Novi Sad

Seminarski rad na temu:

MOBING
Mentor: Studenti:

Novi Sad, 2010
SADRAJ:
!OD""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" 02
1.0. Mobing i rtve mobinga?.................................................................... 03
2.0. Razvoj teorije o mobingu... 04
3.0. Vrste i faze mobinga 05
4.0. Vrste napaa i zravstvene smetnje i
simptomi mobinga...... 0!
5.0. "a#o o$azi o razvoja mobinga?..................................................... 0%
&.0. 'orba protiv mobinga..... 0(
!.0. )tatisti#a mobinga... 11
%.0. *rimeri mobinga u srbiji. 13
(.0. Mobing i za#on. 14
#A$%J&A$ '''''''''''''''''''''''' 1(
%iteratura"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" 1)
2
!OD
"ao ob$i# rone is#rimina+ije na ranom mestu mobing prestav$ja,,psi-o$o.#i teror u
pos$ovnom ivotu #oji se onosi na sistemati/nu0 neprijate$js#u i neeti/#u #omuni#a+iju i
ma$tretiranje o strane jenog i$i vi.e pojeina+a0 ug$avnom prema jenom pojein+u0 #oji je
stav$jen u pozi+iju bespomo1i,,.
Mobing je jean u/estao i uga/a# pro+es ma$tretiranja0 vre2anja0 neprijate$js#og
pona.anja #oji mober i$i grupa mobera /ine rtvi mobinga. "roz /itav pro+es0 rtva ug$avnom
trpi napae0 #oji #asnije ostav$jaju brojne .tetne pos$ei+e0 naru/ito po njeno zrav$je0 #a#o
fizi/#o ta#o i menta$no.
3no .to je veoma bitno jeste a u#o$i#o o2e o mobinga0 rtva potrai pomo1 o osoba
u #oje ima poverenja i ne#i- stru/ni- $i+a 4psi-o$oga0 so+io$oga0 pravosu2a0meija...5 #a#o bi
prona.$a pravo re.enje za iz$aza# iz ta#ve situa+ije0 onosno #a#o bi se u#aza$o na postojanje
mobinga i ustanovi$i mogu1i na/ini re.avanja.
1"0" MOBING I R*!+ MOBINGA,
Mo-in. je pato$o.#a 4neprijate$js#a i neeti/#a5 #omuni#a+ija na ranom mestu0 #oju
sistemats#i upu1uje jena i$i vi.e osoba ug$avnom #a jenoj osobi to#om mobinga iz$oenoj
3
psi-i/#om z$ostav$janju i stav$jenoj u bespomo1nu i beziz$aznu situa+iju ge je zarana
srestvima #onstantni- a#tivnosti mobinga.
6#tivnosti mobinga su veoma fre#ventne 4barem jenom semi/no5 i oigravaju se
to#om ueg vremens#og perioa 4najmanje .est mese+i5. 7bog ve$i#e u/esta$osti i ugotrajnosti
neprijate$js#og pona.anja ovo ma$tretiranje rezu$tuje ve$i#om menta$nom0 psi-osomats#om i
so+ija$nom patnjom.
Re/ mobing0 eng$es#i 8mobbing80 je #ovani+a o g$ago$a 8to mob8 .to zna/i prosta/#i
napasti0 nasrnuti. 9esto se povezuje i sa re/ju 8bu$$:8 4si$eija0 nasi$ni#0 z$ostav$jati0 #injiti5.
;enera$no0 rai se o novoefinisanom0 a$i oavno postoje1em ob$i#u z$ostav$janja na ranom
mestu. Mobing ima mnogo poob$i#a0 a$i u su.tini porazumeva sta$no napaanje0 poniavanje0
z$ostav$janje i izo$a+iju0 sve o ta/#e #aa osoba iz$oena mobingu jenostavno vi.e ne moe a
fun#+ioni.e na ranom mestu0 a sve sa #rajnjim +i$jem a se ona potpuno e$imini.e0 i$i a se
jenostavno prog$asi paranoi/nom i$i $uom. Rai se o z$ostav$janju #oje u g$avnom nije
se#sua$no i rasno motivisano. *si-ijatri0 a$i i mnogi rugi $e#ari0 #au a se sa ta#vim
prob$emom ve1 ugo susre1u0 a$i a je on te# s#oro obio i svoju ijagnozu.
"a#ve je razmere u svetu poprimio mobing govore mnogi za#ons#i a#ti oneseni u
mnogim ravama0 preteno razvijenim0 #oji previ2aju san#+ije u s$u/ajevima mobinga. 6
njegovu rasprostranjenost i$ustruju i mnoga interna pravi$a u mu$tina+iona$nim #ompanijama
#oja spre/avaju mobing. <pr. nema/#i proizvo2a/ automobi$a =o$#svagen je uveo ta#vo pravi$o
#ojim se mobing spre/ava0 /a# i po +enu ot#aza za one #oji svoj posao rae obro a$i ne#og na
bi$o #oji na/in z$ostav$jaju. >enostavno0 u =o$#svagenu su svesni a samo norma$na rana
sreina moe oneti e$jene pos$ovne rezu$tate.
*o terminom mo-er porazumevaju se osobe #oje psi-o$o.#i0 mora$no0 se#susa$no i na
ruge na/ine ma$tretiraju0 z$ostav$jaju i na sve ruge na/ine po#u.avaju a e$imini.u osobe za
#oje smatraju a im smetaju. *si-o$ozi tvre a su moberi osobe sa poreme1ajem $i/nosti. ?o su
manje sposobne0 a$i mo1ne osobe0 bez #apa+iteta za $jubav0 igru0 #reativnost0 avanje i e$jenje0
#ao i empatiju prem rugim osobama. <jima se $a#o priruuju s$abe $i/nosti 4po$troni5 u stra-u
a ne postanu rtve mobinga0 ientifi#uju se sa agresorom0 staju na njegovu stranu o/e#uju1i
$i/nu #orist.
Moberi mobingom pri#rivaju nemo1 u ne#oj rugoj sferi svoga ivota 4naj/e.1e
privatnog50 formiraju1i o#o sebe grupu u #ojoj o#azuju svoju mo1 i vanost na ra/un rtve.
9esto0 z$ostav$jaju1i0 se osa1aju inferiorno 4iza sva#e prepoten+ije postoji ne#a impoten+ija5. <a
taj na/in osiguravaju ominantnu pozi+iju i$i s#$anjaju0 ostranjuju onog #oji im stoji na putu
uspe-a. <eret#o to /ine iz $i/nog stra-a a ne1e biti +enjeni i a 1e sami postati ne/ija rtva.
<e#i z$ostav$ja/i to rae svesno0 sa namerom a na.#oe rugome i a ga prisi$e a napusti
rano mesto.
rtva mo-in.a moe postati sva#o0 bez obzira na po$0 goine ivota0 so+ija$ni status0
spo$ja.nji izg$e0 stepen obrazovanja i$i profesiona$nu pozi+iju. @tavi.e0 .to je posao bo$je
pozi+ioniran to je mobing supti$niji. Aa#o istraivanja i is#ustva po#azuju a su mobingom
pojena#o ugroeni i mu.#ar+i i ene0 pri /emu po pravi$u mu.#ar+i z$ostav$jaju mu.#ar+e0 a
ene gotovo is#$ju/ivo ene0 stru/nja+i smatraju a su ene ipa# za nijansu rizi/nija grupa.
"ara#teristi/ne rea#+ije rtava mobinga suB po/etno samoo#riv$javanje0 usam$jenost0
$i/no obezvre2ivanje0 borba za b$o#au i e$imina+iju mobinga. "aa je prva pomisao rtve
mobinga a je ona sigurno ne.to pogre.i$a i a #rivi+a $ei u njoj0 ona se rai o /o0etnom
samookriv12ivan2u. Cobi/ajene mis$i #oje se jav$jaju u tom periou suB 8Da $i sam ja ogovorna
4
za nasta$u situa+iju?80 8;e sam pogre.io?80 8<e razumem .ta se to oga2a?80 a #ara#teristi/ni su
i ose1aji zbunjenosti i an#sioznosti.
"o usam12enosti0 rtva je usam$jena0 oba/ena i /esto se stii zbog svega .to se oga2a.
'oji se a joj rugi ne1e verovati0 pa zato ne govori o svom prob$emu ni u poroi+i ni sa
prijate$jima. *one#a0 a#o iznese svoj prob$em nai$azi na osuu #a#o u poroi+i ta#o i u
o#ruenju 4obi/no uz #omentarB 8)ama si to trai$aE85. 3va#va pojava se obi/no naziva
8vostru#i mobing8. Cobi/ajena misao #oja se jav$ja u ovom periou jeB 8Drugima se to ne moe
ogoiti.80 a #ara#teristi/ni ose1aji su an#sioznost i epersija.
%i0no o-e3vre4ivan2e je samo jean o simptoma prave epresije #oja je /esto jena o
pos$ei+a mobinga. Frtva je prep$av$jena mis$imaB 8<isam u mogu1nosti a se pri$agoim.80 8<e
mogu re.iti prob$em jer sam nesposoban0 ni.ta ne vreim.8
Bor-a 3a -1okadu i e1imina5i2u mo-in.a je rea#+ija #ara#teristi/na za ja#e i
inte$igentne osobe0 svesne a su po uti+ajem mobinga. Aste #oriste raspo$piva za#ons#a0
psi-o$o.#a0 so+io$o.#a0 meijs#a i ruga srestva #a#o bi s#renu$i panju javnog mnjenja a se
rai o pojavi mobinga.
2"0" RA#!OJ *+ORIJ+ O MOBING
3vaj svojevrsni psi-oteror ia#o je postojao e+enijama #roz istoriju $jus#og
privre2ivanja prvi je uo/io0 formu$isao i ijagnosti#ovao 1(%0.Gti- .ves#i psi-o$og nema/#og
pore#$a prof. r. Hajn+ Iejman 46ein3 %e7mann 1!. ju$ 1(32. Jo$fenbKtte$0 <ema/#a G 1(((.
4@to#-o$m0 @ves#a5.
3n je upo/et#u0 to#om L&0.Gti- istraivao permanentno neprijate$js#o pona.anje #o
e+e u .#o$ama i ao mu ime mobing. "asnije0 po/et#om L%0.Gti- je istu vrstu pona.anja uo/io
#o zapos$eni- na ranom mestu i o taa je bio voe1i svets#i e#spert za mobing. Razvio je
efi#asne metoe za spre/avanje mobinga i re-abi$ita+iju rtava mobinga. Dr. Hajn+ je /a# i
napisao en+i#$opeiju mobinga u #ojoj izme2u osta$og upozorava svets#u javnost na mobing0
#ao na zanemarivani i to$erisani vi ugroavanja osnovni- $jus#i- prava0 #oji moe biti
vi.estru#o .tetan ne samo po rtvu ve1 i po rani #o$e#tiv. *rema re/ima o#tora Iejmana0 bi$o
a se rai o pa#osnim primebama0 .pijuniranju0 #$evetanju i$i /a# i pretnjama i mu/enju0 +i$j
sva#og mobinga je a ugrozi integritet ne#e osobe0 onosno njen profesiona$ni0 so+ija$ni0 a$i i
privatni ivot.
Da$je0 Dr. Hajn+ Iejman je u svom istraivanju ovog ob$i#a pona.anja na ranom mestu
utvrio njegove #ara#teristi#e0 pos$ei+e na zrav$je i osnovao #$ini#u za pomo1 rtvama
mobinga. 3n je ot#rio a se /a# sva#i /etvrti rani# to#om svog ranog ve#a bar jenom na2e u
u$ozi obje#ta ovog via z$ostav$janja.
@to se ti/e mobinga na ranim mestima0 prva pub$i#a+ija je iza.$a 1(!&. na temu
8Ma$tretirani rani#80 autor je bio 'ros#i M. M. 48?-e Harasse Jor#er8 4Brodsk7 8" M",
19)(5. C toj #njizi0 prvi put0 se sre1u tipi/ni s$u/ajevi onoga .to je nazvano mobing. Apa#0
'ros#i nije bio ire#tno zainteresovan za ana$izu samo ovi- s$u/ajeva i bi$i su prezentovani uz
s$u/ajeve nesre1a na ranom mestu0 psi-i/#og stresa0 is+rp$jenosti ve$i#im brojem /asova raa0
osani- rani- zaata#a it. 3va #njiga je bi$a fo#usirana na tea# ivot obi/nog rani#a i
njegovu situa+iju0 .to je anas premet istraivanje stresa.
5
?o#om goina istraivanja ovog fenomena0 mobinga0 ob$i#a psi-i/#og terora0 postoja$o
je ne s$aganje u nau/noj zajeni+i #a#o a se ovaj fenomen nazove. *ore termina 8-orizonta$no
nasi$je80 8psi-i/#o ma$tretiranje8 i$i 8psi-i/#o terorisanje80 ug$avnom su se upotreb$java$i izrazi
bu$ing i mobing i to u zavisnosti o toga #oja je institu+ija staja$a iza nau/ni#a #oji je tu temu
obra2ivao. <a #raju0 zbog /injeni+e a i mobing i bu$ing prestav$jaju va vr$o raz$i/ita ob$i#a
estru#tivnog pona.anja0 treba i i- i upotreb$javati u raz$i/itim #onte#stima. 'u$ing ozna/ava
estru#tivno pona.anje e+e u .#o$i strogo o#ara#terisano fizi/#im nasi$jem0 a mobing je ob$i#
supti$nijeg psi-i/#og nasi$ja #o oras$i- na ranom mestu. 3va#av stav je u zanje vreme
pri-va1en u nau/noj zajeni+i #oja se bavi ovim fenomenima.
Ie:mann je potom nastavio a izu/ava mobbing pa je o svoje smrti napravio jo. osta
istraivanja i uspeo a s#rene svets#u panju. <jegov uti+aj se moe vieti u @ves#oj ge je
anas mobbing na ranom mestu za#ons#i pre#r.aj.
:"0" !RS*+ I ;A#+ MOBINGA
Mobing se e$i na verti#a$ni i -orizonta$ni. *rema istraivanjima 55N je verti#a$ni0 45N
-orizonta$ni mobing.
!ertika1ni mo-in. oga2a se #aa pretpostav$jeni z$ostav$ja jenog pore2enog rani#a0
i$i jenog po jenog o# ne uni.ti +e$u grupu 4zato se jo. naziva i bosing 48bossing85 i$i #aa
jena grupa rani#a 4pore2eni-5 z$ostav$ja pretpostav$jenog 4.to se oga2a u 5N s$u/ajeva5.
6ori3onta1ni mo-in. ovija se izme2u rani#a na jena#om po$oaju u -ijerar-ijs#oj
organiza+iji. 3se1aj ugroenosti0 $jubomora i zavist mogu a posta#nu e$ju a se e$imini.e
ne#i #o$ega 4os#ora.nji prijate$j5 pogotovu a#o postoji us$ov a njegova e$imina+ija voi
napret#u u #arijeri. 9esto rtva ove vrste mobinga moe biti rani# #oji se isti/e po #va$itetu i
preanosti pos$u i ranim zaa+ima. Horizonta$ni mobing je i #a /itava grupa rani#a zbog
unutra.nji- prob$ema0 napetosti i $jubomore0 izabere jenog rani#a0 rtvu0 na #ojoj e$e o#azati
a su snani i sposobniji.
Mobing menja svoj #ara#ter sa promenom ru.tvene o#o$ine. Astraivanja ot#rivaju
eoma stereotipne prav+e razvoja mobinga u ore2enoj grupi #oji se smenjuju to#om vremena.
?a#o moemo raz$i#ovati 5 faza mobingaB
1. $riti0ni in5identi" Ani+ija$na mobing situa+ija je uve# ta#va a se moe opisati #ao
#onf$i#t. )toga se mobing moe posmatrati #ao es#a$a+ija #onf$i#ta. Do saa nije razja.njeno
#oji eta$ji uti/nu na to a se #onf$i#t razvije u mobing situa+iju. Hipoteti/#i ovo je prva faza
mobinga0 za #oju se moe pre+izirita a jo. uve# nije mobing u pravom smis$u re/i. <aj/e.1e
ova faza traje vr$o #rat#o0 #aa se u s$ee1oj fazi ot#rivaju postup+i igosanja o strane #o$ega0
pretpostav$jeni- i$i top menamenta.
2. Mo-in. i <i.osan2e" "a#o je ve1 naveeno0 mobing a#tivnosti mogu sarati brojna
pona.anja #oja0 u norma$noj intera#+iji0 nuno ne moraju ini+irati agresiju0 i$i bi$o #a#ve
po#u.aje is#$ju/ivanja i$i izba+ivanja ne#oga. Me2utim0 biti premet ovi- pona.anja s#oro
sva#onevno0 to#om vr$o ugog perioa0 pri /emu su ta#va pona.anja upotreb$jena a is#au
neprijate$jstvo0 to zna/i a ta pona.anja menjaju svoj #onte#st i #oriste se a ozna/e tj. Figosaju
ne#oga u grupi. C stvari0 sva posmatrana pona.anja0 bez obzira na nji-ova zna/enja u norma$noj
sva#onevnoj #omuni#a+iji0 imaju zajeni/#i +i$j a se izvoji osoba i ista #azni. ?a#o2e0
agresivna manipu$a+ija je g$avna #ara#teristi#a ovi- a#tivnosti.
6
3. $adrovski menad<ment" "aa se menament #ona/no ume.a0 s$u/aj postaje
zvani/an. Cs$e pret-onog igosanja rtve0 veoma je $a#o a se onesu pogre.ne pro+ene i stavi
#rivi+a na teret mobirane osobe. Menament tei a pri-vati i preuzme prerasue proizveene
to#om pret-oni- faza. 9ini se a ovo /esto ima veze sa tim a se e$i otarasti prob$ema0 tj.
mobirane osobe. ?a#o2e0 ovo /esto rezu$tuje ozbi$jnim #r.enjima rtvini- $jus#i- prava. C ovoj
fazi0 mobirana osoba #ona/no bue ozna/ena 4igosana5. Cs$e funamenta$ni- gre.a#a pri
s-vatanju prob$ema0 #o$ege i menament raije tee izmi.$janju obja.njenja bazirana na
pretpostav#ama i $i/nim #ara#teristi#ama rtve0 nego na fa#torima o#o$ine u #ojoj je nastao
prob$em. 3vo e$om moe biti i s$u/aj #aa je menament ogovoran za psi-oGru.tveno rano
o#ruenje i pri tom obija a pri-vati svoju ogovornost.
4. =o.re>na di2a.no3a" 6#o mobirana osoba potrai #onta#t sa psi-ijatrom i$i
psi-o$ogom0 postoji ve$i#i rizi# a ovi stru/nja+i pogre.no razumeju stanje0 jer po obi/aju imaju
manja# is#ustva sa istraivanjima ru.tveni- stanja na ranim mestima. 7bog toga0 oni tee tome
a osu2uju rtvu us$e ne#i- neta/ni- $i/ni- s-vatanja. @to stvara ve$i#i rizi# a rtva bue
mar#irana pogre.nom ijagnozom #ao .to su npr. paranoja0 agresivna paranoja0 epresija0
poreme1aj u pri$ago2avanju0 poreme1aj $i/nosti i s$. 3ve osue mogu uni.titi rtvine .anse a
ostvari i.ta o stru/ne re-abi$ta+ije pri po#u.aju a se povrati na tri.te raa0 i$i o profesiona$ne
re-abi$ita+ije pri po#u.aju a se vrati na pret-ono profesiona$no mesto.
5. Isterivan2e" >a#o obro su poznate pos$ei+e za rtve #oje su izba/ene us$e mobinga
sa ranog mesta a time /esto i sa tri.ta raa mnogo pre nego su ste#$i us$ove za penzionisanje.
"a se rtva na2e u ova#voj situa+iji iz$oena je opasnosti o razvoja ozbi$jni- psi-i/i- obo$enja0
zbog #oji- su rtve prisi$jene a potrae mei+ins#u i psi-o$o.#u pomo1. 6$i #a#o je ve1 re/eno0
stru/nja+i vr$o $a#o mogu a uspostave pogre.nu ijagnozu za rtvu jer ne e$e a poveruju u
rtvinu pri/u i$i ne e$e a se potrue a ot#riju ru.tvene oga2aje izaziva/e mobinga. Asterane
rtve us$e toga .to buu pogre.no mar#irane /esto se ni#a ne vrate na isto rano mesto0 a vr$o
/esto ni#a ni ne obiju bi$o #a#av posao0 jer se sa svojom pogre.nom ijagnozom ne mogu
vratiti na tri.te raa.
3ve je potrebno nag$asiti a je nepotrebno rasprav$jati #o je izazvao #onf$i#t i #o je u
pravu0 /a# i a#o je to o pra#ti/nog zna/aja. Apa#0 postoji ruga poenta u ovoj stvari #aa se
govori o mobinguB rasprav$ja se o ru.tvenom i psi-o$o.#om napau na ranom mestu0 .to moe
imati apso$utne pravne0 ru.tvene0 finansijs#e i psi-i/#e pos$ei+e na rtvu. 3ve pos$ei+e su
ta#o ozbi$jne i poreme1uju1e a se treba vr$o jasno ista1i a fenomen mobinga treba posmatrati
#ao nasrtaj na $jus#a prava rtve. <e#i primeri mobinga imaju vr$o tragi/ne subine u#$ju/uju1i
i #r.enja osnovni- $jus#i- prava0 .to je u ve1ini ru.tava san#+ionisano ve1 ugi vremens#i
perio. C ru.tvima viso#o inustrija$izovanog zapanog sveta0 rano mesto je jeino preosta$o
bojno po$je na #ojem se $jui mogu 8ubijati8 bez rizi#a a buu izveeni pre su. C @ves#oj je
zapaeno a su izme2u 10N i 20N goi.nji- samoubistava rezu$tat mobinga na ranom mestu.

?"0" !RS*+ NA=ADA I #DRA!S*!+N+ SM+*NJ+ I SIM=*OMI
MOBINGA
7
Anentifi#a+ija neprijate$js#i- a#tivnosti tj. mobing napaa je rezu$tat razumevanja
stru#ture pro+esa mobinga. 3/ig$eno je a ove a#tivnosti0 ia#o upotreb$jivane u negativnom
#onte#stu #a je u pitanju mobing0 nemaju uve# same po sebi /isto negativan #ara#ter. 3ne /ine
ve$i#i opseg norma$ni- intera#tivni- pona.anja. Apa#0 a#o su #ori.tene u/estano i to#om ugog
vremens#og perioa u nameri a uznemiravaju i mu/e0 nji-ova sarina i zna/enje se menja0
potom pretvaraju1i se u opasno oruije #omuni#a+ije.
)istemati/na upotreba neprijate$js#i- a#tivnosti u ova#voj vrsti intera#+ije a#tivira razvoj
veoma stereotipnog prav+a mobing pro+esa. 7a-va$juju1i ovoj #on+eptua$iza+iji0 tipo$ogija
napaa 4neprijate$js#i- a#tivnosti5 se moe poe$iti u pet #ategorija u zavisnosti o efe#ta #oji
imaju na rtvu. "ategorije napaa suB napa na mogu1nost ae#vatnog #omuni+iranja0 napa na
mogu1nost oravanja so+ija$ni- onosa0 napa na $i/nu reputa+iju0 napa na #va$itet
profesiona$nog raa i napa na fizi/#o zrav$je.
Na/ad na mo.u@nost adekvatno. komuni5iran2a ozna/ava situa+iju #aa nare2eni i$i
#o$ege ograni/avaju mogu1nost izraavanja rtve. Frtva se pre#ia i$i ignori.e u razgovoru0
obijaju se i verba$ni i neverba$ni #onta#ti sa rtvom0 izbegavaju se pog$ei i s$.
Na/ad na mo.u@nost odr<avan2a so5i2a1niA odnosa zna/i izo$a+iju rtve. <i#o joj se
ne obra1a0 u ne#im s$u/ajevima /a# joj je i zabranjeno a se obra1a #o$egama0 svi se pona.aju
#ao a ista ne postoji0 preme.ta se u prostoriju a$e#o o #o$ega i$i ru#ovoi$a+a0 ne poziva se na
zajeni/#e sastan#e0 ne poziva se a u/estvuje na zajeni/#im pros$avama0 pauzama0
neforma$nim ruenjima i s$.
Na/ad na 1i0nu re/uta5i2u porazumeva neosnovane i $ane pri/e o rtvi i njenom
pos$ovnom i privatnom ivotu0 ogovaranje0 ismejavanje 4npr. u vezi eventua$ne -eni#epiranosti
rtve0 i$i njenog pore#$a0 i$i na/ina govora50 negativni #omentari $i/ni- #ara#teristi#a rtve it.
Na/ad na kva1itet /roBesiona1no. rada /ine sta$ne i neosnovane #riti#e i prigovori0
vre2anje0 poniavanje0 preterana #ontro$a0 sta$na #anjavanja i nis#a o+ena raa ni/im o#azana.
*o ovim napaom se porazumeva i #aa pretpostav$jeni ne po-va$i i$i neae#vatno nagrai
po/injenog. ?a#o2e0 rtvi se ne aju rani zaa+i i ouzimaju srestva raa npr. ra/unar0 te$efon
48sinrom praznog sto$a85. A$i joj se zaaju zaa+i nepri$ago2eni profesiona$noj #va$ifi#a+iji.
7aa+i su prejenostavni i$i pre#omp$i#ovani i za-tevaju o rtve sposobnosti #oje nema 4+i$j je
naterati rtvu a pogre.i i$i je poniziti50 zatrpavanje zaa+ima sa veoma #rat#im ro#ovima
48sinrom punog sto$a85. "ao i sta$no menjanje rani- zaata#a.
Na/ad na Bi3i0ko 3drav12e se e.ava #aa se rtva prisi$java a obav$ja zaat#e #oji
naru.avaju i$i ugroavaju njeno zrav$je0 neopu.taju joj se goi.nji omori i$i s$oboni ani0
prigovaraju se #ori.1enje bo$ovanja i ista #ontro$i.u0 preti se fizi/#im napaima0 rtvi se preti i$i
se se#sua$no uznemirava 4po ne#im istraivanjima fizi/#o i se#sua$no nasi$je me2u rani+ima u
zavisnosti o motiva se svrstava u ob$i#e mobing napaa5.
*ermanentna iz$oenost mobingu rasti/no ugroava zravstveno stanje rtve.
7ravstvene smetnje i simptomi se e$e u tri grupeB promene na psi-i/#oj i emo+iona$noj sferi0
promene na te$esnoGzravstvenom p$anu i promene u pona.anju.
=romene na /siAi0ko2 i emo5iona1no2 sBeri porazumevajuB epresiju0 an#sioznost0
#rize p$a/a0 ose1aj epersona$iza+ije0 napa pani#e0 so+ija$na izo$a+ija0 emo+iona$na otup$jenost.
=romene na te1esnoC3dravstvenom /1anu suB g$avobo$ja0 poreme1aj spavanja.
vrtog$avi+a0 prob$em sa varenjem0 -ipertenzija0 -iperg$i#emija0 sr/ani prob$emi0 #one promene.
=romene u /ona>an2u suB agresivnost0 pasiviza+ija0 pove1ano #onzumiranje razni-
stimu$ansa0 a$#o-o$a0 +igareta0 $e#ova0 #ao i se#sua$ni poreme1aj.
8
Dijagnoza #oja se jav$ja #ao pos$ei+a mobinga je priznata u svets#oj zravstvenoj
organiza+iji po nazivom 8*osttraumats#i stresni poreme1aj8.
D"0" $A$O DO%A#I DO RA#!OJA MOBINGA,
>ean o ini+ija$iziraju1i- fa#tora je 1o>a or.ani3a5i2a /os1ovan2a. 6na$iza o %00
s$u/ajeva po#azuju s#oro stereotipan uzora# 4'e+#er 1((5O "i-$e 1((0O Ie:mann 1((2bO <ie$
1((55. C svim ispitanim s$u/ajevima je ustanov$jena e#stremno $o.a organiza+ija raa i u s#oro
sva#om nezainteresovan iPi$i bespomo1an menament. "ao primer moe se uzeti organiza+ija
raa u jenoj bo$ni+i. <e#o$i#o bo$ni/ar#i #oje su intervjuisane0 u op.te nisu zna$e #o im je
pretpostav$jeni. *osmatrana bo$ni+a je ima$a najmanje ve para$e$ne -ijerar-ije uprav$janjaB
jenu #oju su pretstav$ja$i o#tori ogovorni za ijagnoze i prepisivanje terapija i rugu #oju su
pretstav$ja$e mei+ins#e sestre ogovorne za izvo2enje terapija. 3be -ijerar-ije su ima$e
menament #oji uprav$ja i nare2uje bo$ni/ar#ama i obe vrste menaera su ima$e autoritet na
bo$ni/ar#ama #oji im je omugu1avao a im naree .ta a rae0 a .ta ne.
Rano optere1enje se pove1ava$o us$e neostat#a rane snage i$i us$e $o.e organiza+ije
pos$a na nevnoj osnovi. 9esto je bi$o potrebno spontano uspostav$janje nezvani/nog $iera a bi
se omogu1i$o zavr.avanja i#a#vog pos$a. 3vo je izazva$o situa+ije u #ojima je povremeno jena
bo$ni/ar#a pretpostav$ja$a svoju #omanu na grupom bo$ni/ar#i0 nemaju1i ov$a.tenja za to0 a$i u
+i$ju obav$janja pos$a. <e mogu se ta/no ista1i pravi$a za ova#ve spontane situa+ije niti se moe
pretpostaviti a $i 1e #o$ege zapos$eni pri-vatiti #omanovanje o ne#oga #o nema ov$a.tenja za
to. )ve ova#ve situa+ije su viso#o rizi/ne i vr$o $a#o se mogu zavr.iti #onf$i#tom.
"aa se to esi0 a $i 1e #onf$i#t biti prouen i #asnije eventua$no prerasti u mobing i$i
1e se #onf$i#t razre.iti0 vr$o /esto zavisi o postoje1e po#reta/#e snage unutar grupe. 6 ne zavisi0
#ao .to bi treba$o0 o toga a $i menament ima motiva+ije i znanja a razre.i #onf$i#t. <aro/ito
u pos$ovnom svetu ge postoji osta zapos$eni- ena0 #onf$i#ti tee a preraste u ma$tretiranje i
mobing0 jer ene mnogo vi.e zavise o ru.tveni- poupira/#i- e.avanja unutar grupe.
)igurno bitan fa#tor za nastana# mobinga prestav$ja i karakterne oso-ine <rtve.
Astraivanja o saa nisu o #raja razjasni$a a $i i u #ojoj meri #ara#terne osobine rtve uti/u na
pojavu mobinga. ?reba zapamtiti a se rano mesto ne treba me.ati sa rugim situa+ijama u
ivotu. Rano mesto je uve# regu$isano pravi$ima pona.anja. >eno o ti- pravi$a za-teva
efe#tivnu saranju0 #ontro$isanu o strane pretpostav$jenog. Cve# postoji opasnost za nastana#
#onf$i#ta0 a$i0 prema pravi$ima pona.anja na ranom mestu0 #onf$i#t mora biti razre.en u +i$j
ostvarenja efi#asne prou#tivnosti. >ena o obaveza pretpostav$jenog je a re.i situa+ije ova#ve
vrste.
7anemarivanjem ove obaveze0 a pretpostav$jeni i top menaeri u neostat#u znanja o
uprav$janju #onf$i#tom to /esto rae0 pretpostav$jeni umesto a #onf$i#t pretvori u efi#asnu
prou#tivnost on es#a$a+iju #onf$i#ta pretvori u mobing pro+es.
("0" BORBA =RO*I! MOBINGA
9
*si-o$ozi #au a poten+ija$no re.enje $ei u prona$aenju na/ina a se z$ostav$ja/ima
parira0 naro/ito u#o$i#o su nare2eni. Me2utim0 to nije $a#o0 jer se $jui naj/e.1e p$a.e gubit#a
ranog mesta i$i #riti#e zbog 8$o.e8 obavnjenog pos$a. Da bi se izbeg$i simptomi mobinga0
pone#a je #orisno og$umiti pos$u.nost0 a$i se rati svoji- uverenja.
)a ruge strane0 preventivno e$ovanje protiv mobinga se za pojein+a pra#ti/no svoi na
zrav na/in ivota0 #oji ja/a $i/nost i suprotstav$ja se stresu. Mnogi po#u.avaju a pos$ei+e
mobinga ub$ae na nepri#$aan i$i /a# .tetan na/in. <i#otin0 a$#o-o$0 #ofein0 taurin0 .e1er0
srestva za umirenje0 #ao i opijati0 naj/e.1e su srestva #ojima se po#u.ava umanjiti ose1aj
stresa. Mnogi sva#onevno uzimaju ve$i#e #o$i/ine #afe0 +igareta0 a$#o-o$a0 /o#o$ae0 razni-
stimu$ansa i$i svega toga zajeno. 3vi stimu$ansi ne samo a ne smanjuju stres0 ve1 stvaraju
zavisnost0 razbijaju1i prirone antistresne me-anizme0 tvre $e#ari.
Cmesto uzimanja stimu$ansa i srestava za smirenje0 savremeni /ove# bi treba$o a nau/i
metoe za izbegavanje stresa i smanjivanje njegovi- .tetni- ejstava. <e#e o nji- moemo
sprovoiti i sami0 #ao npr. smanjenje obima nevni- obaveza 4rani-0 poroi/ni-0 .#o$s#i-0
ru.tveni-50 uvo2enje pravi$ne is-rane sa mnogo vitamina i minera$a0 izbegavanje stimu$ansa i
seativa0 ureni ritam spavanja0 reovne vebe te$a uz te-ni#e opu.tanja. "aa je u pitanju
oabir mere protiv mobinga0 o esen+ija$ne vanosti je saznanje o #ojoj se fazi mobinga rai.
*ostoje raz$i/ite mere u zavisnosti a $i treba spre/iti razvijanje mobinga0 a $i ga treba
zaustaviti i$i re-abi$itovati rtvu.
=reven5i2a: ?reba$o bi biti u interesu pos$oav+a a uspostavi po$iti#u preven+ije
es#a$a+ije #onf$i#ta u opasna stanja. 9ini se a je s#oro ovo$jno a#o pos$oava+ objavi a
opasna es#a$a+ija #onf$i#ta nije u interesu organiza+ije i a top menament smatra preven+iju
istog o strane pretpostav$jeni- i menaera #ao pravi$o. >ena preventivna mera je i eu#a+ija
menaera na svim nivoima o umetnosti #onf$i#t menamenta i obu/avanje isti- a #oriste
po$iti#u #ompanije. ?a#o2e treba uspostaviti pravi$a #oja ore2uju #a#o treba reagovati a#o
#onf$i#t osegne stanje u #ojem #onf$i#t menament postaje ja#o za-tevan.
Rane interven5i2e menad<menta: Da bi mogao a e$uje rano i preventivno
pretpostav$jeni mora biti sposoban a /ita zna#ove razvijaju1eg mobing pro+esa. ?a#o2e0 top
menament treba a izabere jenu i$i vi.e osoba u organiza+iji #ojima 1e se zapos$eni #oji su u
opasnosti mo1i obratiti za savet.
Stru0na reAa-i1ita5i2a: "aa se mobing pro+es razvije0 obaveza menaera i
pretpostav$jeni- bi treba$a biti a za.tite rtvu. Figosanje rtve mora biti spre/eno0 i on i$i ona
mora biti u stanju a zari svoju pret-onu reputa+iju i sposobnosti. ?reba$o bi a se rtva
po.a$je na bo$ovanje i treba$o bi a se istoj ponui stru/na re-abi$ita+ija. *u.tanje nesre1ne osobe
a pro2e #roz mobing pro+es i pos$e toga je samo oba+iti0 treba biti obe$eeno #ao ve$i#i
propust u menamentu.
#akon: 7a#ons#e mere #oje bi pomog$e borbu protiv mobinga treba a obezbee pravo
zapos$enog na fizi/#o i psi-i/#o zrav$je na pos$u. ?reba a prisi$e pos$oav+e a reovno vr.e
internu #ontro$u ranog o#ruenja0 #a#o bi bi$i u stanju a preuzmu mere u ranoj fazi mobinga.
7a#ons#e mere treba a prisi$e pos$oav+e na ire#tnu interven+iju po pojav$jivanju mobinga. A
treba a obezbee stru/nu re-abi$ita+iju rani#a #oji su bi$i pre/esto na bo$ovanju i$i im je
bo$ovanje bi$o preugo. )igurno je a postoji i niz rugi- za#ons#i- mera #oje bi pomog$e u
borbi protiv mobinga. 6#o se ste#ne ose1aj iz$oenosti mobingu i$i bi$o #ojem na/inu
z$ostav$janja0 treba po#u.ati s$ee1eB
3$u/no re1i osobiGmoberu a njeno pona.anje nije pri-vat$jivo i a oma- prestane sa
istim. ?o je najbo$je u/initi u prisustvu rugi- osoba i$i prestavni#a sini#ata. Voiti nevni#.
10
e$eiti atum0 vreme i oga2aje sa .to je mogu1e vi.e eta$ja. 'e$eiti imena sveo#a i opis
oga2aja. *ri tom imati na umu a se mobingom smatra ne samo in+ient ve1 i broj0 u/esta$ost i
naro/ito namera z$ostav$janja. 9uvati #opije pisama0 imej$ova0 fa#sova0 poru#a0 re.enja0 za-teva
$i bi$o #ojeg rugog ob$i#a #orispoen+ije sa osobomGmoberom. <e vra1ati istom merom0 jer je
te.#o o#azati #o je tu z$ostav$ja/ a #o z$ostav$jan0 time 1e osobe #oje mogu pomo1i biti oveene
neoumi+u.
3bratiti se za pomo1 psi-o$ogu ustanove 4a#o ga ima50 prestavni#u sini#ata0menaeru
#arovs#og oe$jenja u s#$au sa #o$e#tivnim ugovorom i za#onom0 oboru za zrav$je i
bezbenost u svojoj ustanovi. 3bavestiti najb$ie uruenje i$i savetova$i.te protiv mobinga.
7atraiti o na$enog $e#ara a utvri a je pogor.anje zravstvenog stanja pos$ei+a mobingaG
stresa na ranom mestu. 3bavezno #onta#tirati ov$a.1enog prestavni#a sini#ata op.tine i$i
egije u +i$ju obave.tavanja javnog mnjenja putem srestava javnog informisanja. >a#o je vano a
se borba protiv mobinga poigne na ru.tvenom nivou. )restva za to mogu biti meiji0 #a#o
pisani ta#o i e$e#trons#i0 #ao i efi#asno za#onoavstvo. )va#a#o0 ono .to bi ja#o pomog$o i
ima$o vanu u$ogu u borbi protiv mobinga su uruenja i savetova$i.ta protiv mobinga.
C na.em o#ruenju termini mobing i mober su ja#o nepoznati0 pa i sam taj fenomen #o
nas prestav$ja neprepoznativ$ju pojavu. Ijui su mobirani0 a a sa samom termino$ogijom i
ijagnosti#om nisu u #onta#tu. Mobirane osobe $utaju0 zavisno o profi$a $i/nosti0 bore se0
izv$a/e iz #rize samosta$no0 $utaju1i o $e#ara o $e#ara0 o psi-o$oga o so+ija$nog rani#a0 o
pravni#a o avo#ata. *o.to su psi-i/#e pos$ei+e z$ostav$janja na ranom mestu sve /e.1i
raz$og zbog #ojeg se pa+ijenti obra1aju za stru/nu pomo10 evientno je a je neop-ono
otvaranje uruenja i savetova$i.ta protiv mobinga0 rai pruanja psi-o$o.#e0 mei+ins#e i
pravne por.#e rtvama mobinga. C uruenju i$i savetova$i.tu neop-oan je angaman s$ee1i-
profi$a stru/nja#aB
=siAo1o.0 zauen zaB uzimanje anamnesti/#i- poata#a0 intervjua0 Reviirane 'eta
serije0 ?esta o verba$nom pam1enu0 'e#ove $estvi+e epresivnosti0 Vartegovog 4Vartegg5
proje#tivnog testa0 Huperovog 4Hooper5 testa vizue$ne organiza+ije0 /ime bi se obi$a autenti/na
s$i#a profi$a $i/nosti i razot#ri$a su.tina promene $i/nosti rtve. C$oga psi-o$oga je i psi-o$o.#a
por.#a rtvi0 sam ose1aj pa+ijenta a zna a ima #ome a se obrati i a ra/una na istu
emistifi#ova$a bi prob$em i na taj na/in pa+ijentu bi bi$o omogu1eno a se rea$no suo/i sa svim
prate1im pos$ei+ama mobinga #ao i mogu1nosti razre.avanja istog.
=siAi2atar vr.i ientifi#a+iju /injeni+e a bo$est nije uzro#ovana organs#im
poreme1ajem0 ve1 a se rai o rea#tivnom poreme1aju nasta$om us$e ejstva mobinga. ?a#o2e
ore2uje ogovaraju1u ijagnozu i terapiju0 #ao i pra1enje rezu$tata $e/enja.
=ravnik preuzima sve potrebne za#ons#e ranje u +i$ju spre/avanja mobinga i
#anjavanja mobera i obezbe2uje svu mogu1u pravnu por.#u.
=redstavnik sindikata preuzima sve potrebne ranje u +i$ju po.tovanja #o$e#tivnog
ugovora 4#a#o op.teg0 ta#o i pojeina/nog50 organizuje eu#a+iju /$anstva o na/inima i merama
prepoznavanja i e$imina+iji mobinga0 omogu1uje rtvi mobinga s$obou mis$i i izraavanja u
meijima0 on je tampon zona izme2u rtve i mobera.
)"0" S*A*IS*I$A MOBINGA
11
Heinz Ieimann je u @ves#oj sproveo o saa najteme$jnije istraivanje u #ojem je
sa#upio poat#e sa intervjua ge je g$avna tema bi$a mobbing. Czora# zapos$ene popu$a+ije na
ojem je bi$o izvr.eno ispitivanje je obu-vatao 2400 $jui. <a osnovu ovog ispitivanja obijeni su
s$ee1i poa+iB
)tatisti#a je po#aza$a a 305 pro+enta zapos$eni- $jui spaa u rtve mobinga. ?o zna/i a
o 101%&0103 zapos$eni- mu.#ara+a i ena u )rbiji (podatak uzet sa sajta privredne komore
Srbije) 410514 spaaju u rtve mobinga a#o bi prepostavi$i a je pro+enat rtava isti #ao u
@ves#oj.
6#o se prepostavi a je prose/an rani ve# 30 goina0 moe se re1i a je rizi# jenog
apos$enog pojein+a a postane rtva mobinga o#o 25N0 onosno0 jean u /etiri zapos$ena 1e
biti rtva mobinga u trajanju o barem .est mese+i u to#u svog ranog ve#a.
=o1ovi: Mu.#ar+i 445N5 i ene 455N5 su grubo re/eno zastup$jeni pojena#o #ao rtve
mobinga. @to se ti/e pitanja #o mobuje #oga? stuija je po#aza$a a je !&N mu.#ara+a
rtava bi$o napaano o strane rugi- mu.#ara+a o# je samo 3N bi$o napaano o strane ena.
?a#one samo 21N mu.#ara+a je bi$o napaano o strane oba po$a. @to se ti/e ena 40N je bi$o
napaano o strane rugi- ena0 30N su napaa$i mu.#ar+i i osta$i- 30N ena su napaane o
strane oba po$a. Raz$og za.to mu.#ar+i ug$avnom napaaju rugi mu.#ar+i i ene ug$avnom
napaaju ruge ene je verovatno pos$ei+a ranog o#ruenja jer se obi/no po$ovi na ranim
mestima re ovojeno. ?a#one se moe prepostaviti a mu.#ar+i #oji napaaju ene su nji-ovi
prepostav$jeni jer .to se ti/e vi.eg menamenta0 mu.#ar+i i a$je ominiraju u broju.
Godine: Cbejivo najve1i broj rtava mobinga spaa u u grupu #oja ima o 21 o 40
goina. ?a#one ne postoje primetne raz$i#e u po$ovima #aa su u pitanju goine.
Bro2 mo-era: >ena tre1ina rtava je bi$a napaana o strane jenog mobera. 3#o 40N
je bi$o napaano o strane ve o /etiri osobe. Da +e$o oe$jenje ma$tretira jenu osobu je veoma
ret#o. Ie:mann nag$a.ava a buu1a istraivanja treba fo#usirati na grupu $jui #oja je u istom
oe$jenju sa rtvom na ranom mestu a$i ne u/estvuje u mobingu jer su ba. oni ti #oji mogu
poten+ija$no zaustaviti pro+es.
Du.otra2ni eBekti: iznenanuju1e ve$i#i broj rtava mobinga je #asnije razvio ozbi$jnu
psi-i/#u bo$est i$i izvr.io samoubistvo0 stuija po#azuje izmenu eset i vaeset posto. %0N
pa+ijenata na mobing #$ini+i je pomi.$ja$o o samoubistvu o# je 25N ranije ima$o jean i$i vi.e
po#u.aja samoubistva.
=ore4en2a sa dru.im 3em12ama: <ije mnogo zema$ja sprove$o ozbi$jnije istraivanje0
ne#e o nji- su <ema/#a0 6ustrija i =ins#a. C pore2enju sa @ves#om ruge rave su ima$e
ve1i u#upni pro+enat rtava mobinga. Da $i je taj pro+enat ve1i i$i manji u )rbiji treba jo. a se
ot#rije. <a s$ee1em grafi#onu su +ifre obijene iz najsveiji- istraivanja ge se vii a je
pro+enat rtava mobinga a$e#o ve1i nego .to je Ie:mannovo istraivanje po#aza$o.
1"0" Mo-in. /o dr<avama
12
#animan2a: 3ve ta#one broj#e nisu po#aza$e ve$i#e raz$i#e0 verovatno zbog /injeni+e
a uzora# o 2400 $jui nije ovo$jno ve$i#i za prou/avanje pogrupa. Apa# istraivanje je
po#aza$o ve$i#u zastup$jenost zapos$eni- rtava #oje rae u ravnim institu+ijama0 .#o$ama0
univerzitetima i osta$im obrazovnim ustanovama. >ena ruga stuija #oja je obav$jena u
@ves#oj #$ini+i na pa+ijentima iste je po#aza$a a je ve$i#i broj pa+ijenata #oji su o$azi$i po
pomo1 bio zapos$en u .#o$ama0 univerzitetima0 bo$ni+ama i re$igioznim organiza+ijama. <a
grafi#onu su pri#azani rezu$tati noviji- istraivnja #oja su izvr.ena u ve1em broju rava i sa
mnogo ve1im brojem ispitani#a.
2"0" Mo-in. /o 3animan2u
13
*si-o$og Iji$jana 6ranne$ovi1 iz *ara1ina je orai$a ta#ozvano Qpi$ot istraivanjeR
putem an#etiranja0 e#sp$orativnog intervjua i ostupne $e#ars#e o#umenta+ije ge se
#on+entrisa$a na pos$ei+e mobinga. Aspitani+i su sa pori/ja *ara1ina0 Suprije0 "ragujev+a i
Ies#ov+a. Rai se o 15 mobirani- osoba o #oji- su 13 ena i 2 mu.#ar+a. ;oi.te o 30G50
goina. )vi su inte$e#tua$+i. 13 osoba su iz vaspitnoGobrazovni- ustanova0 jena iz privree i
jena iz ravne uprave.
Iji$jana #ao rezu$tate navoiB QRadi se iskljuivo vertikalnom mobingu (mobing na
relaciji nadreeni -> podreeni). Posledice su sledee! "ipertenzija# "iperglikemija# sorijaza#
napad bubrega# anksioznost# depresija# oseaj depersonalizacije# poveano konzumiranje
cigareta i sedativa $ a %to je zabele&eno prilikom nji"ovi" izjava na dikta'onu# kao i u prateoj
dokumentaciji.
( skoro svim sluajevima moberi su &ene rukovodioci. )od isti" je prisutan *'enomen
'otelje+# iste primenjuju autokratski nain rukovoenja# ne trpe konkurenciju# rigidne su i
nemaju enpatije za svoje radnike. Plastian primer dominantni" struktura linosti koji je ustvari
odbrambeni me"anizam za svoje line tj. personalne propuste.R
E"0" =RIM+RI MOBINGA SRBIJI
<a jenom oma1em forumu se navoi ne#o$i#o is#ustava #oji mogu biti posmatrani #ao
mobing. >ean /$an navoi primer svoje rona#eB
*,edna moja roaka radi u velikoj 'irmi u administrativnom delu. (glavnom# tra&ili su
da se vrati mesec dana ranije na posao s tim da ona potpi%e da je tra&ila da se vrati ranije sa
porodiljskog odsustva. -nda kada je sve to uradila kako su tra&ili od nje# rekli su joj da ne mo&e
da koristi godi%nji odmor (mada je imala pravo zakonski) jer je tek poela da radi# tako da joj je
propao# jer ima pravilo da se ne prenosi na sledeu godinu i da propada ako se ne koristi. -na
sa dvoje male dece# od koji" je jedno bebica od godinu i po dana. Radi svaku subotu# retke su
one koje ne radi i poneku nedelju. .iko joj nigde ne bele&i te dane i za 'irmu oni su zaposleni
samo / dana nedeljno. Par puta je probala da eskivira i da bude sa svojom decom preko
vikenda# ali su joj rekli da 0mora0 da doe da radi jer ima posla i da nji" ne zanimaju njene
privatne stvari. )ada joj je dete bilo bolesno preko zime ona je bila sva u panici kako da tra&i
bolovanje# jer zna %ta je eka posle kad se vrati od strane njene %e'ovice. 1ko se ne%to ne uradi
kako treba ili pogre%i# ne uka&e se na gre%ku normalnim tonom# ve je to "isterisanje.R
Mobbing je veoma te.#o ot#riti i ret#o #a se sa sigurno.1u moe re1i a je ba. to u
pitanju. C ovom s$u/aju je mogu1 mobbing na re$a+iji .ef T zapos$eni a manifestuje se
poniavanjem ta#o .to se zapos$eni prisi$java a rai u vreme #aa to nije previ2eno a vr.i se i
verba$no ma$tretiranje. ?rajnost a#+ija #oje je .efovi+a vr.i$a na zapos$enom i naru.avanje
prava su oatni ini#atori a je u pitanju mobbing. <avoi se a rtva rai u ve$i#oj firmi u
aministrativnom e$u. >ena statisti#a po#azuje a je mobbing vi.e zastup$jen u firmama po
na$eno.1u rave #oje se bave aministra+ijom. Frtva je u ovom s$u/aju ima$a obar za#ons#i
argument a tui .efovi+u jer ia#o u na.oj zem$ji ne postoji #on#retan za#on #oji se obra1a
mobbingGu0 postoja$a je za#ons#a osnova za tubu jer je pre#r.en za#on o rau ta#o .to nije
up$a1ivan porez i osiguranje za rani+u za vreme vi#ena proveenog na pos$u.
>o. jeno is#ustvo je zabe$eeno na istom forumuB
*2ini mi se da je mobbing u mom poslu neizbe&na stvar# bar %to se mog iskustva tie.
Pozori%te je# iza kulisa# vrlo nalik na arenu. (&asno mnogo sujete i podmetanja# ismejavanja#
14
ogovaranja... 1li# to je uglavnom ma sa vi%e o%trica# koji se uvek okree prema nekom drugom#
zavisi od projekta i situacije. 3ila sam &rtva jer sam bila na meti koleginica koje su &elele ulogu
koju sam ja dobila. 4 bilo mi je stra%no. Rad na ulozi je ogroman posao# i grozno je ako ne mo&e%
da mu se posveti%# nego si non-stop na oprezu# primeti% kako ti neko pravi 'ace iza lea# spletkari
o tebi# omalova&ava te u svakoj situaciji. 5obro je da je reditelj bio uz mene i bodrio me.
(radila sam dobar posao. 6islila sam da neu izdr&ati taj pritisak# ali onda se odjednom sve
promenilo. 4za%la je premijera# postavilo se pitanje podele za novu predstavu# i onda se samo
pria pomerila na druge osobe. 4sti oni koji su se udru&ivali protiv mene# sada su se glo&ili
meusobno. .a neki udan nain# bilo mi je lak%e# jer sam s"vatila da problem nije u meni. 1
pomi%ljala sam da napustim to pozori%te# da pobegnem... 5a li sam se sad navikla7 .isam i
nikad neu. Samo sam se nauila da ne dam na sebe# da se ne predajem i ne odstupam.+
7avist moe a bue jean o motiva za mobbing. C ovom #on#retnom s$u/aju nije ba.
najjasnije a $i je u pitanju bio mobbing a$i sva#a#o je postoja$a tenen+ija a nastane. Da je
pritisa# o strane rugi- g$umi+a nastavio a bue prisutan i na#on premijere prestave0 bi$o bi
vi.e osnova za sumnju0 ova#o se veoma $a#o moe o1i o za#$ju/#a a je u pitanju riva$itet i
spe+ifi/nost zanimanja.
9"0" MOBING I #A$ON
)#up.tina )rbije 2010. goine usvoji$a je 7a#on o spre/avanju z$ostav$janja na rau0 #oji
zabranjuje bi$o #oji vi z$ostav$janja na rau i u vezi sa raom.
7a#on previ2a obavezu pos$oav+a a zapos$enog za.titi o z$ostav$janja i a je u tom
+i$ju uan a stvori us$ove #oji su neop-oni za zravu i bezbenu ranu o#o$inu i a ra
organizuje na na/in #ojim se u najve1oj mogu1oj meri spre/ava pojava z$ostav$janja na rau i u
vezi sa raom. 3n ima i obavezu a zapos$enima obezbei us$ove u #ojima ne1e biti iz$oeni
z$ostav$janju na rau i u vezi sa raom o pos$oav+a0 onosno ogovornog $i+a i$i zapos$eni-
#o pos$oav+a. 3n je uan i a sprovoi mere obave.tavanja i osposob$javanja zapos$eni- i
nji-ovi- prestavni#a a prepoznaju uzro#e0 ob$i#e i pos$ei+e z$ostav$janja na rau0 a ogovara
za .tetu #oju ogovorno $i+e i$i zapos$eni0 z$ostav$jaju1i prouzro#uje rugom zapos$enom.
7apos$eni je uan a se uzri o pona.anja #oje prestav$ja z$ostav$janje i pona.anja
#oje prestav$ja z$oupotrebu prava na za.titu o z$ostav$janja0 a u#o$i#o se toga ne prirava
ogovoran je za nepo.tovanje rane is+ip$ine0 onosno povreu rane unosti.
7a#onom je utvr2eno i pravo zapos$enog #oji smatra a je iz$oen z$ostav$janju a obije
a rai u to#u postup#a za za.titu o z$ostav$janja #o pos$oav+a a#o pos$oava+ nije preuzeo
mere za spre/avanje z$ostav$janja o o#on/anja postup#a i to po us$ovom a tom zapos$enom0
po mi.$jenju s$ube mei+ine raa0 preti neposrena opasnost po zrav$je i$i ivot.
7apos$eni ima pravo na na#nau zarae za vreme obijanja raa0 #ao i obavezu a se
vrati na ra a#o pos$oava+ preuzme mere #ojima se obezbe2uje za.tita tog zapos$enog o
z$ostav$janja u to#u postup#a #o pos$oav+a. *ravo na pono.enje za-teva za za.titu o
z$ostav$janja #o pos$oav+a zastareva u ro#u o .est mese+i o ana #aa je z$ostav$janje
u/injeno0 a taj ro# po/inje a te/e o ana #aa je pos$enji put izvr.eno z$ostav$janje.
?a#o2e0 V$aa )rbije je u to#u s#up.tins#e rasprave pri-vati$a amanmane #ojim se
#aznama o 10.000 o 40.000 inara #anjavaju pos$oav+i za neizri+anje mere za spre/avanje
z$ostav$janja o o#on/anja postup#a0 #ao i u#o$i#o ne upoznaju zapos$enog sa zabranom
z$ostav$janja.
15
*rema tome a#o zapos$eni pojeina+ ose1a bi$o #a#av pritisa# i$i nezaovo$jstvo na pos$u
treba a se upozna0 prvo sa tim .ta je mobing i #oji su negovi simptomi a pos$e a#o i a$je
sumnja a je rtva0 a pro/ita naveene za#one0 zabe$ei u pisanoj formi sve nepravi$nosti na
ranom mestu i na #raju a se obrati avo#atu i a mu iz$oi ono .to je sa#upio.
?a#o2e0 i u rugim ravama mobing je regu$isan za#onom #ao npr. @ves#a je /a#
regu$isa$a za.titu o mobbinga "rivi/nim za#onom0 po #ome je mober #rivi/no ogovoran0 a
rtva moe zatraiti .tetu za nanesenu joj Qbio$o.#u .tetuR.
7a#on protiv mobbinga je na snazi i u =ran+us#oj0 a #azna se #re1e izme2u goinu ana
zatvora i nov/ane #azne o 15.250 evra. )em toga0 u <ema/#oj te$efons#e $inije za pomo1
rtvama mobbinga be$ee o 2.000 poziva nevno0 a otvorene su i prve #$ini#e za $e/enje
bo$esni-.
Astraivanja jo. po#azuju a je pre#o po$ovine zapos$eni- u Uvropi nezaovo$jno
onosima na pos$u. Uvrops#i par$ament je 2001.go. obavezao sve svoje /$ani+e a u rano
za#onoavstvo unesu orebe o za.titi svi- zapos$eni- o mobinga. *a s-ono tome i na.a
zem$ja a#o e$i a postane /$ani+a treba a usvoji jean ova#av za#on o za.titi o mobinga0 a
iea$no bi bi$o a se #ao i u @ves#oj #rivi/no san#+ioni.u moberi.
16
#A$%J&A$
3 svi- u/esni#a mobinga0 rtva mobinga je u naj$o.ijoj pozi+iji i naj/e.1e samo ona
ose1a pos$ei+e tog u/esta$og i nima$o prijatnog pro+esa #oji ostav$ja ug$avnom ugotrajne
pos$ei+e na njeno fizi/#o i menta$no zrav$je. Frtva je uve# iz$oena ne#oj #riti+i bez
obja.njenja za #oje je us#ra1ena.
Csam$jenost0 ose1aj #rivi+e0 grie savesti0 stia0 negativna ose1anja0 emo+iona$na
uznemirenost0 $i/no obezvre2ivanje samo su ne#e o pos$ei+a mobinga i rea#+ija rtvi na sam
pro+es. "a#o bi uspe$a a se izbori sa mobingom0 rtva mora u toj borbi preuzeti ore2ene
mere0 a pre svega biti svesna a je po uti+ajem mobinga #a#o bi mog$a prob$em efi#asno re.iti.
17
%I*+RA*RA:
$ori>teni i3vori:
C sa2t dr" %e2mana:
-ttpBPPVVV.$e:mann.seP
C sa2t dr" %2i12ane Aran4e1ovi@
-ttpBPPVVV.mobbingGsrbija.+omP
G 01anak o mo-in.u 8Mobing G psi-i/#o ugnjetavanje na pos$u8 u e$e#trons#om magazinu o
savremenom pos$ovanju F+Cma.a3inF:
-ttpBPPVVV.emagazin.+o.:uP+$ana#.asp?iW1!1
G dru.i sa2tovi, 01an5i i inBorma5i2e ras/o1o<ive u dostu/nim medi2ima.
18