Џек Паланс, амерички глумац. (прем. 2006)[16]
- 1920 — Ерик Гејри, гренандски политичар. (прем. 1997)
- 1920 — Дарко Краљић, југословенски композитор. (прем. 1998)[17]
- 1921 — Бранко Бауер, хрватски филмски и ТВ редитељ и сценариста. (прем. 2002)[18]
- 1925 — Џорџ Кенеди, амерички глумац. (прем. 2016)[19]
- 1931 — Тони Морисон, америчка књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност. (прем. 2019)[20]
- 1932 — Милош Форман, чешки филмски режисер, сценариста и глумац. (прем. 2018)[21]
- 1933 — Јоко Оно, јапанска уметница и активисткиња.[22]
- 1933 — Боби Робсон, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2009)[23]
- 1934 — Одри Лорд, америчка списатељица, феминисткиња и активисткиња за људска права. (прем. 1992)[24]
- 1938 — Иштван Сабо, мађарски режисер.[25]
- 1950 — Џон Хјуз, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 2009)[26]
- 1950 — Сибил Шеперд, америчка глумица и модел.[27]
- 1954 — Џон Траволта, амерички глумац, музичар и плесач.[28]
- 1956 — Бидзина Иванишвили, фрузијски предузетник, политичар и филантроп.
- 1957 — Марита Кох, источнонемачка атлетичарка.[29]
- 1964 — Мет Дилон, амерички глумац и редитељ.[30]
- 1965 — Др. Дре, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац.[31]
- 1967 — Роберто Бађо, италијански фудбалер.[32]
- 1969 — Александар Могиљни, руски хокејаш на леду.[33]
- 1971 — Сајмон Линдон, аустралијски глумац.[34]
- 1973 — Клод Макелеле, француски фудбалер и фудбалски тренер.[35]
- 1974 — Јевгениј Кафељников, руски тенисер.[36]
- 1975 — Гари Невил, енглески фудбалер и фудбалски тренер.[37]
- 1979 — Далибор Поповић, српски песник.[38]
- 1981 — Андреј Кириленко, руски кошаркаш.[39]
- 1983 — Роберта Винчи, италијанска тенисерка.[40]
- 1984 — Карлос Камени, камерунски фудбалер.[41]
- 1987 — Скин Дајмонд, америчка порнографска глумица.[42]
- 1988 — Бибрас Натхо, израелски фудбалер.[43]
- 1989 — Соња Петровић, српска кошаркашица.[44]
- 1994 — Џејк Трбојевић, аустралијски рагбиста српског порекла.[45]
- 1996 — Џил Касиди, америчка порнографска глумица и модел.[46]
- 1999 — Страхиња Бошњак, српски фудбалер.[47]
Смрти
уреди- 901 — Сабит ибн Кура, арапски астроном и физичар. (рођ. 826)[48]
- 999 — Папа Гргур V. (*око 972)[49]
- 1139 — Јарополк Владимирович, велики кнез Кијева. (рођ. 1082)[50]
- 1294 — Кублај-кан, монголски владар. (рођ. 1215)[51]
- 1405 — Тамерлан, татарски емир. (рођ. 1336)[52]
- 1455 — Фра Анђелико, италијански сликар. (рођ. 1387)[53]
- 1478 — Џорџ Плантагенет, 1. војвода од Кларенса. (рођ. 1449)[54]
- 1535 — Хајнрих Корнелијус Агрипа, немачки кабалиста, окулиста, астролог, алхемичар, лекар, дипломата и филозоф. (рођ. 1486)[55]
- 1546 — Мартин Лутер, немачки верски реформатор. (рођ. 1483)[56]
- 1564 — Микеланђело Буонароти, италијански вајар, сликар, архитекта и песник. (рођ. 1475)[57]
- 1712 — Луј, војвода Бургундије. (рођ. 1682)[58]
- 1814 — Павле Давидовић барон и аустријски генерал. (рођ. 1737)[59]
- 1851 — Карл Густав Јакоб Јакоби, немачки математичар. (рођ. 1804)[60]
- 1873 — Васил Левски, бугарски национални вођа. (рођ. 1937)[61]
- 1915 — Стојан Новаковић, српски политичар, дипломата, филолог и историчар. (рођ. 1842)[62]
- 1931 — Милан Шуфлај, хрватски историчар и књижевник. (рођ. 1879)[63]
- 1956 — Гистав Шарпантје, француски композитор. (рођ. 1860)[64]
- 1957 — Хенри Норис Расел, амерички астроном. (рођ. 1877)[65]
- 1967 — Роберт Опенхајмер, амерички атомски физичар. (рођ. 1904).[66]
- 1969 — Драгиша Цветковић, југословенски политичар (рођ. 1893)[67]
- 2001 — Миодраг Стојановић, српски боксер. (рођ. 1950)[68]
- 2001 — Балтус, француски сликар пољског порекла. (рођ. 1908)[69]
- 2012 — Звездан Чебинац, фудбалер и тренер, репрезентативац. (рођ. 1939)[70]
- 2016 — Пантелис Пантелидис, грчки кантаутор, текстописац и композитор. (рођ. 1983)[71]
Празници и дани сећања
уреди- Обележава се Међународни дан биолошке контроле
- Српска православна црква слави:
- Свету мученицу Агатију
- Свету мученицу Теодула
- Светог Полијевкта - патријарха цариградског
Референце
уреди- ^ Игуман Порфирије Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2021)
- ^ Overbye, Dennis (19. 2. 2021). „Perseverance's Pictures From Mars Show NASA Rover's New Home – Scientists working on the mission are eagerly scrutinizing the first images sent back to Earth by the robotic explorer.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 2. 2021. г. Приступљено 12. 3. 2021.
- ^ „Naṣīr al-Dīn al-Ṭūsī | Persian scholar | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ Weikel, Ann (2004). doi:10.1093/ref:odnb/18245. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „Uesugi Kenshin | Japanese military leader | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ Гх, Акбар. „Шеик Бахаи (1547-1621) - иранске (персијске) познате личности и личности”. Iran Cultura (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Edward Hyde, 1st earl of Clarendon | English statesman | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Alessandro Volta | Biography, Facts, Battery, & Invention | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Petranović Božidar”. SANU.
- ^ „Ernst Mach | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Јанко Вукотић”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Enzo Ferrari”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Nikolay Podgorny | Soviet statesman | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Cary Grant”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Hans Asperger, 1906-1980 | The Autism History Project”. blogs.uoregon.edu. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Jack Palance”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Darko Kraljić”. Samo lepa sećanja (на језику: енглески). 2012-02-06. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Branko Bauer”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „George Kennedy”. www.bafta.org (на језику: енглески). 13. 1. 2017. Приступљено 28. 3. 2020.
- ^ Monée Fields-White (6. 8. 2019). „Nobel Prize Winner Toni Morrison, One Of America's Greatest Writers, Has Died At 88”. The Root.com. Приступљено 6. 8. 2019.
- ^ „Oscar-winning director Forman dies at 86”. Reuters. 14. 4. 2018. Архивирано из оригинала 2018-04-14. г. Приступљено 2018-04-14.
- ^ Jean Yoon; Yōko Ono (2002). The Yoko Ono Project
. Broken Jaw Press. стр. 41. ISBN 978-1-55391-001-5.
- ^ „Bobby Robson”. soccerbase.com. Архивирано из оригинала 9. 8. 2019. г. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ Poets, Academy of American. „About Audre Lorde | Academy of American Poets”. poets.org. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „István Szabó”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „John Hughes”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Cybill Shepherd”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „John Travolta”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Marita Koch - Zu schnell, um wahr zu sein?”. www.ndr.de (на језику: немачки). Приступљено 22. 9. 2020.
- ^ „Matt Dillon”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Др. Дре | Биографија, албуми, песме и чињенице - Забава И Поп Култура”. sr.asayamind.com (на језику: српски). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Roberto Baggio | Football Stats | No Club | Age 54 | 1988-2004 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Alexander Mogilny Stats”. Hockey-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Simon Lyndon”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „France - C. Makélélé - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Yevgeny Kafelnikov | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Gary Neville | Football Stats | No Club | Age 46 | 1993-2011 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Далибор Поповић Поп”. Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Andrei Kirilenko Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Roberta Vinci | WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Kameni, Idriss Carlos Kameni - Footballer”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Raylin Joy”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Bibras Natcho - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Sonja Petrovic WNBA Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 06. 2015. г. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Jake Trbojevic”. National Rugby League (на језику: енглески). Приступљено 22. 9. 2020.
- ^ „Jill Kassidy”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Serbia - S. Bošnjak - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Thabit ibn Qurra”. Muslim Heritage. 2013-02-23. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Gregory V | pope | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Yaropolk II Vladimirovich of Kiev (1082-1139)”. Familypedia (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Kublai Khan | Biography, Accomplishments, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „HROMI TIMUR: Smrt jednog od najbrutalnijih vojskovođa u istoriji”. National Geographic (на језику: српски). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Fra Angelico | Biography, Art, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „George Plantagenet, duke of Clarence | English noble | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Heinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim | Renaissance scholar | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Martin Luther | Biography, Reformation, Accomplishments, Quotes, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Michelangelo | Biography, Sculptures, David, Pieta, Paintings, Facts, & Accomplishments | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Collections Online | British Museum”. www.britishmuseum.org. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Collections Online | British Museum”. www.britishmuseum.org. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Carl Jacobi | German mathematician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Vasil Levski | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Стојан Новаковић и Дубровник”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Milan Šufflay”. geni_family_tree (на језику: српски). 8. 11. 1879. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Novinska agencija Beta”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Henry Norris Russell | American astronomer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „J. Robert Oppenheimer | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „27. mart 1941.”. www.27mart.com. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Dragomir Stojanovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Balthus | French painter | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
- ^ Agencije. „Umro nekadašnji reprezentativac SFRJ Zvezdan Čebinac”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-25.
- ^ „Παντελής Παντελίδης”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-25.
