Ova tema predla`e nastavak, uz produbqivawe, razmi{qawa o `ivim bi}ima s kojima su se u~enici prvi put sreli u pred{kolskim ustanovama,

a istovremeno im poma`e da postepeno prona|u znake koji im omogu}uju da prepoznaju ono {to je `ivo. Na najop{tiji na~in, predlo`ena tema im omogu}uje da uz pomo} pedago{kih aktivnosti postepeno konstrui{u pojam zrna semena. Zrno, tj. seme, s definicijom, wegovom ulogom i klijawem, predstavqeni su u ciklusu 2 u dve etape, dok }e etape razvoja biti konceptualizovane u ciklusu 3. ^asovi posve}eni ovoj problematici omogu}uju razvoj istra`iva~ko-nau~nog pristupa: wihova realizacija je interesantna i ne zahteva kupovinu specifi~nog materijala i/ili druge dodatne tro{kove. Izu~avawe semena i wegove va`nosti na samom po~etku razvoja biqaka (za biqke cvetnice i ~etinare) posebno je prilago|eno osnovnim {kolama jer su one dostupne svim u~enicima. Aktivnosti u ba{ti, po~ev od sejawa, brojne su u osnovnoj {koli, a sami |aci imaju, u op{tem slu~aju, intuitivna znawa o pojmu semena, kao i o wegovoj primarnoj ulozi (u razmno`avawu i {irewu).

Jedno seme, jedna biqka?

25

ciklus 2

Jedno seme, jedna biqka?

Mesto u programima
U ciklusu 2 re~ je o konstrukciji pojma semena. Seme mo`e biti definisano na slede}i na~in: `ivo bi}e biqnog porekla, dehidrirano, koje sa~iwava klica u stawu usporene `ivotne aktivnosti, obavijena rezervom hrane i za{ti}ena quskom. U~enik se navodi na postavqawe pitawa o neophodnosti pokretawa `ivotnih aktivnosti koje }e dovesti do razvoja odrasle biqke.
Izvod iz programa Od bli`e do daqe okoline Sposobnosti ste~ene na kraju ciklusa: lokalizovawe izu~avanih elemenata na fotografijama snimqenim s razli~itih ta~aka na terenu; razumevawe i pam}ewe nekih vidova razli~itih oblika vegetacije, `ivotiwskog sveta i stani{ta. Vreme koje te~e Izvodi iz dokumenata za primenu

Sposobnosti ste~ene na kraju ciklusa: sposobnost da se naprave i upotrebe razli~iti tipovi kalendara i da se u wih postave izu~avani doga|aji.
@ivi svet Ispoqavawa `ivota kod `ivotiwa i biqaka. Sposobnost ste~ene na kraju ciklusa: sposobnost posmatrawa, identifikacije i opisivawa nekoliko karakteristika biqnog i `ivotiwskog sveta; razumevawe i pam}ewe onoga {to razlikuje `ivo od ne`ivog, pozivaju}i se na glavne funkcije `ivih bi}a i na karakteristike `ivotiwskog i biqnog sveta.

Izabrati mesto i gajiti biqke u u~ionici i {koli. Tra`iti karakteristike predmeta ili `ivih bi}a pomo}u kojih }e se svet `ivotiwa i biqaka razlikovati od minerala i na~in wihove organizacije.

U ciklusu 3 bi}e predstavqeno poreklo semena, uz evidentirawe transformacionih ciklusa od rasta do cvetawa (od cveta do ploda). Tokom ovog ciklusa mogu}e je produbqewe eksperimentalnog pristupa, uz istovremeno istra`ivawe uticaja nekoliko faktora klijawa.
Izvodi iz programa Jedinstvo i razli~itost `ivog sveta: stadijumi razvoja jednog `ivog bi}a: uslovi razvoja biqaka; razli~iti na~ini razmno`avawa (biqnog i `ivotiwskog sveta): ra|awe i bespolno razmno`avawe. Izvodi iz dokumenata za primenu

U starijim razredima (6. razred) predla`e se eksperiment za dokazivawe hipoteza o uslovima klijawa semena. On vodi do razmi{qawa o uticaju klimatskih uslova (maksimalno dva) na klijawe semena u odgovaraju}oj sredini. Podse}a se da seme poti~e od cveta, a da se zatim izu~ava kao sredstvo koje omogu}uje cvetnim biqkama i ~etinarima da nasele odgovaraju}e sredine. U sredwoj {koli u~enici se interesuju za biqnu morfogenezu: morfologija jedne biqke zavisi od genetskih karakteristika vrste kojoj pripada, ali tako|e i od wenog okru`ewa. Znawe i ve{tine ste~ene po zavr{etku teme Razlikovati `ivo od ne`ivog preko svima poznatih biqnih oblika: seme. Shvatiti pojam semena. Formirati i primeniti eksperimentalni protokol.

26

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

Mogu}a obrada teme

^asovi Po~etno pitawe Aktivnosti koje vode u~enici Po~etne koncepcije. Priprema eventualnog izlaska u okolinu. Priprema uzoraka. Izbor i formulacija hipoteze. Sejawe semena. Posmatrawe i interpretacija. Po~etne koncepcije. [ta se nalazi u semenu? ^as 7. Posmatrawe, interpretacija, razdvajawe uzoraka. Posmatrawe lupom i disekcija. Posmatrawe i eksperimentisawe. Usmena komunikacija. Individualni tekstovi i crte`i. Zajedni~ki tekst. Nau~ni pristup Jezi~ke aktivnosti

^as 1.

^as 2.

Seme, da ili ne?

^as 3.

^as 4.

^as 5.

^as 6.

Usmena komunikacija. Individualni crte`i.

^as 8. ^as 9. ^as 10. ^as 11. ^as 12. ^as 13. Kako zrna klijaju? [ta je potrebno semenu da bi proklijalo?

Po~etni koncepti. Hipoteze. Analiza rezultata i zakqu~ak.

Eksperimentisawe.

Usmena komunikacija. Individualni tekstovi i crte`i. Zajedni~ki tekst.

Formirawe eksperimentalnog protokola, posmatrawe.

Kontinuirano posmatrawe i tra`ewe literature.

Individualni tekstovi. Usmena komunikacija. Zajedni~ki tekstovi. ^itawe.

^as 14.

Produbqewe: da li semena putuju?

Zajedni~ke aktivnosti biolo{ke uloge zrna i semena.

Posmatrawe i tra`ewe literature.

Usmena komunikacija. ^itawe.

N. B. Izme|u 4. i 5. ~asa, kao i izme|u 11. i 12, neophodan je period kontinuiranog posmatrawa da bi se pratila evolucija semena. Jezi~ke aktivnosti (pogledati tabelu) mogu se odvijati u odeqewu, mawim grupama ili individualno.

Jedno seme, jedna biqka?

27

^as 1. Seme, da ili ne? Po~etne koncepcije

U~enici nastoje da odrede {ta je to seme. Ovaj ~as je povezan sa ~asom 2 u funkciji vremena utro{enog za svaki ~as posve}en nauci. U~iteq mo`e da bira izme|u dve krajnosti jedne alternative: organizuje izlazak u prirodu, tokom kojeg }e |aci sakupqati uzorke ili }e pak ponuditi skup uzoraka koje su ranije sakupili. ^as mo`e po~eti tako {to }e se od svakog u~enika tra`iti da nacrta jedno seme (ili vi{e), tako da wime izrazi ono {to je, za wega, jedno seme. Na~in vo|ewa sveske za eksperimente omogu}ava u~enicima da tekstom i crte`om formuli{u ideju o tome {ta se de{ava sa semenom.

Slika 1. U~enici predstavqaju ideju o tome {ta se de{ava sa semenom.

^as 2. Seme, da ili ne? Sakupqawe eksperimentalnog materijala

Povodom izlaska u prirodu, u~enici unapred razmi{qaju o tome {ta je seme. Po~etna ta~ka teme mo`e biti izlazak koji se ostvaruje u mesecima posle septembra1.
Zajedni~ki

Nastavnik tra`i od |aka da sakupe ono {to smatraju semenom i da uspostave odnos izme|u sakupqenih uzoraka i wihovog porekla. Predla`e u~enicima da bri`qivo zabele`e u svesku za eksperimente mesto gde su na{li uzorak (ispod/na drvetu ili biqci; na tlu, ispod cvetova...). U odeqewima iz urbanizovanih zona, koja nisu u mogu}nosti da realizuju ovakvo sakupqawe uzoraka, nastavnik }e prethodno pripremiti kolekciju semena i razli~itih uzoraka u vi{e primeraka, {to omogu}uje da se nadoknadi neizlazak u prirodu. Eksperimentalni materijal je unapred poznat, u~iteq je skoro siguran u plodnost semena, pa }e i eksperimentisawe pru`iti ve}e zadovoqstvo.

1. U tom periodu ~ak i ode}a se prekriva semenima koja se zasejavaju ~im dospeju na pogodan, vla`an teren. Nastavnik mo`e da sakupi uzorke koji }e biti od interesa za ~as 14.

28

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

Na kraju sakupqawa, odeqewe raspola`e zna~ajnom i raznolikom zbirkom uzoraka.

Slika 2. Primeri malih uzoraka (zrnca, ~aj, sitno kamewe). Nov~i} omogu}ava da se stekne pojam o veli~ini.

^as 3. Seme, da ili ne? Izbor materijala i hipoteza

U~enicima je na raspolagawu vi{e uzoraka, me|u kojima treba da prepoznaju i izdvoje semena. Da bi bio siguran da izu~avani uzorci sadr`e kako uzorke semena tako i ne-seme, nastavnik mo`e da objedini prikupqene uzorke i da ih raspodeli po u~eni~kim grupama2, ili da sugeri{e u~enicima jedne grupe da objedine ono {to su sakupili.
Po malim grupama

Nastavnik predstavqa u~enicima razli~ite uzorke (semena ili ne-semena), a da pri tome ne precizira da li to jesu ili nisu semena. Postavqa svim u~enicima pitawe: [ta je to? ili Koja su me|u wima, po va{em mi{qewu, semena? Posle razmi{qawa o ovome, u malim grupama, dolazi do prvog razdvajawa uzoraka, i vrlo je verovatno da nema op{te saglasnosti po pitawu da li je neki izdvojeni uzorak seme.
Zajedni~ki

Da bi podstakao u~enike na razmi{qawe, nastavnik ih pita: Kako }ete utvrditi da li su ovo kamen~i}i ili seme? Mogu}e je brzo posti}i saglasnost: Da bismo to utvrdili, treba da ih posejemo. Da bi naveo u~enike da formuli{u svoje predvi|awe rezultata, nastavnik podsti~e zajedni~ku razmenu mi{qewa.

Slika 3. Da bi se proverilo, treba posejati...

2. Prema prirodi onog {to je sakupqeno, nastavnik mo`e eventualno uvesti, u tom trenutku, dodatne uzorke plodnih semena ili uzorke ne-semena, izabrane tako da budu u skladu sa onim {to je planirano u okviru ove teme, kao i za poboq{awe rezultata. U tom smislu, savetuje se izbegavawe uno{ewa uzoraka ~ije je prisustvo u prirodi malo verovatno (zrno griza, crvi}i).

Jedno seme, jedna biqka?

29

U upotrebi je vi{e pitawa koja prate u~enike tokom wihovog rasu|ivawa: [ta se mo`e desiti ako se zaseju sva zrna? Diskusija vodi do slede}e pretpostavke: Ako niknu, zna~i da su semena?3 U~enici {ematizuju eksperimentalni protokol i zapisuju predvi|eni rezultat, obja{wavaju}i za{to ga o~ekuju.

^as 4. Seme, da ili ne? Eksperimentisawe sa sejawem

U~enici pripremaju svoje seme i sade ga.
U malim grupama

Grupe od dva do ~etiri u~enika preuzimaju obavezu da zaseju, na primer, dva uzorka koja su im na raspolagawu na stolu za eksperimente. Ozna~avaju dva sektora u plasti~noj posudi napuwenoj me{avinom vla`ne zemqe iz ba{te i peska. Sade u svakom sektoru uzorke i pri tome ih broje, ostavqaju}i me|u wima razmak. Sektori su ozna~eni zastavicama (drveni ko~i}i ili ekseri s etiketama), na kojima je mogu}e napisati broj posa|enih semena u odgovaraju}em sektoru. Nastavnik mo`e predlo`iti upotrebu kalendara na kome bi u~enici mogli, odgovaraju}eg dana, da zalepe oznaku identi~nu onoj u sektoru kada se pojavi prva klica.

Na{i zasadi

Slika 4. Primeri setve koju su obavili u~enici

U drugom ciklusu te{ko je napraviti razliku izme|u semena i ploda koji sadr`i seme, kao u slu~aju semena javora. Razlika }e biti napravqena u ciklusu 3, po{to se izu~i poreklo semena; termin seme (ono {to sejemo), iako neprecizan, u svakom slu~aju je s jezi~ke ta~ke gledi{ta upotrebiv tokom neke setve. Da bismo odstranili svaku dvosmislenost, predlo`i}emo, u ciklusu 2, samo sistematsko posmatrawe stvarnih semena tokom izu~avawa klijawa.

3. Za sejawe je mogu}e predvideti vi{e mogu}nosti: obi~nu zemqu, konstrukciju staklene ba{te (tehnolo{ki objekat), saksiju pripremqenu zajedno s nastavnikom, ili jednostavno kupqenu saksiju.

30

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

^as 5. Seme, da ili ne? Posmatrawe zasada i interpretacija

U~enici kontinuirano posmatraju razvoj zasada i izvla~e prve zakqu~ke. Prepoznaju seme po tome {to je sposobno da se mewa: raste ako se stavi u zemqu; zatim postaje biqka; dva sli~na semena daju sli~ne mladice.
Pojedina~no

Otprilike, tokom ~etvrt sata aktivnosti (posmatrawe, i bele`ewe) svakog drugog dana u periodu od sedam do deset dana u zavisnosti od va`nosti razvoja zasada, u~enici posmatraju promene: kontinuirano posmatrawe. Svakog puta ~itaju i zapisuju {ta su opazili i nazna~avaju datum. Na kraju svakog posmatrawa u~enici koji to `ele izla`u svoja zapa`awa grupi ili odeqewu. Postepeno, tokom vremena, pojavquje se razlika u razvoju zasada: neke mlade biqke ni~u tre}eg dana, druge tek posle sedmog dana. Iz nekog semena ne ni~e biqka. U~enici predla`u da se zemqa prekopa da bi boqe videli {ta su u wu stavili. Zapa`aju {ta se promenilo.
Zajedni~ki

^etiri do pet dana posle sejawa mogu}e je navesti neka zapa`awa i zabele`iti: ono {to nije niklo4; ono {to je niklo. U~enici zapa`aju da se, za dati sektor, biqke koje ni~u pojavquju skoro sve u isto vreme, i da postoji razlika me|u sektorima (ponekad i vi{e dana). U istom sektoru, sve klice su me|usobno sli~ne, kao i semena koja su posejana, i ima isto toliko klica koliko i semena, ponekad mawe (ako seme nije klijalo), ali nikad vi{e.
Zajedni~ka sinteza

Nastavnik poziva u~enike da pro~itaju svoje bele{ke da bi se podsetili polazne situacije, pitawa i predvi|awa. U~enici poku{avaju da objasne {ta je pokazao eksperiment u odnosu na postavqena pitawa. Zatim svaka grupa izla`e odeqewu svoje obja{wewe. Nastavnik predla`e diskusiju koja }e omogu}iti da se konstrui{e, kori{}ewem svih predloga, odgovaraju}i zakqu~ak. Na primer, ovog tipa: Biqke su nikle. [to zna~i da su tu bila semena. Ovaj zakqu~ak u~enika treba da verifikuje nastavnik. Prepoznato je zrno semena i wegova sposobnost da se mewa5. Svako }e napisati usvojeni zakqu~ak, proistekao iz diskusije. Usvojeni zakqu~ak podsti~e postavqawe novog pitawa u vezi s kriterijumom odvajawa zrna od semena.

4. Sektori u kojima biqka nije nikla mogu biti oni u kojima je posejano ono {to nije seme, ili pak seme koje nije proklijalo, odnosno seme za koje uslovi klijawa nisu pogodni; polazna hipoteza Ako je seme, ono }e ni}i..., izgleda da je potvr|ena, ali to nije dovoqno: treba prona}i druge kriterijume za razlikovawe... 5. Sposobnost promene tokom vremena i ostvarivawe razmene sa okru`ewem su znaci koji omogu}uju da se otkrije ono {to je `ivo. Koncept `ivog mo`e se samo postepeno konstruisati, polaze}i od drugih brojnih aktivnosti.

Jedno seme, jedna biqka?

31

Slika 5. U~enici posmatraju i prikazuju razvoj zasada u svesci za eksperimente.

32

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

^as 6. [ta se nalazi u zrnu semena? Po~etne koncepcije

Po{to su izdvojili morfolo{ke (spoqa{we osobine) i ontogenetske (etape razvoja zrna semena) karakteristike, u~enici se interesuju za vidqive anatomske kriterijume (nestanak razli~itih delova zrna semena). Po{to su ustanovili nove kriterijume, u~enici se interesuju {ta se nalazi u untra{wosti semena. Sakupqaju svoje koncepcije o unutra{woj organizaciji semena.
Zajedni~ki

Formuli{u}i pitawa proistekla iz posmatrawa i te{ko}a zapa`enih na prethodnim ~asovima, nastavnik prikupqa po~etne koncepcije u~enika: Kako razlikovati karakteristiku zrno koje nije seme od karakteristike neplodno seme? Kako objasniti odnose izme|u semena i biqke? Kako (i zahvaquju}i ~emu) seme klija?

Slika 6. Dva primera po~etnih zamisli u vezi s onim {to se nalazi u semenu

Treba videti u zrnu semena, U semenu je mala biqka... bi}e verovatno usmeno formulisani predlozi. Mogu}e je predlo`iti u~enicima da nacrtaju kako zami{qaju unutra{wost semena pre nego {to ga poseju i da zakqu~e {ta se de{ava kada ono klija. Mogu}e je zajedni~ki analizirati i me|usobno uporediti crte`e u~enika6. Po{to su suo~ili realnost sa svojim koncepcijama i odgovorom na pitawa, zajedni~ki je odlu~eno da se posmatra unutra{wost nekog zrna semena. Da bi zapa`awa i pore|ewa imala smisla, potrebno je uporediti uzorak stvarnog zrna semena s drugim uzorcima (kao zrno koje nije seme i neplodno zrno). Izbor uzorka stvarno zrno semena je primaran7.
6. Na nekim crte`ima se istovremeno pojavquju seme i razvijena biqka, vrlo ~esto bez veza me|u wima: ideja o transformaciji semena jo{ nije prisutna. Osim toga, u~enici mogu nacrtati da se u unutra{wosti semena ne nalazi samo klica nego i odrasla biqka u minijaturi, a pojam klice koja se transformi{e treba tek da se formira. 7. Prema prethodnim eksperimentima, element za pore|ewe je uzorak koji klija i potvr|uje (delimi~no) hipotezu. Nastavnik bi trebalo da, u pripremi ovog ~asa, bri`qivo sa~uva primerke uzoraka koji ne klijaju.

Jedno seme, jedna biqka?

33

Referentni element se bira tako da bude uo~qiv. Po`eqno je izabrati zrna semena koja su dovoqno velika i lako se razdvajaju na dva dela: gra{ak, pasuq, so~ivo, bob. Lak{e je predlo`iti, u prvo vreme, da celo odeqewe posmatra isto zrno.

^as 7. [ta se nalazi u semenu? Anatomija semena

U~enici ogule seme i posmatraju pomo}u uveli~avaju}eg stakla wihovu unutra{wost; otkrivaju i crtaju razli~ite organe semena: klicu, delove mase i opne koja ga {titi. Definitivno razdvajaju elemente uzoraka: seme ili ne-seme? Seme izabrano kao primer mo`e da oguli nastavnik, da bi u~enicima pokazao tehniku koju treba da savladaju, koja mo`e biti delikatna usled veli~ine semena. Uzorci se prethodne no}i stave u vodu da bi nabubreli i da bi im omek{ala opna, {to u~enicima olak{ava otvarawe semena.
Pojedina~no

Po{to su ogulili svoje zrno, u~enici neko vreme posmatraju wegovu anatomiju. U zavisnosti od raspolo`ivog materijala, mogu najpre obaviti posmatrawe golim okom, a zatim pomo}u uveli~avaju}eg stakla (binokularna lupa, obi~na lupa). Dok posmatraju, u~enici treba da nacrtaju crte`e da bi uporedili svoje po~etne koncepcije sa onim {to su videli.
Zajedni~ka sinteza

Faza zajedni~ke diskusije vodi do individualnih crte`a na kojima je prikazana struktura i opisani pojedini delovi. Pomiwe se klica s dva mala, bela embrionalna listi}a8 (koje mo`emo ozna~iti i kao kotiledone ili prve listi}e), dobro vidqiva kod semena pasuqa (dve unutra{we polovine zrna) i opna ili omota~.

Slika 7. Anatomski prikaz zrna i biqke Novi priru~nik UNESKO-a za profesore nauka UNESCO 1973.

8. Kod leguminoza (pasuq, gra{ak, so~ivo, itd.), dikotiledone biqke (embrion s dva kotiledona), kotiledoni postaju sve mawi (rezerve koje se nalaze u kotiledonima se postepeno iskori{}avaju i nestaju s razvojem biqke). Kod kukuruza, `itarica (`ito, trave, itd.) monokotiledona biqka (embrion ima samo jedan kotiledon), jedan od dva kotiledona se ne razvija pa se iz embriona pojavquje samo jedan list; drugi ima ulogu rezervnog organa i ostaje u unutra{wosti, ili na supstratu.

34

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

Pojedina~no

U ciqu uop{tavawa, u~enici pojedina~no posmatraju druga zrna da bi identifikovali iste sastavne delove. Posle toga, svi u~enici ne posmatraju isto zrno u isto vreme; neophodno je izdvojiti zapa`awa a zatim raspraviti uop{tavawe. Tokom drugog ~asa u~enici analiziraju uzorke koji se nisu primili, ali koji su bri`qivo sa~uvani i verovatno ne sadr`e klicu. Ovo se mo`e proveriti mrvqewem zrna (ako je mogu}e), ~ime }e se dobiti pra{ina, ali ne i klica; {tavi{e, i opna oko semena }e biti zdrobqena. Identi~no zapa`awe je ostvareno i u slu~aju zrna organske ali ne`ive prirode. Konstatovano je da su neki uzorci, sli~ni semenu, koji nisu klijali bili u fazi truqewa (kada ih otvorimo zapahnu}e nas neprijatan miris). To seme je neplodno (nije zrelo) ili mrtvo (usled uslova klijawa).

^as 8. [ta je potrebno semenu da bi klijalo? Polazne koncepcije

Pojam semena je sad preciziran s gledi{ta morfologije, ontogeneze i anatomije. Izgleda interesantno postaviti pitawe u vezi sa fiziolo{kim uslovima ovog `ivog bi}a, tj. neophodnim uslovima9 wegovog okru`ewa koja mu omogu}uju razvoj. U~enici nastoje da saznaju {ta je potrebno semenu da bi do{lo do wegovog klijawa. Zapa`aju}i razlike u razvoju zasada (pogledati ~as 5, faza 1), u~enici formuli{u iskaz [ta dovodi do br`eg klijawa jednih semena u odnosu na druga?
Pojedina~no

Za po~etak, nastavnik tra`i od u~enika da napi{u {ta misle o potrebama semena. U~enici su naj~e{}e davali slede}u formulaciju: Mo`e biti da... Neki u~enici su imali samo jednu ideju, ali je bilo i onih koji su imali vi{e ideja.
Zajedni~ki

U slede}em koraku, ideje u~enika se objediwuju i formira se zajedni~ka ideja. Evo nekoliko tipi~nih primera u~eni~kih predloga: Mo`da ga ne treba saditi mnogo duboko? Mo`da ga treba postaviti na svetlost? Mo`da ga ne bi trebalo suvi{e zalivati? Mo`da nisu u pitawu iste biqke? Mo`da mu hladan vazduh {kodi? Mo`da ga ne bi trebalo suvi{e pritiskati? Svako }e zabele`iti ideju koju je prihvatilo odeqewe. Po{to u~enici formuli{u pitawa, nastavnik }e odabrati jedno i uputiti ga celom odeqewu10. U ovom delu izabrano je pitawe Mo`da ne bi trebalo suvi{e zalivati? Slede}i ~asovi se odvijaju prema ovom izboru, ali mogu biti prilago|eni drugim spoqnim faktorima.

09. U drugom ciklusu }e biti re~i samo o dva faktora koja uti~u na wegov rast (voda i hrana). Kompletniji rad u vezi s rastom biqaka predvi|en je za tre}i ciklus. 10. Izbor pitawa mo`e biti podstaknut razli~itim razlozima: izvodqivost eksperimenta s materijalne i sigurnosne ta~ke gledi{ta; pojmovi koji bi mogli biti usvojeni, pozivaju}i se na programe (ciklusi 2, 3); kori{}ewe metodolo{ke kompetencije.

Jedno seme, jedna biqka?

35

^as 9. [ta je potrebno semenu da bi klijalo? Eksperimentisawe

U~enici postavqaju eksperimentalni protokol da bi utvrdili da li je voda neophodan faktor za klijawe. Izabrano pitawe je: Mo`da nije potrebno suvi{e zalivati? Razvija se diskusija o izrazu suvi{e zalivati. Neka deca smatraju da ne zalivati suvi{e ne zna~i mnogo. Ne znamo koliko je to koli~inski, ne zalivati suvi{e! Razmena mi{qewa se nastavqa i javqa se ideja: Trebalo bi re}i ne preterivati s vodom. Po~etno pitawe postaje: Kada ga zalijemo vodom, da li zrno klija ili ne?, i Kada ga zalivamo, da li zrno klija ili ne? Ova pitawa omogu}i}e u~enicima da razmatraju uslove klijawa semena ali i svoju metodolo{ku kompetentnost za izvo|ewe eksperimenta i kontraeksperimenta, da bi mogli da uporede rezultate i potvrde zakqu~ke. Po`eqno je odabrati, kao eksperimentalni materijal, dve ili tri vrste semena. To }e omogu}iti da se uo~i, a time i zakqu~i, da li su uslovi klijawa zajedni~ki za sva semena. Neka semena (pasuq, p{enica, gra{ak...) mogu biti okvalifikovana kao referentna semena (pogledati drugi ~as, faza 2), koja omogu}uju uspeh eksperimenta.
U malim grupama

Odabrav{i odgovaraju}u staklenu ba{tu za ovo eksperimentisawe (u kojoj je mogu}e napraviti sektore bez vode), u~enici }e sejati razli~ite vrste semena u sektore sa vodom i bez we, zapisuju}i na etiketama tip semena, datum, ~as i prisustvo ili odsustvo vode11. U~enici prave {emu eksperimentalnog protokola, ne zaboravqaju}i da ispod slike napi{u tekst.

Eksperiment moje grupe ura|en 7. marta 2003.

Slika 8. [ematsko predstavqawe, uz obja{wewe protokola eksperimenta koji su u~enici predlo`ili

11. Va`no je biti siguran da u sektoru seme + voda nema isparavawa. Mo`emo postaviti elemente koji ograni~avaju isparavawe ili dodati vodu do nivoa koji je mogu}e kontrolisati.

36

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

^as 10. [ta je potrebno da bi seme proklijalo? Zakqu~ak

U~enici zakqu~uju na osnovu rezultata do kojih su do{li na osnovu svojih eksperimenata i pi{u zakqu~ak; da bi klijalo, semenu je potrebna voda; bez vode ono ne}e proklijati. Nastavnik predla`e u~enicima da analiziraju rezultate eksperimenta.
Grupno

Posle nekoliko dana, mogu}e je zakqu~iti da u sektorima bez vode zrna nisu klijala. Obrnuto, u sektorima koji su bili zalivani vodom pojavili su se izdanci. Jedan ili dva mala zelena lista pojavila su se iz kotiledona, kao i mali beli korenov sistem. Dakle, mogu}e je pore|ati sektore u kojima su zasejana semena iste vrste. U~enici na taj na~in mogu da zakqu~e da su biqke u jednom sektoru sli~ne, i da razli~ito seme daje i razli~ite biqke.
Pojedina~no

Svaki u~enik zapisuje u svoju svesku za eksperimente rezultate eksperimentisawa svoje grupe, kao i zakqu~ke odeqewa. Ovaj eksperiment je mogu}e produ`iti pomo}u vode, kao neophodnog faktora rasta biqaka12.

Eksperiment moje grupe ura|en u ponedeqak, 13. marta 2003.

Slika 9. [ematski prikaz koji se odnosi na rezultate eksperimenta

12. Mogu}e je izvesti vi{e eksperimenata, od kojih navodimo slede}a dva: pratiti rast biqaka, bez zalivawa. Nivo vode }e opasti (pogledajte prethodnu fusnotu) usled isparavawa, a zatim }e izdanak potpuno uvenuti pri najni`em nivou vode. Da bi se razvio izdanak, potrebna je voda (a ne samo zrno da bi niklo). Ostavimo zrno u ~a{i da tokom no}i nabubri, a zatim ga stavimo u sektor koji ne zalivamo: posmatrajmo sutradan {ta se desilo. Vidimo ne{to u trenutku izlaska izdanka iz semena. Ako seme ne zalivamo ono se vi{e ne razvija i zavr{ava tako {to istruli. Ako se posle toga zalije, ni{ta se ne}e desiti.

Jedno seme, jedna biqka?

37

^as 11. Kako semena klijaju? Eksperimentisawe

Ova etapa omogu}uje da se defini{e klijawe kao prvi stadijum razvoja nove biqke iz semena. Ovaj pojam }e biti razmatran u tre}em ciklusu tokom izu~avawa stadijuma razvoja biqke do cvetawa, bilo da je u pitawu godi{wa ili vi{egodi{wa biqka. Na kraju ovog dela, u~enici }e ste}i saznawe o biolo{koj transformaciji i opisa}e svojim re~ima razli~ite stadijume razvoja nekog `ivog bi}a. Mogu}e je i produbqewe, upore|ivawem evolucije qudske ishrane i evolucije nauke i tehnike. U~enici nastoje, pomo}u zasada, da saznaju kako se zrno budi i kako postaje izdanak.
Grupno

Zasejavawe se ponovo organizuje da bi se videlo kako se zametak u zrnu transformi{e u biqku. U~enicima je poznato da je za klijawe potrebna voda, koju biqke nalaze u zemqi koju oni zalivaju. Me|utim, zemqa nam omogu}uje da to i jasno vidimo. Postavqa se pitawe {ta bi se moglo uraditi pa da to posmatrawe bude mogu}e. Na u~enicima je da predlo`e re{ewe tako da zrno ostane u ambijentu s dovoqno vlage, a da istovremeno mogu da ostvare `eqena posmatrawa. U ovom tra`ewu re{ewa nastavnik mo`e da pomogne u~enicima. Na primer, da postave zrno u nakva{enu vatu (ovo je rizi~no jer kultura mo`e da istrune); na filtar papir, na upija~ ili, jo{ boqe, na poliestarske plo~e u kojima su izbu{eni otvori jedan za svako zrno a one plivaju na povr{ini vode u nekoj posudi. Tokom prve faze nastavnik tako|e mo`e da organizuje sa u~enicima pisawe bele`aka13 u toku kontinuiranog posmatrawa.
Pojedina~no ili u malim grupama

Mo`e se predlo`iti da se, svakog drugog dana tokom sedam do deset dana, vr{i kontinuirano posmatrawe u trajawu od petnaestak minuta (zapa`awa zabele`iti), u zavisnosti od etapa u razvoju semena.

^as 12. Kako semena klijaju? Kori{}ewe podataka

U~enici otkrivaju da organi koje su uo~ili u semenu imaju ta~no definisanu ulogu; prvo se razvija koren koji se usmerava nani`e; stabqika s listovima se razvija usmeravawem nagore; dve polovine semena istovremeno imaju funkciju rezervnog organa i prvog lista pri izlasku izdanka.
Pojedina~no ili u malim grupama

Svaki u~enik, samostalno, posmatra (crte`e, kola`e biqaka, dijapozitive, fotografije) koje je dobio sam ili grupno i pi{e kratak tekst koji odgovara wegovom izve{taju o zakqu~cima u vezi s posmatrawima.
Grupno

Zajedni~ko kori{}ewe prethodnih radova, tj. usmenog opisa razvoja koji je bio zapa`en tokom razvoja zametka. Video dokument (pogledaj CD-rom) pokazuje ubrzano klijawe gra{ka ili pasuqa i poma`e u formulisawu rezultata. Mogu}e je do}i do istih rezultata
13. Postoji vi{e mogu}nosti: nacrtati ostvarena zapa`awa uz naznaku datuma, meriti (u SE1), uz bele`ewe pojedina~nih ili grupnih zapa`awa; fotografije koje su napravili nastavnik ili u~enici, pri svakom posmatrawu staviti u herbarijum seme u vreme klijawa, da bi se dobio osu{en izdanak koji omogu}uje pra}ewe razli~itih faza klijawa.

38

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

posmatrawem niza situacija snimqenih digitalnim aparatom. U ovoj etapi je mogu}e upotrebiti dokument koji sadr`i vi{e crte`a razli~itih etapa klijawa (gra{ka, ili pasuqa) koje su u~enici pojedina~no ili zajedni~ki zabele`ili.

Slika 10. Razli~iti stadijumi klijawa. Novi Uneskov priru~nik za predavawe nauka UNESCO 1973. Reprodukovano uz dozvolu UNESCO-a.

Pojedina~no

U~enici mogu ponovo koristiti crte`e u vezi s anatomijom zrna koje su ranije napravili da bi boqe opisali razli~ite delove zrna. Na taj na~in je kompletiran14 pojam semena.

^as 13. Uloga semena seme i wegove rezerve

Kada je kompletiran pojam semena, mogu}e su kao nastavak brojne inicijative nastavnika. To se mo`e izvesti, na primer, pojedina~no, u drugim odeqewima, u ku}i, tokom izlaska u prirodu ili otkri}em u dokumentima (kwige, video film, internet). To su prilike u kojima u~enici mogu da naprave pore|ewa koja ukazuju na sli~nosti i razli~itosti i postanu svesni jedinstva i raznolikosti `ivog sveta. Na ovaj na~in se stimuli{e radoznalost u~enika u odnosu na wihovu okolinu, jedinstvo i razli~itost `ivih bi}a, kao i odnos izme|u takvih bi}a u istoj sredini. [tavi{e, kolekcije uzoraka ili dokumenata koji ih zamewuju (fotografije, na primer) mogu biti formirane kada `iva bi}a treba da budu sa~uvana. Dva slede}a ~asa mogu biti u vezi sa slede}e dve teme: rezerve zrna i biolo{ka uloga onog {to se naziva forma semena. U~enici nastoje da odrede va`nost specifi~ne uloge semena za rast biqke do cvetawa, a posebno wegovu dru{tveno-ekonomsku ulogu u ishrani. Mogu}e je izvesti eksperimente koji potvr|uju ulogu rezerve u trenutku razvoja biqke: mo`e se posejati zametak bez rezerve ili s polovinom zrna.

14. Seme sadr`i zametak ili klicu i rezerve koje {titi omota~. Tokom klijawa seme apsorbuje vodu. Izdanak se razvija uz kori{}ewe rezervi. Nije mu potrebna zemqa, ali mu je potrebna voda. Posle razvoja izdanka zrno nestaje (ova opaska omogu}uje da se u~enicima uka`e na pojam nepovratnosti biolo{kih fenomena).

Jedno seme, jedna biqka?

39

Mogu} je i eksperiment koji ima za ciq da uporedi procese klijawa na svetlosti i u mraku. On bi trebalo da poka`e da u po~etku nije neophodno izlagawe svetlosti, jer je seme snabdeveno neophodnom rezervom za prvi stadijum razvoja zametka. Ovaj eksperiment bi trebalo da potkrepi ideju da je seme neka vrsta rezerve. Razvoj mlade biqke mo`e biti pra}en posle iskori{}ewa rezerve. U~enici mogu da uporede razvoj mladih biqaka koje rastu u zemqi ili nekom supstratu (pamuk ili filtar papir). Osim toga, mogu i da zabele`e u kom trenutku }e mladi listi}i pozeleneti. Sva ova zapa`awa slu`e kao polazne ta~ke u tre}em ciklusu za izu~avawe potreba za hranom zelenih biqaka. Semena sadr`e rezerve koje qudsko bi}e mo`e koristiti za svoje potrebe. Mogu}e je, na primer, u jelovniku nekog u~eni~kog doma tra`iti semena koja se konzumiraju kao takva (pasuq, gra{ak, so~ivo...) ili posle transformacije (seme `ita). Mogu}a je i veza s istorijom. Zrna i semena su i u pro{losti uvek imala va`no mesto u qudskoj ishrani jer se prehrambeni proizvodi prirodno dehidriraju i ~uvaju se na suvom mestu. Nau~na evolucija je omogu}ila da se razviju tehnike konzervirawa prehrambenih proizvoda (konzervirawe i zamrzavawe), ~ime se obja{wava i to da je na{a ishrana u svako doba godine veoma raznovrsna.

^as 14. Uloga semena jedinstvo i razli~itost `ivih bi}a

U~enici nastoje da odrede va`nost specifi~ne uloge semena u opstanku i {irewu neke vrste. Mogu}e je razmatrati klasifikaciju upotrebom objektivnih kriterijuma oslawaju}i se na dokumentaciju, i na taj na~in naviknuti u~enike da ~itaju kratke nau~ne tekstove.
Grupno

Mo`e se postaviti pitawe, na primer, tokom izlaska u prirodu (slu~aj kod ~asa 2). Vrativ{i se u u~ionicu, u~enici zakqu~uju da su uneli zrna i semena (zrna sadr`ana u plodu) koja su se zaka~ila na wihovu ode}u (|onove cipela, vunenu ode}u). Ako izlazak u prirodu nije mogu}, nastavnik mo`e sakupiti semena i zatim ih predstaviti u~enicima i inicirati zajedni~ka pitawa. Na isti na~in mogu}e je, uzimawem {umske prostirke (sloj li{}a i humusa), otkriti brojna si}u{na zrna koja {eta~ mo`e poneti na |onovima cipela.

Slika 11. Primeri semena koja lete, plivaju ili se ka~e

40

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

Mo`e biti pomenut sli~an na~in preno{ewa semena s mesta na mesto kod u~enika i `ivotiwa ({apa, krzno sisara ili perje ptica, i cipele ili ode}a u~enika). Osim toga, plodovi sa semenom i zrna mogu biti no{eni vetrom ili vodom. U u~ionici, lepe}i ono {to su sakupqali na malom pravougaonom belom kartonu, u~enici }e formirati bogatu kolekciju, koju }e zatim klasifikovati. Zrna i plodovi sa semenima no{eni vetrom (laki su i imaju sistem za lebdewe), oni no{eni vodom (obavijeni za{titnim slojem i snabdeveni sistemom za plivawe), ili pak oni koje prenose `ivotiwe (zrna i plodovi sa semenom se zaka~e za perje ili krzno {to zna~i da imaju ne{to ~ime se mogu zaka~iti, a {to je mogu}e videti pod lupom). ^esto su zrna uneta u organizam `ivotiwe, ali zbog wihove otpornosti ne bivaju svarena nego se izmetom ponovo izbacuju u prirodu. Kori{}ewem literature potvr|uju se predlozi za klasifikaciju nekoliko biqaka, koju su predlo`ili u~enici. Tekstovi ili crtani filmovi koji ilustruju osvajawe neke sredine od strane odre|ene biqke mogu tako|e biti kori{}eni (na primer, osvajawe pustiwskog ostrva), mogu se pomenuti i biqke koje poti~u iz rudnika, a u wih su dospele preko drveta donetog iz drugih krajeva koje je upotrebqeno za pravqewe svodova u rudni~kim jamama, ili pak nedavne primorske vegetacije nekog vulkanskog ostrva, ~ije se postojawe obja{wava preno{ewem semena ili plodova sa zrnima koje su doneli more, `ivotiwe ili vetar. Ove cvetne biqke imaju plod u kome je zrno, ali ono je takve anatomske gra|e da mo`e da dospe do bli`e i daqe okoline i na taj na~in osigurava opstanak vrste. Mo`da je korisno naglasiti u~enicima i da je rasejavawe preko zrna specifi~no za kopnene biqke (ali ipak ne za sve). Taj stadijum `ivotnog ciklusa (seme) razvijen je na zemqi kod cvetnih biqaka i omogu}uje im da opstanu u periodima bez vode, kao i da zauzmu nove sredine.

Uslovi za realizaciju ove teme

Materijal za grupu od 5 ili 6 u~enika

Veliki broj uzoraka koje ~ine razli~iti elementi semena (so~ivo, pasuq, salata, za~ini, rotkvica, `ito, kukuruz, trava, me{avina zrna za ptice...), elementi mineralne prirode (prostirka za ma~ku, pesak, {qunak...), elementi organske ne`ive prirode (zrna griza, male drvene kuglice); kutija od polistirena (ostala od neke ambala`e) i nekoliko mawih posudica (prese~ene fla{e za mineralnu vodu, posude za beli sir...); zemqa iz ba{te pome{ana s peskom; nekoliko malih alatki neophodnih da se zrno poseje (na primer, ka{i~ica); kanta za zalivawe ili prskalica; nosa~i etiketa od drveta ili `ica; ru~na lupa (ili binokularna lupa); hidrofilna vata, papir ili upija~, nekoliko polistirenskih plo~a preostalih od neke ambala`e; mali kartonski pravougaonici i lepak.
Predostro`nosti Nastavnik upozorava u~enika na to da su neka zrna ili plodovi otrovni (ricinus, tis, velebiqe ...) i, ako je neophodno, izdvaja ih. Osnovno je po{tovawe elementarne higijene: prawe ruku i noktiju ~etkom i sapunom ako je u~enik radio bez rukavica.

===
Jedno seme, jedna biqka?

41

===
Trajawe Za ovu temu predvi|eno je ~etrnaest ~asova, koji mogu biti grupisani u pet etapa, koje odgovaraju po~etnim pitawima. Ova podela je promenqiva. Preporu~uje se slede}e Odgovaraju}e informacije mogu}e je na}i u slede}im radnim listovima: N 4, @ivotni stadijumi nekog `ivog bi}a; N 5, Zajedni~ke funkcije `ivih bi}a; N 8 Red u `ivom svetu. Dokumenta Video film o ubrzanom klijawu (klijawe gra{ka raspolo`ivo u CNDP). Dokumenta koja omogu}uju da se identifikuje nekoliko plodova sa semenom kod drveta i trava prilikom {etwe (na primer: Drvo, kako ti je ime? Arbre, guel est ton nom?, Ramond Tavernier, Bordas, 1978). Dokumenta, koja omogu}uju otkrivawe istorije nekoliko cvetnih biqaka (na primer: Pri~a o cve}u Historie des fleurs, Roselne de Aala et Mathilde Acard, Paris, Perrin, 2001). Na internetu: www.jardin.ch/dossiers/germination www.snv.jussieu.fr/vie/dossiers/plantule

Zakqu~ak
Ova tema je vrlo bogata, ne zahteva te`ak specifi~an materijal, a mo`e je obraditi svaki nastavnik koji predaje drugi ciklus. Jedina ste~ena znawa su o pojmu semena. Ona su skromna, ali moraju biti jasna jer }e u tre}em ciklusu poslu`iti kao ta~ka oslonca u vezi s razvojem biqke do cvetawa i u {estom razredu u vezi s pojmom naseqavawa sredine biqkama. Razvijene metodolo{ke sposobnosti omogu}uju dinamiku saznawa koja stimuli{e u~enika na radoznalost u odnosu na svoju okolinu i samostalno postavqawe pitawa. Familijarizuje se s pristupom koji koristi posmatrawe i eksperimentisawe, s ciqem da proveri svoje koncepcije, verifikuje hipoteze i formira, zajedno sa odeqewem, skup znawa i ve{tina.

Izvori Osnovna {kola Uneskov priru~nik Jean-Marie Bouchard iz ekipe Ruka u testu

42

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3