Autodesk Mehanikal Desktop

AutodeskMechanicaIDesktop
A
l~
MU3AIJOVIC MEJ.lDIN
cJpL. ,~. Md.
M.I\1
" Sadriaj
Sadrzaj
POGLAVLJE I DOBRODOSLI
1-1 1-2 1-2 1-3 1-3
2-J
Pregled sVQlstava .' Gde moze da se pronade dodatna pomoc Pomocni materijali . , , .....
Stilske konvencije u ovoj knjizi POGLAVLJE2

Ciljevi
Preduslovi . CiJjevi kursa Datoteke sa vezbanjima Vez.banja zasnovana na ternarna Pregled proizvoda ... Demonstracija instruktora: antivibraciono postolje
INFORMACI.JE 0 KURSU I PREDUSLOVI
2-1 2-2 2-2 2-3 2-3 2-4 3-1 3-1
POGLAVLJE 3
Ciljevi
UVOD U MECHANICAL DESKTOP
Today u IVlechanical Deslctopu My Drawings Sistcm za pomoc 3-7 3-10 3-10 3-16 3-20 3-22 3-24
Korisnkki interfejs Mechanical Desktopa Desktop Browser Kljucni tennini za rad u Browseru Pregled procesa koriscenja filtara u Browseru . Opeije Desktop Browsera za detalje elemenata Opcije Desktop Browsera za clemente u sklopovima Opcije Desktop Browsera za elemente u scenama . Opcije Desktop Browsera za prikaze crtez8 Palete alatki Mechanical Dcsktopa
l\leniji u Mechanical Desktopu
3-26
3-27 3-29 3-29
iii
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
_________
3-32 3-33 3-34
{IcJJt;M/lJ011C/ --"~
Ii#-
h) -,
Sadria}
Komandna Hnija ..
POGLAVLJE 5
Ciljevi
STVARANJE SKICA
y:An
SA NJIMA ....
5-1 5-1
5-2
5-4 5-4 5-5 5-6 5-6
5-7 5-7 5-8 5-12 5-13 5-13 5-14
Modeli podataka za datoteke elemenata i sklopova ..

Datoteke elemenata Datoteke sklopova
Okvir za dijalog Mechanical Options
Uvod u skiciranje .. Crtanje skica i profila Pal eta alatki 2D Sketching Pravila skiciranja Rdavanje skica Stvaranje pro fila
3-35
3-36
3-40
Alatke za kontrolisanje prikazivanja elemenata

Kontrolisanje boje, sloja i vidljivosti elemenata Pregled procesa kontrolisanja boje elemenata pomocu Desktop Browsera .. Pregled procesa kontrolisanja vidljivosti elementa pomocu Desktop Browsera Pregled procesa kontrole vidljivosti elementa pomocu menija Ve.zbanje 3-1 Odlivak- Upoznavanje sa okruzenjem radne povrsine i sklopa tockica .. Pitanja za ponavJjanje
3-44 3-45 3-46 3-46

3-67
Ogranicavanje profila Paleta alatki 2D Constraints Pregled geometrijskih ogranicenja .. Ogranicavanjc profila ... Prikazivanje ogranicenja Brisanje ogranicenja ...
Komanda AMADDCON .. Vezbanje 5 1 Rad sa geometrijskim ogranicenjima na skicama
H
POGLAVLJE 4
UVOD U MODELOVANJE ELEMENATA
4-1
5-15
5-25 5-27 5-27 5-28 5-30 5-32 5-34 5-35 5-36 5-36 5-38 5-38 5-38 5-39 5-40
~~..,
.....
4-1 4-2 4-2 4-4 4-4 4-7
Kotiranje profiJa ........ .

Komande AMPOWERDIM, AMPARDIM i AMAUTODlM
Uvod u modelovanje elemenata koje se zasniva oa detaljima Parametarsko modelovanje .. Stvaranje parametarskih punih modela Pregled procesa stvaranja parametarskih punih modela Analiziranje elemenata ... Anatornija parametarskih elemenata Skicirani detalji Smesteni detalji Radni detalji Promena detalja elemenata Uredivanje ogranicenja i kota detalja Kopiranje detalja Simetricno preslikavanje detalja .. Promena redosleda detalja IskljuCivanje detalja
Promena nacina prikazivanja promenljive kota
4-8 4-9 4-9 4-9
Primena kota na profile Primena naprednog kotiranja na profile Primena automatskog kotiranja na profile Menjanje kota ..... . Stvaranje promenljivih projekta
Status odredenosti skice Kljucni termini za odredenost skica Uredivanje koriscenih Hi nciskoriscenih skiea Ponovno resavanje skica ..... . Umetanje geometrijskih stika u skicu Uredivanje neiskoriscenih skica ....
4-11
4-ll 4-11 4-12 4-12
4-12
4-13 4-14 4-27
Koriscenje konstrukcionih geometrijskih slika Stvaranje konstrukcionih geometrijskih slika

Saveti za dodavanje kota i ogranicenja .. Vezbanje 5-2 Rad sa parametarskim kotama na skicama Pitanja za ohnavJjanje gradiva ...
5-41
5-42 5-43
Saveti za pravljenje model.

Vezbanje 4-] Odlivak - Stvaranje dva parametarska elementa
Pitanja za obnavljanje grad iva

iv
5-55
v
Autodesk Mechanjcal Desktop 6 Osnovni kurs
Sadrlaj
POGLAVLJE 6 STVARANJE JEDNOSTAVNlH SKIClRANlH DETALJA .. 6-1

Ciljevi 6-1 6-2 6-2 6-3 6-4 6-5 6-5 6-7
POGLAVLJE 7 KORISCENJE RADNIH DETALJA

Ciljevi ............... .
7-1 7-1
7-2 7-2 7-3 7-6 7-6 7-10
Uvod u jednostavne skicirane detalje Koriscene i neiskoriscene skice Rad nn ravni skice
Komanda AMSKPLN
Uvod u radne detalje .. ,.,. Kljucni termini za radne detalje Radne ravni .. . . , ..... Komanda AMWORKPLN
Crtanje radnih ravni Vezbanje 7-1 Crtanje radnih ravni
Definisanje ravni skice Koriscenje povrSina elementa za definisanje ravni skice Koriscenje radne ravni za definisanje ravni skice Koris6erue \VCS-a za definisanje ravni skice ........ ,', .. Koriscenje UCS-a za definisanje ravni skice . . , , . , ........... , .. . Ekstrudirani, obrtni i rebrasti detaiji Slicne mogucnosti za ekstruziju i obrtanje Tanke ekstruzije Rebrasti detaijl Komanda AMEXTRUDE Izrada ekstrudiranih detalja Komanda AMREVOLVE Izrada obrtnih detalja Komanda AMRJB Izrada rebrastih detalja Vezbanje 6-1 Odlivak ~ Izrada ckstrudiranih detalja Vezbanje 6-2 Odlivak ~ Izrada obrtnih detalja ... , . , , ..............
Radne ose .....

Primed radnih osa Komanda AMWORKAXIS Crtanje radnih osa od cilindricnih ivica Crtanje skicirane radne ose
6-9
6-10
.. ... . . ... 7-31 ........... 7-31

7-33 7-33 7-34 7-35
6-10
6-10 6-17
Radne tacke ......... .

Primeri radnih tacaka .. Komanda AMWORKPT .. Crtanje radnih tacaka .. , , .... Veibanje 7-2 OdJivak - Crtanje radnih detalja VeZbanje 7-3 Crtanje radnih osa i radnih tacaka
6-19
6-21 6-22 6-24 6-25 6-27 6-28
......... 7-36 .......... 7-36

7-37 7-38 7-47
Pitanja za obnavljanje gradiva ., ........... .
... . . ...
7-54
6-29
. 6-36
6-39 6-39 6-40 6-42 6-43 6-44 6-51
POGLAVLJE 8 DODAVANJE SMESTENIH DETALJA MASINSKIM ELEMENTIMA .

Ciljevi
8-1 8-1
Uredivanje skiciranih detalja " ......... .

Komanda AMMODO[M i komande za napredno uredivanje Komanda AMUPDATE . , , .... , ' Uredivanje kota detalja ..... ... . Vracanj.e detalja u predasnje st~n..je ~ri1i~o~ i~me~~e;talja VezbanJe 6-3 Odlivak -~ UredlvanJc sklClramh detalp .... , ...... .
Upoznavanje smestenih detalja Izrada rupa ....... '
8-2
\,.,
Pitanja za obnavljanje gradiva
8-3 Komanda AMHOLE ." 8-5 Pregled procesa izrade koncentricnih rupa 8-6 Preglcd procesa izrade rupe sa upustenom cilindricnom povrsinom i zavrsetkorn izmedu ravni '" 8-7 Rupe sa navojem ", ......... , .. , .... . .. 8-9 Modifikovanje rupa ........... . . ........ 8-13 Vezbanje 8-1 Odlivak - Izrada detalja rupe 8-14
vi
- - - - - -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _._~rZaj
Dodavanje zaobljenja masinskim elementima Kljucni tcnnini u vezi sa zaobljenjem . , ..... . . , ..... Komanda AMFILLET Pregled izrade zaobljenja konstantnog poluprecnika ... Pregled izrade konstantnih zaobljenja sa prekoracenjima pojedinih poluprecnika .......... , .. ,"', ... . Preg\ed izrade kubnih zaobljenja sa prelaznim poluprecnicima Vezbanjc 8-2 Odlivak -lzrada detalja zaobljenja
Izrada zarubljenih ivica Tipovi zamba Komanda AMCHAMFER .. Pregled izrade zaruba Ve:ibanje 8-3 Odlivak - Izrada zarubljenih detalja
8-18 8-19 8-22 8-23 8-24 8-25 8-27 8-31 8-31 8-32 8-33 8-35 8-38 8-39 8-40 8-41 8-43 8-46 8-49 8-50 8-54 8-56 8-62 8-69 8-70 8-71 8-72 8-73 8-74 8-79 8-81 8-81 8-83 8-86 8-87 8-94
POGLAVLJE 9
Ciljevi
IZRADA ZAVOJITIH DETALJA
9-1 9-1 9-2 9-2 9-3 9-4 9-6 9-8 9-16
Upoznavanje sa zavojitlm detaljima KIjucni tenllini u vezi sa zavojitim detaljima Komanda AMSWEEP Preglcd izrade zavojitih detalja Opcije za zavojite detalje Vezbanje 9-1 Izrada zavojitih detalja na 2D trajektoriji
Pitanja za obllavljanje gradiva
POGLAVL.IE 10 SKALIRAN.JE I PRESLIKAVANJE MASINSKIH ELEMENATA

Ciljevi
10-1
Sabloni detnljn Kljucni termini u vezi sa sablonom detalja Komanda AMPAITER"J Pregled izrade pravougaonih sablona detalja Prcgled izrade polarnih sablona Pregled izrade aksijalnih sablona Opcije za izradu sablona detalja . Uredivanje sablona detalja .. , Pravila koja se odnose na izradu sablona detalja Vezbanje 8-4 Odlivak - 17J'ada detalja sablona Vezbanje 8-5 Izrada ugaonog sablona detalja
Izrada detalja omotacn Kljucni termini u vezi sa izradom omotaca Komanda AMSHELL Preglcd procesa izrade omotaca Uredivanje detalja ornotaca Vezbanje 8-6 Izrada detalja omotaca .
10-1 10-2 10-2 10-3 10-4 10-5
Skaliranje masinskih elernenata Komanda SCALE .... Pregled skaliranja masinskih elemcnata ... , ..... , , .. ' Opcije za skalirane masinske elemente Pravila koja se odnose na skalirane masinske elemente
Preslikavanje masinskih elemenata , 10-6 Komanda AMMIRROR 10-7 Op!,;ije za AMMIRROR 10-7 Pregled preslikavanja masinskih elemenata, , ... " .. ........ 10-8 Urcdivanje preslikanih rnasinskih elemenata .. 10-9 PraviIa koja se odnose na prcslikavanje masinskim elemenata 10-10 Vezbanje 10-1 Skaliranje parametarskih masinskih elcmenata 10-13 Vezbanje 10-2 Preslikavanje parametarskih masinskih elemenata 10-16 Pitanja za obnavljanje gradiva
10-19
Detalji navoja Komanda AMTHREAD Definisanje detalja navoja . , . , , .... Koriscenje okvira za dijalog Threads Predstavljanje navoja u projckcijama crteza Vezbanje 8-7 Detalji navoja
viii
POGLAVLJE 11 KONTROLA DELOVA POMOCU PROMENL.JIVIH ZA PROJEKAT ....... .

Ciljevi ..
11-1 11-1 11-2 11-3 11-4 11-5
Kontrola delova pomoeu prornenljivih za projekat Osnovni tennini koji se odnose na promenljive projekta Kornanda AMVARS .... , , .. Pregled postupka izrade promenljivih za projekt . ,
ix
-----------------------------________________________________~,~Sa~dQ~
PregJed modifikovanja promenljivih za projekt , ' , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , !l-6

Pregled postupka upuCivanja na promenljive projekta tokom kreiranja svojstava Pregled postupka upucivanja na promenljive za projekat radi menjanja svojstava ............ ,.' ........ . Pregled izrade promenljivih za projekat kada se koristi Equation Assistant Opcije promenljivih za projekat Vezbanje 11 Kontrolisanje svojstava pomocu promenljivih za projekat
POGLAVLJE 13
NAPOMENE I OZNAKE U CRTEZIMA
13-1 13-1 13-2 13-2 13-3
11-7
, 11-8 11-9
Ciljevi , , , , , , , , , , , , , , , ,
Podesavanje opcija natpisa i oznaka Kartica Drawing Kartica Standards
II-II
11-15 11-25
Pitanja za obnavljanje gradiva .. ,', ........... .

POGLAVLJE 12 IZRADA DOKUMENTACIJE NA OSNOVU CRTEZADELOVA CiIjevi .... , ........ , , ...... ,
12-1 12-1 12-2 12-2 12-3 12-5 12-8 12-9 12-13 12-14 12-16 12-17 12-21 12-22 12-27 12-28 12-29 12-34 12-35 12-36 12-36
12-42
Pravljenje crteza del ova ....... , .. Prelazak iz jednog radnog okruzenja u drugo Prcgled mogucnosti viScstrukih rasporeda elemcnata crteza Podesavanje opcija za crtanje Komanda AMDGVIEW ... Okvir za dijalog Create Drawing View Pregled poshlpka izrade osnovnih prikaza ......... . Pregled postupka izrade prikaza upravnih projekcija Pregled postupka izrade prikaza izometrijskih projekcija Pregled poshlpka izrade prikaza celog poprecnog preseka Pregled postupka izrade detaljnih prikaza Vezbanje 12~ 1 Nosac osovine tockica - izrada primarnih prikaza Uredivanje prikaza ........ . Komanda AMEDITVIEW . Okvir za dijalog Edit Drawing View Pregled postupka menjanja atributa prikaza Pregied postupka brisanja prikaza Pregled postupka pomeranja prikaza Vezbanje12-2 Nosac osovine za tockiC ..- uredivanje prikaza Pitanja za obnavljanje gradiva ...
Kote u prikazima crteza .,...... . _. 13-5 Kljucni tennini koji se odnose na razne natpisc i oznake u prikazima 13-6 Kontrolisanje prikazivanja parametarskih kota ....... . 13-8 Komanda AMMOVEDIM . , .. _ . . . . . . . . . . . . 13-9 Pregled postupka pomeranja parametarskih kota ..... , . , .... 13-11 Pregled postupka sakrivanja parametarskih kota u prikazima .. 13-13 Menjanje fonnata kota ., _.................... . 13-15 Komanda AMPOWEREDlT . . . . . . . ,., .. 13-15 Pregled postupka fonnatiranja kota 13-16 Dodavanje referenciranih kota u prikaze 13-18 Komanda AMREFDIM 13-19 Pregled postupka postavljanja pojedinacnih referenciranih kota 13-19 Vdbanje 13-1 Nosac tocki6a - Kote u prikazu 13-20 Dodavanje natpisa i oznaka u prikaze . Komanda AMNOTE .' Pregled postupka dodavanja napomena 0 rupama u prikaze Pregled postupka uredivanja napomena 0 rupama Komanda AMCENLINE ... , . . . . . . , ... . Pregled postupka dodavanja osnih 1inija ......... . Vef.banjc 13-2 N osae tockica - Dodavanje natpisa i oznaka Dodavanje masinskih simbola u crteze prikaza Biranje standarda za masinske simbole Komanda AMOPTIONS . Kontrole svojstava slojeva i objckata za simbole Komanda AMSURFSYM . . . . . . . . . . Pregled postupka postavljanja simbola za povrsinu Vezbanje 13-3 Nosac tocki6a - Dodavanje masinskih simbola u crteze
13-27 13-30 13-31 13-32 13-33 13-34 13-36 13-43 13-44 13-44 13-46 13-48 13-49 13-51
\.
"
Pit.nja z' obnavl,janje gr.div.
13-54
xi
SadrZal.
POGLAVLJE 14 Ciljevi
OSNOVE MODELOVANJA SKLOPOVA
14-1 14-1 14-2 14-3 14-4 14-6 14-7 14-8 14-8 14-9 14-12 14-13 14-23 15-1 15-1 15-2 15-2 15-3 15-5 15-6 15-8 15-12 15-30 15-30 15-40 16-1 16-1 16-2 16-2 16-3 16-4
Dodavanje finog poddavanja deiovima u sceni Pregled postupka dodavanja finog podesavanja Komanda AM'fWEAK
Uvod u modelovanje sklopova Kljucni termini koji se koriste u modelovanju sklopova Pregled postupka modelovanja sklopa Upravljanje podsklopovima unutar sklopa . Katalog sklopa Kljucni termini kataloga sklopova Komanda AMCATALOG Koriscenje kataloga sklopa Opredeljivanje za lokalne iIi spoljasnje delove Vezbanje 14 Nosac tockica -- Koriscenje kataloga sklopa Pitanjaza obnavljanje grad iva
POGLAVLJE 15 KORISCENJE OGRANICENJA SKLOPOVA
Dodavanje putanja delovima u sceni

Pregled postupka dodav3nja putanja scenama Kamanda AMTRAIL ... Vezbanje 16-1 Nasac tockica - Stvaranje scena sklopa
>
16-6 16-7 16-9 16-16 16-16 16-18 16-20 16-31 16-33 16-35 16-38 16-40 16-41 16-43 16-44 16-44 16-45 16-46 16-47 16-49 16-50 16-51 16-53 16-53 16-55 16-55 16-56 16-56 16-58 16-60 16-60 16-71
Pravljenje prikaza skIopova Pregled postupka stvaranja prikaza sklopova Pregled izrade preseka sklopova, sa ukinutom vidljivoscu pojedinjh del ova Pregled izrade izometrijskih prikaza sklopova u rasclanjenol11 stanju Komanda AMDGVlEW ...
Uvod u specifikacije materijaia (BOM), liste delova i oznake Kljucni termini u vezi speeifikacije materijala Pregled postupka pravljenja speciftkacija materijala ..
Ciljevi ................ .
SVQjslva BOM-a ......... . Pravljenje baze podalaka BOM-a . Pregled postupka stvaranja BOM baze podataka .
Komanda AMBOM Postavljanje lista delova u crteze .... Pregled postupka izrade liste del ova Komanda AMPARTLIST . . . . . . ,. lzrada referenci del ova Komanda AMPARTREF ... Uredivanjc referenci delova .. Komanda AMPARTREFEDIT .' Postavljanje oznaka Pregled postupka postavljanja oznaka u ertez Komanda AMBALOON Opeije komande AMBALOON Vcibanje 16-2 Nosac tockiCa - Pravljenje prikaza sklopa, oznaka i liste delova .. , ..... , ...... , .. .
Uvod
ogranicenja sklopova Kljucni tennini U ogranicenju sklopova ..

U
Osnovi ogranicenja sklopova Stepeni slobode ..... . Bazni dec .... Pregled postupka ogranicavanja sklopova Vezbanje 15-1 Nosac tocki6a ~ Pravljenje jednost3v'TIih parametarskih sklopova .....
Razresavanje ogranicenja sklopova . Vezbarije 15-2 Koriscenje ogranicenja sklopa
Pitanjaza obnavljanje grad iva

POGLAVLJE 16 IZRADA DOKUMENTAClJE CRTEZA SKLOPOVA
Ciljevi
Pitanjaza obnavljanje gradiva
Izrada scena sklopova

Kljucni tennini koji se ocInose na scene Postupak izrade seena rascianjenih sklopova . Komanda AMNEW . . . . . .. , . . . . . . .
xii
xiii
autodesk' official training courseware
Poglavlje 1
Dobrodosli
Ove Iekcije ce vas nauciti kako da koristite Autodesk Mechanical Desktop 6. Infonnacije i prakticna veibanja koja Sll oyde predstavljena pomoci 6e da razumete osnovna svojstva ovog softvera. Ovaj vodic predstavlja udibenik za ucenje koje vodi predavac. Distribucija ovih materijalaje deo kontinuiranog napora Autodesk Mechanical Market Group da obezbedi korisnicirna Mechaokal Desktopa nastavne materijale najviseg kvaliteta. Svojstva i funkcionalnosti koje post~ie 11 Mechanical Desktopu 6 omogucavaju brii,jednostavniji rad, sa kvalitetnim rezultatima. Ovaj udibenik pruza pregled softvera i mnoga prakticna vezbanja u kojima se koriste osnovni koncepti i svojstva Mechanical Desktopa.
Aulodes':..Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _..!:.P\Jloglavlje 1
Dobrodosli
Pregled svojstava
Ovaj kurs nije namenjen da zameni stampane primcnike za Mechanical Desktop. Njegov cilj je da omoguCi ucenje odredene aplikacije koju mozete direktno da primenite na vasu projektnu situaciju. Osnovna svojstva Me-
c. Web lokacija Autodesk MCAD-a, Sa Qvom Web lokacijom mozete da se povezete preko Mechanical Desktopove stranice Today u delu Point A, iii koriste6i Internet citac da biste posetili adresu
http://www.autodesk.comlmembers/mcad_
chanical Desktopa su predstavljena na sledeCi nacin:

Uvod U svojstva softvera Opis i koriscenje svojstva, koje obicno prati slika koja ilustruje svojstvo i1i rezultat prirnene svojstva. Kljucni termini Definicije neophodnih term ina za razumevanje teme.
Pomocni materijali
Pomocni rnaterijali sadric prirucnik za tehnicku obuku i CD-R01'vl koji saddi crtezc i datoteke za vezbanje.
Uvod u komandu Objasnjava metod pristupa svojstvu pomocu korisniCkog interfejsa Mechanical Desktopa i komande na menijima i paletama alatki. Opisuje funkcije i interakciju izmedu okvira za dijalog i pruZ.3 kratak
Stilske konvencije
ovoj knjizi
pregJed opcija_
Pregled procesa Opcioni ode1jak, koji se uvadi karla treba da S0 izvrsi odredeni niz komandi iii alatki koje koriste neko svojstvo. Daje postupni pregled celine procesa. Pruza detalje 0 koris6enju komandi koje se adnose na te procese, Uredivanje objekata koji su stvoreni pomocu svojstva Daje se pregled metoda za uredivanje objekata stvorenih pornocu svojstva, tamo gde je ono primenjeno. Pravila svojstva Opcioni odeljak koji se uvodi kada pravila za svojstvo nisu ocigledna i kada mogu da uticu na to kako cete koristiti ovo svojstvo pri projektovanju. Ve:lbanja 7.a koriscenjc svojstva Sadrii postupna uputstva za korisccnjc sYojstva u realnom primeru. Omogucava uvezbavanje vestina koje su savladane u prcthodnim odcljcima.
Polucrno
Tekst upisan pomocu tastature: Napomene, saveti i upozorenja: Koordinatne tacke: Nazivi osa: 3,2
stretch
Svi su poiucrni i u kurzivu.
X, Y, Z ose
Kurziv
Uputstva koja slede nakon zahteva za llnos: red iz zahteva za unos Napomene, saveti i upozorcnja: Svi Sl-l poiuuni i u kurzivu.
Naslovi knjiga: AutoCAD Release 13 U<;er's Guide, Autodesk Mechanical Desktop 6 User's Guide
Naglasavunje reCi iii fraze:
Problemi se resuvaju brze
Uvoaenje novog tennina: Koristite definicije sklopova da biste,

Nazivi putanje:
myfile\supportlsamp/es
Gde moze da se pronade dodatna pomoc

Ako zelite vise informacija, pogledajte slede6e izvore: a. Sistem pomoci, koji sadrZi obimne tehniiSke infotmacije koje su organizovane za klijente sa iskustvom od pocetnog do naprednog korisnika,
Oznake tipa datoteke, datoteke, direk.-torijull1i i nazivi crteza: template.dwt
Brojevi slika, oblaci6i sa tekstom, nazivi j natpisi: lzmena boje pozadine
Slika 3-8
b. Autodesk Mechanical Desktop 6 User's Guide u stampanom obliku. iIi na
CD-u_
1-2
Stavke u listama oznacenim slovima posIe kojih slede opisi: Stavka Opis
1-3
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni ku.rs
UMANJENA VELIKA SLOVA
Nazivi komandi:
AMFILLET. AVROTATE ACADMAXMEM PICKBOX
Promenljive okruienja: Sistemske promenljive:

SVA VELIKA SLOVA
Poglavlje 2
Informacije 0 kursu i preduslovi
Nazivi tastera:
ENTER, SHIFT, CTRL

okvir za dijalog Assembly U ovom poglavlju cete videti namenu ovog nastavnog materijala i saznati staje potrebno da biste pratili ovaj kurs. Mozete odabrati da pregledate demonstraciju svojstava Autodesk Mechanical Desktop 6 i da ucestvujete u demonstraciji tako 3tO cete slediti ono sto je postupno prikazano u ovom poglavlju.
Stil koriscenja velikog slova u nazivima
Nazivi okvira za dijalog: Catalog Podrucja:

Opcije:
podrucje Description opcija Move
Nazivi menija:
meni File
paleta alatki Draw poglavlje 7, "Koriscenje
Ciljevi
U ovom poglavlju cetc: a.
Nazivi paleti alatki:
Naslovi poglavlja, delova: radnih detalja" sva mala slova Nazivi datoteka:
Saznati namenu ovog nastavnog materijala.
template.dwt .dwg, .dwt
b, Saznati koje kurseve je trebaIo da odslusate, iii koje ekvivalentno znanje yam je potrebno da biste pratili ovaj kuTS.
Izdvojene oznakc tipa datoteke: Nazivi putanja:
myfilelsupport\samples
linija, kruinica, elipsa
Nazivi objekata: Nazivi crteza:
drawing.dwg
AUTOLISP J VBA
Monospace
Programski kad:
Izlaz 1Z komandne linije:
LIST OBJECTS
ALJtodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kLJrs
Poglavlie 2
informacije 0 kursu i predusfovi
Preduslovi
Pre nego sto krenete na ovaj kurs, proverite da Ii: a. Potpuno razumete AutoCAD 2002, posebno stvaranje i uredivanje 3D geometrijskih slika. b. Znate osnovne funkcion;;tlnosti operativnih sistema Microsoft Windows,z 98, Windows Nr" 4.0 iii Windows 2000. Ako nikada niste koristili Mechanical Desktop, trebalo bi da pregledate interaktivne smcmice i vezbanja u prirucnicima za ovaj proizvod. Ova knjiga sadrZi veibanja koja vas vode kroz sva objasnjellja lleophodna da se upotpuni odrec1eni model. Vezbanja na pocetku knjige sadrie detaljna objasnjenja. Kako budete napredovali u knjizi, tako ce vezbanja sadrz.ati manje detaljajer se pretpostavlja da razurnete sustinske koncepte koji Sil objasnjeni u prethodnirn poglavljirna.
Datoteke sa vezbanjima
Ovaj kurs sadrzi vezbanja koja su namenjena da pomognu da raznmete sustinske koncepte i fullkcionalnost u Mechanical Desktopu 6. Aka planirate da uradite sva veibanja iz ovog prirucnika, mozete da instalirate sve datoteke za ucenje taka sto tete koristiti instalacioni program koji se nalazi na CD-ROM-u. Podrazumeva se da Sil sve datotekc smestene na disku u direborijulllu Program Files\MDT6LDesktoplExercises.
Vezbanja zasnovana na temama

Ovaj udZbenik koristi tematski pristup kod objaSnjavanja kOllcepata Mechanical Desbopa. Pocecete od toga kako mogu da se naprave svi elementi koji sacinjavaju sledeCi mali sklop. Kako budete napredovali kroz vezbanja, nauCi6ete kako da uredujete elemente i crtate crteze za proizvodnju. NauCicete i kako da sastavite elemente 1 napravite listu elemenata,
Ciljevi kursa
U ovom kursu cete nauciti: a. Svojstva Mechanical Desktopa koja su neophodna za stvaranje i uredivanjc parametara elemenata, modela sklopova i crteza,
b. Sustinske koncepte proizvoda i integrisanu funkcionalnost alatki Mechanical Desktopa. c, Opsta uputstva i prakticne prim ere aplikacije koji Hustruju kako se na efikasan naCin primenjuju alatke Mechanical Desktopa za obavljanje poslova projektovanja. d. Kako da konstruisete parametarske 3D l srednje slozene modele sklopova i kako da generisete 2D crteze i specifikaciju materijala.
Ncki koncepti zahtevaju koriscenje elemenata koji se ne sadrie u tematskom sklopu. U tim slucajevima, bice koriscena veibarlja koja bolje ilustruju ove koncepte.
Pregled proizvoda
U sledeeem odeljku 6e yam interaktivna demonstracija pomo6i da razumete mogucnosti Mechanical Desktopa. Ako pratite instruktora i sledite uputstva, upoznacete softver i alatke koje se koriste za pravljenje parametarskih elemenata i sklopova.
-:-c::-------- ----------.------22
23
_ _ _ _ _ _,_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'P-'O"'9"'la"'v"'lj"e"'2C-informacije 0 kursu i predus/ovi
DEMONSTRAC1JA INSTRUKTORA:
ANTIV1BRAC10NO POSTOLJE
2. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Toggle Shading ,I\lt,
Sledeca dernonstracija objasnjava sustinske rnogucnosti Mechanical Desktapa. Ona ilustruje sledcce:
a. Organizaciju podataka toptl
0
elementima i sklopovirna u Mechanical Desk-
b. Koriscellje alatki za prikazivanje elemenata i sklopova c. Dodavanje elernentirna parametarskih svojstava

Sllka 2-2 Osenceni prikaz elemenata
d. Izmenc detalja elernenata
e. Stvaranje prikaza crteza elemenata
3. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu 3D Orbit. Pritlsnite levi taster misa i pOVllcite kursor na grafickom ekranu kako biste rotirali pogJed elemenata. Eksperirnentisite sa razlicitim pogledima da biste se upoznali sa dinarnickom rotacijom.
f.
Pravljenje sklopova od elemenata pomocu 3D definicija sklopova
g. Stvaranje oznaka elemenata i specifikacija materijala Da bi zapocela demonstracija, instruktor otvara postojeCi crtez koji sadri neki od e1emenata za antivibraciono postolje. Neophodni dodatni e1ementi su prikljuceni iz datoteka spoljnih elemenata.
Napomena: S obzirom da je namella ovog vezbanja da ga prikaze instruktor, neka uputstva ne sadrze eksplicifna objasnjenja.
SNke 2-3
Eksperimenti sa 3D Orbitom
Kontrolisanje prikaza modela

1. Otvorite datoteku vibmount.dwg.
4. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Restore View # da biste ponovo vratili prethodno sacuvani pogled.
Mechanical View
fW,
Ea:
Stika 2-4
Vra6en sacuvani pogted
Stika 2-1
Datoteka vibmount.dwg, elementi vibrac;onog postolja
2-4
2-5
___________________~P:::0:'lgt':la"'v"jlj,,e..'2'_I"_'n"'fo"_nn""'_a,cije 0 kursu j preduslovi
5. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Toggle Shading ~,

da biste se vratili na predstavljanje pomocu zicanog modela.
g-,SODY_l
Rad u Desktop Browseru

8'i!i'1lllIllll!1lil 1. Desnim tasterom misa odaberite element BODY_I da biste pogledali
ill 41i'YOKU
kontekstni meni. U ovom meniju mozete da obavite odredene operacije na sarnom elementu.
&0991" Slladlng /Wirelrrun9!
Stika 2-5
Povratak na predstavljanje pomo6u z;canog modele
6. Na paleti alatki Mechanical View, otvorite ikonu Sketch View [1:, a zatim odaberite ikonu Top View [!to
Slika 2-8
Kontekstni men; u Browseru
2. Odaberite znak plus pored elementa BODY -1 da biste rasirili stablo detalja. Desnim tasterom rnisa odaberite detalj na stablu da biste prikaSlika 2-6 Pogled modela odozgo
7. Mozete da koristite precice na tastaturi da biste brzo dobtE ortogonalnu i izometrijsku projekciju modeJa. Na primer, upiSite 6 i pritisnite taster ENTER da biste dobili pogIed spreda. Upisite 7 a zatim pritisnite taster
ENTER da biste dobili pogled zdesna. Upisite 8 i pritisnite ENTER da biste dobili izometrijsku projekciju.
zali njegov kontekstni menL U zavisnosti od tipa detalja, rnozete da obavite odredene operacije na tom odabranom detalju.
B ~VI8MOUNT
8..,,_
$
~Hole2 ~Hole3 (@Hole4
B ~'/(8"OUI",
8 j(fExtfusionB!lndl
@Fillel1 i{Ex!fusionihru1 tilHolel
!--l ',,\', ~.,' U", l=. =:J '. -V

! _
W-I
-.
f[jfiUel2
IIIi"YOKE_l
Stika 2-7
Pogled spreda i pogled zdesna

Stika 2-9 Rasireno stab/o u Browseru
2-6
2-7
Autodesk_Mechanical Desktop 6 <2"sn"o"v"n,,;k,"u,,-rs,,-~~_ _ _ _ _ _ _ __
Pogfavfje 2 Informacije a kursu i predus/ovi
3. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Restore View #1

da biste opet vratili prethodno sacuvani pogled,
Odaberite dye kruzne ivice na elementu kao sto je prikazano, zatim

pritisnite taster ENTER. Mechanical Desktop stvara zaobljene ivice i dodaje ikonu detalja Fillet3 u Desktop Browser.
S!ika 2-10
Ponovo vraceni pogJed#1 Slika 2-13 Detalj za zaobljavanje iviea koji je dodat elementu.
4. U Desktop Browseru, desnim tasterom misa odaberite element YOKE ~ 1 i odaberite stavku Visible da biste sakrili element.
3. Kontekstni meniji su na raspolaganju kada se desnim tasterom miSa odabere pozadina crteza. Uradite to i odaberite stavku Placed Features. Zatim odaberite stavku Chamfer. Upisite sledece vrednosti u okvir za dijalog Chamfer Feature, a zatim pritisnite dugme OK.
Sfika 2-11
Skrivanje elementa YOKE_1
Dodavanje detalja elementima

1. Na paleti alatki Part Modeling, otvorite ikonu Placed Features - Hole J' i odabcrite ikonu Fillet ~. Upisite sledece vrednosti U okvir za dijalog Fillet, a zatim pritisnite dugme OK..
Slika 2-14
Vrednost upisana za detalj zarubljivanja (obaranja iviea),
Stika
2-8
2~12
UpiSile vrednosti za detafjzaobfjavanja iviea.

2-9
Autodesk M.echanical Desktc;;p 6 Osn"o"v"nl,,'k"u"'rs"-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
__________-'-P"oglavlje 2
Informacije
kursu !.predusfovi
4. Odaberite gornju ivicu elementa kao sto je prikazano, zatim pritisnite

taster ENTER. Napravljeno je zarubljivanje ivica a ikona detalja Chamferl je dodata u Desktop Browser.
Dva puta pritisnite taster ENTER da biste afurirali element.
Slika 2-15
Detalj zarubljivanja Mea koji je dodat elementu.
SJika 2-17 Poluprecnik zaobljene iviee izmenjen na vrednost 4.
Uredivanje detalja elementa
Dva puta uzastopno odaberite rnisem u Desktop Browsem detalj Hole2. Izmenite vrednost u polju Diameter u okviru za dijalog Hole sa 12 na 18. Pritisnite dugme OK, a zatim pritisnite taster ENTER kako biste afurirali element.
tfi::::6."l\Ii!
Da biste izmenili duiinu elementa BODY_I, mozete da uredite pararne1. tarske kote koriscene za njegovo pravljenje. U Desktop Browseru, dva puta uzastopno odaberite miSern detalj ExtrusionBIindL Pritisnite dugme OK u okviru za dijalog Extrusion a zatim postavite kursor na horizontalnu kotu koja ima vrednost 100, upisite vrednost 130, zatim dva puta pritisnite taster ENTER kako biste azurirali element.
Stika 2-18 Precnik detalja Hale2je ;zmenjen
sa 12 na
18.
4. Panovite treci korak za detalje Hole3 i Hole4.
Slika 2-16
Izmenjena duiina elementa BODY_1
~
2-10
HO'"
~Hole4
, FilIal
III
2. Dva puta uzastopno odaberite miSem u Desktop Browsem detalj Fillet3. Odaberite vrednost zaobljene ivice koja je prikazana na grafickom ekranu i upisite 4.
Slika 2-19 Izmenjen; detalj; Hole3 i Hole4
~Chllm1~rl
2-11
Autodesk Mechanicf:' Desktop 6 g=s"no,-v"n"i"ku:.:'.::s_____________~----
Poglavlje 2 fnformacije 0 kursu i preduslovi
Kontrolisanje detalja pomocu promenljivih

globalnog projekta
1. U Desktop Browseru desnim tasterom misa odaberite element BODY_l i iz kontekstnog menija odaberite stavku Design Variables.
h"'-~'---:~~Jlrj~~1
J!~!!ll[cll!'!",,~"",
Otvorite karticu Global, a zatim pritisnite dugme New. Stvorite novu prikazanu promenljivu, a zatim pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog Design Variables.
Slika 2-21 Kontekstni meni Equation Assistant
3. U okviru za dijalog Extrusion, pritisnite dugme OK i odaberite horizontalnu kotu sa vrednoscu 130. Upisite promenljivu Bodylength umesto vrednosti i pritisnite dva puta taster ENTER kako biste afurirali element,
Slika 2-20 Nova promenfjiv8 globa/nog projekta
Oa biste primenili novu promenljivu projekta, zamenite parametarske vrednosti kote promenljivom projekta i aZurirajte element. U Desktop Browseru, dva puta uzastopno odaberite misem dctalj ExtrusionBlind 1 da bi bio prikazan okvir za dijalog Extrusion i njegove pararnetarske kote. Odaberite polje Distance desnim tasterom lTIisa i iz kontekstnog menija odaberite stavku Equation Assistant da biste pregledali parametarske kote kao j promenljive projekta. Obratite paznju da je promenIjiva Bodylength navedena na kartici Global Variable. Pritisnite dugme OK da biste zatvorili kontekstni meni Equation Assistant.
Slika 2-22
Zamena parametarske kote promen/jivom projekta
Slika 2-23
Azurirani element
2-12
2-13
Poglavlje 2
Informacije 0 ~. preduslovj
Stvaranje prikaza crteza elemenata

1. Na paleti alatki Desktop Main, odaberite ikonu Drawing Layout~.
Mechanical Desktop prelazi u rezim Drawing Layout Paletu alatki Part Modeling 6e zameniti pal eta alatki Drawing Layout Kartica Desktop Browser Drawing postaje aktivna.
Slika 2-25 povrina elementa u ravni kOja je odabrana da odreduje smer projekcije.
2. Na paleti alatki Drawing Layout. odaberite ikonu Multi-Views ~> U okviru za dijalog Create Drawing View odaberite Multiple, Active Part i Layoutl. Zatirn pritisnite dugrne OK.
4. Zatim odaberite ivicu koja je prikazana na slid sa desne strane da biste odredili pozitivni X srner. Upisite R i pritiskajte taster ENTER da biste rotirali ikonu DeS-a (User Coordinate System, korisnicki koordinatni sistem), ako je potrebno. 5. U okruzenju rasporeda elemena1a crteia, podesite pogled u donjem levom uglu kao sto je pokazano.
Slika 2-26
Pozicioniran pogfed spreda
6. Pritisnite taster ENTER i pomerite kursor na pogled spreda. Pritisnite taster misa da biste privremeno podesili poziciju pogleda odozgo.
Stika 2-24
Parametri tipa prikaza erie;!:a koji treba naertati.
(]fII
0
~J
II
3. Mechanical Desktop se vraca u okrozenje palete alatki Part Modeling tako da mozete da odaberete ravan projekcije prikaza crteza. Odaberite jednu od ivica koje odgovaraju povrsini koja je dole prikazana. Ako je potrebno, upisite N i pritisk::ijte taster ENTER dok povrSina ne bude istaknuta, kao sto je prikazano dole. Zatim pritisnite taster ENTER.
111'i\g U 1'(0)
Sfika 2-27 Pozicija pogfeda odozgo
2-14
2-15
_ _ _ _ _ _ _-'P_o"g"'ia"'v"'lj"e""2c...:i"n"fo"'rm=a9ije
kursu i predus/ovi
El.t51l";",'
B /'9'Pa!t BODY 8 [ijBIl<C
7. Pritisnite taster ENTER iii desni taster misa i odaberite stavku Enter iz
kontekstnog menija, Pomerite kUrsor na desnu stranu pogleda spreda i pritisnite taster misa da biste privrerueno podesili poziciju pogleda zdesna, Pritisnite desni taster ruiSa i odaberite dva puta stavku Enter da biste trajno pozicionirah tri pogleda. Tri pogJeda su dodata u Desktop Browser,
-~
2. U pogledu odozgo, odaberite vertikalnu kotu koja ima vrednost 64.

Zatim odaberitc pogled zdesna kao pogled na koji treba postaviti konL Postavite kote iznad poglcda, i pritisnite taster ENTER da biste zatvorili komandu.
.: !;D
13
rr-rr-I H
r3?~i
,1,
~~
'----Tt-j , :1...;J
~----
,I
1J
SJika 2-29
Premestanje kote na prikazu crteta
3. Na paleti alatki Desktop Annotation odaberite ikonu Align Dimension ~.

Slika 2-28 Pozicioniranje tri pogfeda
Poravnavanje kota na prikazu crteza

1. Mozete da koristite nekoliko razlicitih alatki da biste podesili poravnavanje kota na prikazu crteza.
Desnim tasterom misa odaberite neku ikonu na paleti alatki i odaberite Desktop Annotation da biste pokrenuli tu palehl alatki. Kada je paieta alatki Desktop Annotation prikazana, odaberite alatku Move Dimension
flz'f;.
w.~
U pogledu odozgo, odaberite horizontalnu kotu u sredini koja ima vrednost 13, a zatim odaberite ostale horizontalne kote koje trcba poravnati u tom pogledu, Pritisnite taster ENTER da biste poravnali spoljne kote sa kotom u sredini.
Slika 2-30
Poravnavanje kota na prikazu crteza
4. Mozctc i da dodate referencirane kote. Na paleti alatki Desktop Annotation, odaberitc ikonu Reference Dimension '~. Pritisnite taster ENTER da bisre odabrali podrazumevanu opciju za pomeranje.
2-16
Poglavlje 2
Informacije 0 kur,:su i predus/ovi
U pogledu zdesna, odaberite dye linije objekata koju su naznacene na sliei, zatim postavite kotnu liniju. Dva puta pritisnite taster ENTER da biste zatvorili komandu.
Slika 2-33
Okvir za dijalog Assembly Catalog
Slika 2-31
Dodavanje referencirane kate
Dodavanje spoljnih elemenata sklopovima

1. Mozete da pravite sklopove spajanjem bilo kog broja elemenata iz razlicitih datoteka crteZa. Elementi u sklopu mogu biti lakalni, spaljni iIi kombinacija oba.
Na paleti alatki Desktop Main, odaberite ikonu Assembly Modeling~.
4. Da biste dodali radni direktorijum, otvorite karticu External i~~ij~ifL Desnim tasterom mBa odaberite pozadinu prozora sa listom Directories i odaberite stavku Add Directory. Dodite do direktorijuma Program Files\lvfDT6\Desktop1.E.-rercises i pritisnite dugme OK.
2. U Desktop Browseru, desnim tasterom rnisa odaberite element YOKE_l i iz kontekstnog menija odaberite stavku Visible kako bi element bio prikazan.
:. eCJ .:3
acadm Data links degtooh de:tktop
C.l_
support
t:{
GJ template
CJ Morii'll
0"
SNka 2-32
Sfika 2-34 Prikaz elementa Yoke_1
Dodavanje radnog direktorijuma
m.
Na paleti alatki Assembly Modeling, odaberite ikonu Assembly Catalog Pdkazuje se okvir za dijalog Assembly Catalog. U ovom okvint za dijalog mozete da vidite nazive svih elemenata u sklopu. Mozete da dodate spoljne elemente, da umetnete elemente i podesite direktorijume u kojima cete traziti elemente.
5. Lista Part and Subassembly Definitions sada prikazuje sve datoteke crteza koje se sadrZe u tom direktorijumu. Da biste dodali element, dva puta uzastopno odaberite stavku BUSHING iz liste, iIi desnim tasterom misa odaberite iz kontekstnog menija stavku Attach.
2-18
2-19
Poglavlls 2
Informacije 0 kUrsu i predusfovi
6. Umetnite dva primerka jednodelne 1eiisne posteljice kao sto je prika~

zano, a zatim desnim tasterom miSa odaberite Enter da biste se vratili u okvir za dijalog Assembly Catalog,
Odaberite kruinu povrsinu i pritiskajte levi taster misa kako biste prolazili kroz razlicite opcije, dok se ne pojavi strelica kao sto je prikazano na slici. Pritisnite taster ENTER, a zatirn odaberite kru.znu povrsinu na drugom elementu i koristite isti metod kako bi se poravnala strelica kao sto je to prikazano i pritisnite taster ENTER.
Stika 2-35
Dodavanje dve kopije jednodefne leit;sne posteljice. Slika 2-37 Dodavanje pravila umetanja
7. Dodajte jedan prirnerak elcmenta NUT i jedan primerak elementa BOLT kao sto je prikazano. Desnim tasterom miSa odaberite Enter da biste se vratili U okvir za dijalog Assembly Catalog, a zatim pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog.
9. Dodajte pravilo umetanja za elemente BUSHING_2 i BODY_l pomocu istog metoda koje je prethodno objasnjen.
S""BODY_l ! -~lnseriIBUSHING_2) . !Allnsert iBUSHING_1J
: .. ~In~ert (BODY_') g-gaSUSHING_2
e.GsusHING_l
~e;;NUT_l
~YOKE_l
! ....[&Jlnsert{BODY
-
1)
Stika
2~38
Dodavanje drugog pravUa umetanja
Slika 2~36
Dodavanje elemenata malice j zavrtnja.
8. Da biste zapoceli sastavljanje elemenata,.ha paleti alatki Assembly Modeling, odaberite ikonu 3D Assembly Constraints ~, a zatim odaberite ikonu Insert ~. Zatirn napravite pravilo umetanja (kako element postaviti na sklap) za elemente BUSHING_I i BODY _I.
Na paleti alatki 3D Constraints, odaberite ikonu Mate ~. Dodajte par linija preklapanja izmedu elemenata YOKE_l i BODY_1 kao 5tO je prikazano. Prvo odaberite kruznicu u elementu Yoke i pritiskajte levi taster lTlisa dok se ne pojavi linija, a zatim pritisnite taster ENTER. Odaberite kruznicu na elementu Body i pritiskajte levi taster rnisa dok se ne pojav! linija, a zatirn pritisnite taster ENTER.
2-20
2-21
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovn; kurs _
Pogfavlje 2
Informac~e
kursu ipredus/ovi
13. Na paleti alatki J\,1echanical View otvorite ikonu Sketch View [11 i odaberite ikonu Left Back Isometric View ;~1.
Stika 2-39
Dodavanje linija preklapanja elemenala Slika 2-42 Izometrijska projekcija zadnje leve strdne
11. Na paleti alatki 3D Constraints, odaberite ikollU Mate ~. Dodajte ravni naleganja izmedu elemenata YOKE~l i BUSHING~1 kao stoje prikazan~. Upisite vrednost pomeraja 0.5.
14. N a paleti alatki 3D Constraints odaberite ikonu Insert '~L Dodajtc pravilo umetanja za clemente NUT _1 i YOKE _1 kao sto je prikazano.
B-;;;?y'OKE 1
,
!"-'-~Mat~ pi/pi (BUSHING_1J

'~Ma\e In/ln(BODY_lj
~-CiBU5HING_1
i"'-t\mMate pl/pl{YOKC1)
'----GIJlmert (BODY_')
Slika 2-40
Dodavanje ravnf naleganja
Stika 2-43
Dodavanje pravita umetanja
12. Na paleti alatki 3D Constraints, odaberite ikonu Insert Dodajtc pravilo umetanja za clemente BOLT_l i YOKE_I kao sto je prikazano.
e""~YOKE
. . .~lns~t{BOLT_l)
- ~MatepjJpl(BUSH!NG_l) '. !1mMete !nlln (BDDY_1j
m.
Pravljenje scena za sklopove

1. Mozete da napravite rasclanjene projekcije sklopova, kao i njlhove prikaze sa odabranim elementima koji su skriveni. Ovi prikazi se nazivaju scene. U Mechanical Desktopu it stvarate pomotu specijalnog okruzcnja za modelirat\je koje se zove reiim Scene.
Na paleti alatki Desktop Main, odaberite ikonu Scene ~ da biste pokre~ nuli rczim Scene.
i I
$--fiBUSHING_1
$'~BU5HING_2 1ll..G!NUU a--&BOlT_1

1 [&llnrert tyOKE_l J
2. Na paleti alatki Scenes, odaberite ikonu New Scene i~. Pritisnite taster
Dodavanje pravifa umetanja
Slika 2-41
ENTER da biste prihvatili podrazumevani ciljni sklop. U okviru za dijalog Create Scene, upisite kao naziv scene Exploded-View, upisite 100 u polje Scene Explosion Factor (faktor rasclanjivanja scene), zatim
pritisnite dugme OK.

2-22 2-23
Autodesk Mechanicai Desktop 6 Osnovni kurs
Pogfavlje 2
fnformacije 0 kursu i preduslovi
3. Da biste izmenili prikaz scene. odaberite ikonu Restore View #2 ne paleti alatki Mechanical View ~.
pritisnite levi taster mBa. Kada se primeni novo izmicanje, kao 5to je prikazano na sledecoj slici, ponovo pritisnite taster ENTER da biste zatvorili komandu.
S/ika 2-44
Scena Exploded- View
B-~XPLODED-V1EW
i '-QBODY_l
'QY\JKE_l , EiSVSH1Nl>_1
4. U Desktop Browseru, otvorite scenu Exploded View kako bi bili prikazani svi elementi sklopa. U Desktop Browseru mozete da kon1rolisete karakteristike odredenih elemenata. Da biste nanize pomerili element YOKE_I, mozete da dodate izmicanje. Izmicanje je rastojanje koji odredujete za element koji treba da bude iZmesten U odnosu na druge elemente u seeni sklopa.
5. U Desktop Browseru, desnirn tasterom misa odaberite element YOKE_I i iz kontekstnog menija odaberite stavku New Tweak. Ako okvir za dijalog Power Manipulator nije prikazan, upisite 0 da bistc otvorili okvir za dijalog Options i pritisnite taster ENTER.
Sitka 2-45
Odredivanje faktora rascfanjivanja za sklop
i--I:iiIBusH1NG_2
1--EilNUU
L-riaoLT_l
8. U Desktop Browseru, desnim tasterom misa odaberite element BOLT_l i iz kontekstnog menija odaberite stavku New Tweak. Odaberite fUeicu Z i pomerite kursor nalevo, uz Y OSlI. Kada okvir sa podacima prikaie Move(Z)=-75 iIi kada okvir za dijalog Power Manipulator prikaze -75, tada pritiskom na taster misa prihvatite tu vrednost. Pritisnite taster ENTER da biste zatvorili komandu.
U okviIU za dijalog Power Manipulator, otvorite karticu Move i potvrdite da je odabrana opcija Use Distance Snap i da je podrazumevano rastojanje podeseno na 25. Zatim otvorite kal1icu General.
6. Dok su delovi izmaknuti, molete da omogucite automatsko pravljenje

putanja. Pomerite kursor iz okvira za dijalog Power Manipulator. Na zahtev za unos upisite R za putanje, zatim pritisnite taster ENTER. Upisite N ako ne zelite putanju, zatim ponovo pritisnite taster ENTER. 7. Kadaje okvir za dijalog Power Manipulator prikazan u geometrijskorn prikazu elementa, odaberite rucicu -Z. Prernestite nadole element YOKE _1, pomeranjem misa nadole sve dok u polju Exact Distance u okviru za dijalog Power Manipulator ne bude prikazano -100, a zatim
Slika 2-46
Novom zavrlnju je dodato izmicanje.
9. Mozete da dodate pulanje kako biste pratili premestanje elemenata u

sceni. Putanja je linija koja pokazuje kako je neb element biD rasclanjen iIi izmaknut od drugih elemenata u sceni.
2-24
2-25
________________ ____'-P"og"'l"aC2:v/je...2_I_nr._0'!!7_a_c_ije_o_ku_'_SU_i_p'!!E~
Na paleti alatki Scenes, odaberite ikonu New Trail lril Odaberite kruZllU ivicu na laaju jednodelne lezisne posteljice kao sto je prikazano, zatim upisite 25 kao vrednost u polje Offset Assembled Position Under Shoot U okviru za dijalog Trail Offsets.
Pravljenje prikaza crteza sklopa

1. Da biste napraviIi prikaz crteza sklopa, odaberite ikonu Drawing Layout ~ na paleti alutkj Desktop Main. Mechanical Desktop prelazi u rezim Drawing i zamenjuje paletu alatki Scenes paletom alatki Drawing Layout.
EJIllMll
8'-'~Part
BODY
a-lElBase
!
Desktop Browser automatski preJazi na karticu Dra'Ning i prikazuje ikone prikaza crteza za prikaze onih crteza koji vee postoje.
. ~Or!ho
'~OJtho
I I
I
Slika 2-47
Dodavanje putanja jednodeln;m lez;snim posteljicama
I" J. ,_r: l~jt . j! I ." Ii]

'I "
,------1
~L
./
10. Desnim tasterom misa odaberite pozadinu crteta i odaberite stavku Repeat New Trail da biste ponovili prethodni korak zajcdnodelnu Jeiisnu posteljicu na suprotnoj strani, kao sto je prikazano na prethodnoj slici. U ovoj demonstraciji cemo zaustaviti dodavanje putanja, ali vi mozete da nastavite sa dodavanjem izmicanja i putanja da biste napravili scenU rasclanjcne projekcije koja izgleda kao slcdeca stika.
SJika 2-49 Prikazi u rezimu Drawing
2. Na paleti alatki Drawing Layout odaberite ikonu New View ~iJtL 3. U okviru za dijalog Create Drawing View, odaberite Base, Scenc:EXPLODED-VIEW, i Layoutl. Pritisnite dugrne OK.
Stika 2-48
RasClanjena projekcija sa izmicanjem i putanjama
Slika 2-50
Parametrl u okviru za dijalog Create Drawing View
2-27
Autodesk Mechanical Desktop 6
O~n-"o,-,v'.:n,-ik"'u"-r"-s _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
.. _ Poglavlje 2 Informacije
kursu i preduslovi
4. Upisite V da biste odredili da ravan projekcije u prikazu crteZa treba da

bude paralelna sa sadasnjom projekcijom. Pritisnite taster ENTER kako biste prihvatili postojece rotiranje oko X ose.
Stvaranje BOM-ova, oznaka elemenata i liste elemenata

Mechanical Desktop omogucava dosta veIiku fleksibilnost za stvaranje specifikacija materijala (eng!. bill of material, BOM), liste elemenata i oznaka elemenata. SledeCi primer daje pregled nekih od glavnih svojstava.
5. Postavite novi prikaz crteZa sklopa na desnn stranu postoje6ih ortogo~

nalnih projekcija.
8'--~Part: BODY
] g . -l!'Jsase
.
.
;-'~Oltho
~OrihQ
8-.-E:, Scene: EXPLDDEDV1EW
: -!!lease
"-n---H,.-!l13
"1 .. _-"",
rI
I,
Napomena: Brojevi stavki i redosled de/ova u sklopu ne moraju biti isti kao sledece cifre, zbog redosleda nekih koraka koji su prethodno uraaeni U ovom vezbanju i odreilenog poddavanja simbola u specijikaciji materijala.
1. U Desktop Browsem, desnim tasterom mBa odaberite stavku Layoutl i odaberite Parts List>BOM Database da biste napravili novu bazu podataka za specifikaciju materijala,
(5
_LL_U
Slika 2-51
Postavljanje prikaza skfopa
6. Kada se pazljivo pogleda prikaz sklopa, moze da se vidi da su izracunate skrivenc linije. U prikazu sklopa, skrivene linije ne bi trcbalo da budu prikazane.
Na paleti alatki Drawing Layout, odaberite ikonu Edit View rl~, a z..atim
odaberite tacku bila gde uuutar prikaza sklopa. Ponistite opciju Display Hidden Lines i potvrdite opciju Display Tangencics 11 okvim za dijaIog, a zatim pritisnite dugme OK.
Stika 2-53
Nova baza podataka specifikacije materijala (BOM)
2. Mechanical Desktop konvcrtuje podrazumevane atribute elemenata za

svaki element u stavke BOM baze podataka. Pritisnite dugme OK u okviru za dijalog BOM da biste napravili bazu podataka. 3. Pre nego sto napravite oznake elemenata i listu elemcnata, treba da podesite njihove parametre, kako bi oni odgovarali prikazu crteZa.
U Desktop Browseru, odaberite desnim tastcrom misa stavku Layoutl i odaberite SymbollBOM Standards. U okviru za dijalog Symbol Standard, otvorite direktorijum ISO standard.
Stika 2-52
Parametri za urec1ivanje atributa prikaza sklopa
2-28
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _--'--P::o"g:;cla'-'v:L/je'-'2'---"-'n":to.~macije
kursu i preduslovi
5. Da biste izrnenili visinu teksta za brojeve stavki U oznakama elemenata,

dva puta uzastopno odaberite stavku Balloon U okviru za dijalog Symbol Standards. Izmenite vrednost u polju Text Height u 3.5, a zatim pritisni-
te dugme OK.
Welding Datum and Feature
Ident~[el
oalum Ta>get
80M Support
Slika 2-56
/zmene u polju Text Height za oznake e/emenata
Slika 2-54
Okvir za dijalog Symbol Standards
6. Da biste izmeniIi visinu teksta za tekst stavki koji se pojavljuje u listi elemenata, dva puta uzastepnD odaberite stavku Parts List U oK"Viru za dijalog Symbol Standards.
U okviru za dijaleg Parts List Properties for ISO izmenite vrednost u polju Data Text Height na 2.5. Jos uvek nemojte da zatvarate okvir za dijalog.
4. Da biste izmenili sirinu kolona u listama elemenata, dva puta uzastDpno

odaberite stavku BOM Support U okviru za dijalog Symbol Standards.
Izmenite sirinu kolone za stavke Item, Name, Material, Vender i Qty kaD ste je prikazano. Izmenite natpis za QTY iz eN u Qty kae stD je prikazane, a zatim pritisnite dugme OK.
Stika 2~57
ParameM za visinu teksta
7. Izmenite vrednost u polju Heading Text Height na 2.5. U polju Parts

List edaberite stavku Mass, zatim koristite dugme da biste prernestili stavku Mass iz polja Parts List u polje BOM Columns. Dva puta pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvire za dijalog Parts List Properties i Symbo.l Standards.
Stika 2-55
Izmene parametara
za k%nu u list! elemenata
2-30
2-31
Autodesk
Mec~anicaJ
Desktop 6 Osnovni kurs
Pogfavlje 2
informacije
kursu j predusfov;
Napomeno: Oznake elemenata ne moraju do budll precizno poredane kao sto je prikazano na slikama koje su ovde navedene..
10. Ponovite prethodni korak da biste dodali oznake za preostala tri elementa,
SJika 2-60
Oznake postavljene
za preostafa tri elementa
11. Zatim, postavite listu elemenata, U Desktop Browseru, desnim tasterolll

Slika 2-58 Izmenjeni parametri za listu efemenata
misa odaberite Layoutl i ponovo odaberite stavke Parts List i Parts List. Pritisnite taster ENTER da biste napravili listu elemenata koja sadrii sve clemente u sklopu,
Postavite }istu elemenata pored sklopa kao sto je prikazano,
8. Zatim pocnite da razmeState oznake elemenata u prikazn crteza sklopa. U Desktop Browseru, desnim tasterom IDisa odaberite prvo stavku Layout1, zatim stavku Parts List, i na kraju Balloon. Desnim tasterom lTIisa odaberite stavku Auto kako bi automatski bile prikazane reference svih raspolozivih elemenata U okviru prikaza crteza sklopa.
9. Odaberite sledece reference za tri elementa, a zatim pritisnite taster

ENTER, Povucite oznake na levu stranu prikaza, kao sto je pokazano.
J '6USH!NG
BOLT ) !Iut
Slika 2-61 Stika 2-59

2-32
Postavljanje lisle elemenata skfopa
Oznake efemenata postavfjene Z8 tIi elementa
Kraj demonstracije.
2-33
Poglavlje 3
Uvod u Mechanical Desktop
Ovo poglavlje predstavlja livod u korisnicki interfejs Autodesk Mechanical Desktopa i objasnjava mnage koncepte koje treba da znate kako biste koristHi ovu aplikaciju.
Ciljevi
U ovom poglavlju cete iz Mechanical Desktopa nauciti 0:
a. Prozoru Today
b. Sistemu za pomoc
c. Korisnickom interfejsu u poredenju sa korisnickim interfejsom AutoCAD-a
d. Razlikama izmedu stvaranja elemenata i sklopova
e. Opcijama
f.
Vidljivosti, baji i clrugim osobinama elemenata i komponentama sklopova na crtei;u
g. PreCicama na tastaturi koje se koriste za izmenu prikaza i kontrolu prikazivanja vizira h. Elementima koje tete praviti i sastavljati kroz vezbanja u ovoj knjizi
3-1
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kUrs
Poglavlje 3
Today u Mechanical Desktopu

Prozor Today se prikazuje kada se pokrene Mechanical Desktop iIi zapoclle novi crtez. Ovaj prozor sadrii tri sekcije: a.
Kada odaberete da prikazete sekciju Point A, mnoge alatke i resursi postaju raspo]ozivi u donjem delu prozora Today. Mozete i da maksimalno uvecate prikaz sekcije Point A kada pritisnete dugme Minimize My Workplace ~ kako bi bile smanjene sekcije My Drawings i Bulletin Board.
My Drawings
Otvara postojece datoteke i stvara nove.
b. Bulletin Board
Prilagodite je da biste obezbedili veze sa intern-im resursima za projektantski tim kao i informacije specificne za projekat.
c.
Autodesk Point A Bice prikazana u prozom Today kada pritisnete dugme Open Autodesk
Point A !i!ll.
Wh.r.Hol
O~~.l=
1J6"t"",wmru:n'Xo.Q..';ll<'>
hl1iil':'..'I.:ll1ii~t~L~
W"" """""fs!"U' "'n"'~ O~~~d~
'" ...., .... c.w"'" -"" ,,,,,,"';*'Ib.

~g;1;1;::;
,. "'QO--"l.~~~""."_'J
""'='dlfw","00"9""0",.._...>J1
,,0,,",,$ C"" "'00.,,,,",,,,," (O''''').D.", YO""'<"'"'""~
-........,.
a~~on.com
PwtJ"ol SUflPM
","lo~~>"
'10M",""""
'Unltii Qinvln\lIr
i"
Autodesk Point Aje servis koji obe~bec1uje ~eze sa resursima raspolozivinl na Internetu, scrvise za sediste (hosting) projekata, kataloge proizvoda, obimne biblioteke simboia i tako dalje. Proverite da Ii je veza sa Internetom aktivna kako biste pristupili servisu Autodeslc Point A.
".
mill
3-2
3-3
~~ ____________________,-P"og~/",ac::v:!:lje,,-,,3---,U'C':vod
u Mechanical Desktop
My Drawings
Mozete da pristupite postojeCim crtezima, da zapocnete nove crteze i pristupite bibliotekama simbola u sekciji My Drawings u prozom Today.
d. U svakom trenutku mozete da odaberete opciju Browse kako biste pristupili standardnom okviru za dijalog File Open.
Kartica Create Drawi ngs

Novi crtez mo.zete da zapocnete sa kartice Create Drawings. Kartica Create Drawings sadrzi sledeca svojstva:
Kartica Open Drawings

Mozete da pronadete, pregledate i otvorite postojece crteze na kartici Open Drawings, Kartica Open Drawings sadrii sledeca svojstva: a. Nacin na kojije organizovano prikazivarlje crteza mozete da kontroli~ sete pomoeu padajuce liste Select How to Begin.
a.
Mozete da koristite sablon, da krenete od TIuie iIi da koristite carobnjaka za stvaranje novog crteta tako sto cete odabrati opciju iz padajuce liste Select How to Begin.
b. Raspolozivi sabloni organizovani su abecednim redom u listi koja se moze pomerati. b. Mozete da pomerate listu crteza pomoeu kontrola sa desne strane liste.
c. Mozete da postavite kursor na bilo koji naziv crteza kako biste videli rninijaturni prikaz u boji sa desne strane, i pogledali lokaciju datotcke u obliku okYira sa podacima.
din~
din -a2.s!m
3-4
3-5
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kllrs
Poglavlje 3
c. Kada zapocnete novi crtez od nule, odredite da li zelite da radite u

anglosaksonskim iIi metrickim mernirn jedinicama. Prazan crtez se otvara sa podrazumevanim anglosaksonskirn iE metrickirn parametrima.
Kartica Symbol Libraries

Kartica Symbol Libraries omogucava direktan pristup simbolima koji su instalirani u Mechanical Desktopu. Kada odaberete vezu sa bibliotekom s.imbola, biblioteka simbola se automatski uCitava u Design Center.
1 .2
House Designer Krtchens Fasteners - US Hydraulic - Pneumatic Basic Eloctronlcs
Kasnije U ovom poglavlju cete pomocu Mechanical Desktopa stvoriti dve vrstc datoteka crteza, datoteke elemenafa i sklopova. Crteti sklopova mogu da sadrz.e vise elernenata. Crtezi elemenata rnogu da sadrze sarno jedan element i jedan i11 vise elernenata koji su u vezi sa osnovnim elementom i koji se koriste kako bi se dodala, oduzela iii odsekla njihova zapremina od osnovnog elementa. Specificna uputstva za stvaranje datoteka elernenata i sklopova obezbeaena su kasnije u ovom poglavlju.
Sistem za pomoc
Mechanical Desktop ima razumljiv sistem za pomoe koji je projektovan tako da pruti tehnicku podrsku i pomoe kada je to potrebno. Infonnacijc u sistemu za pomoe su organizovane pomoeu tri metodologije. Svaka je projektovana tako da sluti razlicitim ciljevima. a. Otvorite karticu Contents F!ll~tl~~ kada zelite da pregledate koncepci} ske i referentne inforrnacije iii postupne procedure za rad u Mechanical Desktopu. Postoje tri knjige 0 svakoj od ove tri teme na kartici Con~ tents. Knjiga How To sadzi listu postupnih procedura, Knjige Learn About i Reference sadrze koncepcijske i referentne inforrnacije.
Napomena: Da biste napravili crtez sklopa, it menija File odaberite stavku New. Kako biste napravili crtez e/ementa, iz menija File odaberite stavku New Part File.
Koristite karticu Create Drawings da biste: a. Napravili novu datotek11 sklopa. b. Odredili merne jedinice u kojima zeIjte da radite. c. Odredili blok naziva koji cete koristiti u crtefu. d, Oilredili granice crteza. e. Odredili sablan koji zelite da koristite. Sablon definise granicc povrsine u kojoj se element modelira, ivice i blok naziva koji su prikazani u rezirnu Drawing, kao i stilove kota.
M~ch~nl""l D"'~to~ Pn'~Br
I'n<k HMp
" .. ~",Ol' p~".
WM", "''''
'"...'n~, s"rf.<
y.~I.
Tool. '''I"~ ~ut.,tAV "'~<~bnl<o! V i~n ~n~ H"dify .,ond d .... '~.n"~' Ob)",,,
A"""I.I;on'
."~
ep.'".".mo c.,<"I.tlUM
.,.n, o.d loy"utl
M.'~'"I<.' <1""tI., Oom",ood.
3-6
3-7
Autodesk Mech~!}ical Desktop 6 Osnovni kurs
"_ _ _ _ _ _ _ _ _ _"_ _ _ _ _ _ _!:P~0f!gl~a"3v~e 3
h. Otvorite karticu Index B;~ kada trazite informacije 0 kornandi iii terminu koji je koriseen u Mechanical Desktopu. Kada odaberete neku stavku iz liste, bice prikazana jedna iIi viSe podterna koje se odnose na tu temu. Neke teme mogu sadrzati pregled komandi, dok druge mogu predstavljati koncepcijskc infonnacije iii postupne procedure. Mozete da upisete prva slova neke kljucne reci iIi komande u poJje na vrhu stranice i sistem za pomoc ee vas odvesti do prve ldjucne reCi u rele~ vantnom delu indeksa.
c.
Otvorite karticu Search kada zelite da upisete kijucne reci i1i komande i procitate sve relevantne inforrnacije u sistemu za pomo6. Kada upisete tekst u poIje za tekst, Mechanical Desktop pretraiuje sistem za pomoe kako bi pronasao jedan iIi vise termina koji se adnose na taj niz teksta. Mozete da odaberete temu iz prikazane liste. Teme koje se odnose na odabrani terrnin prikazane su u polju za pomeranje sadri.aja sa pokretnim sadriajem na dnu okvira za dijalog.
lIII
M.doaqlc.ol O",k/on Pnwnr P.ck Help

Wh N ..
M.th~"IQI [Juklop P"woe
1'.'" H"ln
Wh.t, N."
o A" ... bl" P.rt. O,""I"~. 9~tf.<
s.d..
TQGI.
A".",bl.~. ~~rt. O,~ ... I~g.
llOlnv AUb>tAl> l1o<h"nl<~1

O IQ6 ~"d Modify 6"'''"a<>l "",l,aU1'&i
T~ol$
[lbJQ{~' ~od
u,lngAutoC.o.0l1e<Mnl<o1 0 ..1,," ond "'''dify ... nd .. ,..j "'~<~.n'ul GhjMts ~"d To"l. .. "".t~t;on.
."o'nu"'"~ C~I'ul.tlo". ~ ... .and Loy""". "'e<h~nl<~1 utlllll.' ~Qm"'"nd'
TMI.
C"mm.,,",
Anno~~Uon< to"'" .-<"g Col}I","", VI"". end Hec~;u,I<ol utll!ll~'
I-<Iy.,,"
Prirucnici koji su obezbedeni za Mechanical Desktop i sistcm za pomoc pruiaju infonnacije koje su potrebne za reSavanje veeine pitanja 0 telmickoj podrSci. Potraiue pomoc od autorizovanog prodavca Mechanical Desktopa ako imate pitanja iIi problem koji ne mozete sami da resite. Koristite sistem za pomoe kako biste: a. U savrsili procedure i tehnike Mechanical Desktopa. b. Razumeli opcije prikazane u okvirima za dijalog. c. Naucili nove koncepte i kljucne reci Mechanical Desktopa. Mechanical Desktopov sistem za pomoe pruia korisnicima razumljivu interaktivnu pomoe u razvojnom okruienju.
3-8
3-9
Pogfavlje 3
Korisnicki interfejs Mechanical Desktopa

Korisnicki interfejs Mechanical Desktopaje zasnovan na AutoCAD-u'lV
Meni Desktop i paleta alatki
2002. Vee ina svojstava korisnickog interfejsa, ukljuc.u.1u6i podrucje erte.za,

menije, palete alatki i komandnu liniju s1icni su onima u AutoCAD-u 2002, ali Mechanical Desktop ima svojstvo Desktop Browser.
Desktop Browser
Korisnicki interfejs Mechanical Desktopa ima svojstvo Desktop Browser.
Podrazumeva se daje Desktop Browser usidren kraj leve strane ckrana. Mozete da pomerate, usidrite, sakrijete ili zatvorite Browser pomo6u kontroia na njegovoj gomjoj iVlCi:
Desktop Browser
a.
Sa dva pritiska na taster misa odaberite mcicu kako biste usidrili Browser iIi ga pomerili. Mozete da usidrite Browser kraj leve iIi desne strane ekrana.
b. Odaberite weicu i drzite taster misa kako biste povukli Browser na novo mesto.
Kontrola prikazivanja Desktop Browsera

Komanda AMBROWSER kontrolise prikazivanje Desktop Browsera. Druge metodc za kontrojisanje prikazivanja Browsera su:
c.
Pritiskom na desni taster miSa odaberite rucicu da biste prikazali kontekstni meni koji dozvoljava kontrolisanje vidljivosti Browsera.
3-11
Autodesk Mechanical Desktop 6 osnovni kurs
Poglavlje 3
Uvod u Mechani?81
gesktop
d. Pritisnite dugme Close da biste zatvorili Browser.
Delovi Desktop Browsera

mentje prikazan kao grupa ikona koje su sto je naziv eJementa Gm"'!:::::'~' na pocetku a detalji elementa su navedeni uredene tako U Desktop Browseru lspod njega. Desktop Browser prikazuje hijerarhiju objekata u modelu. Na primer, ele~"""<l<f'!'"" 1l.."""""r",ll
Kada pritiskom na desni taster misa odaberete rucicu na gornjoj ivici Browsera, bice prikazan kontekstni meni. Iz kontekstnog rnenija mozete da omoguCite iIi spreCite usidravanje, da odaberete svojstvo Auto Hide iIi da sakrijete Browser.
!--\itDSk"""l
I Wg_OS."'<hl
'-li!!D~'''<M
+@~."'W'"f~l~
mozete da vidite da je matica nacrtana kombinovanjem jednostavnih ekstnldiranih i obrnutih profila.
8-f!);&"""",hn--N1
Svojstvo Auto Hide automatski umanjuje prikazivanje Browsera kada ga ne karistite, kaka bi povecao raspolozivu povrsinu crteza. Opcije svojstva Auto Hide su:
Q.
Prvi detalj ispod imena elernenta naziva se osnovni deta(j. Detalji su navedeni u Desktop Browseru redosledom po kome su crtani.
Objekti Mechanical Desktopa su paramefarski. Dodavanje, oduzimanje iii menjanje jednog detalja u elementu maze da izmeni ostale detaije tog elementa. Sledeci primer pokazuje efekte povecanja poluprccnika zaobljenosti vertikalnih stranica elernenta.
Leji Automatski sakriva Browser kraj leve ivice ekrana kada se kursor ne nalazi na njernu. Browser mozete uvek ponovo da prikazete tako 5to cete postaviti kursor Iaaj leve ivice ekrana.
b. Right Automatski sakriva Browser kraj desne ivice ekrana kada se kursor ne nalazi na njemu. Browser mozete uvek ponovo da prikaiete ako postavite kursor kraj desne ivice ekrana.
c.
Col/apse Pomera Browser sa pOVTsine crteza i automatski ga smanjuje u oblik sliean paleti alatki. Uvek mozete da povecate njegov prikaz tako 5to cete postaviti kursor na sivi deo smanjenog Browsera.
Otvor na vertikalnim stranicama postavljenje koncentricno U odnosu na z.aobljenu ivicu, taka da se pazicije otvora rnenjaju kada se poveca poluprecnik zaobljenosti.
3-12
3-13
Poglav/je 3
Sklopovi u Desktop Browseru

~,,\oo.o1J"T
__'llOl}Y_'
Scene u Desktop Browseru

Mozete da prikazete sklopove kao rasclanjene prikaze tako sto cete praviti scene. Scene razdvajaju elemente pomocu faktora rasclanjivanja.
8 ~ :4'LODfDV!W
~',@'BODY_l
IilE1'!ii
t~=,roo~
~@jlll'l
t-~HoI"
. .,
$-jg;""'fU~"'l>"'" L@lIlI>!
~H.l
Prilagodavanje jednog elementa u nekom sklopu moze da utice na paziciju kl ostalih elemenata u sklopu. Jednodelne Id:isne posteljlce u sledecem s opu su napravljene da budu uie, taka da Sll glava zavrtnja i matica razmaknute kako bi se uklopile u uie jednodelne lezisne posteljice.
$PYOKE_l
GJ
EaBUSHIN(;_l
LttiF~'"
yor.I;.1
~ .iBUSHING_2
m E;NUU tE CileoLU
~BU<H"'G_2
ffi-@"ur_l
Desktop Browser pokazl~je svaki element u sklopu. Element BODY_1 je povecan kako bi pokazao sve svoje detalje.
Prikazi crteza u Desktop Browseru

ealaj.w\1
U Mechanical Desktopu mozete da pravite prikaze crteza elemenata i sklos :tf;~:a~~DY pova. Kao i sami elementi, prikazi crteza su parametarski. Oni prikazuju ~~'I;m parametarske kate koje se koriste za stvaranje elemenata i oni se automatski aiuriraju kada pravite izmene na modelu.
Na stranicama koje slede mozete pogledati interfejs i funkcionalnosti Desk top Browsera. Koristite Desktop Browser da biste: a. Pogledali strukturu elemenata, sklopova i crteza. b. Utvrdili kako 6e dodava~e, brisanje iii preuredivanje detalja, elementa iIi projekcija uticati na ostale objckte na crteZu. c. Kontrolisali vidljivost objekata. d. Dredili i azurirali e1emente, sklopove i prikaze crteza.
~"tU't _ L ,
,~o"01) 0'
I
38. THROUGH -
e. Obrisali, preirncnovali, premestili i uredili objelcte na crtezu. f. Preuredili elemente u sklopu iii detalje u elementu.
3-14
3-15
Autode~k
Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 3
Kljucni termini za rad u Browseru

Neki od ovih terrnina Sll detaljnije opisani II odeljku "Model podataka datoteka elemenata i sk]opova" koji sledi U ovom pogJavlju,
iftlillllllillllll Assembly in Model tab

8 """"",-""
Prikazuje primerke elementa u aktuelnom sklopu, 3D zavisnosti izmedu elemenata i detalje tih elemenata, Modeling Pritiskom na desni taster miSa odaberite objekat da biste (karlica Model sakrili opcije, prikazali ih, obrisali i kontrolisali clemente u
~AssemblY
~ Modeling
Okruzenje u kome mozete da stvarate, dodajete i manipulisete sa vise elemenata u jednoj datoteci crteza, U ovom ok:ruZenju u Desktop Browseru raspolozive su kartice Model, Scene i Drawing,
Okruzenje u kome moz.ete da stvorite samo jedan element u datoteci crteza, U ovom okruZenju, u Desktop Browsem raspolozive su sarno kartice Modeling i Drawing,
U okruzenju Assembly Modeling)
sklopovima.
~--~'~--'--
-----------
ParI Modeling
Part definition OptS elementa u bazi podataka, koji sadrzi sve informacije neophodne za crtanje elementa, Nazivi definicija elementa Sll prikazani sarno u okviru za dijalog Assembly Catalog, ParI instance Kopija definicije parametarskog elementa, sliena umetanju bloka u AutoCAD-u, Element moze da ima sam~ jednu definiciju na crtem, ali moze da ima vise primeraka, U Desktop Browsem su prikazani nazivi primeraka elemenata,
Model tab in Na raspolaganju je kada radite u datoteci elementa, Part Modeling Prikazuje sve elemente koji Sll u vezi sa osnovnim
elementom i detalje osnovnog e1ementa. Kada pritiskom na desni taster misa odaberete objekat, dobijate opcije koje iskljucuju detaljc, ureduju detalje, vracaju detalje profilima" briSu detalje i kopiraju skice.
IMI- Scene lab (karlica

8
em
Scene)
Prikazuje strukturu scena koje ste napravili. Na ovoj kartici mozete da prilagodite vidljivost elemcnta i fah.'tore rascIa njivanja. da dodate i prilagodite putanje i iskljuCite prikaze pojedinih elemenata.
3-16
3-17
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kilTS
Poglavlje 3
. _ Drawing lab
e
~
Raspoloziva U okruZenjima Part Modeling i Assembly Modeling. Pfikazuje tip i struktunl prikaza crteza koje ste
nacrtali. Na ovoj kartici mozete da pravitc, sakrijete, uredite, premestite iii izbriscte projekcije i kontrolisete prikazivanje kota u prikazima crteza.
Desktop Browser icons
Ikone koje se nalaze na dnu Desktop Browsera i menjaju se u zavisnosti od kartice koja je odabrana. Ove ikone mozete da koristite da biste aiurirati elemente, scene, prikaze crteza i sklopove, iii kako biste pristupili okviru za dijalog Assembly Catalog.
QUick filter buttons
Dugrnad za brze filtre Bl kontrolisu koji tipovi ikona se prikazuju ispod ikona elernenata. Dugme filtra Part pokazuje sarno ikone detalja. Ikona filtra Assembly ~ pokazuje sarno zavisnost (odnos) elernenata i sklopova, Ikona fiItra se pojavIjuje na kartici Model11J1lill kadaje neki fiItar aktivan.
El-,8'ViBMOUNT [$-. ,BODY_1
G--' a;; E~tH.lsionBlind;

, -(QFiliell
8-' ~E~husionThlul :-"QmHolel
; a'.fi;vIBI-l0UNT
"~Hole2
8-,BODY_, ;---~M<lte lniln (YOKE_l) : -IMln~ert (8USHiNG_2)

L-iAhmert IBUSHING_')
G-~YOKE_l
Desktop Browser background
Bela povrsina u Desktop Browseru. Pritiskom na desni taster misa odaberite ovu pozadinu kako biste pokrenuli razliCite komande
!---'!:@HoIe3
i-'.f@HoJe4
r"
!"@FiHeI2
;-r&lln~eJt (NUT_1J
fdFillet3 i,--G:]Chamfe(l
8'~YOKE_l
8-" {!. E~tl\.IsionBlind2

}..-taHet1 !i]FJlet2
IB -@YOKE_l
@'"GBUSHING_l @-'-EiaausHING_2
Iil---Ul, E~II\.IsionBlind1
~{&Jlnsert {BOlT_1) ~ '-~M<lte pl/pl (BUSHING_l) L~Mate In/In (BODY_lj

8---EiaSUSHING_l S ..C;SUSHING_2
El"CiilNUT_' ffi-..ilSOlT_'
m---iJNuT_l tE- -caBDl T_,
3-18
3-19
O~no.l(nj
kurs
Poglavlje 3
Uvod u Mechanica! Desktop
C{
Pregled procesa koriscenja filtara u Browseru
3-20
3-21
Autodesk Mechar:.{cal Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 3
Opcije Desktop Browsera za elemente u scenama

Na kartici Desktop Browser Scene, pritiskom na desni taster misa odaberite element kako hi 5e otvorio meni.
h, Delete Trail Brise putanje.

1.
Section Suppressed Kontrolise vidljivost prikaza sekcije nekog primerka u sklopu.
Opcije Desktop Browsera za prikaze crteza

Na kartici Desktop Browser Drawing, pritiskom na desni taster misa odaberite prikaz kako bi se otvorio meni.
[[~~tll~~l~~Wt~{
88 Layoutl
8- ~p(\Jt eODY
Pritiskom na desni taster misa odaberite clement na kartici Scene i odaberite neku od sledecih opcija:
a.
Zoom to Automatski uvecava element taka da on popunjava povrsinu crteza. Visible Sakriva iIi prikazuje element u sceni.
b,
c. Explosion Factor Odreduje koliko su clementi izmesteni jedan od drugog u rasclanjenoj projekciji.
d. New Tweak Prilagoaava poziciju elementa u rasClanjenoj projekciji sklopa.

e.
Pritiskom na desni taster misa odaberite prikaz na kartici Drawing i odaberite neku od sledecih opcija:
a,
Delete Tweak Brise izmicanjc koje je primenjeno na element.
New View Stvara nove prikazc crteza.
f.
Helv Trail
Stvara putanje u rasclanjenoj projekciji sklopa.
g. Edit Trail
MCflja putanje.
b. Afultiple Views Stvara vise odjednog prikaza smestanjem prikaza Base, ulaskom u prikaz Next i zatim smeStanjem druge ortogonalne iIi izometrijske projekcije. Kada nastavite sa ulazenjem u prikaz Next, to dozvoljava da se dadaju drugi prikazi. Aka su potrcbni prikazi sekcija iIi prekinuti prikazi, napravite ih koriscenjem opcijc New View.
3-26
3-27
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovn; kurs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _!:P:':0ji9"la":v!!'lje'-:;'3-':u'-'v:<"'Od u Mechanic,?' Desktop
c. Zoom to Autamatski uvecava prikaz taka da on popunjava povrsinu slike.

d. Edit Menja postojece parametre prikaza crteza tako da budu skrivena izracunavallja linija, razmere prikaza i parametri ivica.
Palete a/atki Mechanical Desktopa

Mechanical Desktop ima nekoliko skupova pal eta nlatki za pristup komandarna koje su potrcbne za crtanjc detalja, clemenata, sklopova i crteza. Paleta alatki Desktop Main, koja se obicno nalazi na vrhu vcrtikalne kolone na desnoj strani Desktop Browscra, sadri cetiri ikone. Ove ikone pokrccu palete alatki koje sc odnose na sledece skupove komandi i njima odgovarajuce rezime: Assembly Modeling, Scene i Drawing.
e. Copy
Kopira prikaz crteza i sve njegove zavisne prikaze.
f.
,,_~,/
Move Pomera prikaz crteza i sve njegove zavisne prikaze.
g. Rename Preimenuje prikaz crteza.
h. Delete
Brise prikaz crteia.
Kada odaberete neku od ovih ikana, ispod palete alatki Desktop Main u vertikalnoj koloni prikazuje se odgovarajuca paleta alatki. U poglavljima koja slede datje detaljan pregJed komandi sa ovih paleta.
i.
Dimensions Sakriva iii prikazuje sve parametarske iii referentne kote u prikazu.
j.
Update AZurira prikaze i element iIi sklop.
Napomena: Kao i u AutoeAD-u, ikofle koje su oznacene crnim troug10m II donjem desnom uglu se nazivaju potpalete. Polpulde slute da se organizuju srodne alatke na jedl10m mestll na paleti alatki. Odaberite ikonu zefjene potpalete i povucite je !ladole iii udesllo kako biste prosirili tu pOlpaletu. Odaberite komandu iz menija pOlpalete.
k. Export View Stvara poseban crtez prikaza crteza iIi prikaza koji su odabrani.
l.
List Navodi sva detalje i parametre koji se odnose ua prikaz crteza, ukljucujuci njegovu razmeru i zavisuosti.
m. Browser Node
Potpuno smanjuje iIi povecava prikazivanje svih detalja u okviru odabranog evora u Browseru.
Meniji u Mechanical Desktopu

Ako je Mechanical Desktop za vas nov i ako vam nisu poznate ikone koriScene za pristup komandama, mozete da koristite menije Desktopa.
3-28
3-29
Autodesk Mechanica! Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 3
a, Meni Part sadrii al.tke potrebne za crtanje parametarskih elemenata,
c, Meni Drawing sadrZi alatke neophodne za crtanje prikaza crteia zasnovanih na parametarskim elementima iii sklopovirna.
b, Meni Assembly sadrii alatke potrebne za crtanje parametarskih sklopova,
d. Meni Annotate sadrzi alatke neophodne za dokurnentovanje prikaza crteZa,
3-30
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kur::'s_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'--P"og"'J"a"v/j""e'-"~, Uvod u Mechanical Desktop
e.
Meni Surface sadrZi alatke neophodne za modelovanje povrsi.
Mode/i podataka za datoteke elemenata i sklopova

U Mechanical Desktopu U okruzenju Part Modeling mogu da sc prave datoteke crteza od datoteka elemenata, a U okruzenju Assembly Modeling datoteke sklopova koje sadrze jedan iii vise elemenata. Projekti sklopova mogu da se organizuju stvaranjem elemenata u nekoj od datoteka elemenata iii datoteka sklopova. U datotekama elemenata mogu da se nalaze clementi nezavisno od nekog sklopa,
Komandna linija
Mozete da upiSete komande na komandnoj liniji koja se nalazi na duu grafickog ekrana.
\ I
CLEVOO1.dwg
,--I
1-
I
."
CLEYOO2.dwg
my
. B
"-"'-'
U
Komande Mechanical Desktopa imaju preftks AM. Sistem za pomoe navodi sve komande koje se koriste za crtanje elemenata i sklopova kao i NURBS povrSi. Upisite komande na komandnoj liniji umesto da ih trazite u menijima iii paletama alatki. Koristite svoje kombinacije za precice na tastaturi.
CLEV 003. dwg
ClEV-004.t!wg
I;>
~ c( l
3-33
O~.~no,,-v:cn,,-i,,-k,,-ur_~s_ _ _ _ _ _ _ _ _._ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.-CPog~avlje 3
Sklop mOlete da napravite kada napravite i datoteku sklopa, a z.tim joj

prikljucite sve pojedinacne clemente. Tako sastavljate elemente i stvaratc rasClanjenu projekciju crteia i specifikaciju materijala.
Koristite datoteku elementa za kontrolu projektovanja pojedinacnih elemenata. Ako je potrebno, projekat mozete da dokurnentujete pomocu fabrickih crteza i da u vise datoteka sklopova koristite namenski projektovane iii gotave elemente.
CLEVIS.dwg
U datotekama elernenata, Desktop Browser prikazuje samo kartice Model i Drawing. Paleta alatki Desktop Main ima svojstva Part Modeling, Toolbody Modeling i Drawing Layout.
Metodi za stvaranje datoteka elemenata su: a. Odaberite iz menija Desktop File>New Part File. b. Koristite opciju Externalize kako biste definisali element U okviru za
dijalog Assembly Catalog.

c. Koristite komandu AMVIEWOUT. Sve elemente mazete da napravite j u okviru datoteke sklopa. Ovim pojedinacnim elementima maze se pristupiti sarno u ok:viru datoteke sklopa. Kako elementi postaju slozenlji, mozete ih izdvojiti kako biste napravili zasebne datoteke eJemenata. Mozete otvoriti svaku ad ovih datoteka elemenata i koristiti alatke za automatizovano pravljenje nacrta (engL automated drafting tools) kako biste crtali standardne elemente. Na sledecim stranicama videcete pregled specificnih zahteva za rad sa datotekama elemenata i sklopova. Ako ielite vise inforrnacija 0 modelovanju sklopova, procitajte pog\avlje 14, "Osnove modelovanja sklopova". d. Otvorite crtez koji sadrzi sarno jedan element koji je napravljen u nekoj verziji Mechanical Desktopa starijoj od verzije 2.0.
Datoteke sklopova
Datoteke sklopova mogu imati jedan iIi vise elemenata ili podsklopova. Mozete da povlacite j pustate elemente iii podsklopove u Desktop Browseru kako biste ih drugacije organizovalL U datoteku sklopa mozete da dodate neogranicen broj spoljnih elemenata i podsklopova. Direktno mozete da uredujete spoljne elemente i podsklopove koji su deo postojeceg sklopa. Koristite datoteke sklopova da biste pravi1i: a. Sklopove i podsklopove sa specifikacijama materijala i oznakama elemenata
Napomena: Da histe napravili datoteku elementa, iz menija File odaherite stavku New Part File. Da biste napravili datoteku sklopa, iz menija File odaherite stavku New. ---
---~----.-----
b. Raspored elemenata projekta c. Kombinovane clemente d. Simetricno preslikane elemente e. Kopije definicija elemenata kako biste nacrtali nove clemente
Datoteke elemenata
Datoteka elementa moze da sadrzi sarno jedan element. Mozete da pravite dodatne elemente koji su u vezi sa osnovnim delom u datoteci elementa. Mozete da dodate spoIjne elemente, koji mogu da se koriste kao elementi koji ucestvuju u dodavanju, oduzimanju i odsecanju njihove zapremine od osnovnog elementa u datoteci elementa, kako bi element dobio dodatne detalje.
-;;-3--::34:-----------------------------
3-35
Autodesk Mechanical Deskto~pt:-':6~O"s",n",o"v"-n,-i"k~u"rs,- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ~ogl<'!.y_'je 3
I}vod u Mechanical Deskto[
U datotekama sklopova u Desktop Browseru je na raspolaganju kartica Scene.

Metodc za stvaranje datoteka sklopova su:
a.
Odaberite iz menija File stavku New.
b. Izdvojite podsklopove iz datoteke sklopa. c. Izdvojite kombinovane clemente iz datoteke sklopa.
d. Otvorite starije datoteke crteza koje imaju vise spoljnih elemenata.
Okvir za dijalog Mechanical Options

Okvir za dijalog Mechanical Options kontrolise parametarske clemente, sklopove, scene, erteze, beleske i NURBS povrs} u Mechanical Desktopu. Konstite okvir za dijalog Mechanical Options da biste pristupili karticama okvira za dijalog koje sluze 7.oa prilagodavanje svojstava elemenata, povrsi, sklopova, seena, crteza, bele.ski i radne povrSine. Ako zelite, mozete da koristite opciju Options koja se pojavljuje na razlicitim paIetama alatki i menijima i koja prikazuje svojstva ovih objekata. Sledi kratak pregled raspolozivih opcija na karticama okvira za dijalog Mechanical Options. a. Opcije na kartici Standards siuze za kontrolisanje standarda naerta, memih jedinica i razmere postojeceg crteza. Mozete i da odredite podrazumevani sablon koji cete koristiti za nove crteze.
b. Kartica Part prikazujc opcije koje odreduju da 1i se ogranicenja (zavisnosti) automatski primenjuju na skice kada one postanu profili, toleranciju za uglove pod kojima se prctpostavlja da je linija vertikalna Hi horizontalna, velicinu oznaka ogranicenja (zavisnosti) i prefiks koji se koristi za identifikaciju elemenata u Desktop Browscru.
3-36
3-37
,?,"s"n~o"v:.:n,-iK,,'''''1(,,8_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Poglav/je 3
c, Kartica Assembly prikazuje opcije ukljucujuci one koje utvrduju da Ii se

sklopovi aiuriraju kada su uspostave zavisnosti izrnedu elemenata, nacill na koji Sil clementi umetnuti i prefiks koji se primenjuje na podsklopove. Gna sadrZi i opcije koje odreduju da Ii se scene amriraju kada se izmeni sklop, kao i prefiks koji se koristi za identifikovanje scena u Desktop Browseru,
Napomena: Detaljnije in/ormacije 0 odreilenim opcijama cete pronad lokom rada II OVOIlt udzbeniku.
c. Kartica Drawing prikazuje opcije koje kontrolisu prikaze crteza, tipove linija, srafure i parametre za boje. Ona prikazuje i parametre koji odreduju prikazivanje parametarskih i referentnih kota i parametre preseka.
d. Kartica Surface prikazuje opcije koje kontrolisu kako se generisu pOHsi. Na ovoj kartici mozete da odredite toleranciju povrsi, podrazumevane parametre prikazivanja povrsi kao i drugc parametre.
3-39
Autodesk Mechanical Desktop~6-,Oo:.s",n.::o"v::..n::..;"k"urC'cs,- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
- - - -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _':P:"0!,lgl"'av/je 3
Uvod u
Mech~eskto~
f.
Kartica Preferences prikazuje paral1letTe koji odreduju da Ii se datoteke

u Mechanical Desktopu automatski proveravaju kada ih otvorite, font
koji je upotrebljen u Desktop Browseru, kao i parameire brojaca.
A/atke za kontrolisanje prikazivanja elemenata

Mechanical Desktop predstavlja okruzenje za 3D projektovanjc. Postoji mnogo natina da se prikazu elementi, povrsi i modeli sklopova. Mozete da kontrolisete prikazivanje model a pomocu palete alatki Mechanical View, menija View i prcCica na tastaturi za View Control. Kada pokrenete Mechanical Desktop, prikazanaje paleta alatki Mechanical View. Ako ne vidite ovu paletu alatki, odaberite Toolbars iz menija View, a zatim odaberite stavku Mechanical View, Brit metod kojim neka paleta alatki postaje vidljivajeste da pritiskom na desni taster misa odaberete neku od ikona, a zatim da iz kontekstnog menija koji se pritom otvod odaberete paletu alatki.
Na paleti alatki Mechanical View mozcte da odaberete sledece opcije:

a. Pan Realtime ~ Dinamicki pomera projekciju.
b. Zoom Realtime
1m
Povecava iIi smanjuje uvecanje projekcije.

c.
3D Orbit !fj Menja projekciju elemenata.
d. Sketch View
i!lll
Prikazuje planamu projekciju ravni aktuelne skice, iii ortogonalne iii izometrijske projekcije.
3-40
3-41
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kur~. _ _ _ _ _ _ __
Poglavlje 3
e. Restore VIew lifJ Cuva i ponovo vraca imenovane projekcije iIi raspored vizira.
f.
Kljuc (key)
Radnja jedan vizir
Toggle Shading !'i'll Prikazuje zicani model, obrisane skrivene linije iIi projekciju osencenih elemenata.
-2
3
4
I dva vizira
trf vizira cetirl vizira pogled odozgo
Meni View u Mechanical Desktopu je sliean meniju View u AutoCAD-u, ali sadrzi dodatne alatke za kontrolisanje prikazivanja. 1z menija View motete da odaberete ncku od scst gmpa alatki za kontrolu prikazivanja: Ponovno isrcrtavanje modela na ekranu il i ponovno generisanje crteza radi podesavanja glavnih detalja crteza ili afuriranja elemenata. Pomeranje, zumiranje i rotiranje prikaza ili koriscenje posebnog prozora za posmatranje iz pticje perspektivc. Prikazivanje sacuvanih ortogonalnih i izometrijskih projekcija, kao i imenovanih vizira. Ovde moze da se odabere nova konfiguracija vizira.
Sakrivat~e.
1-----
5 55
-pogled odozdo pogled spreda pogled otpozadi pogled zdesna pogled sleva
6 66
7
77
sencenje i primena svojstava za rasterizaciju elemenata.

8 88
9
-izometrijski prikaz sa prednje desne strane izometrijski prikaz sa zadnje desne strane prikaz sk"lce ukJapanje objekata u graficki ekran prelazak izmedu rezima Model i Drawing
--~-
Prikazivanje Desktop Browsera i ikone ues. UkljuCivanje i iskljucivanje pal eta alatki Mechanical Desktopa i kontrolisanje njihove pozicije na gra~ fickom ekranu. Za mnoge komande II Mechanical Desktopu postoje precice na tastaturi, koje predstavljaju kombinacijujednog iii dva tastera. Neke od najkorisnijih precica na tastaturi mogu da se koriste za izmenu prikaza crte~a i broja vizira. Skracena 1ista ovih opcijaje prikazana u sledecoj tabelL Da biste videli kompletnu listu, procitajte datoteku acad.pgp u direktorijumu \desktop\support.
X XX
Z ZZ
[
I
umanjivanje uvecavanje zumiranje zumiranje u realnom vremenu rotiranje ulevo rotiranje udesno rotiranje nag ore rotiranje nadale
J
=
-
TabeJa 3-1 Precice na tastaturi u Mechanical Desktopu
3-42
3-43
_~ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ~ _ _ _ _ _ _ _Pc:o"g",la'."v'l'cf}e,-,3'....:U",v"o",-d Ii Mec~f!!!!gal
Desktop
Kontrolisanje boje, stoja i vidljivosti eiemenata

Mechanical Desktop obezbeduje alatke za kontrolisanje boje, sloja i vidlji~ vosti elemenata. Neke od ovih alatki postoje u Desktop Browseru, dok se druge mogu odabrati iz pal eta alatki i menija. Koristite alatke Mechanical Desktopa umesto alatki AutoCAD~a kako biste kontrolisali boju, slojeve i vidljivost elemenata.
Pregled procesa kontrolisanja boje elemenata pomocu Desktop Browsera
Pregled procesa kontrolisanja vidljivosti elementa pomocu Desktop Browsera
3-44
3-45
Autodesk Mechar:icaI Desktop 6 Osnovni kurs
Pogfavlje 3 Uvod u Mechanical Desktop
Pregled procesa kontrole vidljivosti elementa pomocu menija
c. Rezirne Model, Drawing i Scene

d. Mesta na kojima se nalaze alatke za modelovanje elemenata i sklopova
e. Alatke na paleti alatki Mechanical View

f.
Okvir za dijalog Mechanical Desktop Catalog
g. Prikaze crteza elemenata i sklopova

h. Sklop tockica sa vise razlicitih elemenata
Kada zavrsite ovo vezbanje, znacete osnove koriscenja Browsera, znacete kako da izmenite orijentaciju projekcija elemenata i sklopova i kako da pronadete alatke neophodne za crtanje vlastitih parametarskih elernenata, sklopova i prikaza crteia.
Takode cete nauelti oblike i veliCinu elemenata u sklopu tockica i kako se elementi sastavljaju.
Koricenje okvira za dijalog Today

1. Na paleti alatki Mechanical Main, odaberite ikonu New
D.
2. Kada je prikazan prozor Today, odaberite ikonu Open Autodesk Point

A R. Obratite pafuju da su sekcije My Drawings, Bulletin Board i Autodesk Point A sada prikazane u prozoru. Pomerite padajucu listu kako biste pregledali veze i servise koji Sli raspolozivi u sekciji Auto-
desk Point A
Napomena: Internet veza mora hiti aktivna kako histe pristupi/i sekciji Autodesk Point A.
VEZBANJE 3-'1 ' OOLIVAK -'l:JPOZNAVANJE SA OKRUZENaEM RApNE ;; POVRSINE i:SKL9PA TOqKICA ',," , ,'", ,":, /,,: '"
Sledecc vezbanje objasnjava mogucnosti Mechanical Desktopa i sklopa tockiea koji tete nacrtati U ovoj knjizi. U ovom vezbanju cete upoznati: a. Prozor Today b. Desktop Browser
3,46
Obratite paznju da prozor 3. Odaberite ikonu Close Autodesk Point A Today sada prikazuje sarno sekcije My Drawings i Bulletin Board.
III.
H~"'~:ON~_(b~'~DO~"~>~ 4. U celini My Drawings, otvorite karticu Open Drawings. Prosirite padaM~<:Fw"e:. U.od" jllClllistu Select How to Begin da biste pogledali kako mozetc da konH'!lor;'(to/F1!aoamu) 1:ly,t."r)'l!W_~~,.~p"n) trolisete prikazivanje crteZa kojima ste u poslednje vreme pristupali.
5. Sa desne strane padajuce liste, odaberite Browse. U okviru za dijalog Open, pronactite dircktorijum u kame ste instalirali datoteke sa vezbanjima Part&Assembly Core Features.
347
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kur;
Pregledanje elemenata pomo(;u alatki za dinamicku vizualizaciju

1. Otvorite datoteku ps-ex03-I.dwg Crtez treba da izgieda kao na sledecoj
3. Na paleti alatki Mechanical View odaberite ikonu 3D Orbit Ddite pritisnut levi taster misa i povucite strelicu kursora kako biste rotirali sklop. EksperimentiSite sa razliCitim pogledima kaka biste upoznali dinamicku rotaciju.
slid.
Slika 3-1
Sklop to6ki6a u re2imu Model Stika 3-3 Eksperimentisanje sa komandom 3D Orbit
2. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Toggle Shading! Wireframe ~.
4. Na paleti alatki Mechanical View odaberite ikonu Restore View #1 kako biste vratili prethodno sacuvani pogled.
!lii
Slika 3-2
Osen6eni prikaz elemenata
3-48
3-49
Autodesk Mechanical Desktop
6.0:::s~n~o~v!Cnc:;k~u~r,~' ____________________
Pogfavlje 3
5. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Toggle/Shading/

\Vireframe ~ kako biste vratili prikaz zicanog modeJa.
2. Odaberite neki element u Browseru. Element koji ste odabrali istaknut

je na grafickoj povrsini.
ffir.;\.,IHEELi
8!1jCBUSHiNG_1
tB,,r:,;CBUSHING_2
Slika 3-5 Slika 3-4 Vra6anje na titani model
Rasireno stablo skfopa u Browseru
6. Na paleti alatki Mechanical View eksperimentisite sa ikonama Pan Realtime ~ i Zoom Realtime I~. Zatim odaberite ikonu Restore View # 1 lIill.
3. Pritiskom na desni taster ruiSa odaberite pozadinu u Browseru kako biste pogledali kursorski meni.
Kada odaberete pozadinu u Browseru, na kartici Model postoje mnoge raspolozive opcije za crtanje novih elemenata iii podsklopova, za stvaranje nove ravni skice i polaetanje paleta alatki.
Koriscenje Desktop Browsera

1. U Desktop Browseru, odaberite ikonu sa znakom plus pored stavke PC-EX03-1 kako biste rasirili stablo Browsera.
a;!Ii'1lIilIlImli
Ifl,PU\lE...1
rB~GI AXL~SUP_1
$GAXLE...SlJP_2 rB-.;;t'AXLE...1
$ ..GjI,.,lHEELl
$-.e;CBUSHfNG_1 !3GCBUSHlNG_2
Stavke koje slede nakon naziva sklopa su primerci elernenta koji definiSu sklop. Redosled elemenata prikazan u Browseru je redosled po kome su oni umetnuti u sklop PC-EX03-1.
Slika
3~6
Meniji u vezi sa kontekstom u Browseru
3-50
3-51
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _:..p"o"-gfc:8'-'v!fje::.::3'-U~VO""d"..:!.U Mechanical Desktop
4. Odaberite u Browseru mak plus kojije ispred ikone AXLE_I.

Tako cete rasclaniti prikaz i prikazati 3D zavisnosti sklopa koje su koriscene za ogranicenje ugla na njegovu trenutnu poziciju i detalje koji
definisu oblik parametarskih elemenata.
t
Slika 3-8 Filteri Part i Assembly u Browseru
7. N a dnu Browsera, ponovo odaberite ikonu Assembly Filter ~ kako biste iskljucili fiItar.
Slika
3~7
Sadriaj elementa u Browseru
5. Na dnu Browsera, odaberite ikonu Part Filter ~.

Tako cete izmeniti naCin prikazivanja kako bi detalji elemenata bili pokazani sarno kada Sli rasclanjeni. Tako ce bitt izmenjen nacin prikazivanje kako bi bile pokazane JD zavisnosti sklopova i detalji elemenata kada su rasclanjeni. 8. U Browseru, pritiskom na desni taster misa odaberitc ikonu AXLE ~ 1 i pogledajte kursorski meni. lz ovog menija mozete da kontrolisetc vidljivost elemenata, mo.zete aktivirati i kopirati, preimenovati iii obrisati element.
6. Na dnu Browsera, odaberite ikonu Assembly Filter ~. Tako cete deflnisati da se 3D zavisnosti sklopa prikazuju sarno kada su rasClanjene.
3-52
3-53
Pogfavlje 3
Odaberite stavku Active Part. Taka ce AXLE_l postati aktivan element

e~PC-EX03-1
8,,tV'PLATCl
2. Na kartici All u celini Local Assembly Definitions, desnim tasterom

misa odaberite ikonu AXLE kako bisle pregledali kursorski meni. Opcije za lokalne elemente i podsklopove 3U Instance (primerak), Copy definition (kopiranje definicije), Rename (preimenovanje), Replace (zamena), Externaljze (izdvajanje) i Remove (brisanje).
8-.. ~PCEX03.1
Lokafn; element koJi nije aktivan
- - - -.... S . ~PLAT
Lokalni aktivan - - - element
e,1IQI]
$-rJiAXLE_SUP_l $--iiilAXLE_SUP_2
"~Ftush pi/pi (AXLE_SUP_ll fimMate In/In [AXLE_SUP_, ) r;mMate in/In ['NJ-iEEl_.l 1 , ~Male pl/p1 [\AIHEEL.Jl \ IE ~ExhusionMidpl8nel
~ 8 -i1'ExtrusJonMidplane2 \ @Chamferl
Spoljni element --...;.... $ "GiWHEEL_'
$- E'iCSUSH1NG_l
HJGCBUSHING_2
stika 3-9
Element aktiv;ran u Browseru
Elementi u sklopu spadaju u dve kategorije, lokalne i spoljne. U Browseru, spoljni elementi imaju neprozimu pozadinu oka ikone elementa. Lokalni elementi nem,-~u ovu neprozimu pozadinu. Sarno jcdan lokalni element moze biti aktivan element. Aktivan element ima postojanu neprozimu boju. Elementi koji nisu aktivni nemaju postojanu neprozirnu boju.
Upravljanje definicijama elemenata u okviru za dijalog Assembly Catalog

1. Na dnu Browsera, odaberite ikoTIU Catalog 1lillJ:. Okvir za dijalog Assembly Catalog upravlja definicijama elemenata i podsklopova. Postoji sarno jedna definicija za svaki element iii podsklop, ali moze postojati vise primeraka te definicije. Browser pokazuje primerke elemenata i podsklopova.
Slika 3-10 Opcije za definicije lokalnih e/emenata
3-54
3-55
Aufodesk Mechanicaf Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 3
Uvod u _ Me~~pesktop
3. U delu Part and Subassembly Definitions, pritiskom na desni taster miSa odaberite ikonu AXLE_SUP i pregledajte kursorski meni,
Opcije za spoljne clemente i podsklopove sadrze stavke instance, rename, replace, localize (pronalazenje) i detach (uklanjanje),
Slika 3 11
H
Opcije za definicije elemenata j podskJopova
4. Otvorite kartice External u okviru za dijalog Assembly Catalog. Kartica

External upravlja sarno definicijama spoljnih elemenata i podsklopova. Elementi i podsklopovi koji su vee dodati i urnetnuti imaju belu dinu.
poza~
Stika 3-12
Karfica External
okviru za dije/cg Assembly Catalog
5. U okviru za dijalog Assembly Catalog, pritisnite dugme OK da biste

zatvorili okvir za dijalog.
Desna strana okvira za dijaJog prikazuje odredene direktorijume i prozor za minijatumi prikaz, Minijaturni prikaz ee biti prikazan kada oda~ berete datoteku. Precizna putanja i ime odabrane datoteke su prikazani ispod prozora za rninijaturni prikaz a ikona ukazuje da lije u pitanju datoteka elementa iii datoteka sklopa.
3-56
Autodesk Mechanicai' Desktop 6 Osnovni kurs
Poglav/je 3
Generisanje prikaza crteza

1. U Browseru otvorite karticu Drawing. Tako prelazite u rezim Drawing u
kome stvarate prikaze crteza elemenata i sklopova.
BO_
8'-@'PattPLATE
'~-00
.
o
; 8--t!2ls<ls<'
B'OOIo.lho
,,,-~!so
0 0
L".
I " I r-------------------,, - 4, 0\-[ , , , '0 , , ,

,
, , , , ,
L-
"
134
----'
"\
, , ___________________ L
, , , , , , ,
, , ,
...... "> ...........
~~
..
...
~~
Slika 3-13
Rezim Drawing
Stika 3-14
Istaknuti prikazi crteia u Browseru
Ova datoteka crteza sadrzi dva skupa prikaza crteza. Jedan skup prikaza je element PLATE. Dmgi skup prikaza je ceo sklop tockiea. Prikaze crteza elementa i sklopa mozete da organizujete u jednu datoteku crteta sa jednim rasporedom elemenata iii sa dva razlicita rasporeda elemenata, iii mozete da sacuvate prikaze crteza elemenata u zasebnim datotckama crteza. 2. Na paled alatki Mechanical View otvorite ikonu Restore View # 1 i odaberite ikonu Restore View #2 121
3. U Browseru, odaberite znak plus ispred ikone koja oznacava raspored elemenata (layout), ikone za element (part) i ispred svih prikaza koji se nalaze ispod ikone za element. Taka ce se stablo Browsera rasiriti kako hi hilo prikazano kako su organizovani prikazi tog elernenta. U ovom slucajll to je bazni prikaz elementa, sa ortogonalnom projekcijom generisanorn na osnovu baznog prikaza i izornetrijskorn projekcijom gencrisanom na osnovu ortogonalne projekcije.
4. U Browseru, odaberite stavku Iso. Bjce istaknuta izornetrijska projekcija

e1ementa.
5. U Browseru, pritiskorn na desni taster misa odaberite stavku Iso i pogledajte kursorski meni.
Iz ovog rnenija rnozete da pravite prikaze, da uredujete, prernestate, preimenujete iIi obrisete odabrani prikaz. sakrijete iii prikaiete sve kote u prikazu, da izvezete prikaz iIi ga afurirate i navedete inforrnacije 0
prikazu.
6. U Browseru, pritiskorn na desni taster rnisa odaberite stavku Layoutl i

pogledajte kursorski meni. Ovaj meni sadrzi opcije za nove i postojece prikaze. Druge opcije omogucavaju koriscenje blokova natpisa, listi elemenata, speciflkacija materijala (BOM), oznake elemenata i standarda simbola. Zavrsen crtez maze da se odstampa iz Oyog menija.
3-58
3-59
PogJavlje 3
ProjekGije sklopa su generisane iz dye scene, EXPLODED i ASSEMBLED, Ako pogledate Browser, mozete da vidite dajejedan bazni prikaz napravljen od rasclanjene scene, a da su tri prikaza napravljena od scene sa sastavljenim detaljima.
Rasclanjivanje prikaza pomocu scena

1. Otvorite u Browseru karticu Scene. Scene predstavljaju orijentaciju prikaza nekog sklopa. Koristite scene za stvaranje razlicitih prikaza nekog sklopa.
2. U Browseru, odaberite znak plus ispred ikone EXPLODED. Tako ce biti

rasclanjena hijerarhija koja prikazuje elemente u sceni.
Slika 3-15 Opcije prikaz8 crteia u Browseru dobijene pritiskom na desni taster misa.
Seena EXPLODED irna belu pozadinu a seena ASSEMBLED ima sivu pozadinu. Aktivna scenaje oznacena belorn pozadinorn.
7. Na paleti alatki Mechanical View. otvorite ikonu Restore View # 1 Wi odaberite ikonu Restore View #3 Iii. Tako ce bid prikazani crtezi za sklop tockiCa,
Bl'i1lilEm
"PPLATE_l
: -c;AXlE_SUP_1 i ilPXLE_SUP_2
8. U Browseru, odaberite znak plus ispred ikone prikaza Scenc:Exploded, ikone prikaza Scene:Assembled i ikone baznog prikaza.
B-~Part
e"~Oltho '---f!fJlso a"""; Scene: EXPLODED
( EH~JEase
PlATE
r-'_L"
'@I
@
1 i
i. i'-~8ase B~Fi Scene: ASSEMBLED
1 I=LlI r'
i
'1
i1
I!
~
8~8ase
f~:"f16:~
Stika 3-17
Rasclanjena scena
3. U Browsem, odaberite ikonu PLATE~ 1, Na grafickom ekranu istaknuta je geometrija.

4, U Browseru, pritiskom no. desni taster misa odaberite ikonu AXLE_SUP _1 i pogledajte kursorski meni.
Slika 3-16 Prikazi Grteza sklopa

3.{lO
3-61
Pog/avlle 3
lz ovog menija mozete da kontrolisete vidljivost elemenata u seen;, da

izrnenitc faktor rascJanjivanja, da radite sa izmicanjem i putanjarna i da iskljuCite podelu elementa na sckcije ako je scena koriscena za prikaz sekcije.
8. Odaberite u Browseru znak plus ispred stavke ASSEMBLED. Scene EXPLODED i ASSEMBLED sadrze iste elemente. Ove dve
scene pokazuju isti pojedinacni sklop u razlicitim orijentacijama.
5. Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu Browsera i pogledajte kursorski meni.
1z ovog menija mozete da pravite nove scene, cia pristupate Browserovim filtrima i da rasirite iii saZmete cvorove u Browseru.
Slika 3-19
Aktivirana scena ASSEMBLED
Rad sa pojedinacnim datotekama elemenata

Sfika 3-18 Opcije menija za scene dobijene pritiskom na desni taster
misa.
1. Zatvorite datoteku pc-ex03-l.dwg i nemojte sacuvati izmene. Otvorite datoteku pc-ex03-2.dwg. Crtez bi trebalo da izgleda kao na sledecoj slici. 2. U Browseru, odaberite znak plus ispred ikone PC-EX03-2. Tako ce biti rasclanjena hijerarhija koja prikazuje detalje tog elementa.
8-,PCEX03-2 @@'$"ExuusoonBilldl 8 IEx~u!ionBi"nd2 ill -Iil'E:<uu.ionBlir.:J3 t. $WoJkAliisl
~W()tkPianel
it}
6. Na dnu Browscra upravljate aiuriranjem seena, vidljivoscu i svojstvima

scene.
7. 11 Browseru, pritiskom na desni taster miSa odaberite stavku ASSEMBLED j iz menija odaberite stavku Activate Scene. Seena ASSEMBLED postaje aktivna seena. Pozadina Browsera za scene se menja kako bi pokazala koja scena je aktivna.
t.$lW",kP!)inll L.-@JHolel
.ltRibl
i. t@j"lo!e2 , -'~Hole3
9 '". tO Fi11c!2
o
tdFIllel3
r- ([jFiR~t1
.
,)
UFi~e14
Sfika 3-20 3-62
Datoteka pc-ex03-2.dwg i Browser
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni ~urs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-P::'0f/lavlje 3
U datoteci elementa postoje sarno dye kartice u Browseru. U dato~ tekama elemenata mozete da napravite sarno jedan parametarski element Samim tim, kartica Scene nijc raspoloziva. Pal eta alatki Desktop l\1ain se takodc razlikuje u U odnosu na ikonu Toolbody Modeling.
Alatkc za modclovanje elemenata koje su raspolozive u datoteci elementa su identicne onima u datoteci sklopa, sa izuzetkom nekoliko alatki za modelovanje i komandi. Paleta alatki Toolbody Modeling
takode ima mnoge komande za modelovanje sklopa_
r _ _
4 - Otvorite karticu Drawing u Browseru.

5. Odaberite znak plus ispred ikona za raspored elemenata (eng!. layout), element (engl. part) i bazni prikaz (engl. base View).
SJika 3-21 menta.
Paleta alatkl Desktop Main, kadaje otvorena datoteka eleEJ' 61 Layoutl ~Pa!t: PC[X032
Okruzenje zajedan element sluzi za stvaranje pojedinacnih elemenata i prikaza crteza tog elementa. Kadaje element nacrtan, mozctc gadodati iii urnetnuti u jednu iii vise datoteka sklopova. 3. Pritiskorn na desni taster rnisa odabcrite pozadinu Browsera i pogledajte kursorski meni. 1z ovog menija mozete da dodate element koji je u vezi sa osnovnim elementom, da izmenite ravan skice, pokrencte palete alatki, pristupite Browserovim filtrima i rasirite iii saZrnetc cvorove u Browseru.
EHl!lBa~e I IijOltho
fiIjO!lho ! '~Iso
U:X::L
S/ika 3-23
Prikazi crteza
0
Proces izrade crteza elemenata je istovetan, bilo da se radi jednim elementom i 0 datoteci sklopa.
datoteci sa
Slika 3-22 Meni okruzenja Part Modeling u Browseru dobijen prifiskom na desni taster mis8.
3-64
3-65
Autodesk Mechal}ical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 3
6. U Browseru, pritiskom na desni taster misa odaberite stavku Layout! i

pogledajtc kursorski meni. Ovaj meni je isti za datoteke jednog elernenta i za datoteke sklopova.

1. Koje su glavne razlike izmedu datoteka elemenata i datoteka sklopova?
a. Datoteke elemenata mogu da sadric sarno jedan element i bilo koji broj elemenata koji su povezani sa osnovnim elementom. Datoteke sklopova mogu da sadde vise elemenata. b. Datoteke elernenata i sklopova Sl1 identicne. c. Datoteke elemenata ne mogu sadrzati prikaze crteza. d. Datotcke sklopova mogu saddati sarno spoUne (dod ate) datoteke elemenata.
2. Koje
Sil
glavne razlike izmedu primeraka elemenata i definicija elernenata?
a. Primerci elemenata i definicije su identicni. b. Prirnerak elementa predstavlja umetnutu kopiju definicije elementa. c. Definicije elemenata nemaju nazive.
Slika 3-24 Men; pozadine Browsera
d. Sarno jedan prirnerak elementa moze biti umctnut u skIop.

3. Desktop Browser je:
7. Nemojte sacuvati izmene.

Kraj vezbanja.
a. Alatka koja vas povezuje sa Intemetorn dok koristite Mechanical Desktop. b. Alatka koja pokazuje organizovanu listu MD-ovih objekata u datoteci elementa iii datoteci sklopa. c. Alatka koju moiete da koristite za dodavanje iIi uklanjanje spo1jnih datoteka. d. Alat koji mozete da koristite za prilagodavanje programskih svojstava.
366
3-67
4. Kakva je namena filtara u Browseru?

a. Oni kontrolisu koji tipovi objekata Mechanical Desktopa se pojavljuju u Desktop Browseru.
b. Oni kontroliSu objekte prikazane na crtezu. c. Oni kontrolisu prikaze crteza prikazane u rezimu Drawing. d. Oni omogu6avaju nacin za filtriranje nacrtanih objekata koji nisl1 clementi iIi sklopovi iz Mechanical Desktopa.
Poglavlje 4
Uvod u modelovanje elemenata
U ovom poglavlju cete saznati 0 modelovanju elemenata i alatkama za modelovanje parametarskih punih tela u Autodeskil\-' Mechanical Desktopu0. Nacrtacete dva jednostavna parametarska elementa.
Ciljevi
U ovom poglavlju cete:
a.
Ispitati proces modelovanja parametarskih elemenata.
b. NauCiti kako se razlikuju skicirani, smesteni i radni detaUL c.
Nacrtati dva parametarska elementa.
d. Izraditi dokurnentacijl1 za element pomocu AMD-ovih automatizovanih alatki za crtanje.

avo poglavlje predstavlja osnovne koncepte modelovanja parametarskih
elemenata, Ovde ce biti uvedeni dodatni detalji, ali 0 njima nece biti podrobnije reci. Aka zelite vise infonnacija 0 naprednim mogucnostima, procitajte sistem za pomoc Mechanical Desktopa i knjigu Autodesk Mechanical Desktop 6 User's Guide.
3-68
-_._---------
4-1
Autodes~
_________________~P0f!!avlje 4
f..!.vocj u modefovanje efemenata_

koje se zasniva na detaljima
U ovom poglavlju rete nauCiti kako da pravite elemente i detalje. Naucicete kako stvaranje parametarskih punih model a moze da smanji vreme potrebno za projektovanje i izradu dokurncntacUe za elemente. Mozete da pravite i parametarske pune modele pomocu nekoliko vrsta detalja.
d. Koristite opciju Feature Replay kako biste drugirna pokazali naCin na koji je element napravljen. e. Nacrtajte fabricke crteze model a sa kotiranim ortogonalnim, detaljnim i pomocnim projekcijama, kao i odgovarajucim presecima.
Parametarsko modelovanje
SIedeci pojmovi opisuju kako Mechanical Desktop efikasno pomaze kod projektovanja i izrade dokumentaclje za parametarske pune modele: a. Pocnite odjednostavnih, konceptualnih oblika koji sejednostavno, crtaju. Dodajte detalje i ogranicenja kako biste poboljsaJi modele.
L_____
r-I~)Ll
,,----!
b. UkljuCite namenu projekta u model pomocu zavisnosti izmedu detalja i parametarskih kota koje kontrolisu geometrijski oblik i velicinll projekta. Pomocll ovih zavisnosti, inteligentni modeli koje stvarate ostvaruju ciljeve projekta.
Napravite sistem jednacina koje odreduju delove, 5tO olaksava rad kada nekoliko kota nekog elementa treba da definisu ceo model iii kada se stvaraju skupovi srodnih eJemenata.
c. lzracunajte alternative projekta tako sto cete izmeniti parametre j zavisnosti izmedu detalja iii tako sto cete dodati iIi obrisati detalje. g. Kombinujte parametarske pune modele kako biste pravili sklopove koji su parametarski definisani. Izmene napravljene na ovim modelima se automatski odrazavaju na sklop, i na crteze sklopa.
4-2
4-3
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kl!.rs _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Stvaranje parametarskih punih modela

Pregled procesa stvaranja parametarskih punih modela
Slede6{koraci opisuju'kako se stvara par~me.tarski puni_mcidel i odgovaraju6i crte'zi poinocu alatki MechankalDesktopa tit modelovanje elemenata.
Kadakonverfitjete skicu1.lprofil, MechanicalDesktopce razresitiskicu tako stb ce sp~jiti ktajnje:tacke koje"!lc:nalaie jedna pored dflige Ldodati 2D ogranicenj.:fda_ bi ispravio liflije'koje su priblizno hotizontalne iIi. vertikalne.
5.
'i~~), _Odaberite ikon,~ ~ew Dimensib~ iii Pqwer Diinensioniilg ,na paleti
alatki Part Modeling i_ primcnite parametarske kote.
L Napravitenovudatoteku elementa iIi datoteku sklopa.

2. Analiz}r:,aJt~'~1~~ent~~P __9'iste utvrdili-kbje detaljc'treba d~ napravite, kao-i 'najefika~niji redosled kojimjh treba praviti. U,ovom poglavlju
cete nesto ka'snije'prona6i:uputstva za -analizintnje'-elertfenata,
Kada dodate parani_et~rske kote,definislte veliCinu objeicatfl 'l:l.profilu. Kasnije Ill0zete da izmenitc__duiinu linijajpoluprecnik lukova u profilu. 6.
jepbtrebn'D, l\o'ristite alatke' na paleti alatki 2D Constraints kako biE'Wprim"Ililitloq!a.trlalpar'arrretiorska o~aiiicetua_na f?J,profiL
.'Kia<l~ 'dbdatc_ 2p,,_~?ranicenja, 'd~fii~,i,:i~~,,'?blil:,o1:;j~kata, u profilu.: 1(as::

profiI.;
,
nij,~-'moz~te da-ol:irjsete-.ili _dodate,~'granicefij~ k~ko ,biste izmenili 'Oblik _
-,
'7. Ekstfudir'jte, obrnite, uzdigniteili zakrivite par.met.rskiprofil da,biste

~ap;nivill: 'pfvi, i~(os'rf~)Vni ,pararil~tar~ki _de~alj ,elemehta. .
4. ~UQdaberiteikonl.lSk~tchnapa!eti .l.\idzDSketchiIlg, z.tim oda- .
berite gsl"h1etrij sk.slil<esldce.'
'
rlL
I
4-4
'--::::J
iI
n
4-5
Aulodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavfje 4
Uvod u modefovanje elemenata
8. Ponovite ptoced dodajte, oduzmite'i- presecite sledece detalje kako biste upo.tpuni,li -element.' .
Analiziranje elemenata
Prvi korak u stvaranju skoro svih parametarskih elernenata je njihova analiza k~ja omogucava da utvrdite koji je najefikasniji nacin da ih nacrtate. Element k~ii na pogresan nacin treba ertati satima, na pravi nacin moie da se zavrsi za nekoliko minuta,
9. Iznidjte dokumentaciju za element p6mocu sistema za crtanje Mechanical Desktopa kako biste stvorili zeljene-prikaze crteza u dye dimenzije. Do kraja ovog kursa cete pomocu ove metodologije napraviti svoje elemente. U svakom trenutku tokom procesa rnodelovanja elemenata, mo.zete da predete u rezirn Drawing i da zapocnete fabricki crtez nekog elementa. Izmene koje nacinite na elementu se automatski odrazavaju na prikaze crteza tog elementa. Odgovorite na sledeca pitanja pre nego sto pocnete da crtate: a. Da Ii crtate nezavisni element, komponentu nekog sklopa iIi prvi 11 skupu elemenata? Odgovor na avo phanje pomaze da utvrdite da Ii cete element crtati u datoteci elemcnta iii datoteci sk!opa i da Ii cete praviti meduzavisnosti pomoctl utvrdenih vrednosti ili jednaCina.
10_ TlHOIJGll
rZ .
I.,
PLAtES \
b. Koja projekcija elementa najbolje opisuje njegov osnovni oblik? Najistaknutiji deta!j u toj projekcijije obicno detalj ad kogaje najbolje zapoceti sa modelovanjem. Pry! detalj 1.1 elemcntu se naziva osnovni detalj (eng!. base feature).
Stvaranje prikaza crteiaje detaljno objasnjeno u poglavlju 12, "Izrada dokumentacije na osnovu Clida elemenata".
4-6
4-7
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni ku(s
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ .-'-P-"o"'g"'ia':v"'IJe 4. C2
Uv~.cj
u mOdefovanje .elemenata
c.
Za koje detalje ce biti potrebno koriscenje radne ravni i radnih tacaka kako bi se precizno podesile geometTijske slike modela?
Skicirani detalji
Skicirani detalji se prave od skica koje Sll konvertovane u parametarskc profile. Mozete da pravite ekstrudirane, obrnute, zakriv/jene i uzdignute detalje. Prvi detalj elementa, osnovni detalj je uvek skicirani detalj.
d. Koji su najvainiji detalji elementa? Napravite ove detalje nesto ranije tokom procesa modelovanja, tako da kote na drugim detalj ima mogu da se zasnivaju na vrednostima tih kota.
Smesteni detalji
SlJ
e.
Koji detalji elementa se mogu dodati skiciranim detaljima? Sta se moze napraviti pOmOGll smestenih detalja?
Otvori, zarubljenja, zaobljenja, udubljenja, nacrti povrsina i isecene povr.si smestenj detalji koje stvara Mechanical Desktop. Skice nisH potrebne za smestene detalje. Kada pravite ~ve detalje, sarno odredujete mesta i nekaliko kota.
f.
Ispitivanje elementa pre pocetka rada, omogucava da za najkrace moguce vreme napravite model koji odgovara cilju projekta.
-",
Radni detalji
Anatomija parametarskih elemenata

Pomocu Mechanical Desktopa mozete da pravite trj vrste detalja: skicirane,
smestene i radne detalje. Za neke detalje je potrebno napraviti profile iIi putanje. Neki predstavljaju vidljive geometrijske slike, a neki Sll projektovalli tako da pomognu da se geometrijske slike uklope u element.
Radni detalji su parametarska ravan, tacka iIi osa koja se koristi kako bi se geometrijske slike elementa uklapile i kako bi im bila odredena orijentacija. Mozete da napravite sledece radne detalje:
a. Radna ravan
To je ravan konstrukcije, koja je dodata jednom iii vecem broju de1alja
nekag elementa. Aka se radna ravan premesta zbog izmena u kalama iIi
ogranicenjima, svi detalji koji
4-8
Sil
dodati ravni takode se premestaju.

4-9
Autodesk Mecha:!icsl Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 4
Uvod u modeJovanje elemenata
Promena detalja elemenata

Kada napravite detalje, mozete da promenite njihovu velicinu i oblik, da ih kopirate iii rotirate. Moiete da izmenite i redosled po kome ce detaIji biti azurirani. Mozete da iskljucite detalj tako da postane nevidljiv, zbog brZcg rada i pregledanja na racunaI'Ll. Mozete da koristitc sJcdece operacije kako biste promenili detalje elementa, fino podesili i doradili dclove.
b.
Radna tacka Pozicija radne tackc utvrdena je II odnosu na postojeCi detalj iii detaije. Radna tacka se koristi za kontro!isanje centra kruzne raspodeJe otvora iIi za smestanje otvora.
Uredivanje ogranicenja i kota detalja

Izmenite vrednosti ogranicenja iIi kota kako biste pokazali izmene u pro jektu elementa.
Kopiranje detalja
c. Radna Gsa Mcsto radne osc utvrdeno je na osno'lU pozicije cilindricnog detalja. Mozete da skicirate radnu osu bilo gde na ravni skice. Radnu OSll koristik za dcfinisanje radne ravni, utvrdivanje osc rotacije za obI'tni detalj, definisanje centra kruzne raspodele otvora ili kotiranje profila.
Kopirajte detalj oa novo mesto iIi na novi element kako biste ustedeli vreme potrebno za modeiovanje.
U sledeCim poglavljima cete nallciti kako da pravite skicirane, smestene i radne detalje.
4-10
4-11
Autodesk Mechanic"!.!!?.!!.:!./rtop
~ Osnovni_",k"'u"rs'-__________________~
____________________-'P:'o'jg!':'a""v~lj!O"e".:4'_~U"v"'od u modefovanle elemenata
Simetricno preslikavanje detalja

Simetrlcno preslikajte detalje u elementu kako biste napravili pame iIi simetricne detalje.
Savet; za pravljenje mode/a

Koristite ove tehnike kako biste skratili vreme za pravljerlje, uredivanje i izradu dokumentacije za elemente.
3.
U ranoj fazi projekta, nacrtajte nekoliko eiemenata u datoteci sklopa kako biste olaksali azuriranje tokom faze konceptualnog projehovanja. Procitajte poglavlje 14, "Osnove modelovanja sklopova".
Promena redosleda detalja

Mozete da izmenite redosled po kome se detalji konstruisu u elementu da bistc izbegli sukobljenost detalja. Promenom rcdosleda detalja mozete da izmenite rasporcd koji Mechanical Desktop koristi za izracunavanje svakog detalja u elementu. Promenom redosleda detalja moze ponekad da se izmeni i projekat, bez dodavanja iIi brisanja detalja,
b. Kadaje projckat napravljen i kada budete mogli da izradite dokumentaciju za delove, izdvojitc elemente u posebne datoteke elemenata. Tada 1110zete da napravite prikaze i upravljate njirna, kao i da upravljate ivicnim linijama i blokovima naziva koji se odnose na svaki element, nezavisno od drugih elemenata u sklopu. Ako su prikazi crteza elementa napravljeni u datoteci sklopa pre izdvajanja elementa, ti prikazi crteza ce biti izgubljeni. Procitajte poglavlje 14 "Os nove mode1ovanja sklopova". c. Skice i profiti treba da budu sto jednostavniji. Nemojte dodavati lukove koje mozete kasnije da nacrtate zaobljavanjern, iIi zarubljivanjem uglova. Za dodavanje ovih elemenata potrebno je vise ogranicenja i kota. ProCitajte pogJavlje 5, "Stvaranje skica i rad sa njima". d. Nacrtajte zaobljene i zarubljene ivice na kraju procesa projektovanja. Procitajte pogJavlje 8, "Dodavanje smcstenih detalja eIementima", c. Koristite promenljive projekta da biste kontrolisali kote elemenata u nekom sklopu. Koristite spoljnu datoteku promenljive projekta ill program za tabelarna izracunavanja MicrosoW' Excel da biste sacuvali vrednosti kota koje cete koristiti u pojedinim datotekama elemenata i u crteiima skJopa. To omogucava da elementi budu sinhronizovani. ProCitajte poglavlje 11, "Kontrolisanje elemenata pomo6u promenljivih za projekat".
f.
Iskljucivanje detalja
IskljuCite detalje tako da oni ostanu u elementu, ali da njihovi efckti ne budu vidljivi. Iskljucivanje dctalja povccava perfonnanse racunara, slicno zamrznutom sloju.
Odaberite konacnu razmeru prikaza pre nego 8tO obrisete kate. Aka razmeru definisete pre brisanja kota, moracete da ponovite brisanje. Procitajte poglavlje 12, "Izrada dokurnentacije na osnovu crteza elemenata".
g. Podesite stH kota pre nego 8to zapocnete sa stvaranjem detalja. Take ce prikazivanje parametarskih i referentnih kota u prikazima biti formatirano u skladu sa vasim standardima.
4-12
4-13
Pog/avlje 4
4. Na paleti alatki 2D Sketching. odaberite ikonu Rectangle P. Skicirajte pravougaonik u centro ekrana, kao sto je prikazano.
U OVom vezbanju cete napraviti parametarski element ekstruzijom dva pmvougaonika. Napravicete prikaze crteza elementa, a zatim promeniti element tako sto tete izmeniti vrednosti nekih kota. Drugi parametarski element cete napraviti ekstruzijom dva kruga.
Ovo veibanje prikazuje osnovne principe mode1ovanja parametarskog elcmenta Da osnovu detalja, izmena elementa i stvaranja prikaza crtda. Ovo nije detaljno ve:ibanje; ono se bavi sarno osnovama koriscenja Mechanical Desktopa za mode!ovanje parametarskih elemenata.
I
l._____.....__..
.-J
b
w.
i+
S~PC..rXOH
x
Skicirani pravougaonik
Stika 4-2
~
5. Na paleti alatki 2D Sketching. odaberite ikonu Single Profile Vio. Tako

Profile I je dodata Browseru.
G ,TQP-PU\TE:..1
ce poslednji skicirani objekat biti identifikovan kao profiL Nova stavka
.. ?\11l!Il!I
6. Na paleti alatki Part Modeling, otvoritc lkoTIU Power Dimensioning i odaberite ikonu New Dimension '&. Odaberite desnu vertikalnu !iniju (1) pravougaonika i smestite parametarske kate sa desne strane linije (2). Na zahtev za unos upisite vrednost kote 90 i pritisnite taster ENTER. Za drugu kotu, odaberite donju horizontalnu liniju (3) i smestite parametarsku kotu ispod linije (4). Na zahtev za unos za vrednost kate, uplsite 134 i pritisnite taster ENTER. Ponovo pritisnite taster ENTER da biste zavrsili komandu.
S!ika 4-1 Zavrseno veibanje
Ekstruzija pravougaonika
1. Otvorite datoteku Pc-cx04-1.dwg.
2. Pri!iskom na desni taster misa odaberite pozadinu Browsera, a zatim odahcrite stavku New Part iz menija. Kada se prikaze zahtev za unos, upisite lme e!ementa TOP-PLATE j pritisnite taster ENTER.
3. Pritiskom oa desni taster misa odaberite pozadinu Browsera, a zatim odabcrite stavku 2D Sketch Toolbar iz mcnija.
3-1--~
i--_.3.__...!.1.1..:t_ _ _ _ _ 34
Stika 4-3 Kotirani pravougaoni profit
--I.!--4-15
4-14
Au.fodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
7. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Restore View

B-IrOP.PlATE'-_1
#11l!1.
ivicu pravougaonika (3) a zatim gomju desnu ivicu ciemcnta (4) i postavite parametarskll kotu sa desne strane prethodno postavljene kote (5).
8. Pritiskorn na desni taster misa izaberite stavku Profilel u Browseru pa tjl,l'e:.mo;..,e.,,41 odaberite stavku Extmde iz menija. U okviru za dijalog Extrude, odabe~}=bPiOUe rite opciju Blind. Upisite k6d polja Distance (rastojanje) 12 i pritisnite ::'~hdP,'_~k-,-. dugme OK.
Na zahtev za unas za vrednost kote, upiSite 37 i pritisnite taster ENTER. Ponovo pritisnite taster ENTER kako biste zavrsili komandu. Profil bi trebalo da izgJeda kao na slede60j ilustraciji.
:?~i~:~;>?
2-tSlika 4-4 Ektrudirani pravaugaani profi/
J
'---4
'-----3
9. U Browsem, postavite kursor na nov! detalj ExtrusionBlindl. Obratite

paznju da je rastojanje koje ste upisali prilikom crtanja detalja prikazano u okviru sa podacima.
10. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Restore View #2 ~.

11. Na paleti alatki 2D Sketch, odaberite ikonu Rectangle 1;=( Skicirajte drugi pravougaonik kao sto je prikazano na sledecoj slici. Postavite gomje i donje ivice pravougaonika iznad i ispod ivica elementa.
Slika 4-6
Parametarske kote dodate detalju Profile2
-'--rE,emen,
~-----
14. Pritiskom l1a desni taster misa odaberite pozadinu Browsera i adaberite paletu alatki 2D Constraints.
15. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Collinear llil< Kada

bude zatrazeno da odaberete Iinije, odaberite gomju ivicu pravougaonika (1) iza koje sledi gomja ivica elementa (2). Dve linije koje ste odabrali su kolinearne. Odaberite donju ivicu pravollgaonika (3) i donju ivicu elementa (4). Pritisnite taster ENTER dva puta da biste zavrsili komandu. Provcrite da Ii vasa skica izgleda kao sledeca ilustracija.
Pravougaonik
r__6"'0'-_1~~;i~.
~- -~,
(,0
.--:1r-~
Slika 4-5
Skicirani pravougaonik postavljen iznad j ispod elementa
12. Na paleti alatki 2D Sketch, odaberite ikonu Single Profile poslednji skicirani objekat biti identifikovan kao profit
Tako ce
t4
-~
Stika 4-7
I 3
I
I
13. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu New Dimension Odaberite gornju horizontalnu liniju pravougaonika (1) i postavite parametarsku kotu iznad linije (2). Na zahtev za unos za vrednast kote upisite 60 i pritisnite taster ENTER. Za drugu konl, odaberite gomju desnu
4-16
LJ_ l __
I
J
Kolinearna ogranicenja dodata gornjim i donjim finijama

4-17
Autodesk A:!.echaf!Jcal Desktop 6 Osnovn; kurs
Poglavlje 4
16. Na paleti alatki Mechanical View odaberite ikonu Restore View #1 lD.
17. Pritiskom na desni taster misa odaberite stavku ProfiIe2 u Browseru, a zatim odaberite stavku Extrude iz menija. U okviru za dijalog Extrude, ~'TQ?-PtfiJE"l ~&\&m.","",W' potvrdite Join u polju Operation. Upisite vrednost 4 za rastojanje. OdaGn~ flbSoh-eP'o/iI" berite slavku Flip da bi strclica za smer ekstruzije pokazivala !ladole, i AcpmdPidie pritisnite dugme OK. Proverite da Ii detalj izgleda kao na sledecoj ilustraciji.
Savet: Svakom detaljlllllozete da izmenite boju tako sto cete ga of/abrati pritiskom nil desni taster mi.~a II Desktop Browseru i iz kOIttekstllog menija odabrati Color>Assign. Detalju llvek molete vratiti boju elementa tako sto cete odabrati Color>Remove.
~---.-----~----
.........
-.~
..
--
3. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Hole -Ifg)'. U okviru za dijalog Hole, proverite da Ii su parametri i5ti kao oni na sledecoj slici, i pritisnite dugme OK.
Stika 4-8
Ekstrudirani i spojeni pravougaoni detalj
Dodavanje detalja
1. Na palet! alatki Part Modeling, otvorite ikonu Placed Features i odaberite ikonu Fillet .:i. U okviru za dijalog Fillet, potvrdite opciju Constant, upisite vrednost 12 u polje Radius i pritisnite dugme OK. 2. Kada bude zatrazeno da odaberetc ivice, odaberite cetiri spoljne veriikalne ivice elementa, kao 5to je prikazano na sledecoj slici. Kada odaberetc cetiri ivice, pritisnite taster ENTER. Ii&-tNilMIIIIF"<12
~
s-,rOp,PLATE_1 ~tW"':;:iO~/)ii~d\
t
+
Slika 4-10
Parametr! detalja olvora
(jJmrtl
Odabrane
IVlce
l~
Slika 4-9
~~ :;y
~
4. Kada bude zatrazeno da odaberete radnu ravan iIi povrsinu u ravni, sa dva pritiska na taster lTIisa odaberite kruznu ivicu. Pritisnite taster ENTER da biste zatvorili komandu.
Zaobijeni detalji dodat! etementu.
Slika 4-11 ivicu.
Detalj otvora smesten koncentricno U odnosu na zaobljenu
4-18
~~~~~~~~~~~~_oglavlje 4
Uv.0d u modelovanje e~f!._menata
5. Otvorite karticu Drawing u Browseru da biste presli u rezim Drawing.
I~MP1t~~i~~ijffl~!
6. Pritiskom na desni taster misa odaberite stavku Layout! i odaberite
stavku New View iz menija. U okviru za dijalog Create Drawing View, potvrdite polja Base i Active Part i pritisnite dugme OK. Mechanical Desktop se vraca u rdim Model i poziva vas da definisete orijentaciju prikaza. Upisite u i dva puta pritisnitc taster ENTER kaka bi orijentacija bila prihvacena. Rezim Model sada prelazi u rezim Drawing. 7. Kada bude zatrazeno da smestite prikaz crteza, odaberite mesto u gornjem levorn delu ckrana i pritisnite taster ENTER Prikaz crteza bi trebal0 da izgleda kao na sledecoj slici.
:;:] 6lL"I'<OJIl
El@POIlTQPf'LA.H
Stika 4~13
Ortogonalna projekcija smestena iz baznog prikaz8.
B !EI~",e
f!'l.
9. U Browseru, pritiskom na desni taster misa odaberite stavku Ortho, a zatim stavku New View iz menija. U okviru za dijaJog Create Drawing View, potvrdite Iso u polju View Type, a zatim pritisnite dugme OK. Kada bude zatraz,eno da smestite projekciju, smestite izometrijsku projekciju sa desne strane II odnosu na bazni prikaz i pritisnitc taster ENTER. Zavrsena projckcija je prikazana na sledecoj slici.
Slika 4-12
Smesten bazni prikaz erteta elementa TOP-PLATE
8. U Browseru, pritiskom na desni taster misa odaberite stavku Base, a zatim odaberite stavku New View iz menija. U okviru za dijalag Create Drawing View, potvrdite Ortho, a zatim pritisnite dugme OK. Kada bude zatrazeno da smestite prikaz crteza, smestite ortogonalnu projek~ ciju ispod baznog prikaza i pritisnite taster ENTER kaka biste prihvatili mesto na kome je smestena.
Stika 4-14
Izometnjska projekcija smestena iz ortogonafne projekcije
10. U Browseru, otvorite karticu Model.
11. Odabcrite stavku ExtrusionBlindI u Browseru pritiskajuci na nju dva

puta misem, kako biste uredili detalj. U okviru za dijalog Extrusion, pritisnite dugme OK. Odaberite kotu 90 i upisite novu vrednost 82. Dva
puta pritisnite taster ENTER kada zavrsite sa izmenom vrednosti. Element se automatski azurira.
4-20
4-21
Autodesk, Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 4
12. Sa dva uzastopna pritiska nR taster miSR odaberite stavku Hole I u

G ~PC~EY.M.l
Crtanje drugog elementa

1. Pritiskom na desni taster 111i5a odaberite pozadinu Browsera pa odabc~
1'llll:l""IIil'@!llII~.
8-,TOP.PLA1(J
@
liiiE.o"""'"S>r.dl
(jJF1""-1
@, .<Ew~'fon!J>M?
.@:S
Browseru. Kada se otvori okvir za dijalog Hole Feature, izmenite vrednost u polju Diameter na 11 i pritisnite dugme OK. Kada bude zatrazeno da odaberete objekte, pritisnite taster ENTER da bistc zavrsili uredi~ vanje i azuriranje elementa. Proverite da Ii element izgleda kao na sledecoj ilustraciji.
-,- i~:~'S'k'~;-;;-h-~~i"El ~pc.D:O<I-t
News,uba~se~
rite stavku New Part iz menija. Na zahtev za unos nazlva elemcnta, upisite U komandnoj liniji AXLE i pritisnite taster ENTER. Tako tete napraviti definiciju novog elementa i AXLE ce postati aktivan element.
-------~~----~------
3 ""'TOP-FlA1E...1
G :',~, E''''YM.,BlIrl<i1
(lJ
'~' tV"~"GC,Sr",.u
-------Napomena: U Browserll je prikaWlla nova stavka. Detalji nn neaktivnom eiemelltll TOP-PLATE Sll sive boje.
----~.--
2. Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu Browsera pa odaberite stavku 2D Sketch Toolbar iz menija. 3. Na palcti alatki 2D Sketch, odaberite ikonu Circle (2;. Kada se prikaze zahtev za nnos, koristite podrazumcvanu opciju i skicirajte kruznicu u donjem levom uglu elementa TOP-PLATE, kao 5to je prikazano na sleclecoj slid. 4. Na paleti alatki 2D Sketch, odaberite ikol1U Single Profile ~Sil
Slika 4-15
Izmenjeni i azurirani element
13. U I3rowseru, otvorite karticu Drawing. Tako prelazite u reiim Drawing kako biste preg1cdali izmene na prika?jma crteZa.
5. Na paleti alatki Part Modeling, otvorite ikonu Power Dimensioning, a

zatlm odaberite ikonu New Dimension <;';-'. Kada se prikaze zahtev za unos, odaberite kruznicu (1) i smestite kotu sa desne strane kruznice (2). Na zahtev za llnos upisite vrednost 17.9 i pritisnite taster ENTER. Ponovo pritisnite ENTER da bistc zavrsili komandu.
Slika 4-16
Azurirani prikazi crieta izmenjenog efementa Sfika 4-17 Skiciran i ogranicen profi/ za osovinski element
14. U Browseru, otvorite karticu Model kako biste se vratili u rezim Model.
4-22
Autodesk_ Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
_ _ _ _ _ _"-P-'o~g"'la~v:!llje 4. Uvod u mode/ovanje eJemenata
Pritiskom na desni taster miSa odaberite, u Browseru, stavku Profile] ispod elementa AXLE_1, a zatim odaberite stavku Extrude iz menija. Kada se otvori okvir za dijalog Extrusion Feature, izmenite stavku Tennination u Mid Plane, vrednost u polju Distance na 78 i zatim pritisnite dugme OK.
9. Na paieti aJatki Part !vfodeling, otvorite ikonu Power Dimensioning i odaberite ikonu New Dimension Kada to bude zatrazeno, odaberite kruznicu (1) i zatim smestite kotu sa desne strane kruznice (2). Na zahtev za unos upisite vrednost 21.9 i pritisnite taster ENTER. Ponovo pritisnite taster ENTER da biste zavrsili komandu.
Stika 4-20 SJika 4-18 Kruinica ekstrudirana pomocu opcije Mid Plane.
Parametarske kote dodate kruinom profifu.
7. Na paleti alatki 2D Sketch, odaberite ikonu Circle 01. Kada to bude zatrazeno, koristeci podrazumevanu opeijll skicirajte drugll, vecu kruzniell u sredistu postojeceg eilindra, kao sto prikazano na sledecoj slici.
10. Pritiskom l1a desni taster misa odaberite pozadinu Browsera pa odaberite paletu alatki 2D Constraints.
11. Odaberitc ogranicenje Concentric if@. Kada to bude zatraieno, odaberite

kruzni profil koji ste upravo kotirali (1) i zatim gomju kruznu ivicu cilindra (2) i pritisnite taster ENTER. Kruzni profil je koncentrican u odnosu na cilindricnu ivicu elementa. Pritisnite taster ENTER kako biste zavdili komandu.
Napomena: Za skiciranje ove kruz,tice nisu potrebni Osnap marked. Prihliino odredite srediste kruznice.
Slika 4-19
Druga kruinic8, skicirana u sredini elementa.
S/ika 4~21
Kruini profiJ, postavljen koncentri6no
odnosu na ivicu.
8. Na paleti alatki 2D Sketch, odaberite ikonu Single Profile ~~(:t
4-24
Autodesk MeEhanicaI De::es"'i<t'C0:Jcpc.:6"-,0C's~n"o"-vn,,IC-'-k"u"r"S ____________________
Poglavlje 4
12. Pritiskom na desni taster misa odaberite u Browseru stavku Profile2 pa

odaberite stavku Extrude iz menija. Kada se otvori okvir za dijalog Extrusion, podesite polje Operation na Join, polje Tennination na Mid Plane i upisitc rastojanje 54. Pritisnite dugme OK.

1. Zasto je analiziranje elementa taka vazan deo procesa projektovanja u
Mechanical Desktopu?
a.
-I/fPAY..lE 1 13
8- ~PC~Exn4-1
El -@TOP-PLATE...1
!I--ill-, ~(rusion8Iindl
8 ",@,EKifUS.""Blw,d2
(DF.I',,!1
Ono pomaze da odredite broj i vrstu detalja koje treba nacrtati, kao i redosled po kome cete ih crtati.
f.fujHdel
b. Ono pornaze da napravite clemente koji se vremenom lakse odrzavaju i elemente u kojima ce biti ostvaren cilj projekta.
B 'Axle1
8
ffi-
'Ii16'El<lfUsiQrtM,dpl~rw 1
-iSH#h4!.!#@_
c. On omogucava da odaberete pristup koji maksimalno skracuje vreme

potrebno za stvaranje elementa.
d.
Slika 4-22
ZavrSen crtei
Zbog svcga prethodno navedenog.
13. Sacuvajte datoteku crteza pod imenom 04-l.dwg.

Kraj vezbanja.
2. Kakva je razlika izmedu skiciranog detalja i smestenog detalja?

a. Skicirani deta}ji se brze crtaju.
b. Za srnestene detalje nisH potrebne skice, ogranicenja iIi dodatne para-
metarske kote.
c.
Za skicirane detalje uvek su potrebne radne ravni j radne tacke.

U
d. Smesteni detalj je uvek prv! detalj
elementu.
3. Modelovanje zasnovano na detaljima u Mechanical Desktopu stedi vreme zato sto:

a. Trosite manje vremena na stvaranje crteza koji ce dokumentovati delove.
b. Datoteke crteza uvek odrazavaju poslednju verziju elementa. c. Mozete da nacrtate kate, meduzavisnosti ijednacine koje odreduju delove i ostvamju cilj projekta dok se element vrernen0l!l menja.
d. Svega prethodno navedenog.
4-26
--------------
4-27
f! Osnovni kurs
4. Staje osnovni detalj elementa i zasto je vazan?

a. To je poslednji detaIj elementa i vazan je zato sto to znaci da je element zavrsen.
autodeskO
official training courseware
b. To je prvi volumetrijski dctalj elementa. Vazanje zato sto se pomotu ogranicenja i kota svi drugi detalji elementa dodaju ovom detalju.
Poglavlje 5
Stvaranje skica i rad sa njima
c. Toje uvek najveci detaIj elementa. Vazanje zato 5tO zahteva vecinu ograni-enja i kota.
d. To je jedini detalj elementa koji nije pararnetarski detalj.
Ovo poglavlje predstavlja osnovne koncepte za stvaranje i uredivanje skica. Naucicete kako da pravite skice za ekstrudirane, obrtne i zahivljene detalje.
Ciljevi
a.
Praviti skiee pamocu standardnih komandi za ertanje AutoCADMa 2002.
b. Konvertovati skice U ogranicavajuce profile.

c. Primeniti i izmeniti kate kako biste kontrolisali veliCinu skice. d. Primenili i obrisali ogranicenja kako biste ostvarili projektne zahtevc.
e.
Koristiti jednacine za vrednosti kota. Nauciti nove termine kao sto su podogranicenja (nedefinisan), preterana ogranicenja (preterano definisan) i ogranicavajuCi koji se odnose na profile koje stvaratc.
f.
Bice llvedena dodatna svojstva, ali nece biti detaljnije objasnjena. Vise infonnacija 0 naprednirn mogucnostima rnozete pronaci pozivanjem na interaktivni sistern za pomoc i u knjizi Autodes/(K' Mechanical Desktop 6 Umr's Guide. Kada zavrsitc oVO poglavlje moei cete da stvarate skice za detalje' etemenata.
4-28
5-1
Autodesl< Mechanica! Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 5
Uvod u skiciranje
Aka ste koristili AutoCAD-ove komande za pune 3D modele, znacete kako da crtate zatvoreni 2D oblik i da ga ekstrudirate iii obrcetc kako biste napravili 3D objckat.
U Autodesk Mechanical Dcsktopu'~) ekstrudirate, obrcete, uzdizete i zakriv'< ljujete atvorene iii zatvorene 2D oblike kako biste stvorili 3D objekte koji se nazivaju detalji. Oblik koji koristitc II ovim postupcima nazi va se pn?fil
Kada oblik postane prom, moicte da primenitc kote i ogranicenja kako biste ga fino podcsili. eilj je dil se koristc parametarske kote i ogranicenja kako bi bili ostvareni ciljevi projekta. Mozete da koristite ortogonalno kotiranje kako bistc kontrolisali duiinu linije, iii da primenite radijalno kotiranje na luk kako biste kontrolisali njegov poluprecnik. Mozete da koristite ogranicenja da biste omogucili da centar dva luka lIvek ima zajednicku X koordinatu, ili da sc dye jinije uvek seku pod llglom od 90 stepcni,
Da biste nacrtall profil, poCinjete od skiee. Skiea je jednostavan 2D ertez kojj predstavlja grube velicine j oblik zavrsenog profila. Skiea ne mora da bude jako precizna. Na primer, linije ne moraju biti prave i lukovi mogu biti pogresnc veliCine.
Kada nacrtate skiCH, pretvarate je u profiL Mechanical Desktop automatski primenjuje ogranicenja na skicu tako da linije koje su pribljino horizontaine, vertikalne iii paralelne postaju horizontalne, vertikalne iii paralelne, a obJici koji su skoro zatvoreni postaju zatvoreni. Brojcvi u krugovirna odreduju pojedinacne 2D objekte. Slova predstavljaju skracenice za 2D ogranicenja. Brojevi iza slova ukazuju na objekte kaje odredllje ogranicenjc.
Svaki put kada dodate kotu iii ogranicenje, Mechanical Desktop ponovo iZraClll1aVa profil kako bi utvrdio da !i se dobija geomctrijsko reScnje. To se naziva resavanje profila. Kada smestite dovoljan broj kota i ogranicenja da biste u potpunosti resiJi prom, Mechanical Desktop izvestava daje profil potpuno ogranic~en (potpuno definisan). Kada Mechanical Desktop l'eSi profi1, bite istaknuti objekti koji jos uvek nisu potpuno ogranicenL Dodajte ogranicenja i kote istaknutirn objektima kako biste prom potpuno odredili (definisali).
5-2
5-3
Autodesk Mechanical Oesktop 6 Osnovni kurs
Pog!avlje 5
Stv8ranje skica i
raE!.. sa njima
Na paleti alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Sketch kaka biste konvertoyah skice u profile. Kada skiea predstavIja sarno jedan profil \".8, kao sto je kruznica iIi pravougaonik, onda treba odabrati ikonu Single Profile.
itm
Potrebna su dva ogranicenja.
Potpuna adreden (definisan) profif
Mozete da zakrivljujete, obrcete, uzdizete iii ekstrudiratc profil kako biste nacrtali detalj. lako mozete da zakrivljujete, obrcete, uzdizete iIi ekstrudirate nedefinisane profile, lakse je izmeniti detalj ako je skica porpuno odredena.
Pravila skiciranja
Skiciranje je jcdnostavno, poput crtanja nekog oblika pomocu AutoCADovih komandi za crtanje i uredivanje. Ako budete postovali pravila Ciji opis sledi, bice {ako da skice potpuno ograniCite i one ce se ponasa1.i predvidivo prilikom menjanja kota. a. Skice treba da budu jednostavne. Nemojte zaobljavati uglove skice ako isti efekat mozete da postignete tako sto cete zaobIjavanje primeniti na ivice zavrsenog clementa kao smeSteni detalj. Ked slozenih skicaje tcSko pastiCi potpuno ogranicenje.
Crtanje skica i profi/a

Da bistc crtali profile rnorate znati kako se crtaju geometrijske slike na skici. Na sledeCim stranicama cete pogledati alatke sa palete alatki 2D Sketching i nauCiti kako da konvertujete skice u profile.
Paleta alatki 20 Sketching

Pal eta alatki 2D Sketching se koristi sarno za pristup ve6ini alatki koje su potrebne za crtanje ski ca. Na primer, mozete da odaberete i nacrtate linije, lukove, kruznice, pravougaonike, polilinije i krive. Mozete i da kopirate, simetricno preslikavate, odredujete razmeru, premeState, paraleino prcslikavatc, produzavate i zaobljavate geometrijske slike na skici koju crtate.
b. Kada crtate skicu pemocu vise objekata koje zelite da spojite, krajnje tacke objekata smestite jedne kraj drugih. Kada se skica resi, automatski se spajaju krajnje tacke izrnedu kojih je rastojanje manje od velicine kursora misa (veliCina stranice kvadratica ispod koncanica). Mechanical Desktop zanemaruje objekte manje od veliCine kursora misa. VeliCina kursora misa se kontrolise pomocu komande PICKB9x, ill moze da se izmeni nn kartici Selection 1.1 okviru za dijalog Options. c. Skica moze imati vise petlji. To se desava kada postoji jedna ili vise zatvorenih skica.
KOrlstite ikone Construction Geometry na paleti a!atki 2D Sketching da biste stvorili konstrukcione linije i kruinice. Kada odaberete ikone Construction Geometry, aktivni sloj postajc AM_CON i aktivna je komanda za liniju iii kruznicu. Kada zavrsite sa skiciranjem konstrukcionih geomctrijskih slika, sloj se vraca u stanje u kojem je bio pre koriscenja alatke. Konstrukcione geometrijske slike pojednostavljuju ogranicenja i kotiranje ski ca.
d. Kada konvertujete skicu u profil, linije koje su priblizno paralelne sa X i Y osama aktuelne ravni skice, postaju u potpunosti paralelne sa ovim osama. Linije koje su priblizno tangentne na luk postaju tangentne na taj luk. Koristite okvir za dijalog Mechanical Options kako biste odredili toleranciju za ove i druge automatske uslove ogranicenja. 1z menija Part odaberite stavku Options da biste videli okvir za dijalog Mechanical Options.
5-4
--_._---5-5
Poglavlje 5
Stvaranje skica i rod sa njima
Na paleti alatki 2D Sketching, odaberite alatku za skiciranje kako biste zapoceli grubu skicu. Konture crtajte koristeCi koju god zelite kombinadju alatki za skiciranje. Objekti moraju biti smeSteni ivicu uz ivicu aka zelite da budu spojeni.
r. \
\~ ~j
.\
~(lRAW;liG
e.
Za crtanje skica se mogu koristiti same linije, 2D poli1inije, lukovi, Krllznice, krive i elipse. Svi objekti na skici moraju lezati u istoj 2D ravni skice.
B-,PART1_'
LwaU
Na paleti alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Sketch ~U. Odaberite objekte na skici i pritisnite taster ENTER. Tako se skica konvertuje u Mechanical Desktop profil, na koji moiete da primenite kote i ogranicenja.
Ako zelite dodatne informacije, procitajte savete za skiciranje koji slede u ovom pogJavlju.
Resavanje skica
Karla Mechanical Desktop resi skicH, on utvrduje koliko ogranicenja i kota mora biti primenjeno kako bi bili opisani svi objekti na skici, kao i njihovi geometrijski odnosi. Kada na profil primenjujete ogranicenja i kate, Mechanical Desktop izveStava koliko je jos ogranicenja i kota potrebno kako bi profil bio potpuno odrec1en.
Ogranicavanje profila
Geometrijska ogranicenja su alatke koje primenjuju pravila koja zelite da profi! postuje. Ako ielite da obezbedite da dva luka u profilu uvek budu potpuno iste velicine, iIi da dye linije uvek budu paralelne, na te objekte cete primeniti geometrijska ogranicenja. Mozete da definisete geometrijski odnos izmedu dva objekta na istoj skici, iIi izmeau objekata na skid i Hckog postojeceg detalja.
Potrebna 2 ogranicenja
Potrebno 1 ogranicenje
Potpuna odreaeno
Stvaranje profila
Skicu mozete brzo da nacrtate i konvertujeteje u profil kako biste napravili ekstrudirane, zakrivljcne, obrtne iIi uzdignutc detalje. Ako stvarate prvu skicu za element, Mechanical Desktop ce koristiti aktivni koordinatni sistem za ravan skice.
Pal eta alatki 20 Constraints

Mechanica! Desktop obezbeduje petnacst razliCitih vrsta geometrijskih ogranicenja, a na slede6im stranicama cete ih upoznati i nauciti kako ana kontrolisu geometrjjske slike u profilu.
5-6
Osno~:cn"i~k~uCC'$,- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Poglavlje 5
Napomena: U Mechanical Desktopll termin "ogranicenja" (engl. constraints) se odnosi na parametarske kote i fln 2D geometrijsk(l ogranicenja. Parametarske kole i geometrijska ognmicenj(l zajedllo pOlpuno defi-
d. Parallel
Dva zasebna segmenta linije postaju paralelna. Primenite paralcino ogranicenje na linije profila i ivice e\emenata.
niSu profil.
e.
Xvalue
Na dye kruzniee iIi 113 dva tub, primenjujc istu vrednost za sme.stanje u X smeru ravni skice. Primenite X vrednost na linijc profila, kruznice, lukove i ivice elemenata.
Pregled geometrijskih ogranicenja

Neka geometrijska ogranicenja deluju sarno 11tl linije iIi ivice eiemenata, dmga deluju sarno na lukove, kruznice iii radijalne detalje. Sledeca lista daje pregled svih ograniccnja koja mogu da se primene na objekte u profiiu. PodraZlimeva se da su 2D ogranicenja nevidljiva na profilu, ali ona rnogu bib prikazana. Odaberite ikonu Show Constraints >~ na paleti alatki 2D Constraints. Bite prikazani kodovi koji odreduju ograniCenja na profilu. Broj koji je prikazan pored ogranicenja pokazuje objekte u profilu kaje kontrolise to ogranicenje. a.
Horizontal Pojedinacni segmenti linija postaju paralelni sa X smerom ravni skice. Prirnenite horizontalno ogranicenje na linije profila.
Yvalue Na dYe kruznice iIi na dva luka, primcnjuje istu vrednost za smestanje u Y smcm ravni skiee. Primenite Y vrednost na linijc profila, kruznice, lukove i ivice elemenata.
b. Vertical Pojedinacni segmenti linije postaju paraieini sa Y smerom ravni skice. Primenite vertikalno ogranicenje na linije profila.
g.
Collineor Cini da se dva segmenla linije nadu na istoj iiniji, da hudu kolinearna. Primenite kolineamo ogranicenje na linije profila i ivice elemenata.
c. Perpendicular Dva segmenta linije postaju upravna jedan na drugi. Primenite upravno ogranicenje na linije profila i ivice elemenata.
r~_j~(o) I (j)
5-8
5-9
Autodesk f>1echanicaf Desktop 6 Osnovni kurs
Pogfavlje 5
h. Concentric
Cini da dye kru7~ice iIi dva luka imaju zajednicku centralnu tacku. Morete da koristite ovo ogranicenje kako bi se poklapalc radna tacka i centar kruznice. Primenite koncentricno ogranicenjc na lukove i kruznice profila i cilindricne ivice clemenata.
0j
l.:..J
k. Radius
Cini da dva ili vise lukova jli kruznica imaju zajednicki poluprecnik. Vrednost ko.1a je primenjena na jedan od lukova iii kruznica prouzrokujc da oni dobiju novi poluprccnik. Primenite ogranicenje poluprecnika na htkove, kruznice profila i cilindricne ivice elemenata.
@1' @.;
Tangenr
Cini da dva objekta irnaju zajednicki nagib u tackj u kojoj se spajaju, ~. zajednicku tangentu. Primenite tangentno ogranicenje na linije, hive, lukove, kruznice profila i ivicc clcmenata.
I~
I.
Project Spaja teme sa linijom, tackom, lukom iIi kruznicom. Odabrano teme se prenosi na prcsek pomoculinije, luka iii kruznice. Ako je odabrana linija, teme se prenosi upravno na krajnju pomocnu kotu linije. Ako jc odabran luk iii kruzn1c3, teme se prenosi pomocll linUc izmedu oda~ brane tacke i centra Juka, cime se tcme spaja sa obirnom luka iIi kruz~ nice. Prenosenje mozete primeniti na profil sastavljen od linija, lukova, kruznica i ivica clemenata. Mogu da se koriste Osnap markeri.
@b
~.~<C)
Tl
c)~0
m. Equal length
Cini da duzine odabranih linija budu jednake. Primenite ogranicenje jednakih duzina na jinije profiJa.
J.
Join Cil11 da se poklapaju dye tacke. Automatski se primenjuje kako bi bile popunjenc praznine izmedu geornetrijskih slika na skici. Moze rllcno da se primeni za podesavanje konstrukcionih geometrijskih slika, povezivanje konstrukcione linije sa temenima na skici. Koristite avo ogranicenje kako biste spojili radnu tacku sa centrom luka iii kruinicc. Primenite ogranicenje spajanja na linije profila, lukove, kruznice i ivice elemenata. Mogu se koristiti Osnap markeri.
5-10
5~ 11
.____________':P-"0l!.g"'la"v'l'je 5 Stvarar:je skiea j rod sa nj'ima
n.
Mirror Cini da se segment skice simetricno presIikava aka ase i da zadrii ogranicenje kada dode do izmene profiJa.
Segment na koji je primenjeno ogranieenje
Prikazivanje ogranicenja
Ogranicenja na protilu mozete uvek da prikazetc, cak i rosIe njihove primene na detalju. Prikazite ogranicenja koja su dodcljena profilu da biste vidcli kako Mechanical Desktop procer0uje status ogranicenosti profila. Ako profil jos uvek nije iskoriscen za stvaranje detalja, ogranicenja maiete da prikazete taka sto tete odabrati ikonu Show Constraints na paleti alatki 2D Constraints. Aka postoji samo jedna neiskoriscena skica, Mechanical Desktop automatski prikazuje sva ogranicenja profila. Aka postoje dodatne neiskoriscene skice, Mechanical Desktop obavestava da !11ozete odabrati profil i prikazati ogranicenja. Aka je profiI vee iskoriscen za stvaranje detalja, pritiskom na desni taster ffiisa odaberite ikonu profi!a u Desktop Browsem, a zatim odaberete stavku Edit Sketch iz menija da biste prikazali profit PotOIn odaberite ikonu Show Constraints fiff na paleti alatki 2D Constraints.
~1
\\3/
)
(
'\
/
\
'\
1--+1
.. .
\
o. Fix Cini da jedna iii abe krajoje tacke segmenta linije, luka, krive iIi centra kruznice, luka iJj elipse budu postavljene na nekoj poziciji.
Brisanje ogranicenja
\
"'\L) ! r~~(i
Ogranicenja na profilu mozete uvek da obrisete, eak i kada su ona iskoris~ cena za detalj. Ogranicenja profila se brisu da bi sc izmenila pravila koja odreduju oblik. Ako ogranicenja zamenite parametarskim kotama, menjate veliCinu profila uzimajuci u obzir ostale detalje elementa. Ako skica jos nije iskoriscena za stvaranje detalja, mozete Ja zapocnete proces tako sto cete odabrati ikonu Delete Constraint ~ na paleti alatke 2D Constraints. Mechanical Desktop automatski prikazuje sva ogranicenia profila i trail da odaberete ogranicenja koja treba obrisati. ~ Ako postoji sarno jedna neiskoriscena skiea, Mechanical Desktop prikazuje sva ogranicenja profila. Ako postoji vise neiskoriscenih skica, bice zatrazeno da odaberete neku skicu kako bi ogranicenja bila prikazana. Ako je skica vee koriscena za stvaranje detalja, pritiskom na desni taster mBa motete odabrati ikonu profila u Desktop Browseru, a zatim odabrati ikonu Edit Sketch kako biste prikazali profil. Zatim odaberite ikonu Delete Constraint ~ na paleti alatki 2D Constraint i odaberite ogranicenje koje treba obrisati.
Irjl L_~
I
I
Ogranicavanje profila
Ogranicenja mozete da dodate profilu tako sto cete odabrati zeljeno ogranicenje na paleti alatki 2D Constraints. Zatim mozete da odaberete objekat iii objelcte na koje zelite da primenite ogranicenje a profil ce automatski biti a.zuriran kako bi prikazao ogranicenje.
5-12
5-13
Osnov~"i:.:.k"ucs",-
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Poglavlje 5 Stvaranje skica i rad sa njima
Komanda AMADDCON
Metodl za pristup komandi AMADDCON SU:
'XlEZBANJE"5.'" 'SA"GEOMETRIJSKIM OGRANiCENJIMA NA SKICAMA RAp '" - " ' ~,~

U ovorn vezbanju cete dodati geometrijska ogranicenja za sest postojeCih profila. U nekim slucajevima mozete znacajno da smanjite broj parnmetarskih kota koje su potrebne da bi se potpuno ograniCio profil. U sledecim vezbanjima identifikatori eiemenata skice i skracenice ogranicenja su ilustrovani na drugim mestima, a ne tamo gde bi trebalo, prema ono~ me kao izgleda na grafickom ekranu. Da bi sve bilo jasnije, na nekim ilustracijmna su prikazivana sarno ona ogranicenja koje treba da dodatc iIi da obrisetc.
Kontekstni meni, meni Desktop i paleta alatki
Dodavanje vertikalnog ogranicenja na Profile1

a-,PMTl_l
f-'~[JBl
1. Otvorite datotcku pc ex05-I.dwg. Crtez se otvara prikazujuci prvi prom koji treba da se ograniCi.
w
Slika
5~1
Profile1 sa pocetnim ogranicenjima
2. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Show Constraints Odaberite profil. Upisite A kako bi bila prikazana 2D ogranicenja profila.
3, Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Vertical' Odaberite objekte 1 j 3 na skici. SkicH hi trehalo da izgleda kao na sledecoj slici.
r~~ I ''->">,\::-'] , I~,I.,-- 1-~---m--"'1 CD .2)!O._ ~
H
;r.
1~
___--tL__ .~
@
Q.
S/ika 5-2
Profifo1 sa vertikafnfm ogranicenjima
5"14
5"15
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kars"!
Poglavlje 5 Stvaranje skica i ~.d sa njima
Dodavanje tangentnih ogranicenja na Profile2

f-WOProfile2
1. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Pan Realtime &::t.

Pomerite skicu ulevo kako bi centar prikaza bio na Profile2.
Stika 5-5
Profife2 sa spojenim ogranicenjem
Stika 5-3
Profife2 sa pocetn;m ogranitenjima
4. Na paleti alatki 2D Constraints, otvorite ikonu Power Dimensioning, a zatim otvorite ikonu New Dimension Dodajte kotu konstrukcionoj kruznici, kao 5tO je prikazano na prethodnoj slici. Pritisnite taster ESC kako biste zavrsili komandu.
2. Na palcti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Tangent:.o. Na skici,

odaberite objcktc 4 iI, 4 i 0, a zatim 4 i 2. Skica treba da izgleda kao na sledccoj slici.
f-~nproflfe3
Dodavanje ogranicenja X value i Y value na Profile3

1. Na paleti alatki Desktop View, odaberite ikonu Pan Realtime ~. Pomerite skicu ulevo kako bi centar prikaza bio na detalju Profile3.
Slika 5-4
Profile2 sa tangentnim ogranicenjima Slika 5-6 Profile3 sa pocetnfm ogranicenjima
3. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Project I~. Koristite opciju pomeranja objekta u centar kako biste odabrali konstrukcionu kruznicu, a zatim odaberite konstrukcionu liniju.
2. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Y Value i~. Prvo odaberite objekat 5, a zatim gornji kraj objekta 1 na skici. Skica treba da izgleda kao na sledecoj slici.
516
5-17
~_~~~~~~~__~~~~~~~_.Poglavlje ~
Sfvaranje skic8 i rad sa njim~
Dodavanje ogranicenja poluprecnika na Profile4

~\~DProfile4
1.
Na paleti alatki Desktop View, odabcrite ikonu Pan Realtime t.~. Pomcrite skicu ulcyo kako bi centar prikaza bio na Profile4.
SItka
5~7
Profile3 sa primenjenim ograni(;enjem Y Value Stika 5-10 Profife4 S8 pocetnim ogranicenjima
3. Na paleti aJatki 2D Constraints, odaberite ikonu Horizontal +:. Odaberite objekat 1 n3 sldci. Skic3 trebn da izgleda bo n3 sledecoj slie!.
2. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu New Dimension Odaberite objekat 3 na skicl j upisitc 4 za vrednost kote. Skica treba da
izgleda kao na sledecoj s!ici.
Slfka 5-8
Profile3 sa horizontafnim ogranicenjem
Slika 5-11
Nova kota poluprecnika za Profile4
4. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu X Value 3x:. PrYo odaberite objekat 3, a zatim objekat 8 na skici. Skica treba da izgleda kao na sledecoj slici.
X8 T7.
3. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Radius O. Odaberite na skid objekte 4 i 3, a zatim objektc 5 i 3. Skica treba da izgleda kao na slcdecoj slici.
flJ5\
; 10 01>
YSrtB
>~Q)
c7 h
1
~
'- YH i
@j>
. C9"
!
'-\,.f(5~
X3
Stika 5-12
Profife4 sa ograni6enjem pofuprecnika
Slika 5-9
Profile3 sa primenjenim X Value ogranicenjem

5-19
5-18
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
r:!0glavlje 5
StvaTanJ:e skica i Tad sa njima
Dodavanje kolinearnih ogranicenja na Profile5

kltOProfil" 1. Na paleti alatki Desktop View, odaberite ikonu Pan Realtime t":. Pomerite skicu ulevo kako bi ccntar prikaza bio na ProfileS.
5. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Para\1el Ji}::. Odabcrite

objekat 2 a zatim objekat 4. Skica treba da izgleda kao na sledecoj slici. Objekat 1 postaje duzi kada se doda pamlelno ogran1cenje.
Slika 5-16 Stika 5-13 Profile5 sa pocetnim ogranicenjima
Prof/fe5 sa paralelnim ogranicenjem
6. Na paleti alatki Standard, dva puta odaberite Undo da biste ponistili

ugaonu kotti. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikol1u Parallel M. Odaberite objekat 2, a zatim objekat 4.
2. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Collinear Db. Odabcrite

objekat 5 na skici, a zatim objekat 1. Skica bi treba da izgJeda kao na sledecoj slici.
7. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Fixed 6. Kada bude aktivirana krajnja tacka os nap, odaberite gomje kr2.jnje tacke objekata 2 i 4.
8. Ponovitt:: korak 4, zatim uporcditc raz!iku izmec1u profi!a na slikama

5-16 i 5-17. Mozete da koristite fiksno ogranicenje kako bi krajnje tacke objekata postale stalne na profilu.
Slika 5-14
Profile5 sa kolineamim ogranicenjem
3. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Delete Constraint ~'. Odaberite profile5, Odaberite vertikalna ograniCenja na objektima 4 i 2.
4. Na paleti aJatki 2D Constraints, odaberite ikonu New Dimension j{'-. Postavite ugaonu kotu kao sto je prikazano, i odaberite objekte 3 i 4.
Slika 5-17 Profile5 sa fiksnim i parafelnim ogranicenjima
Dodavanje ogranicenja jednake duzine na Profile6

Slika 5~15
(7)
Profile5 sa obrisanim ogranicenjima i dodatom kotom
L~OProfil"'6 1. Na paleti alatki Desktop Vicw, odaberite ikonu Pan Realtime ~:. Pomerite skicu ulevo kako bi centar prikaza bio na Profile6.
5-21
I
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs."-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _._ _ __ Pog/avlje 5 Stvaranje skica i rad sa njima
Stika 5-20 SItka 5~ 18 Profile6 sa po(;etnim ograni(;enjima
Profile 7 sa po6etnim ograni6enjima
2. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Equal Length 14. Odaberite objekte I i 0, zatim objekte 3 i O. Skica treba da izgleda kao na sledecoj slid.
2. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Mirror ~ct Odabcrite ost! 0 konstrukcione linije, a zatim objekte 2 i 1. Potom odaberite objekte 3 i 6 pa objekte 7 i 5. Skica treba da izgleda kao na sledecoj slid.
Slika 5-21
Profile? sa sime(ricno presfikanim ogranicenjima
3. Uredite skicu pomocil cvorova. lzmene na bilo kom segmentu linije jJi
Stika 5-19 Profile6 sa ogranicenjima jednake dutine
luka menjaju segment na drugoj strani ose. Skica treba da izgleda kao na slcdccoj slici.
Dodavanje simetricno preslikanih ogranicenja za Profile7

1. Na palcti alatki Desktop View, odaberite ikonu Pan Realtime 't. Pomcrite skicH ulevo kako bi centnr prikaza bio na Profile7.
Slika 5-22
Profile 7 sa urerJivanjem pomocu evorova
~.--.---
5-22
Poglavfje 5 Stvaranj~. skica i radJ!!! njima
4. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Show Constraints Odaberite profile? Upisite A kako bi bila prikazana sva 2D ogranicenja profila. Obratite paznju da nema fiksnih ogranicenja na donjoj horizon~
Kotiranje profila
Kada se profilu dodaju parametarske kote, tada se primenjuju ograniccnja koja kontrolisu velicinu i mesto objekata u profilu. Izmene napravljene u vrednostima kote se automatski odrazavaju na profil. Kada profil postane detaU. kate primenjene na profil kontrolisu oblik detalja.
taJuoj Iiniji.
5. Na paleti alatki 2D Constraints, odabcrite ikonu Fixed Dodajte fiksna ogranicenja za oba kraja doqje horizontalne linije. Pokusajte uredivanje pomocu cvorova. Profil ne moze horizontalno da se izmeni, s obzirom da su oba kraja fiksirana.
a.
Dodavanje koncentricnih ogranicenja na Profile8
Y Value
1. Na paleti alatki Desktop View, odaberite ikonu Pan Realtime ~;. Pomerite skicu ulevo kako bi centar prikaza bio na Profile8.
A
Profil sa para~ melarskim kolama.
/,~~\ /",~ 1\ g\
,,-'0
G-Cli, ,
'W~O ",
[I=u&"
Izmenjena veliCina profila nastafa izmenom njegovih kota,
@'\
Tl2 Til
Slika 5-23
Profile8 sa pocetnim ogranicenjima
2. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Concentric :@ji.. Odaberite objekte 0 i 10. Unutrasnja kruniea se pomera u centar luka.
3. Na paleti alatki 2 D Constraints, odaberite ikonu Y Value ~. Odaberite objekte 2 i 4 koji su pored vrha hive. Skica bi trebalo da izgleda kan na sledecoj slici.
Kako biste napravili parametarske kote, odaberite ikonu Power Dimensioning ~~ iii ikonu New Dimension oa paleti alatki 2D Constraints, iIi ikonu Automatic Dimensioning ~U na paleti alatki Mechanical Main. Svaka koruanda za kotiranje irna svoj metod za odabiranje objekata ili tacaka u profilu koje zelite da kotirate i nacin na koji se kota postavlja. Svaki metod ima svoj speeificnu tezinu za kotiranje, a U ovom pogJavlju ce u vezbanjima biti prikazani svi mctodi.
Slika 524
Profile8 sa koncentricnim i Y Value ogranicenjima
Kraj vebanja
5-24
---------~.
5~25
Autodesk Mechanical Desktop 6 OsnovnL~urs
Poglavlje 5
Stvaranje skica i red
sa
njima
Mecbanical Desktop odredllje vrstll kote koju treba nacrtati 1I zavisnosti od

izabranog objekta i mesta na kome se kota nalazi. Na primer, ako odaberetc ivieu neke kruznice, Mechanical Desktop ce kotirati precnik. Ako odabcrete dve kruznicc, Mechanical Desktop ce primeniti linearno kotiranje.
Komande AMPOWERDIM, AMPARDIM i AMAUTODIM

AMPOWERD1M, AMPARD!M i AMAUTOD!M pruzaju opcije na komandnoj liniji koje profilima dodaju paramcwrske kote.
Mctodi za pristup komandama AMPOWERD1M, AMPARDIM i AMAUTQDlM su:
Kada dodeiite vrednosti parametarskim kotama, mozete da upisete brojeve, imena parametara kota koja se odnose na ostale kote iii imena promenljivih projckta. Prornenljive projekta se koriste za definisanje jednacina.
BepC;'lt Power Dimensionin9

P2'1 ?;oom
3D OJh~
E~'l
---"--'-.-.-.-.~--.....;,-
"
, '__
-- .... ",,- - Skelch'ld.E:atuies
_ ' EdilDimemion
~-
ZD Sketching
.i!ketchS~!vm;;l
Parametarske kate
:1
e"i')er Dtmen~iOl1ing
N~w Qifo1en~iN1
~ '....:_=-c__ _ "C'-~-,.~ .
o;me-tdo/l~A~ Paii,l~,ers
D;merdQntA~ .t!umbets
~-'--,--.'-~--"
koriste brojeve,
1::dit f eelwe
DimemiomAc Egvaliotl1l
parametre i pro~
menljive projekta
Sk,.,lched 1. Work[e-ilituet
PJ~ced Fe~l(II(>~
t!,'Jtomalic Dimension",.
Po~efEdi!.
.OPl-' f e-illure
BilOlder:f~')l\.ff{)
.Qel~te Fe;'ll,l!e
Edjt'Fe<\!Ult'l,s
fd<tpimensioro
Dim"'ili:ion~At p'iIJ-ilmel",lO
Dirr.entfumA~!ilun~..-I~
Dim~n\bl1~As [;Qu<lljOn~
Qp(Jatti'Pilli.
P~I\Yliib-ility.,:
~~J:OpHolls::.~
Kaela kotirate profile koji sc sastoje od krivih linija, kotirate ih uz tacke uklapanja krive koje s1.1 privremeno prikazanc isprekidanim Iinijama.
Promena nacina prikazivanja promenljive kota

Svaka kota koju crtate u Mechanical Desktopu ima jedinstveno ime paramelClrske kate (cng!. dimension parameter) kao i vrednost. Mo7.ete da prikazctc ime parametra za sV<lku kohl II profilu, kao i njegovu vrednost, kada odaberctc ikonu Design Variables !B na paleti alatki 2D Constraints. OpcUe nacina prikazivanjn na potpaleti Design Variables su:
Na sledeCim stranicama cete nauciti kako da dodate i izmenite parametarske

kote j kako da napravite adnose izmcGu jednc iii vise kota nckog elemcnta.
5-27
Aulodesk
~echanical
a.
iliJ,s
Prikazivanje pomocu jednaCina

dO~2S
b.
8:.0. Prikazivanje pomoeu brojeva
c.
'02 Prikazivanje pornocu promenljivih

~---j
Opcije parametarskog kotiranja

Raspolozivi tipovi kotiranja su:
r~~~-1
~_._-----.J
a. Horizontalno, vertikalno, poravnato, paralelno kotiranje

b. Kotiranje ugla
Primena kota na profile

Da biste primenili kote na profile, pocnite tako sto cete odabrati alatku Add Dimension na paleti alatki 2D Constraints. Zatim odaberite objekat iii objekte na koje zelite da primcnite kotu. Kada odaberete tacku na koju zelite da postavite kotu, upisite noyu vrednast kate, koja maze biti broj, ime parametra kotiranja ili ime promenljive projekta.
c.
Kotiranje poluprecnika i precnika Kotiranje ordinata
d.
Opcije komandne Iinije za komandu AMPARDIM su:

u.
,)'e1ect first object

Mozete misem da odaberete neki objekat, zatim da odaberete mesta za kotnu liniju. Osnap markeri nisu neaphodni, zato stQ ova komanda bira sarno krajnje tacke i centre.
L..dO--Length
1-I
%!
0'
:0:
Ii:
r---"-----I!-T L ___L.l
Aka na zahtev za unoS odgovorite pritiskom na desni taster misa, mozete da upisete novu vrednost kote i odaberete ikonu Equation Assistant. Mozete da odaberete broj, ime parametra iii promenljivu projekta U okviru za dijalog Equation Assistant.
1_ :"~_.o
-l
5-29
5-28
Autodesk Mechanical Deskt"o"p"6c.:;:0:os"n"o-"vn""-'k"u-cr,,,s_____________________
Poglavfje 5
b. Select second object or place dimension

Mozete da odaberete dva posebna objekta i srnestite kotu izmedu njih. Ako odaberete mesto blizu sredisne tacke izmedu dYe linije, nastace ugaona kota.
d11=150
Primena naprednog kotiranja na profile

Da biste primenili napredno kotiranje na profile, prvo oJaberite alatku Power Dimensioning ~1 sa palete alatki 2D Constraints. Pritisnite taster ENTER kako bistc odabrali objekat iIi koristite markere osnap cia biste odahrali tacke na objeklima na koje zelite da primenite kote. Zatim odaberite tacku kako biste postavili kotl! i upisite novu vrcdnost kote U okvir 7.<1 dijalog. Vrednost maze biti broj, ime parametra kate ili ime promcnljivc projekta.
Opcije naprednog kotiranja

Raspolozivi tipoyi kotiranja su:
<l.
Horizontalno, vertikalno, poravnato, rotirano kotiranje Kotiranje ugJova KOliranje poluprccnika i precnika Tolerancije Uklapanje
b.
c. d.
e.
Mozete takode da pritiskom na desni taster misa odaberete polje Expression i i7. padajuceg menij[l odabcretc stavku Equation Assistant. Odabcritc broj, im:e parametra ili prornenljivu projckta jz okvira za dijalog Equation Assistant. 1z ovog okvira za dijalog se rnogu podes!ti i tolerancije i uklapanje kota.
Opcije na komandnoj liniji za komandu ArvWOWERDlM su:
a. First extension line origin or [Angu!arlOptionsIBaselineIChainIUpdate} <Select>: Mozete da pritisnete taster ENTER a zatim da jednim pritiskom miscm odabcrcte objekat. Zatim odabcrite mesto za kotnu jiniju, iIi upotrebite marker osnap da biste odabrali tacku na objektu od koje pocinje prva pomocna kotna linija, ili upisite AnguJar, Options, Baseline, Chain iIi Update da biste koristili jedi'm od ovih tipova kotiranja, kako biste podesili opcije iii kako bisle az.urira!i koHL
5-31
5-30
Autodesk MechanIcal Desktop 6 Osnovni kurs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'~oglavlje 5
b. Second extension origin:
Odaberite drugu tacku pomocu markera osnap.

c.
dijalog kao broj, ime parametarske kate iIi ime promenljive projekta. Upisite novu vrednost za svaku konl i nastavite SYC dok ne budu upisane sve vrednosti za kote u tom smenl.
Place dimension line [Oprions/Pickobjj.
Odaberite mesta na kame tekst kote treba da bude smestcn u prikazu, iii upisite 0 iii P kako biste podesili opcije iIi odabrali neki objekat
rl.r~-'-)
~.-,I---'/
Primena automatskog kotiranja na profile

Za primenu automatskog kotiranja na profil, prvo adaberite alatku Auto~ matic Dimensioning ift sa palete alatki Desktop Annotation. U okyiru za dijalog Automatic Dimensioning, otvorite karticu Parallel, Ordinate iIi Shaft/Symmetric, a zatim iz padajuce liste odaberite tip kotiranja.
Ponovite iste korake kako biste smestili sve kote u drugom smeru. Pritisnite taster ENTER da biste zavrsili komandu. Kad god je prikazan okvir za dijalog Power Dimensioning, mozete da upisete drugu vrednost za kotu u polje Expression, iIi pak pritiskom na desni taster lTIisa moz.ete da odaberete stavku Equation Assistant iz menija. Mozete da odaberete broj, ime pararnetra iii promenljivtl projekta iz okvira za dijalog Equation Assistant za tu vrednDst, a zatim da pritisnete dugme OK kako biste zatvorili oba okvira za dijalog i prihvatili upisane vrednosti.
Zatim, odaberite opciju Both Axes. Ako profil nije odgovarajuee velicine i treba mu promeniti veJiCinu pomoeu parametarskih kota, takode odaberite opciju Display Power Dimensioning Dialog. Kada zavrsite, pritisnite dugme OK kako biste zatvoriIi okvir za dijalog. Da biste prirnenili pryi skup kota, odaberite sve objekte u profilu i pritisnite taster ENTER. Odaberite tacku za pocetak prve pomocne kotne linije pomocu markera osnap. Sada mozete horizontalno iIi vertikalno da pomerite kursor da biste u tom smem smestili sve kote. Odaberite tacku na kojoj treba da bude srnestena prva kota. Ako ste odabrali opciju jz okvira za dijalog Display Power Dimensioning, ana ce sada biti prikazana. Novu vrednost kote mozete da upiSete U okvir za
5-32
5-33
Poglavlje 5
Opcije automatskog kotiranja

R<lspolozivi tipovi kotiranja
Sl1:
b. Odaberite alatku Change Dimension 'it!; na paJeti a1atki 2D Constraints. Odaberiie kotu koju zelite da izmenite, a zatl111 uplsite novu vrednost, ime parametra kote iii imc pro111enljivc projekta.
a.
b. c.
P<lralelno
Stvaranje promenljivih projekta

Kotiranje ordinala Prenosenje kota)simetricno kotiranje Pomoclt parametara kota i promenljivih projekla, na profile mozetc da primenite pravila koja ce odredivati njihov oblik i velicinu. Mozete da omogllcite da se promene kota automatski odraze na ceo profil, iii na ceo element.
Da biste napravili promenljive projekta, prvo odaberite ikonu Design Variables B na paleti alatki 2D Constraints. U okviru za dijalog Design Variables, pritisnite dugme New da biste napraviJi novu promenijivu projekta.
Kada otvorite jcdnu ad kartica Dimension U okviru za dijalog i odaberetc tlP kate, opcije komandne linije z.a komandu r\MAUTODllvl CC biti:
a. Select
b.
o~jects
Odaberite sve objekte u profilu, a zatim pritisnite taster ENTER. First extension line origin Pomocu markera osnap, odaberite tacku u profilu za prvu pOl11ocnu kotnu liniju.
c.
Place dimension line [Opfions/PickobJJ Postavite tacku za prvu kotnu liniju iIi upisite 0 iIi P kao drugc lllogucnosti.
d, First extension linc origin Pomocll markera asnap, odaberite tacku u profilu za prvu pomocnu
kotnu linij1.1
liZ
05tale ose.
c. Place dimension line [Options/Picko~l1 Postavite tacku za prvu kotnu iiniju iIi upisite 0 iIi P kao drugc mogucnostj. Pritisnite taster ENTER kako biste zavrsili komandu.
Menjanje kota
Postoje dva metoda koji mogu da se koriste za menjanje vrednosti paramelarskih kota:
a.
Kada je prikazan okvir za dijalog New Part Variable, upisite ime nove promenljive u polje Name. U polje Equation upisite jednaCinu kojll Mechanical Desktop koristi za izracunavanje nove vrednosti kote. lednacina ruoie biti konstanta, imc paramctra kote, druga promcnljiva projekta kao i niz razlicilih matematickih funkcija. U polje Comments lTIozete da upisete kOlTIcntar koji objasnjava ili opisuje promenljivu. Kada zavrsite, pritisnite dugme OK da biste sacuvali novu promenljiv1.1 projekta, a zatim ponovo pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dija!og Design Variables. Upisanu promenljivll projekta mozete da koristite za definisanje bilo koje parametarske kote. Promenljivama projekta mozete pristupiti ako pritiskom na desni taster misa odaberete polje Zf1 uredivanje pa odaberete stavku Equation Assistant, a zatim odaberete promenljivu projekta kao vrednost kote. Vratite se U okvir za dijalog Design Variables, ako ielite da uredujete promen!jive kota. Pomocll interaktivnih referentnih alatki mozete da potTazite Iistu matcmntickih Cunkcija kojc podrzuvaju jednaCine promenijive projekta .
..-~-.--------~
Odabcrite tckst kote koju zelite da izmenite pritiskajuci dva puta misem, iIi odaberite alath1 Power Edit ,g:, na paleti a1atki 2D Constraints i odaberite kot1.1. Kada se otvori okvir za dijalog Power Dimensioning, izmenite vrednost, ime parametra kote iii irue promenljive projekta. Takode moiete da pritiskom na desni taster misa odaberete novlI vrednost iz okvira za dijalog Equation Assistant.
5-34
5-35
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _--'P::'o"g!Cla"-v~lj!"'e'~5"_"S"I"'va"r~mje skied i red ..sa njima
Napomena: Stvaranje promenljivih projekta i rad sa njima detaljno je objasnjeno Il pog/avlju 11, "Kontrolisanje elemenata POIflOCIl pl'omenljivih projekta".
Prelerano definisani profili
Status odredenosti skice

Svaki put kada profilu dodate geometrUska ogranicenja i kote, Mechanical Desktop procenjuje status odredenosti (definisanosti) profila. On tokom rada izvestava 0 statusu definisanosti, tako da uvek znate koliko je ogranice~ nja iIi kota potrebno da bi se zavrSio profil.
Ovi profili bi imali kote iIi ograniCenja koja se medusobno sukobljavaju, pod lIslovom da ih jc rnoguce praviti u Mechanical Desktopu. Videcete da Mechanical Desktop odbija da doda pararnetarsku kotu iii geometrijsko ogranicenje, sa upozorcnjem da bi dodavanje ogranicenja znaCilo preteranu odredenost (preteranu definisanost) skice.
t,
Kljucni termini za odredenost skica

Preterano definisani profit
Nedefinisani proflli
Ovi profili nemaju dovoljno gcometrijskih ogranicenja iIi parametarskih kota da bi Mechanical Desktop precizno mogao da ulvrdi kako oblik treba da se promeni kao posledica promenc vrednosti kota. Ako ekstrudiratc, obrcete iii zakrivljujete nedefinisan profil, on bi prilikom izmena mogao da sc ponasa neprcdvidivo.
Potpuno definisan profit
Ovi profili imaju sasvirn dovoljno kot<l i ogranicenja koji omogucavaju da Mechanical Desktop utvrdi kako bi oblik
trcbalo da se menja usled izmene vrednosti keta,
Potpuno definisan proff!

Nedefinisani profil
Potpuno definis8ni profit
Napomena: POflekad Mechanical Desktop izveStava (Ia n moze da doda kotu iii ogranicenje, zato sto hi nastao preterano definisan profit, iako niste primenili sukobljeno ogranicenje. Ako se to dogodi, kola iii ograllicenje koje primenjujete mogll hiti sukohljeni sa primenjenim ogranicenjem, a to je jedno od ogranicenja koje Mechanical Desktop automatski primenjllje na skicu kado olla postane profit. Ako obrisete ogranicenje koje dovodi do sukobljenosti, moc; cete da dodate dodatno ogranicenje iii
kOlu.
5-36
5-37
Autodes.k Mechanical Desktop 6
Osno~ni
kllrs ._ _ _ _ _._ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Poglavlje 5
Sfvaranje skica j rad sa njima
Uredivanje koriscenih iii neiskoriscenih skica

U Mechanical Desktopu 6 mOlete da uredite skicu bez obzira da Ii je koriscena II detaljll iIi nije.
Prvobitni profit Novododati objekfi
Ponovno resavanje skica

Dok dodajcte kote i ognmicenja, Mechanical Desktop izvdtava 0 statusu odredenosti, a to je broj kota iii ogranicenja koja su potrebna da se potPUllO definiSe ski ca. Mcdutim, uvek mozete da ponOVD procenite skicH kako bisk proverili njen status odredenosti, tako $10 cete odabrati alatku Re-Solve Sketch na paleti alatki 2D Constraints.
Uredivanje neiskoriscenih skica

Sa neiskoriscene skice mozctc da brisete objekte sve dok ne astane jedan objekat. Ako obrisele posJednji objekat, bite prikazano upozorenje da ce brisanjem objekta biti ponislena skiea. Oa biste izmenili oblik neke neiskoriscenc skice, poe-nite ad alatki na pa!eti 31atki 2D Sketching kako biste izbrisaJi, dadali ili izmenili ohjckte u profilu.
rn:
Resena nedefinisana skfca za koju su potrebne 3 kate iii ogranicenja
U ovorn primeru, ncki objekti Sll dodati, neki su ohrisani a ncki su izmenjeni. Kada se dodaju novi objektL morate umetnuti nove objckte u skicu. Mechanical Desktop zatim reSav" skicil.
Razresena potpuno definisana skica
Da bistc umetnuli nove objekte, odaberite ikonu Append to Sketch m! na paleti alatki 2D Constraints. Objekti sa prvobitne skice postaju istaknuti, tako da !1lozete cia ill r<:lzlikujete od I10vih objekata.
Umetanje geometrijskih slika u skicu

Nacrtani profil mozete da izmenite toliko da kasnija promena njegovih dimenzija i ogranicenja necc rczultirati zeljenim oblikom. U Mechanical Desktopu mozete da brisete i dodajctc objckte prvabitnoj skici. Odaberite ikonu Append to Sketch ~ na paleti alatld 2D Constraints i odabcrite dodate objcktc. Pritisnite taster ENTER da bisle zavrsili komandu.
Da biste umetnuli nove objckte, odaberitc ib, a zatim pritisnite taster ENTER. Mechanical Desktop panova procenjuje skicu i izvestava 0 broju ogranicenja
5-38
5-39
Poglavije 5
~fvaranje skica! rad sa njima
koja su potrebna da bi se potpuno definisala skica. Zatim mozete da koristite paletu alatki 2D Constraints kako biste dodali dodatna ogranicenja i kote kako bi skica bila potpuno definisana.
Koriscenje konstrukcionih geometrijskih slika

Konstrukciona geometrjjska slikaje svaka linija, 1uk iIi kruznica koja sacinjava profil koji ima drugaCiji tip linija od onog tipa linija koji je upotrebljen u geometrijskim slikama skice. Mechanical Desktop ima poseban sl~j pod nazivom AM CL koji koristi podrazumevani tip linije amconstr i crvenu boju. Mozete da ~daberete ikonu Construction Line ~ iIi Circle na paleti alatkj 2D Sketching kako biste napravili konstrukcionu geometrijsku sliku.
Koriscenje konstrukcionih gcometrijskih slika je mocna tehnika za odfedivanje odnosa izmedu elemenata, koja moze da smanji broj ograniCenja i kota koje su potrebne na skici a da istovremeno pruzi mnostvo nacina za kontrolisanje objekata skice. Konstrukcione geomctrijske slike su podesne za skice koje su simetricne iIi imaju geometrijskl..l konzistentnost, kao sto su skice koje imaju geometrijskc slike koji leie na poluprecniku, pravoj liniji, iIi one koje leze pod istim uglom sa drugim geometrijskirn sJikama.
Kada konverttljete skicu u profil, komponenta 2D Constraint automatski ukljucuje konstrukcionu geometrijsku sliku i resava skieu. Kao sto to radite kod geometrijskih slika profila, i ovde mozete da primenite kate i ogranicenja da biste fino podesili oblik i veliCinu skicc.
Stvaranje konstrukcionih geometrijskih slika

Konstrukcione geometrijske slike mozete da koristite u skici da biste definisali skicu. Da biste dodali konstrukcione geometrijske slike, odabcrite ikonu Construction Line ~ na palet! alatki 20 Sketching. Smestite konstmkcione geometrijske slike na stratesko mesto u skici, taka da ove slike mogu da se koriste za kontrolisanje objekata iz skice.
5-40
-----------5-4-1
Autodesk Mechanicc:.'..pesktop 6
o.:.rl9,.vni kurs,_~~_.~~~~~~~~~~_
MeZBANJE -
Pogfavlje 5
Stv8r8nje skie8 i rad S8 njima
Savet; za dodavanje kota i ogranicenja

a. Skicirajte detalje u vclicini kojaje bllska njihovoj konacnoj vclicini. Veta prilagodavanja protila ponekad prouzrokuju da serna ogranicellja dovede do torzije iIi izoblic;enja objekata profil;).
52, .RAD SA F'ARAMETARSKIM KOTAMA NA SKICAMA., ;;,',' ' ,

U OV0111 veibanju cete postojecu skicu pretvoriti u profil i dodati parametarske kote i ograniccnja. Moiete da koristite razlicite tehnike kotiranja i naucite kako da kontroliscte oblik i velicinu profila.
b. Potrazjte mogucnosti za korisccnje konstrukcionih geo!11etr~jskih sItka. Koristite konstrukcione geometrijske slike kako biste smanjili broj kota j jednacina potrebnih za kontrolisanje detalja.
c. Koristite konstrukcionc linijc kao i ogranicenja projekta i spoja kako biste spojili geometrijske slike profila sa konstrukcionim geomctrijskim slikama.Na primer, koristite konstrukcionu liniju kao simetralu ugla. Tada ce izmene ugla proizvesti simetricne izmene n3 linijama koje cine tnj ugao oko konstrukcione linije.
d. Nastojte na konzistentnosti geometrijskih slika, kao sto su koncentricne kruznice, kruznice koji uvek imaju iSle X iii Y vrcdnosti i linlje koje uvek treba da ostanu upravne jedne na druge. Ako definisete profile sledeci ovakvu konzistentnost, ondaje lakse kotirati i kontroJisati detalje.
e.
Prvo kotirajte i definisite unutrasnje detalje profila. Ako definisete slozeni profil i primcnite globalno kotiranje pre nego sto kotirate unutrasnji dctalj profila, profil nece biti postavUen na ocekivani nacin. Ako zelite da se skica azurira n<1 odredeni nacin, pocnite sa definisanjem u podrucju unutra{njih detalja.
Stika 5-25
Zavrseno vezbanje
Konvertovanje skica u profile

1. Otvorite datoteku pc-ex05-2. d\Vg.
tAka ste pretvorili skicu II profil, a on jc bio nepravilno prilagoden, mozete ponekad da koristite cvorove da biste uredi!i skicu i rcdcfinisali profil.
g. Kada Mechanical Desktop izvesti 0 prcteranoj definisanosti (odrec1enosti) skice, to se moze dogoditi zato sto je primenjeno neko ogranice~ nje koje je dovelo do sukobljenosti. Prvo obrisite sukobljeno ogrrrnicenje, a zatim primenite vase kote iii ogranicenje.
h. Mozete da primenite kote, a zatim da ponovo reSite skicu kako biste odreclili objekte za koje su potrebna dodatna ogranicenja i kote.
Stika
5~26
Po6etna skica
2. Na pale!'i a18tki Part Modeling, odabcrite ikonu Launches 20 Sketch Taolbar 01. Na paleti alntki 2D Sketching odaberitc ikonu Construction Line Nacrtajte konstrukcionu liniju kroz skiCH, kao sto je prikazano.
Poglavlje 5
Stvaranje skJca i rae! sa njima
2. Na paleti alatki 2D Constraints, otvorite ikonu Power Dimensioning ~ i odaberite ikonu New Dimension Odaberite gomju horizontalnu Iiniju, a zatim odaberite tacku na kojoj cete locirati kotu, kao sto je prikazano na sledecoj slici. Vrednost kote je prikazana na komandnoj liniji, upisite vrednost 60 i pritisnite taster ENTER da bi vrednost bila prihvacena. Obratite paznju daje: a.
Stika 5-27 Konstrukciona linija
Sada prikazana jednacina (dO je prva kata predstavljena jednacinom njena vrednostje 60)
3. Na paleti alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Sketch \1!"Q. Odaberite sye

objekte, ukljl1cujl1ci konstrukcionu liniju, a zatim pritisnite taster Enter. 4. Na paleh alatki 2D Sketching, odaberite ikonu ,Launches 2D Constraints Taolbar W! zatim odaberite ikonu Horizontal :+: i dodajte horizontalno ogranicenj~ objektu 8 na skici. Odaberite ikonu Tangent:.o i dodajte tangentno ograniccnje objektima 4 i 6 na skici, kao 5to je prikazano na sledecoj slici.
b. Neke Iinije su pune, a neke su sakrivene. Pune linije ukazuju na definisane geometrijske slike profila, a skrivene linije ukazuju na ncdefinisane geometrijske slikc. c. Komandna linija izvestava da je za skicu potrebno 10 kota, iti ogranicenja, da bi profil bio 1I potpunosti odreden (definisan). Protil trcba da izgleda kao na sledc60j slici.
!/
'-/
Slika 5-28
2D ogranicenja dodata profifu.
Stika 5-29
Prva parametarska kota
Dodavanje parametarskih kota

Kate se dadaju da bi profil bio potpuno definisano. Pocnite od izmene nacina prikazivanja kota, tako da mogu da se vide imena parametara i jednaCine a ne sarno brojevi.
3. Nastavite sa komandom za kotiranje. Odaberite dYe tacke prikazane na slede60j slici. Smestite kotu, a zatim pritiskom na dcsni taster misa odaberite pozadinu crteza i odaberite stavku Equation Assistant. Upi5ite jednacinu dOll tako sto cete dva puta uzastopno pritisnuti misem na dO, a zatim upisati 12 preko tastature. Pritisnite dugme OK, a zatim pritisnite taster ENTER. Ova kota je upola kraca od kote dO.
1. Otvorite ikonll Design Variables !B na paleti alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Display as Equations 'dis, a zatim umanjite prikaz kako biste irnali mesta da srnestite kote.
5-45
5-44
Autod~sk
Mechanical
De.~s::.kl,"o",p"6,-"O,,sc:n~o,-vnc:Ic:k"u"-rs"-______________~. ___ _
Poglavlje 5
Slvaranje skiea i rad sa njima
sledecoj slici i smestite horizontalnu kotu ispod profila. Za vrednost kote, pritiskom na desni taster misa odaberitc pozadinu crteza i odaberite stavku Equation Assistant. Kada se prikaze okvir za dijalog, otvorite karticu Global Variables. Pritiskajuci dva puta rnisem, odaberite irne promenljive projekta, Length, a zatim pritisnite taster OK.
Slika
5~30
JednaCina na parametarskoj koti

--~.---~-
..
Napomena: sa 2.
Ova je(/naCina se odnosi na tiuZinll prve "ole, podeUeno
Koriscenje globalnih promenljivih projekta u kotama

Za sledecu kotu cetc koristiti postojecu globalnu promenljivu projekta umesto vrednosti kote. Ako zelitc vise informacija a globalnim promenIjivim projekta, procitajte poglaYlje 11, .,Kontrolisanje elemenata pomOCH promenljivih projckta".
Stika 5-32
Promenljiva projekta kao vrednost kote
3, Odaberite dye tackc prikazane na sledecoj slici kako biste dodalijos jednu horizolltalnu kotH. Upisite jednaCinu d2/2, pomocll Equation Assistanta.
Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Design Variables B. Otvorite karticu Global .G!pbaf U okviru za dijalog Design Variabies. Postoje dye promenljiYe projekta, Length i Width. Koriste se Z;:l odredivanje vrednosti kota. Pritisnite dugme OK kako biste zatvorili olevir za dijalog Design Vnriables.
I Name
......... 105. 40 Sf{ka 5-31
...........~.~.D.g.t.h.gU?L;'l.c.!.S~~
Width of bracket
Pregled postoje6fh promenfjivih projekta
2. Na paleti alatki Part Modeling, otvorite ikonu Power Dimensioning fffJ i odaberite ikonu New Dimension ;}./. Odaberite dYe tacke prikazane na
Stika
5~33
Jednacina kao vrednost kote
4. Odaberite dye tacke koje Sll dole prikazane kako biste dodali vertikalnu konL Odaberite promenljivu projekta Width za vrednost kote, pomocu Equation Assistanta.
Koriscenje parametara kota za vrednosti

Sada cete koristiti napredno kotiranje kako biste dodali kotu koja koristi vrednost prethodnc kate. Ovo je pogodna tehnika za povezivanje kata.
1. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Power Dimensioning ~?j. Pomocu markera Endpoint and Center Osnaps, adaberite dYe tacke prikazane na sledecoj slici i smestite horizontalnu kotu ispod profila. Kada se prikaze okvir za dijalog Power Dimensioning, u polju zajednaCinu izmenite vrednost na 35 kaka bi ana sada pastala vrednost kate. Pritisnite dugme OK.
Stika 5-34
Promen/jiv8 projekta keo vrednost kate
~.*~il-~
oif
~_! d1=-dt 2 I :I I
dO--60
5. Odaberite tacku prikazanu na sledecoj slici kako biste dodali kotu poluprecnika. UpiSite vrednost 8 za vrednost kote. Pritisnite taster Enter kako biste zavrsili komandu.
I d6~35 i
I
T---r/ OU:
~!
Itl
I
i
dl =dojl2
1I
I I
Sllka 5-36
d3~d2!2
d2~Length
Dodata horizontalna kota
2. Pomocu markera osnap, odaberite dYe tacke prikazane na sledecoj slici,

kako biste dodali slede6u horizontalnu kotu. Odaberite tacku kaka biste smestili kotu. Aka okvir za dijalog nije prikazan, upisite 0 da bi se prikazale opcije. Pritisnite dugme Copy From <, odaberhe kotu d6=35 na crtezu kao vrednost kote, a zatim pritisnite dugme OK. Dva puta pritisnite taster ENTER kako bistc zatvorili komandu.
I
I
lr--d3=d2/2
m
I~
L""-
d2=<Length
Slika 5-35 Dodala kola poluprecnika

5-48
5-49
Autodesk Medianice! Desktop 6 Osnovni kurs
Pogfavije 5
4. Na paleti a!atki Part Modeling, odabcrite ikonu Power Dimensioning r:'fj.

Pritiskom l1a desni taster misa odaberite povrsinu crteia i odaberitc stavku Angular. Odaberite dye linije u tackama prikazanim na sledccoj slici, kako biste dodali ugaonu kotu. U polje za jednaCinu U okviru za dijalog, upisite 130 kao vrednost kate. Pritisnite dugmc OK, a zatim pritisnite taster ENTER.
Stika 5-37
Promenljiva kate kaja predstavtja vrednast
3. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu Radius elva luka kako biste dodali ogranicenje po!uprecnika.
Ci. Odaberite
Sffka 5-39
Dodata ugaona kota
5. Na paleti aJatki 2D Constraints, odaberite ikonu Power Dimensioning /'it'} iIi New Dimension :to-,: kako biste smestili poslednju parametarsku kotu.
Opcije Power Dimensions koriste markere osnap i prikazuju okvir za dijalog sa viSe raspoloiivih opcija, dok New Dimension automatski prelazi na krajnjc tacke hnija i centre lukova i kruznica, a korisnicki unos se obavlja sa komandne linije.
I
Sfika 5-38 Dodato ogranicenje poJuprecnika
Odaberite dye tacke prikazane na sledecoj slici, kako biste dodali poslednju parametarsku kotl! i kako bi skica bila potpuno deilnisana. Upisite 26 kao vrednost kote. Pritisnitc taster Enter da biste zavrsili komandu.
I I I
5-51
5-50
Poglavlje 5 Stvaranje skica i rad sa njima
f--d~O""60
2. Na paleti alatki 20 Constraints, odaberite ikonu Design Variables le.

Otvorite kmiicu Global tG'I9H~l, a zatim dva puta ltzastopno odabcrite vrednost 105 u koloni Equation. Izmenite broj na 120. Pritisnite dugme OK kako biste zatvorili okvir za dijalog Design Variables.
r
I
dl:dO 2
length .
Width
120
. 12 40
Stika 5-42
Promena globalne promenljive projekta
Stika 5-40
Dodata poslednja parametarska kota
Kada zatvoritc okvir za dijalog, Mechanical Desktop ponovo izracunava profiI i menja ga zbog nove duzinske kote.
Uredivanje parametarskih kota

Sada cete izmeniti neke parametarske kote koje ste upravo nacrtali. Uvek kada nesto uredujete, Mechanical Desktop ponovo izracunava prom i izvestava 0 statusu odrec1enosti. Za uredivanje vrednosti kota koriste se dva metoda.
1. PritiskajuCi dva puta misem odaberite horizontalnu kotu d6=60, a zatim izmenite njenu vrednost na Length-Width pomocu okvira za dijalog
Power Dimensioning i Equation Assistanta.
I I
Stika 5-43 Aiurirani prom
3. Na paleti alatki 2D Constraints, otvorite ikonu Power Edit 'fX i odabcrite

ikonu Edit Dimension ~. Odabcrite ugaonu kotu d8= 130, zatim izmenite njenu vrednost u 110.
stika 5-41
Izmenjena parametarska kota
Poglav!je 5

1. Da 1i na skicu mozetc da prirncnite parametarske kate i agranicenja?
a.
Da, aka jos nije postala profil.
b. Da, kada skiea postane detatj. c. Ne, zato sto ograniccnja mozete da primenite samo na profile.
Mechani~
d. Nc, na skicu mozete da primenitc sama kate, a nc ogranicenja. caJ Desktop automatsJd primenjuje sva ognmicenja.
2. Sta su paramctri kala?

a. To su jeclinstvena imena dode1jena koti u trenutku nastanka. Ako zclite, mozetc da ih koristite u jednatinama promenljive projekta.
Stl
b. To
Slika
5~44
numerickc vrednosti dodeljene kotama.
Promenjena ugaona kota
c.
To su brojevi koji se pojavljuju kada prikazete ogranicenja.
Nemojte cuvati izmene. d. To su kote koje dodajete profilu. Kraj vez.banja.

3. Sta rade ognmicenja?
a.
Smanjuju broj parametarskih kota kOje morate da primenite na profil pre nego 5to se on potpuno definise.
b. Ostvaruju ciljeve projekta na crtezima. c. Smanjuju vreme potrebno za odrzavanje crteza.
d. Sve prethodno.
4. Staje potpuno definisani (odredeni) profiJ?

a. Profil koji nema parametarske kote, vee na njega primenjena ogranicenja,
b. prom sa toliko mnogo pril11enjenih ogranicenja i kota da on nc moze da se koristi za stvaranje dctalja. c. prom za koji nije potrebno odrzavanje i koji ne moze da se uredlUe.
nje~
d. ProfiJ koji sadri dovoljno kota i ogranicenja da se potpuno opise gov geometrijski oblik i velicina.
5-54
5-55
(
autodesk'
Poglavlje 6
Stvaranje jednostavnih skiciranih detalja
U OVOlll pogJavlju tete nauCiti kako da pretvorite profile u ekstrudirane iIi obrtne detalje.
Ciljevi
U OYOI11 poglavlju cete: a. Ekstrudirati profile kako biste pravll! detalje. b. Obrtati profile kaka biste pravili detalje. c. Praviti rebraste detalje.
d. Koristiti ravan skice za kontro!isanje pozicije profila i detalja. c.

f.
Dodavati, oduzimati i ukrstati dClalje kaka biste pravili clemente.
Nautiti kakc se zavrsavaju detalji.
Ovo poglavlje predstavIja sustinskc koncepte za stvaranje jednostavnih skiciranih detalja. Ovde e.c biti objasnjcna i dodatna svojstva, ali 0 njima se nece dctaljno govoriti. Vise infonnacija 0 naprednim mogucnostima mozete pronaci u sistemu za pomoc Autodesk19 Mechanical Dcsktopa* i u knjizi Autodesk Mechanical Desktop 6 User s ManuaL
6-1
Pog/avlje 6
Uvod u jednostavne skicirane detalje

U Mechanical Dcsktopu mozete da ekstrudiratc, obreetc ili zakrivljujete profile kako biste pravili parametarskc dctalje. Dok pravite svaki detalj elementa, mozete da odredite da Ii ce taj detalj biti dodat, oduzct iii ukrstcn sa postojecim skupom detalja.
Aka zelite vise informacija 0 uredivanju koris6enih skiea, procitajte ode!jak "Urcaivanje skiciranih dctalja".
Pre nego sto pocnete da stvarate skicirane dctalje, morate znati kako se prave rnvni skice pomocl1 kojih profile postavljate na povrsinc elemenata.
Rad na ravni skice

Svaki profil koji pravite nacrtall.ie u rovnf skicc. Prvi profil koji napravite je obieno nacrtan u podrazumevanoj ravni skiee, a to je aktuelni koordinatni sistem. Svi sledeci profili moraju bit! nacrtani u parametarskoj ravni skice kojaje definisana povrsinama Ll ravni nekog elementa, u radnoj ravni koja je parametarski dodata geometrijskim slikama elementa, iii u neparametarskoj ravni skiec. Neparametarske ravni se sastoje od ravni skice zasnovane na korisniCkom koordinatnom sistemu (eng!. User Coordinate System, UeS) iii g!obalnoj XY, XZ i YZ ravni skice. Orijentacija ravni skicc odreduje orljentaciju profila koji Sll u njoj nacrtani. Orijentacija profila odrec1ujc orijentaciju detalja koji su nastali od till profila. Pritikom izrade, ravan slcice sc ne prikazuje na grafickom ekranu iIi u Desktop Browseru. Kada napravite ravan skice, Mechanical Desktop menja polozaj UeS-a, a zatim zapisuje poloiaj ravni skice uzimajuCi U obzir clement za koji jc napravljena. Orijcntacija ikone UCS-a je jedini naCin n8 koji bko mozete dn vidite l11csto j orljentacijll ravni skice. Koristite ravan skiee za: a. Pravljenje profila za skiciranc detalje
Da biste lzmenili clement, treba da izmenite parametarske kote koje ga kontrolisu. Kasnije mozete da izmenite obljk deulja pomocu tchnika za ureciivanje, 0 kojima ce kasnije biti reci U ovom poglavUu. 01,10 pogJavlje se bavi izradom ekstrudiranih i obrtnih de1alja. Ako 2elite vise infonnacija 0 zakrivljenim deta!jima, procitajte poglavJje 9, "Stvaranje zakrivljenih detalja".
Koriscene i neiskoriscene skice

Kada nacrtatc skicu i konvertujete je u profil, moz.ete da je koristite za izradu detalja elementa. U ovom obliku, profil je neiskoriM:en. Kada pretvoritc 2D profil u 3D detalj, onda je profil iskoriU;en za dctalj. Kada se napravi dctalj, profil postaje nevidljiv. Kako se projekat e1cmenta mcnja, bite potrebno da prikazete profile i izmenite njihove kote i ogranicenja. To se radi pomocu procedure II Mechanical Desktopu koja se naziva vmconje de/aUa II preila!Ji~je stanic (engLjealllrc rollback).
b. Odrectivanjc orijcntacijc niza delalja c. Smestanje kopiranih skicH i detalja
d. SmeSlanjc dctalja radne tacke
Savel; Element moze imati vise radllih ravni, ali 11 dntom (renu(ku postoji sumo jedfla aktil'fltl J'{lva}1 skice za odrelielli element.
6-3
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-.Pog!av.~1!' 6
Stvaranje jednosfavnih skiciranih detalja
Dok budete pravili elemente pomocu Mechanical Desktopa, nauCicete da poravnate [avan skice kako biste odredili orijentaciju skica i detalja.
Definisanje ravni skice
Komanda AMSKPLN
Komanda AMSKPLN ima opcije na komandnoj liniji za pravljcnje ravni skice. Metodi za pristup komandi AMSKPLN su:
Ravan skice mozete da defmisete pornocu razl1citih tehnika. U odeljcima koji slede dat je pregled tri mctoda za stvaranje i odredivanje orijentacije rayni skice.
Koriscenje povrsina elementa za definisanje ravni skice

NajcesCi nacin za styaranje ravni skice je koriscenje povrsine elernenta.
Browser, kontekstni meni, meni Desktop i paleta alatki
Ako se mesto iii orijcntacija povrsine elementa menja, profil i detalj ce se takone menjati. Da biste definisali element, morate da napravite najrnanje jedan detalj tako sto cete ekstrudirati, obrtati iii zakriviti profiL
,"
I \
I\~ l~~
Da biste zapoceli sa definisanjem ravni skice, odaberite ikonu New Sketch Plane ~ na paleti alatki Part Modeling, iii pritiskom na desni taster misa odaberite crtez iIi pozadinu Browsera, a zatim odaberite stavku New Sketch Plane iz kontekstnog menija. Potom odaberite povrsinu u ravni tako sto cete postaviti kursor na zeljenu povdinu i pritisnuti taster misa.
6-4
-------
6-5
Autodesk MechaniCa~!?esk~to",p::..::6-,O::s::n.CO"V"nc.i"ku::cC.:'S,- _________
Pog/avfje 6
Moiere mlsem da odaberete povrsinu iii upisete N kako biste se kretafl preko svih povrslna ispod kursora, dok zeljena povrsina nc postane istaknma.
Kada zavrsite, pritisnite desni taster TTIis<l iIi taster ENTER kako biste zavrs,li komandu i napravili ravan skice.
Koriscenje radne ravni za definisanje ravni skice

Ako treba napraviti ravan skice a u elementu ne postoji povrsina u potrebnoj ravni, mozete da napravitc radnu ravan i koristite je za definisanje ravni skice. Kada zeljena povrsina postane istaknuta, pritisnite desni taster misa iIi taster ENTER kako bis1e prihvatili istaknutu povrsinu. Zatim mozete misem da odaberete ivicu iIi da upisete R kako biste rotirali koordinatni sistcm ravni skice, iIi moiete da odaberete ivieu elementa kako biste oznaCili njen pozitivni X smer.
Ako je mesto radne ravni promenjeno, izmenice se i detalj. Radni detalji su detaljno opisani u poglavlju 7, ,,Koriscenje radnih detalja". Da biste definisali ravan skice pomocu postojece radne ravni, prvo odaberite ikonu New Sketch Plane [J na paleti alatki Part Modeling. Zatim odaberitc ivicll radne ravni koju zelite da koristile za definisanje 1'avni skice.
Ako jc neophodno, koristite animirani kursor kako bistc odabrali kupu na Z osi, iIi upisite F kako biste rotiranjem preslikali koordinatni sistem. Odredite pozitivan smer Z cse za ravan skice.
Odaberitc ivictl iii upisite R kako biste rotirali koordinatni sistern ravni skice, iii odaberite ivieu clementa koja ce odrediti pozitivan smer X ose za ravan skice.
6-6
6-7
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni ~~urs",- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-PC'0"g,,'a::v!1lje~6
Stv,,!.ranje jednostavnih sk~c!!.?nih detalja
Koriscenje WCS-a za definisanje ravni skice

U nekim slucajevima De postoje povrsine u ravni na nekom elementu u odnosu na koje biste mogli da definiSete ra~nu ravan ili ravan skice. U tim posebnim situacijama moiete da koristite gl'bbalni koordinatni sistem (World Coordinate System, WCS) iIi korisnfcki koordinatni sistem CUeS) za definisanje ravni skice. Ravan skice kojajc zasnovana na \VCS-u iIi UCS-u n[je parametarska. Ako je potrebno, koristite animirani kursor kako biste odabrali kupu na Z osi, iIi upisite F kako biste rotiranjem preslikali koordinatni sistem. Odre~ dite pozitivan smer Z ose za ravan skice.
Koristite WCS iii UCS za stvaranje ravni skice iIi radne ravni samo u krajnjcm slucaju. Ako element nema povrsine u ravni iIi ako nijedna povrsina elementa ne odgovara za stvaranje radne ravni iii ravni skice na zcljenom mestu, tada uzmite u obzir WCS iIi UCS.
--Napomena: Za privremeno prikazivanje aktivne ravni skice iii za isticanje aktivnog elementa, mozete da koristite komandu AMSHOWACT ili ikonu no paleli alatki Part Modeling.
------~-------
Napomena: Ako stvarate raJ'afl skice u WCS-ll iii UCS-u. ravan nece hili parametarski dodata elementu. To znaci do izmene koje pravite na detaljima nasfaii1n U ovim ravnima skice, mogu dati neocekivane rezultafe.
-----~
Ravan skice zasnovana na
UCS~u
Ako je ravan skice, koja nije pararnetarska, smestena na gomju povrs detalja osnove, kada detalj osnove postane deblji, nece se premestiti svi detalji zasnovani na njoj. Da biste definisali ravan skice pomocu globalnog koordiuatnog sistema, prvo odaberite ikonu New Sketch Plane ID! na paleti alatki Part Modeling. Zatim upisite X, Y iIi Z da biste poravnali ravan skice sajednom od ravni
globalnog koordinatnog sistema (worldXyiworldYzlworldZx).
6-8
6-9
Autodesl(
fvlecha,!.~cai Desk.~to,"p,-,,6~O~s~n.c0~v~n,-i,-kU~c"S_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
PogfE!vlje 6
Stvaranje jednoslavnih skiciranih detalja
Kada pravite ravan skice koja nije parametarska, pravougaone ivicne linije
koje pokazuju orijentaciju ravni skice prikazane Sli drugaCijom bojom u odnosu na parametarsku ravan skice. Ova drugaCija boja prcdstavlja upozorenje. Odaberite neku ivicll iIi upiSite R kako biste rotirali koordinatni sistcm ravni skice, ili odaberite ivicu clementa koja te ukuzivati na njcn pozitivan X smer. Ako jc potrebno, koristite animirani kursor kako biste odabrali kupu na Z osi, ili upisitc F kako biste rotiranjem preslikali koordinatni sistem. Odredite pozitivan smer Z ose ravni skice.
Koriscenje UCS-a za definisanje ravni skice

Mozetc da de(inisete ravan skice i POlllOCU postojeceg korisnickog koordinatnog sistema. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu New Sketch Plane Ih!. Upisite U kako biste pokazali da zelite da poravnate ravan skicc sa aktivnim lieS-om. Odaberite ivicu iii upisitc R kako biste rotirali koordinatni sistem ravni skice, ili odaberite ivicu elemcnta koja ce pokazivati na njen pozitivan X Sffier. Ako je potrebno, koristite animirani ktll"sor kako biste odabrali kupu na Z OS1, iii upisite F kako biste rotiranjem prcslikali koordinatni sistem. To omoguC3va da odredite pozitlvan smer Z ose ravni skicc. Kada ekstrudirate iIi obrcete profil kako biste napravili detalj, pomocu Bulove operacije odredujete kako ce detalj 111cnjati oblik aktuelnog c1ementa.
t!:!'!.IlIIIiII
.join Intersect
Split
8..
Cut Brise detalj iz obima postojcceg elementa .
b. Join Dodaje dew]j obimu postojec-eg elementa.
c.
Intersect Podrzava samo onaj deo eicmcnta koji se poklapa sa detaljem.
Ekstrudirani, obrtni i rebrasti detalji

Kada definisete i ogranicite profil na aktivno.i ravni skice, ollda mozcte da ga ekstrudirate iii obrcete kako biste nacrtali detalj. Odredite opciju za zavrsetak, f3u]ovu opcraciju, smer ckstrllzije i eventual no L1gaa nncrf<l.
Ekstruzija
d. Split Brise detalj iz obima postojcccg elementa i stvara drugi element iz obima koji je obrisan.
Treba odrediti i zavrsetak detalja.

8..
U slcdecem odeUku datje pregJed slicnosti izmectu alatki za stvaranjc ckstt"udiranih i oblinih detalja.
rr:U9h I
Pi)ne
~ ,1JdPlan{:
Blind Samo kod ekstruzije, ova opelja ckstrudira profii u jcdnom smeru koji je upravan na ravan skice nCl dalom rastojanju. Through . . Samo kod ekstruzije, ova opcija ekstrudira profil na suprotnoJ stram e!ementa. Pomocu ove opcije 11e morate da odredite ekstruziono rastojanje.
Hld-Thw'.HJh 1'1,,<1
Slicne mogucnosti za ekstruziju i obrtanje

lako ekstrudirani i obrtni dctalji nisH nimalo sJicni, opeijc kojc se koriste za njihova stvaranje su slicne. SlcdeCi okviri za dijalog se koriste Z8 stvaranjc ovih detalja.
b.
'.:\i;rded F<lce f 10'.02.__ _
Autodesk Mechanica! Desktop 6 Osnovni kUTS
____________ ._____P'-o"q~~_~lje
~_"
Slvaranje jednC?sfavnih skiciranih detaj!~
C.
IvfidPlane Ekstrudira iii obrce profil u dva smera, pomocu ravni skice kao tacke presecanj a.
Ekslruzija
Mozete da odredite i smer ekstruzije i sve uglove nacrta koje treba da primenite.
d. Mid-Through
Sarno kod ckstruzije, ova opcija ekstrudira profil u oba smera u
elemen~
a. Distance Sarno kod ekstruzije, ova opcija kontrolise ukupnll dubinu ekstruzije.
Brojac na desnoj ivici ovog polja rnoz,e da se koristi za povccavanje ili smanjivanje vrednosti. Mozete i pritiskom na desni taster misa da otvorite kontekstni meni i iz njega izaberete ne~ko razlicitih nacina za rastojanje.
tu. Pomocu ove opeije ne morate da odredite ekstlUziono rastojanje,

Obrtanje
MidPlane
Next
e. By Angle
Sarno kod obrtanja, ova opcija obrce profil oko ose pod odredenim uglom. Vrednosti pozitivnog ugla rotiraju profil u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu; negativni uglovi rotiraju profil u smeru kretanja kazaljke na satu.
f
Pl<lne
F.ace
Extended F<Ice
FronT 0
Next Omogucava da odredite smer, zatim zavrsava profil TIa sledecoj povrsini eiementa, koja u potpunosti blokira putanju profila. Kod operacije Cut, profi! se zavfsava na drugoj povrSini koja u potpunosti blokjra njegovu putanju (samim tim, prosecanje kroz prvi detalj u potpunosti blokira njegovu putanju).
g. Plane Zavrsava protil na odredenoj ravn!. Valjane ravni su povrsine elementa u ravni i radne ravni.
h.
Face Zavrsava profil na odredenoj povrsini u elernentu.
1.
Extended Face Omogucava da odaberete povrSinu koja ne blokira putanju profila, koja zatim projektuje tu povrsinu i zavrsava prom tamo gde se presecaju projekeija i putanja.
Obrtanje
b. Draft angle Sarno kod ekstruzije, ova opcija kontrolise ugao suiavanja tokom ekstruzije. Za biranje ugla naerta, na raspolaganju su brojaci i desni taster misa.
c.
J.
From-To
Zapocinje ekstruziju ili obrtaf\ie na jednoj ravni. povrsini iii produzenoj povrsini, i zavrsava je na drugoj.
.....
. ..- - Napomena: Kuda stvarate detalj OSllove, tada imate manje opcija za zavrsetke s obzirom da jos uvek ne postoje povrsifle elemenata koje mozete da koristite kao povrSine za zavrsetke. - - - - - - - ...- - - - ~------
Angle Sarno kod obrtanja, ova opcija odreduje za koliko stepeni ce profil biti zakrivljen okrenut ako ose. Vaze sarno pozitivni uglovi. Odaberite opci~ ju Flip kako biste promenili smer. Za biranje ugJa, na raspolaganju 5U brojaci i desni taster misa .
... --------~-
-;:--;-;;----------_._-_._-------6-12
6-13
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs.~ _ _ _ _ _ __
~oglavlje
6 Stvaranje jednosfavn.ih skiciranih dela/fa
Objasnjenje naprednih opcija za zavrsetke profila

U ovom odeljku prikazani su primeri ekstrudiranih detalja koji su nacltani P01110ClI sledecih opcija za zavrsetke profila: Plane, Face, Extended Face, Next i From~To.
Opcije Plane i Face za zavrsetke profila

Korlstite opcijc za Z8vrsetke profila Plane i Face kako biste zavrsili skicirani detalj u kolekciji povfsina iii na radnoj ravni. Ove opcije Sl! raspoloz.ive II okviri111a za dijaJog Extrusion, Revolution i Swept Feature.
Napomena: Zapamtite da opdje za zllvrr,etke zahlevaju pow'sine i radne rm'lli. Ako novi detalji ne mogll da PI'OIlUltu povrsine Face iii From-To iii radl1e ra11l1i, Ii detalji ne mogflni tla se Z(Jvr,~e. Zlll'ravallje.<Je mora ohaviti II granic(tma zavrsenib pOl'I',~ill(J. ZavrSeni profili koji se tlodi1'l{jll sa ulw'senim pov6illaflla ili pre/aze spoOne graflice zavrsenih pOl'dina, He mogu tla uspe}u.
Opcija Extended Face za zavrsetke profila

Koristite opciju Extended Face kako biste zavrsili profil na povrsini kOjll prom nece u potpunosti preseci kada bude ekstrudiran iii obrnut. Odaberitc povrsinu koja iii delimicno sece putanju profila iii koja je uopste ne seee. Profil je zavrsen kada se povrsina i plllanja prescku, ako je povrsina u potpunosti produzena na putanji profila.
U slcdecem primcru, pravougaoni profil je ekstrudiran na vise povrsina kojc

su prikazanc polucrno.
iVap()mena: Detalji sa zavdenim povrSinlima ne mogu da se
kopin~ill,
Kada koristite opcije Plane iii Face, Mechanical Desktop prikazuje sve moguce opcije za zavrsetkc profila pre stvaranja detalja. Na primer, na sledecoj slici moiete da zavrsite ekstrudirani profil na jednoj iii dye povrsine: na gornjern delu cilindricne povrsine iii donjem delu iste cilindricne povrsine. Druga opcija vodi novi detalj kroz ceo put, dok DC postane element. Bicete obavcsteni da trcba da odredite zeljeni nacin zavdavanj3 profila.
Produiena povrsfna
Opcija Next za zavrsetke profila

Koristitc opciju Next kako biste zavrsili profil nJ najbJizoj postojecoj povrsini koja u celini bJokira njegovu putanju. Odredite smer ekstruzije taka da se profil autamatski ekstrudira iJi obrce sve dole u potpunosti ne presece postojecll povrsinu .
._.-
6-14
-~------------
6-15
PogJavlje 6
Stvaranje jednostavnih ?kiciran{~~!i!!_
Kada odaberete opciju From-To za zavrSetkc, pad~iuce liste From i To postaju raspolozive U okvim za dijalog Extrusion. Odaberite stavke Plane, Face iIi Extended Face iz svake od padajuCih Iista, kaka biste odredil1 tip zavrsetka za pacetak i kraj novog detalja.
Sledeca slika ilustruje kako opcija operacije ekstrudiranja. Kada koristite operaciju Cut i opciju za zavrsetke Next, profil ce proseci prvu povrsinu sa kojom se u potpunosti sece i zavrsice se na dmgoj povrsini. To omogucava da profil prosece prvi detalj sa kojim u potpunosti sece.
From~To
za zavrsetak pomaze za vreme
Tanke ekstruzije
Mozete da stvorite i tanke ekstruzije pomocu okvira za dijalog Extrusion, Tanka ekstruzija je oblik tankih zidova stvoren od otvorenog profila. Da biste nacrtali tanku ekstruziju, odaberite otvoreni profil koji treba ekstrudirati, a zatim odredite debljinu (pored standardnih opcija za ekstrudiranje).
Opcija From-To za zavrsetke profila

Opcija From-To za zavrsetke profiia omogucava da odredite zavrsne ravni, povrsine iii produzene povrsine za zavrsavanje. Prva koju odredite odreduje gde pocinje detalj, a dmga odreduje gde se detalj zavrsava, Ova opc{jaje raspoloziva U okvirima za dijalog Extrusion, Revolution i Swept Feature.
6-16
Kada odaberete otvoreni profil koji treba ekstrudirati, opcije Thickness su prikazane na donjoj ivici okvira za dijalog. Kada odaberete opcije Thickness, minijatumi prikaz naCina na koji ce opcije biti primenjene ce biti prikazan na povri3ini crteia. Opcije za Thickness su:
6~17
Pog/av/je 6
Stvaranje jednostavnih skiciranih detafja
a. One Direction
Paralelno preslikava otvoreni profil ka unutrasnjoj iIi spoljasnjoj strani za odredenu debljinu. Konacna debljina ekstruzije je jednaka vrednosti koja je odredena U okviru za dijalog.
,
).',
I
d. !vfidPlane Primenjtlje odredenu dehljinu tDko sto paralelno presJikava profil, podjednako oa obe strane. Konacna debljina ekstruzije jc jednaka vrcdnosti koja je odredcna U okviru za dijalog.
Profil
Minijaturni prikaz One Direction
Ekstrudirani profil
T!<pe:
jHidPlane
b.
Flip Thickness Menja straml na koju je profil paralclno preslikan. Proverite prikaz na povrsini crtcza kako biste potvrdili naprav\jeni izbor.
ThickneH:
c.
Extend Automatski prOdUz.3va krajeve profiln kako bi presekli najblizu povrsinu.
Napomena: Kada odabaete otvoreni profit koji sadri; vise odjedl1e skice, za tauke ekstJ'llzije je rasp%fJI' samo tip dehljine MidPlane.
Rebrasti detalji
Mechanical Desktop takoc1e omoguc.ava da od otvorcnih profila pravlte rebraste detalje. Rebrasti profil je ekstruzija tankih zidova napravljena izmedu dYe povrsine elcmenta, Rebrasti detalj l1lozete da napravitc pomocl! alatke Rib,
Da biste izwdili rebrasti detalj, morate prvo da l1apravite radnu ravrm (potvrdite polje Create Sketch Plane) paralclnu na prikaz rebraste ravni (a ne krajnji prikaz), smestcnu tamo gde zelitc da smestite rebrasti detalj.
Prikaz One Direction

C.
Odabrana opcija Flip Thickness
Ekstrudlrani profiJ
Two Directions Kada odabcrete ovu opciju, dva polja Direction postaju raspoloz.iv3. Odredite debljinu II svakom smeru. Konacna dcbljina ekstruzije je zbir vrednosti kaje SLl odrec1ene U okviru za dijalog,.
.----------.--.~~..
6~18
--
6~19
Poglavfje 6
Slvaran/e jednos~avnih skiciranih delalja
Zatim skicirajte rebrasti oblik na radnoj ravni. Protil ne mora da dodiruje povrsine kojima ce biti dodat. Rebrasti detalj se automatski produzuje kako bi presekao najblize povrsine elementa.
Rebrasti~( ~.
profil
I
Rebrasti
produze~ .do
c--~ ,
povrsma
Profil\7/-1(]. I
? '
elementa
/
. ./ , C=:~====--J
Debljina Two Directions (dvosmema)
Dehfjina MidPlane
Komanda AMEXTRUDE
Opcije za rebraste detalje
Kada pristupite alatki Rib i odaberetc otvoreni profil za rebrasti detalj, bice prikazan okvir za dijalog Rib. Komanda AMEXTRUDE prikazuje okvir za dija\og Extrusion u kome mozete da ekstrudirate profile kako bistc napravili ekstrudirane detalje. Metodi za pristup komandi
AMEXTRUDE
su:
Browser, kontekslni meni, meni Desktop i paleta alalki
El
Odredite tip debljine, vrednost(i) za debljinu i srner popunjavanja kod ekstruzije. Kada odredite opcije u okviru za dijalog Rib, na povrsini crteza se daje prikaz debljine rebrastog detalja i strelica koja pokazuje smer popunjavanja. Pritiskom na dugme Flip u okviru za dijalog Rib mozete da izmenite srner popunjavanja. Opcije za debljinu rebrastog detalja su iste kao one koje Sll raspolozive za stvaranje tankih ekstruzija. U sledeCim prirnerima se nece videti radna ravan,
Rebrasti profit 6-20
Debljina One Direction Oednosmerna)
Auto?.r:sk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 6
Sivaranje jednostavnih
sklciranih detalja
Izrada ekstrudiranih detalja

Da biste napravili ekstrudirani detalj, prvo napravite i definisitc profil.
Face
l!t.:.:nd.:.:d Face
Ako je potrebno, odaberite opciju Flip kako biste promenili smer ekstruzije, a zatim pritisnite dugme OK.
Odaberite 1konu Sketched Features>Extrude ~ na palcti alatki Part Modeling, iii pritiskorn n3 desni taster misa odaberite crtez i iz kontekstnog menija odaberite stavke Sketched and Work Featllres>Extrude. U okviru za dijalog podesite opcije za operacije i zavrsetkc. Odredite rastojanje i vrednost ugla skice ako je potrebno. Koristitc brojac sa desne strane kako biste izmeniJi podrazumevanu vrednost, iii pritiskom na dcsni taster misa odaberite polje kako biste pristupili tlobicajenim i!i prethodnim vrednostima.
Odaberite ravni, povrsine i produzene povrsine, ako je potrebno, kako biste zavrsili detalj. Produzeni detalj je napravljen i dOd.at u Desktop Browser.
Ako stc odabrali opciju From-To za zavrsetke, odabcritc iz padajuCih listi zeljeni tip zavrsetka za pocetak i kraj dctalja.
6-23
.!~yfodesk Mec~anical
_ _ _ _ _ ._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _P'-o"'g"la"-v"IjC'e-'6'-"S"-tv~ra'!je jednostavnih skiciranih. detaJja
Komanda
AM REVOLVE
Izrada obrtnih detalja

Da biste stvoriE obrtni detalj, prvo napravite i definisite profil, ukljucujuCi osu oko koje ce se profil obrtati (ako je potrebno).
obrtne detalje (osim ose i smew obrtanja)
Komanda AMREVOLVE prikazuje okvir za dijatog Revolution, Opcije za Sll raspolozive U ovom okviru za dijalog. Mctodi za pristup komandi AMREVOLV[ su:
Napomena: Kao osu rotacije 11l0j,ete da koristite radnu osu, segment Jinearlle ivice profita iii koltstrukcionu liniju.
Zatim odaberite ikone Sketched Features>Revolve iill na paleti alatki Part Modeling, ili pritiskom na desni taster misa odabeIite profil u Browseru pa iz kontekstnog mcnija odaberite stavku Revolve. Zatim odaberite osu obrtanja. U okviru za dijalog Revolution Feature, podesite zeljene opcije. Ako je potrebno, odaberite iIi upisite vrednost iii jednacinu u polje Angle. Ako ste odabrali opciju From-To za zavrsetke, odaberite zeljenu vrstu zavrset"L'1 za pocetak i kraj detalja.
I I
I i
1
#- / '
!
6-24
6-25
Autodesk Mechanical Desktop..c6c..::0"s"ncco"vn"i"k"u"rs'-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Pog/avlje 6
Sivaranje jednostavnih ~kiciranih detalja
Komanda AMRIB
I".,,; liJ 1360 :r;fl~1

r Te,'rnh:lliDW
Komanda AM RIB prikazuje okvir za dijalog Rib. U oYom okvil"U za dijalog se na!aze opcije za rebrastc detalje.
i,Lvpe:
L~~
IS}l ~.n91~
!F:"!~;:'~'
'_"::':.':"~_'
=::J
Metodi za pristup komandi
AivrRI8
su:
1 E!Dfi;
~ i
IT
Ipi' " _ ___ .

OK
liJ>!. __ "'::"::':":':::"':''--__ ;
"lielp
1
1
lillSJ
r
'\fDmihijij!
ReSolYe Proliie
.~.ppend
,- )~~i2~,----~_._,-_...:..~:..~_
" New'Steten,Plane
~~-.-.------.
PIOWe
~b,':S~~\cI;i,niJ ":'~k~t;;h solving'
Ako je potrebno, odaberite opciju Flip da biste izmenili smer oblianja, a zatim pritisnite dugme OK. Zatim odaberite ravni, povrsine i produzcnc pO\T31ne koje su potrebne da bi se zavrsio detalj. Obrtni detalj je napravljcn, a ikona detaUa je dodata u Desktop Browser.
",;,p
"wij.
8end
,;(iiltbJIt~ w~waHli!:;rRl;i;<;'rl:J~'~~t:l';l
::~-;
ill' ~i! ;
(fu.c
~i
.~
._______________P'-o"'g,,'~a.'!.ft:!.. ..? Slvaranje jednostavn!h
~kicir9.nih
detalja
Izrada rebrastih detalja

Da biste nacrtali osnovni rebrasti detalj, prvo napravite radnu ravan u kojoj
zelite da nacrtate rebrasti profil.
Kada zavrsite, pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog i nacrtali rcbrasti detalj. Rebrasti dctalj je napravljcn i dodat u Dekstop Browser.
,PARTl 1 G ib~ThinExtm~;onBllndl
Napomeml: 0 radlloj ravni se gOllod u pog/avlju 7, "Koriscenje radllih detatja ".

Zatim, skicirajte otvorcni profil za bocni pogicd rebrastog detalja.
idFrlletl
ZWfJlkPlane2
8~1iIlII
Na paleti alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Profile \toO. Odaberite otvorenu skicu. Kada bude zatrazena iviea koja treba da zatvori profil, pritisnite taster ENTER kako bi profil ostao otvoren. Zatim kotirajte j definisite rebrasti profil.
U ovom vezbanju cete definisati visestruke ravni skice, praviti profile na tim ravnima skice i ekstrudirati profile kako biste nacrtali detalje na pOlpornom elementu osovine. Ovo vczbanje ilustmje principe koji se ticu definisanja ravni skice i stvaranja i definisanja profila na tim ravnima, kako bi bili napravljeni sloieniji parametarski clementi zasnovani na detaljima.
---'
1.250~!
r-
1z potpalete Sketched Feautures paleie alatki Part Modeling, odaberite ikonu Rib ~. Odaberite otvoreni profil, a zatim pritisnite taster ENTER kako biste prihvatili otvoreni profil a da ne morate da ga zatvaratc.
U okviru za dijalog Rib, odaberite opciju Type i odredite vrednost(i) za debljinu rebra. Proverite prikaz na povrsini crteza kako biste potvrdili ana
8tO je odabrano. Zatim proverite strelicu u prikazu na povrsini crteza kako bi Sl11cr popunjavanja detalja bio potvrdcn. Ako strclica pokazuje suprotan smer od povrsina kojima zelite da dodate rebra, pritisnite dugme Flip 1~l5JI.
6-28
Slika 6-1 Zavrseno veibanje

6-29
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-P-'O"9,,'a,,v2 lj"-e-=6'-'Stvaranjejednostavnih skiciranih detalja
8 "'PW<O"
1. Otvorite datoteku Pc-ex06-l.dwg. Crtez bi trebalo da izgleda kao slcdeCil slib'..
4. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Sketch View ,l.

5. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Launches 2D Sketch
Toolbar~, iIi pritiskolll na desni taster miSa odaberite pozadinu
C!J !Th'Eyj".Jsionel_r.::!\
Browsera i odaberite stavku 20 Sketch Toolbar iz kontekstnog menija.
6. Na paleti alatki 2D Sketch, odaberite ikonu Rectangle b. Kada se to od vas zatrazi, nacrtajte pravougaonik oko elementa, kao sto je prikazano na sledeeoj slici Ostavitc razmak izmcdu pravougaonika i ivica c1ementa,
Pravougaonik
Slika 6-2
':,:,~~~!?~~'_,:"" 2. ",Wi&< Pili :11t~'d,q.,T~_- ...
Datoteka Pc-ex06-1.dwg
Element
~;-:::;~ii~-'"
Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu Browsera i odaberite . stav ku N ew Sk etc h PI ane 12 kontekstnog menija. Kada bude zatrazeno da odaberete radnu raYan iIi poyrsinu II rayni, odaberite donju povrsinu e!ementa i pomerajte misa dok nna ne postane istaknuta. Kada ta povrsina postane istaknula, prihyatite tu povrsinu pritiskajuci desni taster misa.
Stika 6-4
Skicirani pravougaonik
3. Kada se zatrazi da orijentiscte ray an skice, potvrdite da su X i Y ose

orijentisane kao sto je prikazano na sledccoj siici, Ako nije tako, miscm rotirajte X osu dok ne postignete zeljeno poravnanje, Kada je X osa poravnata, prihvatite stanje pritiskajuci desni taster misa i zavrsitc komandu.
1<
"
7. Pritiskom n3 desni taster lTIisa odaberite pnzadinu crteza i odaberite stavke Sketch Solving>Single Profile iz kontekstnog menija, Tako ce posJednji pojedinacni objekat koji je skiciran bit! odreden kao profit.
Repea\:Rec-langie
-i'l~w'S~\ch-Plii~e
__-_.-___".,~.~":~_- - t!E!E!~ ..
Dim"mi6nihg :fU Cons\! !.lints
2D :Sko;:l,ching-
).',
8. Na desnoj strani paleti alatki 20 Sketching, odaberite ikonu Launches 2D Constaints Toolbar W~. 9. Na paleti alatki 2D Constraints, otvorite ikonu Power Dimensioning i odaberite ikonu New Dimension ;;.., Odaberite desnu vertikalnu liniju pravougaonika i smestite parametarsku kOHl sa desne stranc linije. Upisite za vrednost kote 37. Ova pula pritisnite taster ENTER k<1ko biste zatvoriii komandu,
SItka 6-3
Ravan skice
6-30
Autodesk Mechanical De~.ktop 6 Osnovni ~I!r"s _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Pog/avlje 6
Stika 6-5
Parametarska kota dodata pravougaonom profilu
10. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonll Collinear L!, Kada bude zatraicno da odabcretc linije, odaberite desnn ivieu pravougaonika, a zatim desnu ivicu elemcnta. Potom odaberite levu ivicu pravougaonika i levu ivicu elementa. Definisite jos jedno kolineamo ogranicenje tako sto cete odabrati donju ivicu pravougaonika, a zatim donju ivicll e1ementa. Dva puta pritisnite taster ENTER kako biste zavrsili ovu komandu.
Sllka 6-8
Ekstrudirani Profi!e2
Dodavanje sekundarnih detalja

1. Odaberite pozadinu Browsera pritiskom na desni taster Inisa i odaberite
stavku New Sketch Plane iz kontekstnog menija. Kada bude zatrazeno da odaberete radnu ravan iii povr.sinu u ravni, odaberite povrsinu sa zadnje strane elementa i pomerajte misa dok zadnja povrsina etementa ne postane istaknuta. Kada povrsina postane istaknuta, prihvatite tu povrSinu pritiskajuCi desni taster mlsa.
3-f-4
I I
I
Il[
L:::
Slika 6-6
I-~~~-I ______J1 I
6
(')1
~J
5=.7
2. Kada to bude zatrazeno da odredite orijentaciju ravni skiec, pritiskajuc.i

dva puta miSem odaberite X i Y ose, kako biste odredili njihovu orijentaciju, kao sto je prikazano na sledec.oj shei. Kada X osa postane poravnata, prihvatite taj izbor pritiskajuci desni taster misa, i zavrsite komandu.
Unije na kOje se primenjuje koJineamo ogranicenje.
Skica treba da izgleda kao na sledecoj sUei.
Slika 6-7
Pravougaoni profil sa kolinearnim ogranicenjem
Ijl
8 "'~~"""ml 12. V Browseru, pritiskom na desni taster misa odaberite stavku Profile2 i ~. odaberite stavku Extrude iz kontekstnog rnenija. Kada se p~javi okv!r za dijalog Extrusion Feature, odaberite stavku Join 1Z padaju6e liste Operation. Proverite da Ii je za zavrSetak profila izabrano Blind, pritiskom na desni taster ITlisa otvorite polje Distance, odaberite stavku Preset Values, a zatim odaberite 10. Zatim pritisnite dugmc OK.
632
Stika 6-9
Ravan skice poravnata uz zadnju povrsinu elementa
3. Na paleti alatki Mechanical View, odabcrite ikoTIU Sketch View ~:.
633
Poglavlje 6
Stvaranje jednostavnih skjcir~nih detalja
4. Na desnoj strani palete alatke 2D Constraints. odaberite ikonu Launches 20 Sketch Toolbar il!;].
5. N8 palet! alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Circle <3... Kada to budc zHtrazeno, koristite podrazl1mcvanu opcijl1 i priblizllo skicirajtc kruznicu
na onom mcstu na kojem se ona naJaz! i na sledecoj slici.
Slika 6-11
Koncentricno i tangentno ogranicenje
9. Na pa!eti aJalki 20 Constraints, odaberite ikonu Tangent D. Kada to bude zatrazeno, odaberite ista mesta koja stc odabrali i kada ste primcnjivaij koncentricno ogT311icenje. Dva pula pritisnite taster ENTER kako biste zavrsili komandu.
Sfika 6-10 Skica kruznice koja
58
koristi za pravljenje profila.
10. Na pale!i alatki Mechanit;:ai Vie\v, odabcrite ikonu Restore View #1 W.
i\'apomeJ1a: Za skicirmlje ove kruinice nisll potre/JIli IIwrkeri OSl1ap. Sanw priblizllo odredite meslo centra krttZllice.
6. Na paleti alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Singh:: Profiie \Tl. Tako cc kruznica biti konvcttovana u Profile3. 7. Na desnoj slrani paiete 81atki 2D Sketching, odaberite ikonu Launches 2D Constraints Toolbar ~.
ill
11. U Browseru, pritiskom na desni taster ll1isa odabcrite stavku Profile3 i odaberite stavku Extrude lz kontekstnog menija. Kada se otvori okvi!' za @:;E~,!\'\',;;r,81U'rd2 ;iiD~ dijalog Extrusion, proveritc da Ii je izabrana OpCijfl Join za operaciju, a ReS.<Jlv~ nofi!~ za zavrsetak profi!a opcija StimJ, a zatim upisite vrednost 2 u polje t'Ppend Profile Distance. Pdtisnite dugme OK.
CWJ
R!lI'1ame Oelete
8. Na paleti almki 2D Constr<lints, oc1aberite ikonu Concentric @I. Kada to

bulle zatrazeno, odnberite kruzni profil, a zatim odaberite kruznu ivicu
elementa. Dva puta pritisnite taster ENTER bko biste zavrsili komandu,
Stika 6~ 12
Ekstrudiran Profile3. kako bi nastao jos jedan detalj,
12. Sab.lvajtc datoteku crteZa pod nevin1 imenom 06-I.dwg
Kraj vezbanja.
6-34
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osn,"o,,-vn:::,cc'k"u"rs'-_________
_ _______________...:F!..<:gfavlje 6 Slvaranje jedryostav.r:ih skiciranih deta/ja
VEZBANJE
62
OOLlVAK - /ZRAOA OBRTNIH OETALJA
U ovom vezbanju cete definisati novi element, ukljuCiti postojeci skup
2. Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu Browsera i odaberite stavku New Part iz kontekstnog menija. Na zahtev za unos upis-ite ime elementa WHEEL i pritisnite taster ENTER.
geometrljsklh sllka i kola u profiJ I obruuti taj profi[ kako biste za odllyak nacrtali tocak.
3. Pomocu AutoCAD Layer Control a ukljucite sloj WHEELSKETCH.
Ova veibanje ilustruje principe koji se ticu pretvaranja skice u profil i obrtanja tog profila radi izrade obrtnog detalja.
Stika 6-15
Ukljucen slol' WHEEL-SKETCH za preg/edanje skiee.
4. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Profile a Sketch own. Kada to bude zatrazeno, odaberite geometrijske slike i sve kote za sloj VVHEEL-SKETCH tako sto cete povuci prozor preko geornetrijske slike, kao sto je prikazano na slcdecoj slid. Kada odaberete sYe geometrijske slike i kote, pritisnite taster ENTER kako biste prihYatili i nacrtali profii. Kada zavrsite sa definisanjem profila, trebalo bi da se pojavi poruka SOLVED FULLY CONSTRAINED SKETCH (reseDa potpuno definisana skica) na komandnoj liniji.
Slika 6-13 Zavrseno vezbanje
"-
1. Otvorite datoteku Pcex06-2.dwg. Crtei treba da izgJeda kao na sJedecoj slid.
Slika 6-14 Datoteka Pc-ex06-2.dwg

6-36
Slika 6-16 Odabrane geometrijske slIke I kote za profll

6-37
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'F!.gglavlje 6
Stvaranje jednostavnih skiciranill detafja
-------Napomel1a: Prilikom dejinisanja projila, pored geomelrijskih stika, mozete da odabel'ete i regularfle AutoeAD-ove kote. Kada ilz odabereic, Mechanical Des/aop kOl1vertllje ove kote 11 parametarske kote. Ova skiea je prethodno dejinisana za {futolltatizaciju ovog veibanja.
5. Pritiskom na desni taster misa odabcrite u BrowSeI'll stavku Profile I i odabcrite stavku Revolve jz kontekstnog menija. Kada bude zatrazeno . A~ll11d-cio~1! da odabercte obl1nu OSH, odaberite kOllstrukcionu liniju u profilu, kao "--'-.~ sto je prikazano na sledecoj slici.
fi~a~_9,
Di*!te -;"
6. Na paleti alatki Mechanical View. odaberite ikonu Restore View #3 [;U_

7. Sacuvajte datoteku crteia pod novim imenom 06-2.dwg
Kraj vezbanja.
'U:B_:_Scilyi{PtOi_'I_~ ';
Uredivanje skiciranih detalja

Kada ekstrudirate iii obrcete profile kako biste pravili detalje, mozete i da ih menjate pomocu jednog iIi dva metoda. a.
.,.,.
-;--{~;tJ~'
Kada se otvori okvir za dijalog Revolution, proverite cia Ii je polje Angle podeseno na 360. Pritisnite dugme OK .
Izmenom vrednosti kota koje kontrolisu detalj.
"!':"V;'O/'
b.
Vracanjem detalja u predasnje stanje (engl. feature rollback) kako biste direktno izmenili profit. U ovom stanju, mozete da dQdate iii obrisete ogranicenja i kote, da izmenite polozaj kota, iii da izmenite geometrijske slilce profila.
Kada zavrsite sa uredivanjem detalja iii profila, moracete da azurirate model kako bi izmene bile prihvacene.
Slika 6-17
Konstrukciona linija odreduje centar ose obrtanja.
Komanda AMMODDIM i komande za napredno uredivanje

Komanda
AMMODDHvl
trail da odaberete kotu kojl1 treba urediti.
Zatim
trcba
da promenite vrednost kotc Ila komandnoj Iiniji.
Komanda AMPOWEREDIT trazl da odaberete objckat koji treba urediti. Ako je odabrana parametarska kota, bice prikazan okvir za dijalog Power Dimensioning, a vrednost ce biti izmenjena u polju Expression. Ova komanda ce takode biti pokrenuta kada sa dva uzastopna pritiska misern odaberete kOhl, a to jc j najbrzi nacin.
Metodi
za
pristup komandama
AMMODD!M
AMPOWEREDIT
su:
SJika 6-18
Zavrsen tocak nakon obrtanja profiJa.
6-38
6-39
Autodesk Mechanical f?esktop 6 Osnovni
ku!~s _ __
Poglavlje 6
Stvaranje jednosiavnih skiciranih detalja
Kontekstni meni, meni Dekstop i paleta alatki
b. Assembly
Ukljucuje izrnene koje su napravljene na odnosima izmedu elemenata.
c. All parts Ukljucuje izmene koje su napravljene na svim elementima.

d. Links Ukljucuje izmene koje su napravljene u promenljivama za sve lokalne elemente.
Active Part je podrazumevana opcija komande AMUPbATE. Ako je element vee aZuriran, statusna poruka obavestava daje model vet aiuriran. Metodi pristupa komandi AMUPDATE su:
Browser, kontekstni meni, meni Desktop i pal eta alatki
Pall Modeling
I 20 Conlltuunt&.
J3
0~\IN,%\i!\WII%~t~~i'f&v,EM:;\~;)\*f,:i'!l;I;!(l~xi;:it{i~)~J!;~~!i~JW~~11~~i!1101IcBll
l~
'~
~IPower Edi0
Update part
IEd,t Dimensionl
Komanda AM UPDATE
Komanda AMUPDATE ponovo proracunava model koji treba ukljuciti i prikazati izmene koje ste napravili. Postoji nekoliko opcija za komandu
AMUPDATE:
a.
Active part Ukljucuje izmene koje su napravljene na detaljima aktivnog elernenta.

6-41
6-40
Poglavlje 6
Stvaranje jednostaVf!ih skiciranih detalja
Uredivanje kota detalja

Mechanical Desktop omogucava jednostavno urcdivanje kota dctalja. Kada medlljcte dctalj, njcgove kok su prikaz3nc. Zatim mozete dircktno cia ill odaberetc sa grafickog ekrana i izmenitc njihove vrednostj. Da bistc ure(lili vrednosti kote koja kontrolise detalj, prvo pritiskajuci elva puta uzastopno miscm odaberite ikonu detalja u Desktop Browseru. Mozete i pritiskom na desni taster mlsa da odabercte ikonu detalja i cia odaberete stavku Edit i2 kontekstnog mcnija.
Vracanje detalja u predasnje stanje

prilikom izmena detalja
Ponekad izmena koju zelitc da napravite na detalju ne maze da se postignc jednostavnim menjanjem vrednosti njegavih kata. Na primer, morate da dodate iIi obrisete katu iIi ogrnniccnjc, ili da izmcnitc oblik profila taka sto cete dadati ili abrisati geametrijsku sliku profila. U ovom sll1caju morate vratiti detaU u pred::tsnje stanje kako biste pristupili prvobitnom proftlu. Dok traje predasnje stanje, profil, njegove kote i ogranicenja postaju vidljive. Mazete da izmcnite njegave kate j ogranicenja, i dodate iii obrisete 2D geometrijske slike \! profihl. Kada uredite kote iii ogranicenja proflla vracanjem detalja u preaasnje stanjc, morate da azurirate element kako bi izmena bila prihvacena. Na pal~tj alatki Part Modeling, odaberite ikonu Update Part ~ kako biste revidirali clement.
Odaberitc tekst kote koju zelite da izmenite, a zatim upisile dnlgaciju vrcdnost.
Napomena: U Mechanical Des/(topu J1e mozele flu saclIJ!ate daloleku dole je II preulI!mjem slaJ~ill. Prvo morale da azurirale element pa da sacllvate ({(Ltolelcu. Kalla element treba flu se uztll'iru, i/wllu detalju ce II BrolVserll bili istaknllta ill/om bojom.
Da bistc pristupili profi!ll koji jc koriscen za stvaranje detalja, prvo odaberite simbol + sa lcvc stnme skiciranog detalja u Desktop Browseru kako bi bio prikazan profil koji treba me-diti. Pritiskajuci dvaput miscl11 odaberitc ikonu pro fila, iIi pritiskol11 na desni taster 11115a odaberite detalj iii ikonu profila, a zatim iz menija odaberite stavku Edit Sketch.
Odaberite druge kate k3ko biste uredili njihove vrednosti. Dva puLa pritisnitc taster ENTER kako biste zavrsili sa biranjem kota i rad sa komandom. Da biste izmene bile prihvaccne, odabcrite ikonu Update Part ~ na paleti alatki Part Modeling. Ako zelite, mozetc da dodatc ili obriscte geometrijske slike P0n10CU standardnih AutoCAD-ovih komandi za 20 crtanje j urec!ivnnje. Dn biste urcdili vrcdnosti kota, l1)ozete pritiskajuCi dva puta misem da odaberete tekst posto~ jece kote, a zatim da upisite nOVll vrednost u okvir za dijalog Power Dimensioning. Mozete i da odaberete ikonu Edit Dimension j-~ na paletama ala1ki 20 Constraints iii Part Modeling, a zatim cia odaberete tekst kote koji 'elite
da izmenitc.
6-42
6-43
Aufodesk Mechanica./ Desktop 6
Osnovni,k.~",',,-s _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _,_____P'-o"'g"ia"voclJ""e..:6'-"S:.:tv::-a""'ranje)ednostavnih ski~iranih detalja
Na paleti alatki 2D Constraints, odabcrite odgovarajuce alatke za dodavanje
iii brisanje ogranicenja sa profila, pornoou tehnika 0 kojirna je prethodno bilo reci u ovoj knjizi,
Da biste ukljucili izrnene koje su napravljene na profilu, odaberite ikonu Update Part -~ na paleti alatki Part Modeling.
Stika 6-19
Zavrseno vezbanje
1. Otvorite datoteku Pc-ex06.3,dwg Crtei bi trebalo da izgleda kao sledeca stika.
VEZBANJE
6-3
OOLIVAK - UREelVANJE SKICIRANIH DETALJA '
U ovom vezbanju cete urediti postojece skicirane detalje elementa. Izmenite vrednosti nekih kota l1a detalju, a zatim se vratite na skicu detalja kako biste izmenili profil. Profil cete izmeniti tako sto cete obrisari ogranicenje i dodati kotu. Kada zavrsite uredivanje detalja, azurirajte element. Ovo vezbanje ilustruje principe za uredivanje detalja, kao sto je promena vrednosti postojece kote ili promena detalja na osnovu povratka na predasnje stanje profiJa.
El-IPC-EX(1;-3
SJika 6-20
{!! ~E><l<w:io..nfrr.d1
Datateka Pc-ex06-3,dwg
2. U Browseru, odaberite znak plus ispred ikone elementa kako bi bili m'I>:!'''''QnIl~~ prikazani njcgovi detalji.
m,-C>lc-.wo,.,s"'dJ
I]
3. Na palcti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Update Part kako biste otvorili podmeni, zatim odaberite ikonu Feature Replay ~~. Ova komanda vas vorli krozprojekat elementa, detalj po detalj. Za svaki detalj
prihvatite podrazurnevanu opciju Next tako
sto cete pritisnuti taster

6-45
6-44
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kll.C?
_~~~~~~~~~~~~~~_---,-P~0'l!'gif}vfje 6
Stvaranje jednostavnih skiciranih detafja
ENTER. Kada bllde prikazan poslednji detalj, podrazllmevana opcija je

Exit. Ponovo pritisnite taster ENTER kako bisle zavrs! Ii komandu. Kada zavrsitc, odaberite znake minus ispred svih detalja kako biste ih zatvorili.
Savet: Ovu funkcionalnost koristite i kada zelite da pogledate kako je projektovan parametarski element iii da llpoznale Iltl("in na koji detalji utiCIi jedni fla lil'uge. - - - .. - ....- - - ...
-~
..
4. Na palet! alatki Part Modeling, odaberite ikonu Edit Feature @1. Kada bude zatrazcno odaberite detalj kao 5tO je prikazano na sledecoj slici. Kada odaberete detalj, pojaviCe se kote detalja koje mozete da odabcrete i izmenite.
Stika 6-22
Kate drugih detalja
6. Pritisnitc dugme- OK da biste ponovo zatvorili okvir za dijalog Extrusion, a zatim odaberite radijalnu kOhl koja ima vrednost 20 i izmenite njenu vrednost u 18. Dva puta pritisnite taster ENTER kako biste zavrsili sa uredivanjem detalja.
Slika 6-21 Urec1ene /(ote detafja
5. Dok su kote jednog detalja prikazane j mogu da se odaberll, mozete da odaberetc i drugi detalj kako hi njegove kotc mogIe da budu prikazane i izmenjenc. Pritisnite dugme OK da tiste zatvorili okvir za dijalog Ex~ trusion, a zatim odaberite drugi detalj kao ;'ito je to prikazano na skelecoj slici.
Slika 6 23
M
Uredene radijaine kote
!VapomCllft: Detalj e1emeltta nije izmelljen. [(atia uredujete dettl(je birajuCl ill 11ft ekranu, morate rublO da tlzurirate element.
7. Na paleti alatkl Part Modeling, odaberite ikonu Update Part ~ i priti~ snite taster ENTER radi azuriranja aktivnog e1cmenta. Na taj nacin 6e izmene napravljene u prcthodnom koraku postati trajne.
6-46
-~~--.------------
---
6-47
Autodesk Mec~,!nical Desktop 6 Osnovni .~!!u,r::,.,--__________________
Poglavlje 6
Stvara..nje jednostavnih skiciranj~__~etalja
8. Pritisnite dva puta misem stavku ExtrusionBlindl u Browseru da biste uredili detalj. Pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog ~ ~'5i@rng2WI! ~ Extrusion, Odaberite vertikalnu kotu 70 i izmenite ilJ' enu vrednost u 50, .. &I' &tf1J:fIiQnBlind2 + I'Extl\lsion Blind3 kao 5tO je prikazano na sledecoj slici, Dva puta pritisnite taster ENTER da biste zatvorili komandu i azurirali element.
Napomena: Kada uredujete detalj ski biti aiuriran kada zavrsile rad.
II
Brmvseru, element ce automatSlika 6-25 Povratak na Profile1
12. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu 2D Constraints Toolbar _~i
--~.
~
'I \
13. Na paleti alatki 2D Constraining, odaberite ikonu Delete Constraint F~;r.

Kada su ogranicenja prikazana na profilu, odaberite vertikalno ograni cenje na levoj vertikalnoj liniji profila, kao 8to je prikazano oa sledecoj slici. Pritisnite taster ENTER i zavrsite komandu,
~
Slika 6-26 Obrisano verfikalno ogranieenje tokom vracanja profiia u preaasnje stanje.
-.-.~~~--
\\
Stika 624
tzmenjena i azurirana vertikatna kota
Odaberite u Browseru znak plus ispred ikone ExrrusionBlindl kako biste je otvorili. Odaberite u Browseru stavku Profilel pritiskajuCi na nju dva puta mi-
sem, kako biste se vratili na predasnje stanje detalja i kako biste uredili
taj profil.
.......
Napomena: Na ovaj naiH" se vracamo lIa pretiasnje stanje profila pre nego slo se on ekstrudira, kako hi stvorio detalj. Dok sle U ovom stanju, mozete da izmenite !loCin na koji je skica dejillisana.
11. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Sketch View :~:.
14. Odaberite crtez pritiskom na desni taster misa. Iz menija odaberite stavku Dimensioning, a zatim odaberite stavku Dimensions as Equations, Prikazuje se ime prornenljive kote i njena vrednost, a ne sam~ vrednosL
15. Na paleti alatki 2D Constraints, otvorite ikonu Power Dimensioning i

odaberite ikonu New Dimension !'.;&', Odaberite luk, a zatim odaberite donji levi zavrsetak horizontalne linije Profile2 i smestite parametarsku kotu iznad profila, kao sto je prikazano na donjoj slid. Kada bude zatra:lena vrednost kote, odaberite crtei pritiskom na desni taster misa i odaberite stavku Equation Assistant iz menija, dva puta uzastopno
misem pritisnite dO, a zatim upisite vrednost 12. Pritisnite dugme OK.
Pritisnite taster ENTER kako biste zatvorili okvir za dijaiog.
6-48 6-49
Autodesk Mechanicaf Dosktop 6 Osnovni Iwrs
__________________~P"oligl"'a"'v:i'lje"_':6~S"_I"'v:<".ar.anje jednostavnil1 skiCiranih detalja

3--2
1. Sta prvo morate da napravite da bi profil mogao da se ekstmdira ili obrce na povrsini detalja osnove? a. Ravan skice
b. 3D poliliniju
c.
stika
6~27
PotPUtlO definisanll skiclI
Parametarska kota dodata pravougaonom profilu
d.
Datoteku sklopa
Napomel1a: U pJ'et/tot/nom koralw ste koristili formulu flu biste kontl'olisali sl1tdtanje luka II pro.fil. /(ako hi luk bio postav/jen no sl'edinu horizontllllle linije, samo dejinisite cia vrednost diD kole btule pa/OVil111 kote dO. --16. Nu paleli alatki Mechanical View, odabcrite ikonu Restore Vie\\" #1 ill. 17. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Update Part:Jr. 1ako ce izmcne koje stc napravili u prcthodnim koracim,(\ postati trajnc,
2. Sta odredl~iu opcijc za zavrsetak profila?

11.
Ode se ekstrudirani iIi obrtni detalji zavrsavaju ili pocinjll. Sta trcba da se dogodi ako maze da se uklapi,
St
h.
element toliko izmeni da detalj vise ne
c.
One sc koriste da pokniu koji detalj predstavlja poslednji detalj elementa.
d. One odreduju nacin na koji jc detalj prikazan kada ne moze da budc azuriran.
3. Kaela se detalj vraca a.
b.
II
predasnje stanje?
Kada zelitc da izmenite vrednosti kota kojc se odnosc na detalj. Kada zclite da dodate iIi izuzmete kotc iIi ogranicenja iz smestcnog detalja. Kada zelite da izmenite geometrijske slikc profila ili da izmenite njegova ograniccnja. Kada zclite da se vratite na prvi profil elementa.
c.
d.
Sfika 6-28 Zavrsen element
18. Sacuvajte datoteku crtcza pod novlm imenom 063,dwg
I
1
.1
Kn0 veZbanja.
6-50
.I
I.
l,> ,
I
Osno,!~!,n"-i'C:ku~rs,,- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
_ _ _ _ _ _ __
4. Koju alatku koristite za promenu vrednosti kota na profilu?

a_ Koristite AutoCAD-ove cvorove za promenu kota_ b_ Na paletama alatki 2D Constraints ili Part Modeling birate ikonu Edit
Dimension
C.
kako biste izmenili kote profila.
Poglavlje 7
Koriscenje radnih detalja
Da biste izmenili kotu na profiJu, morate da je obrisete i zamenite je novorn.
d, Mozete da koristite standardne AutoCAD-ove komande za uredivanje vrednosti kota profila.
U ovom poglavlju cete nallciti kako da pravite radne ravni, radne ose i radne tacke. Ove alatke moz.cte da koristite za izmdu slozenih elemenata.
Ciljevi
3.
Nauciti sta su to radni dctalji i kada treba da ih pravitc tokom razvoja elemenata.
b. Praviti radne ravni.

C.
Koristiti radne ravni za definisanje ravni skice.
d. ertati radne ose, e.

f.
Crtati radne tacke. Koristiti kote i ogranicenja za povezivanje profila sa radnim detaljima.
6-52
7-1
Osn~":..nC!:'~k"u:;.'"s ____________
Poglavfje 7
Uvod u radne detalje
Radne ravni
ctJ..ik;~"";OO"""'"
!ilie..1nj<nnOI'n~\
6r1o<l<-'>:"1
~W><I<PI"",j
~\i1JoII<p"'f11!
Kada nacltate parametarski element, tada opisujete u kakv0111 su odnosu detalji elementa. Izmena n3 jednom detalju dovodi do odgovarajucih izmena na svim povezanim detaljima. Radni detalji su specijalni konstrukcioni detalji koji su parametarski dodati elementima. Postoje tri tipa radnih deta!ja: radne ravni, rodne ose i racine lacke. Koristite radne detalje kako biste: a. Gradili detalje kada povrine i ivicc clementa nisu dovoljne za s!l1cStanje ravni skice.
L_~~
vVmbie
S"W(l""~
P!operlm "
Radne ravoi 5U konstrukcione ravni koje nastaju kada odaberete ivice elcmenta, povrsine ili temena. Svaka radna ravan je prikazana u Desktop Browseru kao ikon a koju rnozete da odaberete i izmenite. Radne ravni se automatski smestaju u sloj ArvC WORK, i one nasleduju svojstva tog sloja. Vidljivost radnih ravni mozete da kontrolisete iz Desktop Browsera ili pomocli alatke Part Visibility ~ na paleti alatki Pmt Modeling.
b. Utvrdili ravan iIi ivicu U odnosu na koje mozete da sme-stite paramet8rske kote i ogranicenja.
Obczbedili osu iii lacku rotacije za obrtne detaJje j matrice.
Kljucni termini za radne detalje

UpravnrJ
raVOi1
Ravan nacrtana upravno na drugu ravan.
Kada crtate radnu 1'avan, pravite u stvari koordinatni sistem ciju XY [<lVan mozete da koristite za crtanje ravni skice iIi drugih radnih ravni. Na primer, radna ravan nacI1ana kroz centar cilindra moze da se koristi za crtanje detalja koje drugaCije ne bistc mogli da napravite.
Cilindricna
ivica
Neparametarska radna raVQn
Svaka vidljiya iyica otvoru, zaobljcnje, ekstrudirana kruznica ili luk, iIi detalj nacrtan pomocu obrtnog luka iIi linije. Radna ravan zasnovana na WCS-u ili UCS-u. Ntparametarske radne ravni se ne menjaju kada se menjaju ivice elementa iii povrsine. Da bistc stvorili radnu rayan, odaberite dva ll1od!/ikatora (eng!. rnod{fiers), lVlodifikalOr je tip geometrijskog elcmenta koji treba da pokazuje orijentaciju ravni iii smer radne ose na radnoj ravni. Okvir za dijalog Work Plane Feature prikazuje kombinacije Illodifikatora koje mogu da se koriste.
7-2
7-3
PogJavlje 7
KOriscenje radnih detalja
<"
Radna ravan paralefna j tangentna sa povrsinom
u ravni
Koristite radne ravni da biste:

Radna ravan na ivici iii osf { druga ravan upravna na nju
a. Utvrdili koje ravni zelite da koristite kao ravni skice. b. Crtali potrebne radne ravni kako biste mogIi da definisete druge radne ravni. c. Crtali ravni koje cete koristiti kao ivice isecanja prilikom razvijanja crteza elemenata i sklopova.
Primeri radnih ravni
Radna ravan na {vici ili as! i ugao ravni
Tangentna radna ravan i ravan upravna na nju Radna raven tangentna na element
7-4
7-5
Pog/avlje 7 Koris6enje radnih detalja
Komanda AMWORKPLN
Komanda ArV!WORKPLN prikawje okvir za dijalog Work Phme. Osta!e tode 23. pristup okvim za dijalog Work Plane su:
me~
','--
,-,
;- 1~\ t,<1odi(iel-:--~':"--':'-'-, -., r,:, 2nd Mo.~di'er::"~~~-':'-'- - - I r. On~~g_{;/A~lS '("OnEdgeIA~is \
r OnYelte,:
r langen!
! i r On\fer\ex ! ( ,11jnre,"tit
II
I'
Kontekstni meni, meni Dekstop i paleta alatki

(~ PI~nar Hormal
PEn
,foom Or1:Jit
1m" Toolbodv
_i~~_'
DI-~;~ing Annola15
~ ::::::::,:::\:
I 1'_
I.
'.'.1. :
_____ ~_ 8yl,,~~r
NeiN Sketch PIMe Sk_elch Solving
,,~ : ~ ~~~=~=c~:..:..:
2J:
{-' DIlLtcs
'."I..".[)1"I.0. \'-crl.CRk
!_L'C,Ci hV
1-':--
r r
\r
;doildXY
World yz
NewSbetchPlane
Zo S~,e!c~ing
~!<'elch
Dii.nt.1~ioI'Wng1DoConsliaitit~
WOrld~:'
Solving
~-.-.-.,--'-'-'.,
---"-. .
,:",-:j;':~~je:, ,"1'''5'''---'---.jJ;: :,j
!: (iii~~),;
',:;::====:; !1 :B
~.
_.
Dimensioning
~D
D~i(g;~v~;iabJ~,\
lixtuxle..
P Oeale Sketch Plane
Constraints
Be;/olve, i;lweep.
Pjaced Fe<llwe;-;
-,~k~i~_~~,~'akl~s;_ : .' -:PJlced Fe,atwe:s,:i"_' ~Ia#!ii!i

~di\ Feature
i
kofL.
Rib... Toolbody Menu
kOPY Feaiu;:e
aeprd~:Fed(uie _ .
.WorLt>.Jils Workfoint
~:;:'~p] ----I
WtllmaMH':I ',',Wq.k,ll.!iis ~
: Work-foinl
i
T,
asic 3D \A/ork Pian<;<s
_ Qelete FeaJ4re'Fe~l~-re'S-QPPr~(6-n
Da biste nacrtali ravan skice na radnoj ravni, potvrdite opciju Create Sketch Plane. Upisite vrednost za paralclno preslikavanje iIi ugao (akoje potrebno), a zatim pritisnite clugme OK.
U ovom primeru treba cia odaberetc ivicH elementa na kojoj ce leZati radna ravan, a zatim povrsinu elementa na koju cete primeniti ugao za !lOVU raclnu ravan. Kada odaberete povrsinu elementa, mozete cia se krecetc miscm kroz raspolozive povrsine. Kada zeljena povrsina postane i5taknuta, priliskom 11a desni taster misa prihvatite izbor.
..
!JP:~'~:(~i~~rr:,:',:" pal11(i~ib~;~!:: ' _ ':~~I~.~~,i~~~:,

, "
P.a1t Mode6ng
.:.
fa
Crtanje radnih ravni

Da biste nacrtali radnu ravan, prvo odaberitc ikonu Work Plane leti Work Features pa!ete alatki Part Modeling.
iii na potpa~
Za rndne ravni koje Iwri'5te tangentnc povrsine iIi uglovc, monlte da odaberete jednu iii vise mogucih orijentacija racine ravni. Mogllce pozicijc radne ravni mozete cia preslikatc rotirajuci ih misem.
Kada se otvori okvir za dijaJog Work Plane Feature, odaberite l-q Modifier 2 nJ Modifier. Kada birate modifikatore, opcije koje niSH raspolozive automatski su prikazane kao nedostupne.
7-6
7-7
Pogfavlje 7
Pregled modifikatora radne ravni

Opcije za postavljanje radne ravni su:
3.
On Edge/Axis Koristi postojecu ivicu iii osu za postavljanje radne ravnL
b. On vertex
Pritiskom na desni taster misa prihvatite zeljenu orijentaciju radne ravni. Radnu ravan postavlja kroz postojecu tacku u kojoj se seku iyice elementa.
c.
S obzirom daje U okviru za dijalog Work Plane Feature odabrana opcija Create Sketch Plane, koordinatni pocetak privremene ose se vidi, kako biste mogli da poravnate X osu nove ravni skice.
Tangent Odaberite jednu iii dye moguce pozicije kaje su tangentne na cilindricnu ivicu kako biste postavili radnu ravan.
d. Planar Parallel Na element postavlja radnu ravan kojaje paralelna sa povrsinom u ravni iIi paralelna sa drugom radnom favni.
e. Planar Normal Na element postavlja radnu ravan kojaje upravna na povrsinu u ravni iii koja je upravna na drugu radnu rayan.
f.
Zarotifajte misem koordinatni sistem ravni skice na zeljenu poziciju, a zatim je prihvatite pritiskom na desni taster misa. Radna ravan je nacrtana i prikazana u Desktop Browseru.
g.
Normal to Start Postavlja radnu ravan koja je upravna na skiciranu radnu osu, 20 putanju iii 3D putanju. Planar Angle Na element postavija radnu ravan pod uglom koji odredite U odnosu na povrsinu u ravni iii drugu radnu ravan.
h. On 3 Vertices Za definisanje radne ravni koristi tfi tacke u kojima se seku ivice elementa.
l.
Offset Pomera radnu ravan na odredeno rastojanje od druge radne ravni iIi povrsine u ravni, Angle Odreduje ugao od odabrane povrsine iii radne ravni, koji se koristi za rotiranje nove radne ravnr.
j.
7-8
7-9
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni
~urs
Pogfavlje 7
Koriscenje radf~ih detalja
k. 011 UCS
Smesta neparametflrsku radnn ravan u aktivni
I.
ues.
o
,PC-E><071
WorldXY Sme.sta neparametarsku radnu ravan u globa!nu XY ravan. World YZ
8
8
~El\truslon81Ind'
Il E~t'lI,ionB!ind2
iQFille!2 fOFillel3 fQFI11el4 %"OProflle,1 '?tOP,cl":h,5
8 @$E~lr'.lSion8Iind3
SmeSta neparametarsku radnu ravnn u globalnu YZ ravan.
n. World . .\7
Smesta neparametarsku radnu ravan u globalnu XZ ravan.
O.
Create Sketch Plane Stvara ravan skice direktno
Stika
H
7~1
Datoteka
Pc~ex07~1.dwg
novoj radnoj ravni.
Prvo nacrtajte radnu ravan koja prolazi kraz ova tri temena.
2. Na paJcti alatki Fnrt Modeling, odaberite ikonu Work Plane 1lfi. Otvara se okvir za dijalog Work Plane.
U ovom veibanju cete crtati nekoliko tipovn radnih ravni.
Naucicelc kako dn:

a. Cr1.nte i postav!jate r.'l.dne ravni pomacLl opcija Plane Feature.
U
3. U sekciji ]'1 Modifier, potvrdite opeiju On Vertex. U sckciji 2 nd Modifier potvrdite opciju On 3 Vertieies. Prihvatite sve ostale rodrazumevane parametrc, kao 5to je prikazano na sledecoj slie}, taka sto cete pritisnuti dugme OK.
okviru Za dijalog \Vork
b.
c.
Kontroliscte UCS za radne ravni.

Cflate radne l"nvni koje su parametr.l1"ski povezane sa geometrijskiln slikama elementa.
Nap(Jmena: Tokom ovog vezhan/fl, mozelc da upi!iele 1 iii 4 i pritisncte taster ENTER ria biste koristili pretice za jedall iii ce/iri vizira. r Oti'W.CS
Radne ravni sa tri temena

1. Otvorite datoteku Pc-ex07-1.dwg. ertei. treba da izgleda kaa na s\edccoj
shei.
r'l'J:O!ldXf
\vorld):z
.~~
C \'vc,rldX?
f,i"Creaie sgetdi Piilhe

OK
I,
C'd~C~
Slika 7-2
Okvir Z8 dljelog Work Plane Feature

7-11
7-10
._ _ _ _ _--'-P-"'ogtavlje 7
Konscenje radnifl detaJja
4. Odaberite tri temena, po redu koji je prikazan nu slcdecoj slid.
Radne ravni na ivici i temenu

Sada cete nacrtati radnu ravan na ivici i temenu. 1. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Work Plane ~:. Prikazan je okvir za dijalog Work Plane.
1---'
2. U sekciji p~ Modifier, odaberitc opciju On Edge/Axis. U sekciji 2nd Modifier odabcrite opciju On Vertex, a zatim pritisnite dugme OK.
/'-:7'+-- 3
3. Odaberite ivicu i terne, kao sto je prikazano na sledecoj slid.
2---'
Slika 7-3
Izbortemena za radnu ravan

!vice ____
5. Da biste poravnali X osu, pritisnite taster ENTER kako biste prihvatili podrazumevani sruer.
Napomena: Moiete misem da rottrate ravan skice u intervalima od 90 stepeni iii da odaherete kupu na Z osi kako biste parale/no rotirali ravan skice. Opredelite se za komandnu liniju iii za kretanje pomocu misa, kako histe tokom ovog vezhanja orijentisali ravan skice.
Radna ravan je nacrtana i dodata u Browser kao detalj WorkPlane 1. Browser i crtez treba da izgledaju kao na sledecoj slici.
El"PCEX07-1
~ ~btJusionBlindl
Teme - - - - '
SJika 7-5
Osa i teme su odabrani za radnu ravan
4. Da bi ivica bila poravnata sa X osom, rotirajte misem osu tri puta. Pritiskorn na desni taster misa prihvatite poravnanje prikazano na sledecoj slici.
EfJ,"if E~\lusionBlind2
@" i1tE~!ltJ~ionBllfld3
!---([JFmet2 ~ ,,tOFiJle13
\-
~W-OProfile5 !----~~
~OProfile4
ft!Fillet4
Slika 7-4
Nova radna ravan
6. Koristite UNDO da biste obrisali radnu ravan.
Stika 7-6 7-12
Poravnat UCS
7-13
Poglavlje 7 Koriscenje radnih detalja
5. Upisite 5 i pritisnite laster ENTER kako biste vide Ii model ;z pogleda

odozgo. Browser i crtci treba cia izgledaju kao na sledccoj slici,
B
,.ffi"pr;D~1J7-1
4. Za ivicu koja treba da se poravna sa X osoro, pritisnite taster ENTER da

biste prihvatili podrazumevanu orijentaciju. Crtei treba da izgleda kao na sIcdecoj slici.
IJ GFE~i'w;'0IlBlind1
L!J @)E,.llu,ionBhrtd2 ffi ~ b:IL;:.,(",Eli'nd3 fOHlcl2 ([JF:I!~t3 raF(I~I~ :~OProfil,,4 \!tDPIQliie5
~~
Sfii<37-7
Radna ravan u pog/edu odozgo
6. Upisite 8 i pritisnite taster ENTER kako biste vratili izomctrijski prikaz

model a sa prcdnje desne stranc. U Browseru, pritiskom na desni taster misa odaherite stavku WorkPlanel i odaberite stavku Delete iz kontekstnog menija. Obrisite radnu raV(l!1 pritiskom na taster ENTER.
Stika 7-9 Izometrijski prikaz radne ravni
Radne ravni od ivice do ivice

SHdn cdc nacrtati radnu ravan prcko dye ivice i zatim ispitati kako je radn,l ravan paramctarski povezana sa ivicama.
5. Sa dva uzastopna pritiska misem odaherite u Browseru stavku ExtnlsionBlindl. U okviru za dijalog Extrusion, upisite vrednost 200 u polje Distance i dva puta pritisnite taster ENTER da biste aiurirali element. Obratite paznju na to kako sc pornera radna ravan kada je ekstrudirani detalj ureden kao 5to je prikazano na sledecoj slici.
1, Odaberite ikonu Work Plane ~ da biste otvorili okvir za dijalog Work Planc_
2. Odaberitc opcije On Edge! Axis za oha modifikatora, a zatim pritisnite dugme OK.
3. Odaberite dve ivice (J 2) kao sto je prikazano na sledecoj slici.
Stika
7~10
{zmenjen detalj i pridruiena radna ravan
6. Koristite komandu UNDO kako biste vratiJi modelu prvobitnu velicinu i obrisali radnu ravan.
Stika 7-8
Odabrane ivice za radnu ravan

7-15
Pogfavlje 7 Koriscenje radnih detalja
Radne ravni od ose do ose

Sada cete nacrtati radnu ravall koja prolazi kroz centre dva cilindra.
4. Odaberite ikonu Work Plane ~ da bi se otvorio okvir za dijalog \Vork Plane. Odaberite apciju On Edge/Axis za aba modifikatora, a zatim pritisnite dugme OK. 5. Odaberite dve radne ose (1) i (2), kao stoje prikazano na sledecoj slici.
1. Na paleti alatki Part Modeling odaberite ikonu Work Axis :fl.t

2. Odaberite prvu cilindricnu povrsinu (1). Prilisnite taster ENTER kako biste ponovili komandu i odaberite drugu cilindricnu povrsinu (2) kao sto je prikazana na sJedecoj slici.
~---2
~<~/
Stika 7-11 Definisanje dve radne ose
Sllka 7-13
Odabrane radne ose za radnu ravan
3. Radne ase su nacrtane i dodate u Browser. Crtez trcba da izgleda kao na sledecoj slid.
6. Upisite r, pritisnite taster ENTER kako biste rotirali X OSH, a zatim pritisnite taster ENTER da biste prihvatili orijentaciju ravni skice. Radna ravan creba da bude postavljena kao sto je prikazano na sledecoj slici,
Slika 7-14
Izometrijski prikez i pog/ed odozgo na radnu ravan
Slika 7-12 Nove radne ose
7. U Browseru, pritiskom na desni taster misa odaberite stavku WorkPlane 1 i odaberitc stavku Delete iz kontekstnog menija. Pritisnite laster ENTER kako biste obrisali radnu ravan.
7-16
7-17
Poglavlje 7 Koriscenje radnih detalja
Radne ravni na osi i paralelne sa ravni

Sada cete nacrtati radnu ravan kroz centar cilindra i paralelnu sa ravni detaUa.
1. Odaberite ikonu Work Plane ~ kako bi se otvorio okvif za dijalog Work

Plane. Za sekciju 1;1 Modifier odaberite opciju On Edge/Axis. Za sekciju 2 nd Modifier odaberitc opciju Planar Parallel, a zatim pritisnite dugme OK.
2. Odaberite raclnu osu (1), kao sto jc prikazano na sledeeoj slici.
Slika 7-16
Poravnata ravan skice n8 radnoj ravni
5. Pritisnite taster ENTER kako biste prihvatili orijentaciju ravni skice. Crtez treba da izgleda kao na sJedecoj slici.
Sfika 7-15
Odabrana radna osa za radnu ravan
3. Upisite y da biste odabrali opcijl! YZ Plane. Pritisnite taster ENTER da

bistc definisali radnu ravan paralelnu sa globalnom YZ ravni.
4. Upisite r i pritisnite taster ENTER da biste jednom rotirali X
OSU. Ponovite rotiranje X osc ako jc potrebno, kao sto je prikazano na sledeeoj slici.
Slika 7-17
Izometrijska prikaz i pogled odozgo na radnu ravan
6. Koristite komandu UNDO da biste obrisali sarno radnu ravan.
Radne ravni tangentne na element

Sada cete ertati radne ravni tangetne na dva cilindra.
1. Upisite 5 i pritisnite taster ENTER da biste videli prikaz model a odozgo. Odaberite ikonu Work Plane ~ da bi se otvorio okvir za dijaJog Work Plane. Odaberitc opciju Tangent za oba modifikatora, a zatim pritisnite dugme OK.
7-18
7-19
Poglavlje 7 ~ Koriscenje rad!:.!t!. detalja
2. Kada se to od vas zatrazi, odaberite oba cilindra, (1) i (2), kao sto je prikazano na sledecoj slici.
Stika 7-20
Tangentne radne ravni
7. Koristite komandu UNDO da bistc obrisali sarno radne ravni. Vratite izometrijski prikaz sa prednje desnc strane upisivanjern 8 i pritiskanjem na taster ENTER.
Stika 7-18
Odabrani cilindri za radnu ravan
Radne ravni paralelne sa os om

Sada cete nacrtati radnu ravan kroz ceniar dlindra, koja je paralelna sa povrsinom u ravni.
3. Dva puta pritisnite taster ENTER da biste prihvatili poziciju radne ravni i podrazumevano poravnanje ravni skice.
4. Ponovite komandu pritiskajuCi taster ENTER.

5. Koristite opciju Tangent za oba modifikatora, i odaberite cilindre na mestima (3) i (4), kao sto je prikazano na sledecoj slicL
1. Odaberite ikonu Work Plane ~ kako bi se otvorio okvir za dijalog Work

Plane. 2. Odaberite opciju On Edge! Axis u sekciji 1~! Modifier i opciju Planar Parallel u sekciji 2 nd Modifier, zatim pritisnite dugme OK. Odaberite levu radnu osu (1), pa povrSinu spreda (2), a zatim pritisnite taster ENTER. Ponovo pritisnite taster ENTER da biste prihvatili poravnanje UCS-a. Crtez treba da izgleda kao na sledecoj slici.
Slika 7-19
Josjedna radna ravan tangentna na element
6. Dva puta pritisnite taster ENTER da biste prihvatili mesto radne ravni i podrazumevano poravnanje ravni skice. Crtez treba da izgleda kao !ito je prikazano na sIedecoj slici.
Slika 7-21 Izometnjski prikaz i pog/ed odozgo radne ravni
II
3. Obrisite radnu ravan i radnu osu

720
Browseru.
7-21
!:oglavije 7 Kon'sc~nje radnih detafja
Radne ravni pod uglom i koje pocinju od ivice

Sada cete nacrtati radnu ravan na 5 stepeni od gomje povrsine elementa. Zatim cete ekstrudirati novi detalj na elementu i zavrsiti detaU na ovqj radnoj ravnL
1. Odaberite ikonu Work Plane -~ da bi se otvorio okvir za dijaJog Work

Plane.
2. U sckciji 1'1 Modifier koristite opciju On Edge/Axis, a u sekciji 2'1(1 Modifier koristite opciju Planar Angle. Upisite 5 u poljc Angle, kao sto je prikazano na slcdecoj slici, i pritisnite dugme OK.
Slika 7-23
Odabrana ivica za radnu ravan
4. Upisite n i pritisnite taster ENTER za opciju Next i prelazite misem

preko povrsina dok gomja povrsina ne postane istaknuta, zatim pritisnite taster ENTER kako biste je prihvatili. Bite prikazana radna ravan.
5. Dva puta pritisnite taster ENTER kako biste prihvatili poravnanjc radne ravni i UCS-a. Model treba da izgJeda kao na sledecoj slici.
Slika 7-24 uglom
Izometrijski prikaz i pogled sa strane u radno} ravni pod
6. Ponovite komandu i koristite iste pararnetrc U okviru za dijalog Work

Slika 7-22 Parametri
U
okviru za dijafog Work Plane Feature
Plane Feature da bistc naertali jos jcdnu radnu ravan. Odaberite ivicu (2) prikazanu na sledecoj sliei, kada bude zatrazeno da odaberele ivicu i
3. Odaberite ivieu (l) prikazanu na sledce.oj slici, kada bude zatraz.eno da odaberete ivieu i povrsinu u ravni.
povrsinu u ravni.
7-22
-----------.---
7-23
_ _ _ _ _ ______,_ _ _ _ _ _ _ _ _ _'-P"-og"l:::a"vlj"'e'-7'-,,K:::ori!:;~enje radnih detalja
B,,PCEX071
~--2 ~ i{tEKtlu$ionBlindl
G I:tEKlrusion8find2
@
Slika 7-25
Odabrana iviea za radnu ravan
7. Prelazite misem preko povrsina dok gornja povrsina ne postane istakuuta, zatim je prihvatite pritiskajuCi desni taster misa. Bice prikazana radna ravan.
8. Dva puta pritisnite taster ENTER kako biste prihvatili poravnanje ravni i UCS-a. Model trcba da izgleda kao na sledecoj slici.
Slika 7-27
Ekstruzija profile
10. Kada se otvori okvir za dijalog Extrusion, odaberite opcije prikazane na sledecoj slici.
SJika 7-26 uglom
Izometnjski prikaz i pogled sa strane u radnoj ravni pod
9. U Browsem, pritiskom na desni taster JIlisa odaberite stavku Profile4 i odaberite stavku Extrude i2 kontekstnog menija, kao sto je prikazano l1a
slede60j slid.
Stika 7-28
Parametri el<struzlje
11, Pritisnitc dugme OK. Za povrsinu iIi ravan, odabcritc stavku WorkPlaneL Profilje ekstrudiran i zavrsen na radnoj ravni. 12. Ponovite korake 10 iII da biste ekstrudirali ProfileS i zavrsili ga na radnoj ravni WorkPlanc2. Model sada trcba da izglcda kao na slcdecoj slici.
7-24
7-25
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osn':JV."n:;.;"k:;.u,cos,-~~~~~~_~~~~~~~ __
Pog/avlje 7 Koris6enje radnih detalja
Slika 7-29
Ekstruzije kaje su zavrsene na radnim ravnima. Slika 7-30 Parametri za preslikanu radnu ravan
13. U Browseru, pritiskom na dcsni taster misa odaberite stavku \VorkPlane 1 i odaberite stavku Visible iz kontekstnog lllcnija, kako bistc iskJjuci!i vidljlvost.
Paralelno preslikane radne ravni

Sada cete preslikati radnu ravan paralelno sa postojecom radoom ravni.
2. Pritisnitc dugme OK, a zatim odabcrite stavku WorkPlane2. Prcslikajtc streJice rotiranjem kako bi se preslikale prema clementu, i pritisnite taster ENTER kako biste prihvatili smer. Pritisnite taster ENTER kako bi bila prihvacena orijentacija ravni skice.
1. Odabcrite ikonu Work Plane .~ da bistc otvorili okvir za dijalog V/ork Plane. PriIagodite parametre u okviru za dijalog kao 5tO je prikazano na stedecoj slici.
Crtez treba da izgleda kao na sledecoj slici.
Slika 7-31
PresUkana radna ravan
3. U Browseru, obrisite 110VU radnu ravan, a zatim pritiskom 11a desni taster misa odaberite stavku WorkPlane2 i odaberite stavku Visible lz kontekstnog menija kako biste iskljucili vidljivost.
7-26
7-27
Radne ravni tangentne na elemente paralelne sa povrsinom

Sada cete crtati radnu ravan koja je tangen1na na cilindar i orijentisana pod uglom od 45 stepen! U odnosu na povrsinu. Prvo morate da nacrtate radnu ravan poravnatu sa centrom cilindra i orijentisanu TIa 45 stepeni od povrsine.
: i/
1. Na palet! alatki Part Modeling, odaberite ikollu Work Axis 2. Nacrtajte radnu
slici.
OSH
fD.
kroz veJiki cilindar, kao 5to je prikazano na sledecoj
V
SJika 7-33 {zometrijski prikaz i pogfed odozgo u radnoj ravni
-----------
NllfJOmena: Ako dliloteka ne odgovara prelhodnoj slid, treba da koristite ugao od 45 stepeni.
6. Sada nacrtajte radnu ravan pornocu opcije Tangent u sekciji 1Ii Modifier
i opeije Planar Parallel u sekciji 2 nd Modifier.
7. Odaberite veliki eilindar, a zatim odaberite radnu ravan. Ako je potrebno, preslikajte rotiranjem orijentaciju radne ravni kako bi odgovarala sledecoj sIiei. Prihvatite podrazumcvanu orijcntaciju ravni skice. Crtez treba da izgleda kao na sJedecoj sEci.
Slika 7-32
Radna osa i pow'sina odabrane za radnu ravan
3. Na paJeti alatki Part Modeling, adaberite ikonu Work Plane~.

4. Naertajte radnu ravan pomoc.u opeije On Edge/Axis u sekeiji 1,[ Moditier i apeije Planar Angle (-45 stepeni) u sekciji 21\d Modifier pa pritisnite dugme OK.
5. Odaberite radnu (}SU, a zatim odabcrite vertikalnu povrsinu (1) kao .5to je prikazano na prethodnoj shei. Pritisnite taster Enter da biste prihvatili vertikalnu povrSinu. Prihvatite podrazumevani smer (nemojte preslikavati rotiranjem) i prihvatite podrazumevano poravnanje ravni skice. Crtez treba da izgleda kao na sledecoj slici.
\
\
Slika 7-34 Preslikana radna ravan
8. U Browseru, obrisite Qve dye radne ravni i radnu osu.
7-28
7-29
Autod~sk
PogJavije 7
Koriscenje radnih detaija
Radne ravni koje su tangentne na

elemente poravnate sa ivicom
Sada cete naertati radnn ravan tangentnu na cilindar i poravnatu sa iv!com.
1. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu \Vork Plane ~'.
Radne ose
Radne ose S1l parametarske linije koje mozete da smestite kroz centar cilindricne ivice ili na ravan skice. lako se radne ose vecinom crtaju pomocu cilindricnih ivica, skicirane radne osc mogu da pOl11ognu prilikom konstrl.lisanjfl detalja koje bi inace bilo teko naertati. Poput radnih ravui, radnc osc se automatski smeStaju u sloj AM_WORK. One imaju i tip linije za centar, sto ih razlikuje od ostalih iviea elementa. Koristite radne osc kako biste: a. b. c. Smestili radne ravni na centar cilindricnih objekata. Referencirali parametarske kote. Odrcdili centar polarne matrice.
2. Odaberitc opciju Tangent u sekciji 1'1 Modifier j On Edge/Axis u sekciji

2''': Modifier.
3. Odaberite cilindricnu ivicu (1), a zatim odaberite ivicu (2) prikazanu na sledecoj slici. Prihvatite podrazumevanu orijentaciju ravni skice.
d. Utvrdili osu obrtanja kojajc potrcbna za obrtne detaljc.

c. Crtali
zav~jjtc
zakrivljene elemente.
Primeri radnih osa
S/ika 7 ~35
Tangenta i iviea odabrana za radnu ravan
Criel. treba da izgleda kao na s!cdecoj slid.
Osa upotrebljena za matricu o/vora SJika 7-36 lzometrijski prikaz f pogled OOozgo u radnoj ravni
Nernojte sac.uvati izmcne.
Kraj vez.banja.
7-30
7-31
Pogfavlje 7 Koriscenje ra..9!!.!h detalja
Komanda AMWORKAXIS
Kornanda AMWORKAXIS na komandnoj liniji ima sve opcijc za crtanje radne osc. Ostali metod] za crtanje radne ose su:

Osa upotrebljena za crtanje radne ravni.
Gsa upotrebljena
za smestanje parametarskih kota.
P'all Modeling ,
<
r - "
Skicirana asa upotrebljena za stvaranje zavojitih element8.
Crtanje radnih osa od cilindricnih ivica

Da biste crtali radnu osu od cilindricnih ivica, odaberite ikonu \-Vork Axis na potpaleti Work Features palete alatki Part Modeling. Odaberite ivicu radijalnog detalja za koji zelite da nacrtate radnu OSli. Radna osaje ucrtana
kroz centar kruzne ivice, a ikona radne ose je dodata u Desktop Browser.
7-32
r
Autodesk Mechanical Desktop 6~O"s~n~o~v"m,,'k::<u"r"s ____________________ Pogfavfje 7 Koriscenje radnih detaija
Da biste definisali radnu aSll, pritiskajuci dva puta miSem odaberite ikonu u Browseru, ili pritiskom na desni taster misa odaberite ikonu i odaberite stavku Edit iz kontekstnog menija. Dodajte neophodne kote i ogranicenja i azurirajte element.
Crtanje skicirane radne ose

Da biste nacrtali skiciranu radnu OSU, prvo nacrtajte ravan skice na kojoj ce
lciati skicirana radna osa.
Ovu skiciranu radnu ost! mozete da koristitc kako biste smestili radnu tacku
i nacrtali detalj otvora.
Predite na prikaz skice.
Radne tacke
Radne tacke su parametarski konstrukcioni objekti smesteni na ravan skice. Radnu tacku mozete da naertate Da odredenom rastojanju od ivice elementa, a zatim da je koristite da biste smestili ostale detalje. Aka izmenite mesto radne tacke promenom njene parametarske kate, svi detalji koji su "povezani" sa njom ce se takode pomeriti.
Odaberitc ikonu Work Axis na potpaleti Work Features palete aJatki Part Modeling. UpiSite s da biste odabrali opciju Sketched work. Odaberitc dve tacke da biste definisali mesta i smer radne asc. Radna osaje ucrtana kraz dYe tacke. Broj kota iii ogranicenja potrebnih da se patpuno definise radna osaje ispisan u komandnoj Ijniji. Ikona radne ose je dadata u Desktop Browser.
Koristite radne tacke da biste:

a.
Smestili otvore tamo gde nisu koncentricni na cilindricne ivice iIi gde ne mogu da se smeste kada odabcretc dve ivice povrsine u ravni.
7-35
Autodesk Mechanical Oesktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 7
Koriscenje racJ.nih detalja
b, Postavili skicirane detalje sa parametarskim kotama.

C.
Crtali centre za polarne i osne matrice.
ct, Pronasli detalje sa osencenim povrsinama.
Primeri radnih tacaka
Radna [atka kao centar polamog sablona
Radna (atka upotrebljena za smestanje skiciranog detalja.
Crtanje radnih tacaka

Da biste nacrtali radnu tacku, prvo nacrtajte ravan skice ihI na zeljenom mestu (iIi koristite aktivnu ravan skice).
Komanda AMWORKPT
Komanda AMWORKPT na komandnoj Iiniji irna sve opcije za stvaranje radnih tacaka. Ostali metodi za crtanje radnih tacaka su:
7-36
7-37
Autodesl< Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 7 Koris6enje radnih detalja
Zatim odaberite ikonu Work Point $ na potpaleti Work Features palete

alatki Part Modeling. Odaberite tacku na ravni skice da biste postavili radnu tacku. Ikona radne tacke.ie dodata u Desktop Browser. Dodajtc paramctarske kote i ogranicenja kako biste definisali radnu tacku.
Postavljanje radnih ravni pomocu radne ose

Prvo naertajte radnu osu koju cete koristiti za postavljanje radne ravni.
1. Otvorite datoteku Pc-ex07-2,dwg. Crtez treba da izgleda kao na sledccoj

slici.
~Extru$'lofllllind1
Mt6' Extrusion Blind::;

(OFilIH1
G 'Pc-EX07-2
o IE' E:<lfUskrrt8lind1
ffi --~ ExtiusionBlind3
Itl--D ExhusionBlind2
t@Sh'!:Ul ([Jfi!I'!:t2
~
Stika 7-38 Datoteka Pc-ex07-2.dwg
VEZBANJE
7-2..
ODLIVAK - CRTANJE RADNIH DETALJA .
2. U Browseru, otvorite ikonu clementa kako bi bili prikazani njegovi
detaiji.
U ovom vezbanju cete tlcrtati radnu osu kroz centar cilindricne povrsine. Koristite tu radnu ost! cia biste naertali radnu ravan, otvoreni prof!! na toj radnoj ravni kao i ojacanje rebrastog detalja. Nacrtacete i detalj radne tucke koji cete kasnije koristiti za smdtanje detalja otvora. Ovo veZbanje pokazuje bko se crtaju i koriste radni dctalji koji pomazu prilikom pravljenja ostalih detalja .
3. Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu povrsine crteza i odaberite stavke Sketched& Work Features> Work Axis iz kontekstnog menija.
.
j,',
Slika 7-39
Kontekstni men; sa stavkama za radnu osu
Odaberite kruinu lVicu (I), kao sto je prikazano na sIedecoj slid.
Stika 7-37
Zavrseno veibanjo
7-38
Autodesk Mechar:/cal Desktop 6 Osnovni ku(s
------
_~ _ _ _ _ _ _~ _ _ _ _ _ _~_~ _ _,-P-"o"gl",a"-vl'E-~e
7 KO~!>Eenje raC!nih detalja
Napomena: Na ovaj naCin postavljate radnu ravan (a na kraju i ravan skice) u centar eiemento, tako do na tom mestu mozete do nacrlate ojacanje rebrastog detalja.
Crtanje rebrastih detalja

Sada cete skicirati, napraviti profil, definisati i ekstrudirati ojacanje rebrastog detalja.
Detalj radne Gse
Sllka
7~40
4. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Work Plane. U okviru za dijalog Work Plane, odaberite opciju On Edge/Axis u sekciji 1'1 Modi~ fier i opciju Planar Parallel u sekciji 2nd Modifier. Proverite da Ii je odabrana opeija Create Sketch Plane. Pritisnite dugme OK.
1. Na paieti alatki Mechanical View, odaberitc ikonu Sketch View ilt 2. Na paleti alath Part Modeling, odaberite ikonu Launches 2D Sketch Toolbar ll!il 3. Na paleti alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Line _~. Skicirajte segment linije kao 8tO je prikazano na sledecoj sHci. Pogledajte da 1i ste ostavili dovoljan razmak izmedu krajeva skice i ivica elementa.
5. Odaberite radnu osu (l). Za ravan, odaberite povrSinu (2) kao sto je prikazano na sledecoj slici. Kada povrsina postane istaknuta, pritisnite taster ENTER da biste je prihvatili.
Slika 7-41
Radna ravan I smestena ravan skice
Slika 7-42
Profil za rebrasti detalj
6. Da biste orijentisali ravan skiee, <Iva puta pritisnite miSem da biste

rotirali X i Y osu ravni skice sve dok se poravnanje ne uskladi sa pret~ hadnom slikom. Pritisnite taster ENTER kada ravni postanu odgovaraJUGe poravnate.
4. Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu povrsine crteza i

odaberite stavke Sketch Solving>Single Profile iz kontekstnog menija.
7-40
7-41
8. Kotirajte krajeve profila liZ ivice elementa pomocu nultih kota, kao sto je prikazano na sledecoj sliei. Kada zavrsite, dva puta pritisnite taster ENTER.
Slika 7-43 Stavke iz {wntekstnog menija zajedan profit
5. Pritisnitc taster ENTER kako biste prihvatili otvorcni profil. Na desnoj strani palete alatki 2D Sketching, odaberite ikonu Launches 2D Con-
straints Toolbar WI],

6. Na potpaleti Power Dim.ensioning palete 81atki 2D Constraints, odaberite ikol1u New Dimension J'v. Odaberite visl kraj profila (I), odaberite vislI horizontalnu ivicu osnove (2), a zatim smestite parametarsku kotu kao ?ito je prikazano na skdecoj slici, Za vrednost kotc upisite 32 j pritisnite taster ENTER. Nemojte zavrSavati komandu.
Slika 7 45
H
Potpuno definisani profif
7. la drugu konl odabcrite Bizi kraj profi!a (3), odaberite unutrasnju vertikalnu ivicll elementa (4), a zatim smestite parametarsku kotu ispod kotne liolje, kao to je prikazano na sledecoj slici. Kao vrednost kote upisite 20 i pritisnite taster ENTER. Nernojte zavrsavati komandu.
til.
.- - --r~--1L-- - ---T ( I
'~
-
10. U Browsem, pritiskom na desni taster misa odaberite stavku OpenProfiJel i odaberite stavku Rib iz kontekstnog menija. Kada se otvori okvir za dijalog Rib, odaberite opciju MidPlane i u polje Thickness upisite to. Obratite paznju kako se povrsina crteza azurira shodno izmenarna napravljenim U okviru za dijalog. Pritisnite dugme OK da biste nacrtali rebrast! detalj.
II1
+--6-. Yl1cui 4---r ' (')1' I

3 '"
l
Stika 7-44
III
I 2()
~---
1
i
.__1
'4.~= . r
Slika
7~46
Dve parametarske kate
Rebrasti detalj nacrlan ekstrudiranjem profila.

7-43
7-42
Poglavlje 7 Koriscenje ra<!nih detalja
Dodavanje radnih tacaka

Sada cete dodati radnu tacku, koju cete kasnije koristiti u ovom veibanju.
1. U 8rowseru, pritiskom na desni taster miSa odaberite stavku WorkAxis 1 i odaberite stavku Visible iz menija, kako biste sakrili radnu osu.
2. Pritiskom na desni taster misa odaberite stavku WorkPJanel i odaberite stavku Visible iz menija, kako bistc iskljuCili prikazivanjc racine ravni.
3. Pritiskom na dcsni taster misa odaberite pozadinu Browsera i odabcrite stavku New Sketch Plane iz menija. Za radnu ravan iii povrsinu u ravni odaberite gornju povrsinu elementa (1), kao sto je prikazano na sledecoj slici. Kada povrsina postane istaknuta, pritisnite taster ENTER kako biste je prihvatili.
Slika 7-48
Stavke kontekstnog menija za radnu tack!.)
Da biste smestili radnu tacku, odaberite mesto (J) priblizno eDom koje je prikazano na sledecoj sHei.
4. Da biste orijentisali ravan skice, proverite da Ii
Stl X i Y ose orijentisane kao sto je prikazano na sledecoj slici. Ako nisu, rotirajte misem X asu kako biste je na adgovarajuci nacin poravnali i pritisnite taster ENTER kako bistc prihvatih lzbor i zavrsili komandu.
Stika 7-49
Oetal} radne tacke smesten na aktivnoj ravni skiee
7. Na paleti alatki 2D Constraints, odaberite ikonu New Dimension ;;&. Odaberite radnu tacku (1), odaberite tlizi desni ugao elementa (2), a zatim smestite parametarsku kotu s desne strane (3), kao sto je prikazano na sledecoj slici. Za vrednost kote upisite 12 i pritisnite taster ENTER. Nemojte zavrsavati komandu.
SHka 7-47
Ravan skice smestena na povrs;ni elementa
5. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Sketch View iilll.

6. Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu povrsine crteza i odaberite stavke Sketehed&Work Features>Work Point 1Z menija.
8. Za drugu kotu ponovo odabcrite radnu tacku (4), odaberite isti ugaa elementa (5), a zatim smestite parametarsku kotu ispod radne tacke (6), kao 5tO je prikazano na sledecoj slid. Za vrednost kote upisite 12 i dva puta pritisnitc taster ENTER, kako biste prihvatili vrednast i zavrsili komandu.
7-44
7-45
Poglavlje 7 Koriscenje Jadnih detalj"a
,----1
VEZBANJE
7-3
CRTANJE RADNIH OSA I RADNIH TACAKA
"<,'
U ovom vezbanju tete dodati otvor modelu kontrolne table. NauCicete kako kombinovana upotreba skiciranih radnih osa i radnih tacaka 01TIOgucava vecu kontrolu nad smestenim detaljima.
Stika 7-50
Radna tacka sa parametarskim kalama

-------~ ~-----------
Napomena: Koristite ovu radl111 taClm za smestanje deta/ja otvora sledecem veZbanju.
II
Slika 7-52
Zavrl~eno
vezbanje
1. Na p~leti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Restore View # 1 [II.
Smestanje otvora na savijenu povrsinu

Pocnite ad crtanja skiciranc racine ose i raune tacke, taka dOl na savijenu povrsinu mozete da smestite otvor za upustenu glavu, koji je pod llglom probusen kroz element. Prvi korak u ovorn procesu je crtsnje radne ravni kOjli mozete da koristite za skiciranje radne ose.
1. Otvorite datoteku Pc-ex07-3.dwg. ertez. treba da izgleda kao na sledetoj slici.
B ~PC.EX07.3
Slika 7-51
Zavrseno vezbanje
2. Sacuvajte datoteku crteZa pod novim imenom 07-2.dwg.
Kraj vezbanja.
G DExtlusmnmnd1 BJ j EN(lu~ion Thru1 @She~l 8 BiK ExirusIOnBlind2 l@Hd.el
"'1i!:limII
Sllka 7-53
Datoteka
Pc-ex07-3~dwg
7-47
Pog/av/je 7 Koriscenje
ract.~ detalja
2. Nacrtajte radnu ravan pomocu opcije Planar Parallel u sekciji 1'1 Modifier i opcije Offset u sekciji 2nd Modifier. UpiSite u polje Offset rastojanje 25, potvrdite opciju Create Sketch Plane i zat1111 pritisnite dugme OK.
Pritisnite taster ENTER, upisite f, a zatim pritisnite taster ENTER kako biste parale1no rotirali smer. Pritisnite taster ENTER kada strelice za smer budu pokazivale na levu stranu. Ponovo pritisnite taster ENTER kako biste prihvatili podrazumevanu orijentaciju ravni skice.
4. Radna ravanje nacrtana i dodata u Browser kao detalj WorkPlanel. Uvecajte maksirnalno prikaz cl1eia. Browser i crtez treba da izgledaju
I
I
kao na sledecoj slici.
:3 ~pcEXon
B-"'PARTl_l
G If btlUSion8 ijndl 8} iUfE~IMionThrul q)Shelll 8 i!$Exlrusion8lind2 '. r@Holel
~-Stika 7-56 Oruga radna ravan
Slika 7-54
Parametri U okviru za dijalog Work Plane
Sada morate da nacl1ate radnu osu kako biste kontrolisali pocetnu tacku i smer detalja otvora.
3. Odaberite desnu povrsinu, na mestu gde je to prikazano na sledecoj slici.
5. Na paleti alatki Mechanical View, odaberite ikonu Sketch View

zatirn uvecajte prikaz povrslne prikazane na sledecoj slici.
Iii a
Slika 7-57
Prikaz skice
Stika 7 55
w
Odabrana povrsina radne ravo!
6. Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu povrsine crteia i odaberite stavke Sketched& Work Features> Work Axis iz kontekstnog menija. Upisite s i pritisnite taster ENTER da biste potv'rdili opciju Sketch.
I I
7-48
7-49
________________________ 'pog/avlje 7
7. Nacrtajte navu skiciranu radnu asu, kao sto je prikazano na sledecoj

slici. Pritiskajuci dva puta misem odaberite 1I Browscru ikonu radne ase, a zatim dodajte kote, kao sto je prikazano na sledecoj slici.
11. Nacrtajte novu radnu ravan pornocu opcije Normal to Start u sekciji ts l Modifier. Odabcrite radnu asu kako biste se vratili na predasnje stanje kote radne ose. Odaberite vrh radne osc j pritisnite taster ENTER da biste prihvatiJi podrazumevanu orijentaciju ravni skicc, Radna ravan i radna tatka su nacrtane istovrerneno, i obe Sll dodate u Desktop Browser. 12. Uvccajle maksimalno prikaz crte7il. Browser i erteZ treba da izgJedajll kao na sledecoj sliei.
Slika 7-58
Potpuno definisana radna Gsa
Napomena: Ako dejinisete vrlt radfle ose, mozete IwsnNe da uredite IIgao a da 10 ne IIlice fla pocelflu talku delalja olvora.
8. Na donjoj ivici Browsera, odaberite ikonu Update Part ~ kako biste ukljuCili izmene.
8'~PC'X073 8-"PAP,TU
8 8
!! Exltus,onBI'ndl
SExlfusionThrul
Sm'et: U reZimu Edit, skiciranoj radnoj osi mozete da dot/ate konstJ'ukcione geometrijske slike. Na primer, mozele da defillisete OSIl tako da uvek bude poravllata sa gornjom povr.sinom i upravna na tangentnu pomocnuliniju, kao i da ima poluprecnik gorn]e povrSine.
Sada nacrtajte radnu ravan norm aInu na pocetak skicirane radne ose, kako biste kontrolisali smestanje detalja otvora. 9. Upisite 8 i pritisnite taster ENTER da biste presli na izomctrijski prikaz sa prednje desne strane. 10. Uvecajte prikaz pavrsine prikazane na sledecoj slici.
@jShen S !i;'Exlfu;:ion8!;nd2 fJQjHolel t,;;'WolkPlenel (fl'WOfkAiIi$l ii$'WmkPiilf1e2
@--
Slika 7~60
Tre6a radna ravan i pN8 radna tacka
13. U Browseru, iskljucite vidUivost 72 detalj WorkPlane1. Uvecajte prethodne prikaze kako biste opet vratiJi prikaz sa sledece slikc.
Slika 7-61
Vra(;en uvecani prikaz
Sada naertajte radnu tacku kako biste locirali detalj otvora.

Stika 7-59 Uvecani prikaz
Napomena: Za crtoltje detalja otl'ora ne mozete do koristlte rodnu taC/w koja se odnosi 110 opciju Normal to Start za radflu ravan.
7-50
~utodesk
Pog/avlje 7
Koris6enje radnih detaJja
14. Pritiskom na desni taster misa odaberite pozadinu povrsine crteza i

odaberite stavke Sketched& Work Features> Work Point iz kontekstnog menija.
Pritisnite dugme OK, odaberite radnu tacku, a zatim pritisnite taster ENTER da biste prihvatili podrazumevani smer (kroz clement). Otvor je nacltan i dodat u Browser. Pritisnite taster ENTER da biste zavrsili komandu.
15. Smestite radnu tacku blizu radne ase. Kotirajte radnu tacku do radne osc
(pomocu nllIte kote), kao !'ito je prikazano na sledecoj slici.
17. U Browseru, iskljucite vidljivost svih radnih detalja. Uvecajte maksimalno prikaz crteza. Browser i element treba da izgledaju kao na sledecoj slici.
H ~PC.EXO?3
8 ",PAflTU
m"IiJ'E:<tJusionBlindl m"iWExtJusionThIul
-!jQjHolel
:"~SheUl !l BltE~\lusi<nB!inj2
. -, ~WoJkPlane1
'- tDWod<.A,x;~l
~Wo1kPi<lne2 ~WolkPDin\1
Stika 7-62
Potpuno definisana radna tatka
~wolkPoinl2
.@B
Sada smestite detalj otvora za upustenu glavu na novu radnu tucku.

Slika 7-64 Detalj otvora za upuStenu glavu
16. Na paleti alatki Part Modeling, odaberite ikonu Hole .@i-.Otvara se okvir
za dijalog Hole. Prilagodite parametre kao sto je prikazano na sledeeoj slid.
18. Na paled alatki Mechanical View, odaberite ikonu Toggle Shading/ Wireframe:G:I, a zatim odaberite ikonu 3D Orbit ~> Rotirajte model i ispitajte detalj otvora iz razlicitih pogleda.
19. Odaberite ikonu Toggle Shading/Wireframe cia biste izasli iz prikaza 3D

Orbit i rczima rasterizacije. Upisite 4 i pritisnite taster ENTER da biste preCicom na tastaturi prikazali 4 vizira. Ispitajte ugao i polotaj detalja otvora, pomocll cetiri pogleda. Nemojte sacuvati izmene. Kraj vezbanja.
Stika 7-63 Parametri okv;ra za dij810g Hole

7-52 7-53
Autodt::~k Mechanical Desktop 6 o"-snC'o:"v"n,,-i.::k,,u'.'rs,-~~~~~~__~~~_

1. Kada treba crtati radne ravoi? a. Radne ravni se crtaju za definisanje novog parametarskog globalnog koordjnatnog sistema eWeS).
Poglavlje 8
Dodavanje smestenih detalja masinskim elementima
b. Radne ravni se crtaju kada ne postoje povrSine u ravni oa elementu sa kojih bi mogla da se naerta zcljcna ntvan skiec.
C.
Radne ravni se crtaju kako bi magie cia se zamcne ravni skice i korisnicki koordinatni sistcm.
U ovom poglavlju naucicete kako se masinskim elementima dodaju smcstcni detalji.
d. Radne ravni se crtajtt kad godje potrebno izraditi ravan skice. 2. Kada treha ertati radml a.
Ciljevi
OSU?
U ovom poglavlju cete: Kud3 se koristi za izradu radne ravni.

,1.
b. KaLla se defioise osa rotacije profila koji se obrce kako bi se lzradio detalj.
c.
Naueiti da izradujete busene rupe, mpe izbruscnc na unlltrasnjoj cilindricnoj povrsini i upustene rupe.
Kada se poravnava X osa ravlli skiee oa elcmentu.

U svakom od prethodno navedenih slueajeva.
b. Na masinski element uneti detalje sa zaobljenom jednom ivicom iIi sa vise zaobljenih ivica. c. Masinskom e!emenh! dodati detalje sazarubljenomjednom ivicom iIi sa vise zarubljenih ivica.
d.
3. Kada treba crtati radne tacke? a. Kada se postavlja otvor oa clement jli odrcduje centar matrice detalja.
d. ertati pravougaone, pol arne i aksijalne sablone nekog detalja.

e. Dubiti (supljim brusenjem) masinski elcmenat i tako praviti dctalj taea. Praviti detalje unutrasnjih i spoljasnjih navoja.
omo~
b. Kada se ukazujc na mesta na kojima je potreban dodatni rad na elementu.

c. d. Za referenciraojc prilikom crtanja ravni skice. Za referencimnje prilikorn crtanja radne ose.
f.
I
1
U ovom poglavlju prikazane su osnovne koncepcije dodavanja smestenih detalja masinskom elernentu. Ovde su prcdstavljene jos nekc mogucnosti, ali one niSLl podrobnije razradene. Opsimije informacije 0 slozenijim mo~ gucnostima mozete naci u sistemu Help za Autodesk;~) Mechanical Desk-
top"', i u knjizi Aurodesk Mechanical Desktop 6 User:, Guide.
8-1
Autodesk Mechanical Desktop 6 OsnovnJ.!5y!~ ____.~. ___.
Upoznavanje smestenih detalja

Neke tipove deta!ja mozete dodati masinskom elementu bez prethodne izrade skicc. Mozete praviti rupe, zaobljcnc i zambljene ivice, navodeci vrednosti i birajuci lokacije na masinskom elernentu. Geometrijske slike koje ne zahtevaju skice nazivaju se smdtenim detaljima (engl. placedfeatures).
Izrada rupa
Mechanical Desktop omogucujc da pravite cetiri tipa rupa:
f!1J1I
Busene a.
b. Rupe sa upustenom cilindricnom povrsinorn
c. Upustene
F.:.o.Splin
d. Rupe sa navojc111
r-I'pm)".)
~""SpI"1
Rupe, zaobljenja i zarubljene ivice
Osim rupa, zaobljenja i zarubljenih ivica, u smestene detalje spadaju jos sablani detalja i detafii amotaca.
Kada crtate rupu sa navojem, podaci 0 navoju se cuvaju zajedno sa rupom i mogu se prikazati u napomeni 0 rupi na projekciji crteza. Navoji se mogu prikazati pomocu trodimenzionalne (3D) geometrijc masinskog elementa i na dvodirnenzionalnim (2D) projekcijama crteza. Dubinu mpe rnozete naznaciti koriikenjem jedne od tri opcije za zavrsetke: a. Probusenu mpu
b. Ubusenu mpu
Sab/oni deta(ja i detalji omotac8
c. Rupu sa zavrsetkom izmedu ravni
SJozeniji smesteni detalji koji su dostupni u Desktop Browseru nisu predstavljeni U ovom prirucniku. 0 ostalim smestenim detaljima saznacete vise aka proCitate sistem Help i prirucnik Autodesk Mechanical Desktop 6 User:)' Guide.
8-2
8-3
Autodesk Mechanic'!!LDesktop 6
OsnoX~IlI,-,-k"u"rs"-_________________
_ ________.cP-'o"'g"'la.cv~lje~8~O_o~davanje smestenih detalja masinskim eJementima
f~lJ16nt
On Point
FromHoiB
~1~ '~ d~iIl'~-~:IiI I I i21i -:

COhCErtJ!ic
Takode moiete nazn3citi lokaciju rupe koriscenjem jedne od cetiri opcije

postav!j anja:
a.
Komanda
AMHOLE
:! Edges
RUp3 se nalazi nil odredenoj udaljenosti od dveju ivica prednje strane masinskog e!ementa.
Komanda AMJ-!OLE prikazuje okvir za dijalog Hole. U ostale metode pristupanja okviru za dijalog Hole spadaju:
b.
Concentric Srcdiste rupe se poklapa sa centrom cilindricne ivice rnasinskog elementa.
c.
On Point Centar rupe se nalazi u odabranoj radnoj tacki, pri cemu je njena osa upravna na ravan skice radne tackc.
.< d.
From Hole Rupa se nalazi na odredenoj udaUenosti od postojece rupe.
84
8-5
Poglavlje 8 Dodavanje smestenih detafja mf1s~~f!!!!!enfima
Pregled procesa izrade koncentricnih rupa

SledeCi koraci. opistiju kake Be erta koneritricria rupa.
4. IzaberiteJauZriu'ivicll dela. 'a z:aiim pfifisi}ite;'ENJER:
rl;~~:;~:;"',,,
$W"~f'I.<".1
De4tlj' rupej,e:qodat masinsk6m':,ekfu~riiu;<a,pjcgovajkona se pojav,; ljuJe til)esktop Browseru.
",e..M;oo~rMI
iZW'",Pb"l
ffi-.~I'>1"'~W""",""
LI@.
-< \
1. I@ Na potpaletiP]accd Feature palete aIatkj'PartM()deling [asterom

rriisa izaberite Hole. 2. Pode~it~ Operation, Termination i PlaceT,cnt k~~,}tQj'e-pdkazano; Upi~ site'vn!dD::()st,za preenik rupe.i potvrdite vrednost p(itiskom::na dugme OK.
Pregled procesa izrade rupe sa upustenom cilindricnom povrsinom i zavrsetkom izmedu ravni
Sledeci l<.oraci_opisuju kako se izraduje'rupa sa upustcnom cilindricIiom p-ovrsino'ii{naj'~'cinakom rastojanju od ivica masinskog dela, i sa zavrsetkorn na povrsini 'drug{}g deIa:
1. J:@ Sa potp-alete placed,Feature palete alatki Part Modeling. tasterom
mi'g'a:iiaberifeHole. 3. Odaberite ravnu (plananm) po"vrs.inuna Inasinskom-elementu, a zatim pritisnite ENTER.
2.
pOdAJli$~~~~atr&n, Termination i Placem~nt kao sto jeprikazano. Upi~.i~~'}~~~~,,9~t'f3 prccnik rupc i potvrdite vredn?s~pritiskonrna,dugme
"
.O~,
8-6
8-7
__________'-p"ofJ1av1je 8 Dodavanje smestenih detalja masinskim elementima
Rupe sa navojem
Mozete izradivati i rupe sa navojem, koristeci kontrole na kartici Threads okvira za dijalog Hole. Kartica Threads omogllcuje pristup navojima standardnih dimenzija, kako u anglosaksonskom tako j u metrickom mernom sistemu. U Desktop Browseru, rupe sa navojcm predstavljene
Sli
posebnom ikonom.
rn
i:1EXlfusionB~ndl ..... ~Hole1 -<<------ Rupa sa navojem
IllHole2 ___
- - - - - - Standardna rupa
Kartica Threads
3. Odaberite dYe ivice povrsine masinskog elementa da biste naznaciti mesto.postavljanja rupe. Kal1ica Threads okvira za dijalog Hole sadrzi sve kontrole za izradu rupa sa navojem.
4. Izaberite povrsinu na"masinskom elementu gde ce s'e Tupa zavrSiti, pa pritisnite ENTER. Povrsina mora biti upravna na osu nove rupe. Detalj rup~ dodat je masinskom elementu, a njegova ikona se pojavljuje na Desktop Browseru.
Tip rupe sa navojem koju cete nacrtati mozete odabrati sa padajuce liste Thread Type. Opredelite se za standard Metric ili English, ako pravite rupu sa navojem standardnih dimenzija, za Custom ako zelite da napravite nestandardnu rupll s navojem, iIi za None ukoliko hocete da iskljuc.ite navoje.
8-8
8-9
Pogfavlje 8 Dodavanje smeslenih detalja rf}a.'ii'7..!:J!!}_!!.'emen!~f!1~
Osirn toga, na kanici Threads se prikazuje i dubina rupe koja je trenutno navedena na kartici Hole. Ako prilikom odredivanja dubine navoja izaberete opciju Full Depth, opcija Tap Depth nece biti dostupna.
Izrada rupa sa navojima standardnih dimenzija

Kada iz liste izaberete opciju, ostale kontrolc na kartici Threads postate dostupne iIi nedostupne, zavisno od toga sta stc izabrali. Za navoje standardnih dimenzija, naznaciCete nominalnu velicinu, korak, dubinu ureznika i ugradnu klasu. Pravijcnje rupe sa navojima standardnih dimenzija zapoCinje izborom tipa rupe i zadavanjem potrebnih vrednosti na kartici Hok Zatim se otvara karlica Threads i bira metricki i!i anglosaksonski standard 1Z padajuce liste Thread Type.
Potom se bira standardna veliCina iz padajuce liste Nominal Size. Dimenzije jz ove padajuce liste odgovarajujedinicama mere za koje ste se odlucili na padajucoj listi Thread Type.
Za namenskc navoje, navescete takode jedinice mere i unutrasnji i spoljni precnik.
M12 M14 M15 0116
M17
f418
1~20
Svaka standardna velicina navoja povezana je sa skupom vrednosti kojima su obuhvaceni korak, unutT3snji i spoljni precnik j ugradna klasa. Kada izaberete nom in ainu veliCinu, podrazumevane vrednosti za ove parametre se automatski prikazuju U odgovarajuCim poljima na kartici Threads. Prilikom izrade navoja standardnih dimenzija, ne motete direktno uredivati spoljni j unutTasnji precnik koji sc vide na kartici Threads. rvredutim, svaka l10minalna veliCina maze da ima jedan standardni korak iIi vise njih, i nekoliko ugradnih klasa koje su u vezi sa njom. Dodatni parametri koraka i
ugradne klase stoje na raspolaganju na odgovarajuCim padajucim listama.

8-10
Aut~desk
Mechanical Desktop 6 Osnovni
~ccu"rs,--__________________
._ _ _ _ _ _ _ _~Pogfavlje 8
Dodavanje smestenih detalja masinskim efementima
Iskljucivanje navoja
Prilikom izrade rupe sa navojem, Mechanical Desktop pamti pararnetre i ponovo ce ih prikazati kada sledeci put budete otvorili okvir za dijalog Hole tokom iste sesije. Za izradu rupe bez navoja moracete da otvorite karticu Thread i da izaberete opc~ju None iz padajuce 1iste Thread Type, da bi se navoji iskljucili.
Modifikovanje rupa
Rupu mozete modifikovati koriscenjemjednog od sledeca tri metoda radi prikazivanja parametara kojc ste primenili u izradi rupe: Da biste zavrsili izradu rope sa navojima standardnih dimenzija, naznaCite dubinu ureznika, a potom pozicionirajte rupu na rnodelu koris6enjem onog metoda koji ste odabrali na kartici Hole, a. Izaberite ikonu u Desktop Browseru pritiskajuCi dva puta misem. Ukoliko u Desktop Browsem rnozete da pronadete ikoHu rupe kao detalja, pritisnite je dva puta da bi se otvorio okvir za dijalog Hole. eim izmenite parametre mpe, potvrdite ove izmene pritiskom na dugme OK, a zatim pritisnite taster ENTER. Masillski element se automatski aiurira i odrazava izmenc.
- 'PAAT5_1
Izrada rupa sa namenskim navojima

Pravljenje rupe sa namenskirn navojima zapoCinje navodenjem zeljenih opcija za konkretnu rupu na kartici I-Iole. Zatim se otvara kartica Threads i bira tip Custom lz padajuce lisle Thread Type.
$-~Bct!1JSiOnBrmd1
~WOricpoirrtl
}--@lWoricPo;rrt2 WOricFjirJt:3 ~Hole1
' fi
Da biste uredili detalj, misem dva pula pn"tisnite ikonu Hote 3.
(@)&
~H\lle2
b. Pritiskom na desni taster misa izaberite ikonu u Desktop Browseru. Kada se opredelite za opciju Custom, sve ostale kontrole na kartici Tab zadrzace svoje trenutne pararnetre. lako se trenutne vrednosti i dalje vide u polju Nominal Size, kao i u drugim poljima, one se vise ne odnose na stan~ dardnu veliCinu. Ako u Desktop Browseru mozcte da pronadete ikonu rupe kao detalja, izaberite je pritiskom na desni taster misa, pa izaberite Edit Prikazace se okvir za dijalog Hole. Posto u okvim za dijalog unesete izmene, pritisnite OK, a zatim ENTER.
, Ii
Nakon toga, izaberite ince iIi milimetre kao mcrnujedinicu. Moci cete da potvrditc svako dosptuno polje i da direktno upisujetc vrednosti, kao sto su spoljni i unutrasnji precnik, korak i ugradna klasa.
Kada zavrsite sa zadavanjem vrednosti, maiete da postavite rupu na modelu koriscenjem onog metoda koji ste odabrali na kartici Hole.
EllW Exhus'onB~ndl
$WClkPolnt1
$W01kPoi,,12
~W01kPoint3
~Hol"'1
r@lHole2 . ~Hole3
4owO{i(Poirlt4
I&iR
8-13
Poglavlje 8 Dodavanje smestenih detalja masinskim eJementima
U ovom slucaju, masinski elemenat se ne azurira automatski. Umesto toga, Desktop Browser prikazuje detalj, i to istaknut Zutom bojom, kako bi yam ukazao na to da masinski element treba azurirati da bi se odrazile izrncne. c. Upotrebite alatku Edit Feature, Mozete izabrati ikonu Edit Feature /07, i izabrati zeljenu rupu na rnasinskorn elernenuL Upotrebite alatku Edit Feature da biste, jedan po jedan, izmcnili sve one detalje koje smatrate da t1'eba izmeniti. Kada zavrsite sa modifikacijama, morate pritisnuti ikonu Update Part ~ na paleti a1atki Part Modeling, il i donju ivicu Desktop Browsera.
1. Otvorite datoteku pc-ex08-l.dwg. Crtez treba da izgleda kao na sledecoj

sEci.
g.'PC-EX081 S iE~\lusionBlindl G Ii"E~tlusiDn8lind2 @ I$Exlru$ionBflnd3 ~ $WorkAxis1 :-'--SWorkPlanel
$"JtRib1
i "li$wolkPoinll
t$J. i ExuusionBhndl
L.l$WorkPoinl1
~WolkP()int2
i. __
Slika 8-2
Datoteka pc-ex08-1.dwg
.~Wo!kPoil1t3
i~m
2. U Browseru, otvorite ikonu masinskog elementa da bi se prikazaIi njegovi detalji. 3. Na paleti alatki Part Modeling, izaberite Hole ifjQi', U okviru za dijalog Hole, odaberite parametre onako kako je prika~~no na sledecoj s!ici, i pritisnite dugme OK.
:-~Hoie2
; GQlHole3
;---l$wolkPoitlt4 . _t@Hole4
VEZBANJE
8-1
ODLIVAK,... IZRADA DETALJA ,RUPE, " , : : ". ',.,'
U ovoj vezbi cete nacrtati i postaviti t1'i rupe. Za postavljanje rupa kao detalja upotrebicete tri razli0ite tehnike.
Stika 83
Parametri pNe rupe
4. Za radnu tack'll, odaberite detaij radne taeke 1I (I). Rlipa je napravijena.

Slika 8-1 Gotova
veiba
8-15
8-14
~utodesk Mechanical .Desktop
6 Osnovni kurs
Poglavlje 8
Dodavanje smestenih deta/ja masinskim efementima
Napomena: Izbor iviea odreduje pocemu visinu rupe. Povlacenjem dveju Iinija odreauje se prtlvac postavljanja od il'ica. Konacno rasto)anje omogucllje da se rupe postave parametal'ski, 110 pl'eciZl1oj udaljenosti shodno pl'ethodllo izabranim parametrima.
7. Pritisnite ENTER dva puta da biste se vratili okviru za dijalog Hole. Promenite parametre i vrednosti kao sto je prikazano na narednoj slici, te izbor potvrditc pritiskom na dugme OK.
Sfika 8-4 ta6ke
Rupa sa upustenom cilindricnom povrsinom na detalju radne
5. Dva puta pritisnite ENTER da bi se ponovo pojavio okvir za dijalog Hole. U njemu upotrcbitc iste parametre kao i ranije, sarno zamenite opciju postavljanja pomocll rastojanja od 2 ivice. Potvrdite izbor pritiskom na dugme OK.
Stika 8-6
Parametri za "punu" rupu
8. Za radnu ravan iIi planamu povrsinu, izaberite kruznu ivicu (1) kao sto sc vidi na donjem crtczu. Za koncentricnu ivicu, odaberite istu kruznu ivicu (2). Paste je rupa napravljcna, pritisnite ENTER da biste iZ3Sli iz ove komande.
Slika 8-5 Druga rupa sa upus(enom cHindricnom povrsinom, defmisana pomo(;u rastojanja od dveju ivlc8
6. Za prvll i drugu ivicu, odaberite ivice (1) i (2) koje su naznacene na prethodnoj slici. Za lokaciju rupe, povucite pokazivacem preko odabranih ivica i desHo od njih, pa pokazivac postavite u polozaj pril<azan na gornjoj slici, Za obe udaljenosti, upisitc broj 12, a zatim pritisnite ENTER kako bi se napravila Tupa.
Slika 8-7
Rupa postavljena koncentricno prema ivici 8-17
8-16
Alltodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kllrs
Pog/avlje 8 Dodavanje smesienih detalja ma.~i!lskim..~~/ementima
Mozete modelirati zaobljenu ivicll za razlicite namene, tlmo gde se vise ad tri ivice medusobno priblizavaju. U Mechanical Desktopu se koristj visestranicni sablan za slivanje svakog zaobljenja u tacki konv1.::rgencije. Za svaku konvergentnu ivicu mozere odabrati razliCit poluprecnik.
Slika 8-8
Zavrsen crtez
9. Datoteku sa va5im crteiom sacuvajtc pod novim nazivorn, kao

08-I.dwg.
Kraj vetbe.
"f
$-'CONSTMH
Kljucni termini u vezi sa zaobljenjem

constant fillet
Na sve izabrane ivice se primenjuje zadati poluprecnik. Sve zaobljene ivice smatraju se dclom jcdnog detalja i kanuolise ih jedan ish parametar po{uprecnika.
Dodavanje zaobljenja masinskim elementima

Zaobljenja su smesteni detalji kojima se prave luene ivice na masinskim elementima. Da biste ih nacrtali, navescete vrednosti u okviru za dijalog i izabrati ivice koje treba zaobliti. Mozete da crtate zaobljenja sa konstantnim poluprecnikom, iii zaobljenja Cije su dimenzije drugacije na svakom kraju. Duz ivice moz,cte da umecetc taCke u kojima ce zaobljenje menjati dimenzije. Kada crtate zaobljenja promenljivog poluprecnika, mozetc se opredeliti za linearno slivanje od jednog radijusa zaobljenja do drugog, iIi za kubno slivanje izmedu raz!icitih radijusa. Mogucnost koju cete odabrati zavisi od konstrukcije samog masinskog elementa, kao i od nacina na koji se susedni detalji masinskog e!ementa slivaju u zaobljenu ivicu.
It~Ei;'o,,;o"
individual radii override
Opcija za konstantna zaobljenja kod koje mozete odabrati drugu vrednost poluprecnika za svaku izabranu lvicu. Mozete izraditi jedan detalj zaobljenja sa razlicitim radijalnim vrednostima. Svaka izabrana ivica 1m3 svoju radijalnLl vrednost, pri cemu je pocetna vrednost jednaka ponudenoj vrednosti za poluprecnjk.
8-19
Pogfavlje 8
/ixcdwidth fillet
Odreduje se duiinorn tctive zaobljenja, a ne poluprecnikom.
intermediate radius
Opcija za promenljiva kubna zaobljcnja. eim odaberete ivicu, mazete dodavati iIi uklanjati tacke u kojima se poluprecnik novog zaobljenja moze model irati. Svako teme ima svoju vrednost poluprccnika, Lokaciju svakog novog temena definise procenat udaljenosti izmedu pennanentnih temena na svakom kraju.
variable cubic fillet
Postepeni prelaz kubnog slivanja izmedu radijusa na svakorn temenu duz kontinualno tangentne iIi linearne ivice. Krajcvi zaobljenja tangiraju pocetak i kraj odabrane lvice. Konstantna zaobljenja se koristc za izradu: a. Zaobljenih iviea i uglova sajednakim poluprecnicima. b. Zaobljenja sa istom vrednoscu poluprecnika za sve izabrane ivice. Upotrebite zaobljenja nepromenljive sirine na povrsinama zaobljenja koje meausobno ne stoje pod pravim uglom, vee zahtevaju izgled zaobljenja konstantnog poluprecnjka. Kubna zaobljenja se koriste za izradu: a. Zaobljene ivice nejednakih poluprecnika, pri cemu sIivanje od jednog kraja poluprecnika zaobJjenja fonnira kubno slivanje prema drugom kraju. b. Estetske oblikc. c. Zaobljenja koja mora,iu da se slivaju tangentno na susedna zaobljenja iIi ivice masinskog elementa. Upotrebite lincama zaobljenja za izradu zaobljene ivice nejednakih poluprecnika, pri cemn se slivanje sa jednog kraja poluprecnika zaobljenja postojano menja prema dmgom kraju.
variable linear fillet
Zaobljenje promenljivog poluprccnika koje ima linearan prelaz izmedu dva zadata radijusa. Kontinualno tangentnc ivice nisu dozvoljene.
8-20
8-21
.Aulodesk Mechanic:..af Desktop 6 Osnovni kurs
Pogfavlje 8
Dodavanje smestenih detafja masins...kim elementima
Komanda AM FILLET
Komanda AMFILLET prikazuje okvir za dijalog Fillet iz kojeg mozete kOl1trolisati sve opcije zaobljenja. U osta1e metode pristupa okviru za dijaJog
Fillet spadaju:
Pregled izrade zaobljenja konstantnog poluprecnika
, u D~skt~p J?rowseru.
Od~,~~,~,iVice'su~taobljen'e, a- ikot).~ sa, detaljem zaobljenja se pril<azuje
8-22
8-23
Autodesk Mechanical
De.~sk"to",p=6-,O:::s",no",v,"n"ik."u:crs~_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Pog/avlje 8
Dodavanje
smestenih detalja mas;nskim elementima
Pregled izrade konstantnih zaobljenja sa

prekoracenjima pojedinih poluprecnika
Sledeci korad.opisuju kakO',s,e.crtajedan:detaij zaobijenja koji kontrolise poluprecnike'zaobljehja na nekoliko ivica.
8-#'""'''_'
$"-~S<!",rnr.I~'"
I.
to Sa potpalete Placed Featurepalete alatki Part Modeling, izaberite

Fillet.
.~i1i",,".,..,w:.""l
!~=:;:-'
'w
<0'"'' <",<1 .. GI1III
5, Odaberite'p6ctrazumevane vrednostizaoQlJenj~koJe:J!,eb~"menjati i upisite nove vrednosti',polupre.cnik&: Zatim pritisnite,:,?NTER .. Zaoblje..: nja su dodata masinskom eJementu. a',ikona .sa 'detaljem,.zaobljenja se prikazuje 11 Desktop Browseru.
2. Odaberite opciju Constm~t; a zati,m- Individual RadiLOverride. Upisite podraziJmevanti vrednost 'poluprecnika.
Pregled izrade kubnih zaobljenja sa prelaznim poluprecnicima

;'
,~!
'iL
j!!
3. Potvrdite. izbor pritiskom na dugme Ok~ d~ biste:izasll jz okVira za dijalog.

.
SledeCi:,koraci opislljukako SE:'crta kilbno"zaobljefije sa razlicitim poluprecilic'irha.napocetku, ~'sredini i,tl'a Jdlju,zaobljenja,
jj
11"
4. Odahefite zeljene ivice inasinskog elementa, a z,atirri pritlsnite ENTER Prikazace se,vr~dnostpoluprecni.ka za svaku ivicu.
L ~Sa potpalete Placec!FeaMepaletealatkiPmModeling, izab.erite . Fillet.
2. OdabeTite,Cubic,-zatitn potvrdite klbor.'prltlskclIri:"n:a' dh~e"Ok 'da

biste'izasli iz .okvira ia dijalog.
Poglavlje 8
Dodavanje smesfenih detalja masinskim elem..entima
3, Qd~6"rI!eieljen~ Ivle\! masinsk?gel errtenta,a zatitllpritisni te

ENTERj)rikaZa6e;se,ohelezivaci,na,svakorrttern~m(rna ivici.
VEi13ANJE
82
00LlVAK - IZRAOA OETAWA ZAOBLJi;NJA
'
4, Upisiteada bistedodaliteme,azati1l1 pribliznoiiaberite tacku na iviei

11 kojojzelite dazaobljenje promeni dimenzije, Nakomandnoj.liniji upi~ite tacan:pmcenatdui ivice 'na,koju ~,elite'da' uba9ite, terne.
U ovoj yezbi cete nacrtati cetiri detalja sa zaobljenjcm. NapraYicete jedno veliko zaobljenje duz dYe zasebne ivice. Potom cete napraviti tri manja zaobljenja duz perifernih ivica masinskog elementa i duz ivica potpornog elementa.
U ovoj vezbi prikazanc su osnove za biranje ivice za izradu detalja sa zaobljenjem.
e.-'PAArl_,
'~~"~"
Z,....,.""l
&;'6<0""".1.".,.,.1
,~,
11&......,11.,,11
I~~_~~~~lte ob,'~teziv~'ce::z~ koje;~~lite,;da'-ll~vedete"ra~licite p:oluprecnike' i upi:site 'Vrc~no~t za sya~(~belezi,:a~;,_Uk()~iko'preskQ:citeneki obelezi'{ac,podrazutllevaseda6e.n}~govpoluPfecl1ik bili j,,~nak poluprec~
n,iku:,on'Og;zaoblJenja;koje'm~,j~:,up:ravo:prethodi19.
Slika 8-9 Gotova vezba
@"""
10m
IOf..,l
IO'~
1, Otvorite datote''Upc-ex08-2.dwg, Crte;: treba da izgleda kao ovaj prikazan na sledecoj sEci,
8-,'PC-'X082
8- -iltE~lrusion8Iindl
ttl ---IJtE >:lrusi0n!3 ~nd2
-til "ilIE><Irutlol'l8lind3
$worI<Axisl
".Q;~ritiS)1i~eE~TRda.bi'se.zaobJjenjaf;~ll~aJa~r~~\l~~,Za6blje~ja'
, . ~uj~~il'I)e~ktop ,Brm:ys~ru~- ' " ',".,"
,!):~~4?d;~,~_~~,sihSk:~m:,eIehl'~nt~~ia_'H(O:~a':~~\~~,t:rilj',~ril:;~~fdbij~,nja,sy,prika:
ii;;WorkPI",nel El JttRibl $WorkPointl !@Holel '(@Hole2
~Hole3
Slika 8-10
Datoteka pc-ex08-2,dwg
8-26
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'P:.:o~gi'O'avlje 8 Dodavanje smestenih detalja masinskim elementima
2. U Browseru, o!vorite ikonu masinskog elementa da bi se prikazali njegoyi detalji. 3. Pritiskom na desni taster misa izaberite pozadinu povr5ine crteza i izaberite Placed Features >FilIet
8. Za ivice zaobljenja, izaberite dye ivice potpomog elementa (1, 2), kao 5to je prikazano na sledecem crtezu. Pritisnite ENTER da bi izabrane vrednosti bile prihYacene.
Slika 8-11
Biranje kontekstnog menija za zaobfjenje
4. Kada se otvori okvir za dijalog Fillet, izaberite opciju Constant, za vrednost poluprecnika upisite 12, pa pritisnite dugme OK. 5. Za ivice zaobljenja, odaberite dye vertikalne ivice, (1) i (2), kao sto je prikazano na sledecem crteZu. Pritisnite ENTER da bi se zaobljenja napravila.
Slika 8-13 Mala zaobljenja na potpomom elementu
9. Kada se otvori okvir za dijalog Fillet, pritisnite Apply da bistc napravili vise zaobljenja istih dimenzija i oblika.
10. Za ivice, izaberite svih sest ivica istaknutih na sledecem crtezu. Pritisnite ENTER kada izaberete sve ivice,
Napomena: Izaberite dve male ivice, na mestu gde se povrsina spoIjasnjeg Itgla sastaje sa podnozjem mas;nskog elementa.
Slika 8-12
Zaobljenje na dve zasebne ivice masinskog elementa
6. Ponovite poslednju komandu pritiskom 11a taster ENTER. 7. Kada sc otvori okvir za dijalog Fillet, promenite vrednost poluprecnika n8 2, odaberitc opciju Retum to Dialog, pa pritisnite Apply.
Slika 8-14
8-28
Mala zaobljenja na perifernim ivicama masinskog elementa

8-29
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni ku!s,_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _'-P-"O?!.9"'la"v:Llj"'e-"-8. Dodavanle smestenih deta/ja r7!.?sinsk~,!! elementim.a
11. Kada se ponovo otvori okvir za dijalog Fillet, ponistite opciju Retum to Dialog i pritisnite OK.
12. Za ivice, izaberite ivicu (l) prikazanu na sledecem crtezu. Pritisnite
Izrada zarubljenih iviea

Zarubi su sIieni zaobljenjima, osim sto se ivica kod njih spljostava umesto da se zaobljuje. Zarube mozete upotrebiti u izradi oborenih ivica i uglova na vasilTI masinskim elementirna. Karla pravite zarub 1.1 Mechanical Desktopu, ivica koju izaberete se porn ice na granicne ravni. Tako ce se napraviti jedna ceona ravan iii serija ceonih ravni koje se granice sa dye pomaknute iviee. Zarubc mozete ertati biranjem pojedinacnih ivica ili ceonih ravni na vasim masinskim elementima. Kada odaberete ceonu ravan, za rad na zarubljivanju se biraju sve ivice na njoj.
ENTER da biste napravili zaobljcnje i zavrsili komandu.
Tipovi zaruba
Zarubljenu ivieu mozetc napraviti pomocu jednog ad sledeca tri metoda rada:
Stika 8-15 Zaobfjenje na potpornom elementu
a. Jednakog rastojanja b. Dva razliCita rastojanja c. Rastojanja i ugla Upotrebite Equal Distance za izradu nove povrsine koriscenjem jednake udaljenosti od dveju povrsina koje se sastaju na izabranoj iviei masinskog elementa. Upotrebite Two Distances da biste zadali pojedinacne udaljenosti pomaka. Upotrebite Distance and Angle da biste izabrali udaljenost i povrsinu od koje se meri ugao zaruba.
".
Slika 8-16
ZavrSen crtez
Jednaka rastojanja
13. Datoteku sacuvajte pod novim nazivolTI, kao 08-2.dwg.

Kraj veibe.
Dva raz{iCita rastojanja
RastoJanje i ugao
8-30
8-31
AU~~
Mechanical OeSk!.~op"-C:6"O":s",n:oo:.-v"-mc:k,,u::.:rs,--_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
PogJavlje 8
Komanda AMCHAMFER
Komanda AMCHAMFER prikazuje okvir za d\jalog Chamfer Feature, preko kojeg mozete pristupiti svim opcijama za zarube. U ostale metode pristupanju komandi AMCi-IAMFER spadaju:
Pregled izrade zaruba

U sledeCim koracima opisano je kako- se izraduju zarubi.
1. @Napotpaleii Placed Feature palete alatki Part Modeling, izabei'ite Chamfer.
2, Izaberite izradu zaruba. Po potrebi, navedite udaljenost, dva razmaka iii ugao' zaruba:-Pritisnite OK da biste izasli iz_ovog--okvira za dijalog.
3, Iziiberit~ pojedlne IVlce,koje treba: zalubiti Hi ,izaberite':povrs-inu koja ce obuhvatiti_sve ivice. Pritisnite ENTER da bi se prihvatiJi podaci koje ste
izabrali.
8-32
8-33
Autodesk Mechanical gf!sktop 6 Osno~"n,-ik"u,,'.::s_________ .________
Poglavlje 8
4.
7 udalje~osti1i ug.o. (Ako steodabralipoVrsinuuptethodnomkoraku,

p~a uda'ljenost Hi ugan' tllerice:se od,te
Deskwr:Bt?wser.,UkolilcQ ste .s~', ~Pt:~:9~]ili ,za:~9Pp~p;a~\\IODistances' iIi za .Di~t~tiG,exAn~le~, bi6e is~aIqui,ia, P,?~.r~,ina:,od Joj~,:treba ffi riti, prvu
Ako;ste,)~abtai i, opcij ~'Equal 'bis~~~6'ct,,',:iaftib'j{\rliprilvlj~ri, i d~dafu
VEZSANJE 8~3
ODl,:lVAK - IZRADA ZARUS[,JENIH DEiAL~A -
povrsine,)
U ovoj vezbi tete napraviti zarubUene detalje na dva zasebna masinska e1ementa. Postavicete detalje zaruba na dye kmzne ivice osovine i na dYe lineame ivice gomje ploce.
5, Zaroiirajtl;!,:odabrane,poVrsine,'da biste pr'irri'enill vredhostud,aljeliosti' iIi ughL 'Pritisnite ENTER kada se'zeljei-m ivic'l ist~e:. Zaruh je dodat odabranirrdvicatna, a ikona sa detaljem zaruba ce se.'pbjaviti u'Desktop Browseru;
Sfika 8-17
Gotova veiba
1. Olvorite datotcku pc-ex08-3.dwg. Crtei treba da izgleda kao na sledecoj slici.

SAVETl:
Ovi saveli ce vam pomoCi da savladate komandu AMCHAMFER:

8"~PNX08.3 8'--"""TOPPLATE_1
ttl
a.
Pre nego sto pocnete, proverite da Ii su sve iviee koje treba zarubiti vidljive da bi mogle da se izaberu, Izhegavajte koriscellje vrednosti koje kao rezultat daju povrsinu no kojoj se nalazi ivica koju zarubljlljete. Jl koja se suiava do jedne tacke. Takav zarllb se mozda nece IIklopiti u datu povdinu, flo ce proiZJJesti lIellspeli crtez. pojedinacni detalji. Za samostalno kontrolisanje zarubljenih il'iea, primellite zosebllc zarube no svaku ivieu.
r., E~\(u$ionBI[nd1
aFilletl Q?JHole1
b. Ako se zarubi slivaju jedan u drugi, najpre postavite vece zarube.

c.
[l '~EKtrwionBlind2
a ...!!Il!'mI
'i
, $ "j E~tfusionMidpkmo I
8J
1i>dtlJsiot"lMidplane2
[B "d;i'WHEEL.J
d. Zarubi koji se prave hiranjem veceg hroja ivica, kOlltrolisll se kao
Slika 8-18
Datoteka pc-ex08-3.dwg
2. U Browseru. otvorite ikone Top-Platc_l i Axlc_l da bi se prikazali

detalji ova dva masinska elemenw.
e. Primellile zarube na samO/ll kraju procesa modelovanja, S obzlrolll da

oni obieno premoscuju veCi broj detaljll.
8-34
8-35
Autodesk Mechanicaf Desktop 6 Osnovni kurs
~_ _ _ _ _ _ _ _ _ _c.P-,o:3lg"la"V2fje:..-,8--,D:..o:..d"a"v=an"i:..e-,s:c:mestenih
detalja mesinskim elementima
3. Sa potpalete Placed Features palete alatki Part Modeling, izaberite ikonu Chamfer .0. Kada se prikaze okv!r za dijalog Chamfer Feature,
proverite da lije Operation postavljeno na Equal Distance, upisite vrednost 1 za Distance1, pa potvrdite svoj izbor pritiskom na OK. Za ivice, izaberite gornju i donju ivicu osovine (1,2), kao sto je prikazano na narednoj shei, i pritisnitc taster ENTER.
Stika 8-20
Ivica koja
se zarubljuje i pavrsina ad koje se meri
7. Pritiskom na desni taster misa izaberite pozadinu povrsine crteza i izaberite Repeat Chamfer. Pritisnite OK da bi se prihvatili i5ti parametri koji su upotrebljeni i za izradll prcthodnog zaruba. 8. Za ivicu koju treba zarubiti, odaberitc donjll ivicll na poledini masinskog elementa (1) i pritisnite ENTER. Karla se istakne povrsina od koje se meri, proverite da Ii povrsina izgleda isto kao ana koja je istaknuta na sledecem c.rteZu. Pritisnite ENTER da bi se napravio detalj zaruba.
Stika 8-19 Zarubljena gornja i donja iviea osov;ne
dV<1
4. U Browseru, aktivni deo.
puta lIzastopno pritisnite Top-Platc_l da bi on postao
5. Pritiskom na dew! taster mBa izaberite pozadinu povrsine crteza i izaberite Placed Features> Chamfer. Kada se otvori okvir za dijalog Chamfer Feature, promenite Operation na Distance and Angle, upisite vrednost 2 za Distance1, i vrednost 60 za Angle. Pritisnite OK.
6. Za ivice zaruba, odaberite !vieu (J) prikazanu na sledecem ertezu i pritisnite ENTER. Istaci ce se povrsina od koje ce se meriti ugao. Proverite da Ii je istaknuta ista ona povrsina koja je istaknuta i na slcdecem ertei:u. Pritisnite ENTER da bi se napravio ovaj detalj.
Stika 8-21
Drugi detalj zaruba na istom masinskom elementu
8-36
8-37
Pog/avlje 8
Dodavanjf! smestenih deta/ja ma~inskif!l e/e,'!.!entima
Bt" PC XU8 J
g'-oIfIJ"TOP,PLATE_l
. ItJ,,1V ExtlUs10nBlindl
El.-I{ E~t!Us!onBI;nd2 :- fOFilletl ;''''''tjQ)Holel i " ti]Chamferl : .. 0Chamler2 8-PAXL.E_l
G
b. Napravili duplikat detalja prema preciznom geometrijskom redu. c. Brzo napravili sablon, a zatim jz njega izbacili jedan iii vise primeraka nekog deta1j a.
-t. E~\rus'lonMidpl(jnel
d. Istovremeno uraditi veCi broj dctalja na istom masinskol11 elcmentu,

e.
$-"-t. Extru~iOl1Midplane2
~-.--OChamfeJl
G'--~WHEEU
Izradili sablon koriScenjem postojeccg sablona kao originalnog detalja,
stika 8-22
Gotova vetbe
'f
Kljucni termini u vezi sa sablonom detalja

original feature distribution plane rectangular pattern polar pattern
axial pattern
9. Crtez sacuvajte pod novim nazivom, kao 08-3.dwg.

Kraj vezbe.
Prvi detal] kojj se koristi za pravljenje svih drugih detalja na sablonu, Ravan na kojoj su rasporedeni primerci jednog sablona. Podrazumevana ravan prostiranjaje ravan aktivne skice. Umnozeni detalji postavljeni u redove i kolone, koji su definisani polozajem ravni skice. Umnozeni detalji rasporedeni prcma kruznoj semi oko radne tacke iIi radne ose. Umnozeni detalji rasporedeni prema spirainoj semi oko radne tacke iIi radne ose. Odstojanje koje navodite kao razmak izmedu primetaka sablona. Odstojanje koje utvrdujete za postavljanje primeraka sablona na medusobno jednakom razmaku. Ugao koji navodite kao ugao koji se koristi izmedu primeraka sablona.
Sabloni detalja
f@Hol~l
~:Rect""gWal
Pblreml
,06_
fDWOII<A";';l
Mnoge konstrukcije zahtevaju visekratnu upotrebujednog detaija, iIi vise detalja, najednorn masinskom elementu. Na primer, maska za dzepni kalkulator napravljenaje od pravougaonog sablona sa identicnim rupama. Koriscenjem opcije sablona mozete da crtate pravougaone, polame iii aksijalne detalje kao sto su ovi prikazani na slikama,
incremental spacing included spacing
Upotrebite sablone dctalja da biste: a. Kopirali jedan detalj iii vise njih (redno, horizontalno iii vertikalno), tako da oni budu potpuno ograniceni, i azurirajte njihove parametre kada menjate izvome detalje.
incremental angle
included angle
Ugao koji otvrdujete kao ugao pod kojim se primerci sablona nalaze na medusobno jednakom razmaku.
center of
rotation
8-38
Radna tacka, radna osa iii cilindricna povrsina, koje se

koriste kao centar polarnog iii aksijalnog sablona.
8-39
------ ---_.,--
Poglavlje 8
Dodavanje smf!:.stenih detalja masinskim efementima
Komanda AMPATTERN
Komanda AMP;\TTERN otvara okvir za dijaJog Pattern ako ste se prethodno opredelili za izradu sablana detalja. U ostale metode pristupanja okvim za dijalog Pattern spadaju:
Pregled izrade pravougaonih sablona detalja

U sledeClm koracimaopisuje se kako se izraauje.prav9ugaoniSaiJlon.detalja. 1. Napravite detalj iii detalje koje.zeIite da iskopirateujedansablon.
Kontekstni meni, meni Desktop i Browser
2. iifNa 'potpaletLPlac,ed Featur:e-paIete aJatki Part lyf~de'ling-izaberite Rectangular Pattern. Zatim izaberite'sablonjeill)og,detalja iIi vise njih.
3. Na povrini cft,eta: p~tvrdite preth()dni prik~z ravni-n~ _ koju ce se postaviti- vasi sablonizovani detaIji. Orijentacija kolona-i redova zaSTIO-vana je ha aktivnoj-ravniskice:
]
.
4. !'q{g0'~6JW,i~~:;i! Va ~iste.p()~esi1i':ra'lan:prostir~W,,;;_{i~~ii~:.;Plane Or~entation: Nayepite;.~{)vu ravan i podesite,: p:o:~~ljii: qriJe~.taciju kolona j redo\la.
5. %~~d O~{)rite karticu Features:' Proverite. listu ,sa::d~taljiri1a da bis'te'je podesili prema vasem izboru. Upotrebitedugmad Add iDelete, iii pritiskom _?a des~i-tastl!r misaizaberiteneki navedeni detalj kako bist~ mOdiftkovali skup v~iitina za koje- ste-_se optedelili.
8-40
8-41
_.,~!!!vlje 8
Dodavanje smestenih detalja masins~im elementima
8.
POl'otr~bi,~potrebiteFlipColtll11~!l!J iIi Flip Row 1lJJdabistepodesiIi

s.meLl,l kojein_~6e se.qetalji:na'_saljIQlW,'r:.edati..
~l~Pt~v:ecite,_niinij~,tt1ini J~l:ika,z-,va~~~,s,a~l()n.a:?~ povfs,ini crtd,ft,;
9.
'i;;i'\illlf~iii,,;;Wi~)i1 Dal1i~te iz v~seg.s~lJIonaodstranili pritnerke detalja,

izaoe~;~:- ()1?9ijlI ,S-,+ppre~s Insta~~~',-,Na, ,PSf~,!,sini,~tt ,~rtanj~,: -~aberite
prethodnipregled slikasvakogprim~rka kojiieliteda odstranite.
10. U 0k:Vityz.adijalogPattety;pritisnite na clugIIle OK da bistegej1erisali saplo~ d"ctalja. Sablondetaljajenapravljen;anjegovaikonase pojavljujeuDeskfop!3rowseru. .

!l1;;''-'t,~,;.;dJlf\<I1
!W>;!'<I,,""Bfi1d2 ~:;:fil&lillJJiIlkl
Pregled izrade polarnih sablona
u SledeCi~~oraGima opisuje.se kako.se pravipohmliSablon detalja .

...
1. Izractite.cietalj(e)ciji sablonl';elire dairna!,:
8-42
8-43
PogJavlje 8 Dodavanje smestenih detalja masinskim efementima
2. 0dredit~mestdU"kojef\1zeliteda senala~icentarjablona: Ukoliko na tom':me~~:,~~,P'~)stOji_ ,~i?a'ivica, ?,s,~}li'i<tiY<l:;poy~sina>_;morate napra_ radml.osu i_li rad~~,~~~ku_koju,c~tejc.dristitLkao.',c_entar.. Ako zelite viti da onemogu6ite rotiranje"detalja pri izra4i_-sablona, radnu tacku napra~ v'ite-u tack~,obrtahja. .
Napomefie:,
a. -Da ~iste_ zair~all orli~nti!cijll detalja -O{rkOjij,pr~vite.sabIO"" morate /ormiratrrad!luc-(acku.-ll tacki obrtanja; koja 'ce sluziti kao referentna lai!ka.'Vidile korak 8.
b. [sta nidna lacka 'ne' moze istovreme.no' ~iiU eenitir vaseg ]JOiilfnpg sabloiuri refereiitna tacka,:za odrzavanje orij~ntacije detljii. 3; ~l_S,a potp,alete, Placed Feature palete,Part'Mod~1ing, ,izaberite'Polar
'Pattern';
7. Dil :biste_:~precilrroti~arlj_e detalj~ to~om :iZr,a.cie' $ab~6ij:a?)z~berite, :'c.- opciju-:!viaiI1tain Orientation, a zatim'p_ot~rdite'~,elect,:Work:Point ~ (videti:~oJak;2). Na: povr:si~i,crteza, odabe~ite-rad~uJacku,koja treba da posluzi 'kao refercntna tacka. , .
4. Izaberitedetalj(e) za pravljeijje sab10nai pritisnite ENTERkada zavrsite. _Potom odaberite krivu povrsinu, radnu osu iIi radnu tacku, kao tacku-obrtanja;
5. U okviru,za dijalog Pattern, odaberHe karticu Features."Proverite listu detalja za koje stc_se,opredelili. _Uj)0tTebite 'dugmad Add i Delete ili pritiskom,na-desni taster misa izaberite bito koji detalj koji z~lite:da promeni(e.
o
8. m~~I,'~ Pr,egledajt~'IT1inijaturni prikaz:va~eg ,sablorta fia povrsini crteza. Po pottebi, l{potrebite Flip' Rotation :m! da biste podesili pravac
kojirn s'e'cletalji postavljaju u sablon.
9.
6. :~~~~~~I~lOtvoritd_karticu Pattern COhtroL Izaberite Irtcfem.enhil Angle :11lI,IncludedAngI7\~ iIi FullCircle 1ll! zautvrdivaijje razmaka izmedu vasih- primeraka. Zatim upisite broj primeraka i odgovar(ijuCi ugaa razmaka. '
ttt{',':i~N#I~j!lW?~YI Da oiste ddstranili',prirnerke detalja
iz 'vase!?;' sablona,
iza'b.etite, Siippress'I~stance. Na'povT,sini crteza;,',p!egle.daJte~injnijaturni

prikazslike zasvaki primerakkoji zelite.da octslranlk
10~ iiJi';,~i;},~uM-ce;;f~~'FI Izab~r.ite Rotation Center u,bile korn trenutku da ,biste

ponovo definis,aii centar vaseg poiamog Mblona.
845
PogJavlje 8
Dodavanje sme.stenih cJ.etalja masinskim elementima
fl, U o~viru',~a:'dijalogPattem, pritfsnite na dugme.QK,da_hi se generisao sablp~:detalja, ,Sablon' detaljaje. napravljen, a'nj.egov,~ ikoua'se pojavIjuje,u:'Desktop,Brows~ru, Ako .. ste ocIabrali kruZrllljvicu, <.lutomatski se pram ra:dJI~:osa;,a njena ikona'se:dodaje u Deskt6p Browser.
b,
iSI,ow'eI1JIClloa'a/'il,"'ei ei1lar vaseg aksijal" odi'Za,;qilj'~o,rije,nta,cije delalja.

F.eatll:repalet"P~rt>Nll.odeling. izaberite:Axial _
3,
Pregled izrade aksijalnih sablona

J.rskid,e6~ -korhcima opisuje ,se kako,se pravi' ..ijaIIli: sabto~:'d~,talja.
Nacrtajte detalj(eFij!Sablonzelite da napravite,.
ifEx!!usionBlindl IU~lrusionB!ind2 ~E~l!us;on9ind3
:@:,PotarPaneml
7, o.,d,at.ep#rllererr!erltal Offset ~ iii IncludedOii'set'" Zat,i01JlPis,ite vrednost p~irasia','~/i~Hhe' ~~
2, :, ()~re~,i~~,;~est?,(1,a~~~oj,~.~:.:',zelite da:se: t}ala~i ~ci~a}~lji1~nja:, ljkoliko ua
';'"y~tt,r,r~<M,u Q~u Iii ,'raditJi'tacku,koju,cet~ koristiti,,~ao,:y:ent,~r- Ako zeIite da,,:onern-o,gucite rotiranj.c detalja_pri iz~adi sablona. r~dmi tacku napravite u tackiobrtanja,
t~~,:m.~~:~ ~.e:i}.9.stoji,~:~?a iYic.~,. ?s:~:'-np~rb'a :po:~t~i~:~":lTl<)rate napra,.
8-46
Autodesk Mechanical Desktop_ 6 OS!1c "k'"lf'"S______ o"v"n,-i
_ ___________.'-P..:o"g!::la"v"'Ij,,e-'8'--~D::o:.:d~a~v'!.nje smestenih detalja masinskim elementima
Opcije za izradu sablona detalja

Alatka Feature Pattern obezbeduje mnogo opcija za precizno kontrolisanje izrade sab!ona:
:..
-cia pos!uiikao-.referentna tacka.-'
8, Da biste sprecili rotiranje_ detalj? tokom izrade'sabiona, iiaberite opciju'Mai_ntain.()rientation, a zatjnriza:berit~:'_Select Work Point ]W (vide,ti,korak 2). ,Na,povrsini crteza;' odaberite:tadnu,tacku koja treba
b.
lzrada sablana iz Browsera Izaberite veci broj detalja oa Desktop Browscru, ddcci pritom sve vreme pritisnut taster CTRI.. Pritiskom oa desni taster miSa potvrdite svaki izabrani detalj, a zatim odaberite Pattem iz kontekstnog menija da biste otpoceli izradu sablona sa skupom velicina za koje ste se opredetilL Modifikovanje skupa izabranih veliCina Skup veliCina za koje ste se opredelili mozetc menjati u svakom trenutku na kartici Features okvira za dijalog Pattern. Izaberite da biste dodali nove detalje skupu odabranih veliCina. Iz.abcrite detalje i pritisnite na da biste iste odstranili iz skupa odabranih velieina.
Takode mozete pritiskom na desni taster misa izabrati bilo ko]i detalj i7.. liste da biste pristupili opcijama Add, Delete, Undo i Select All 1Z kontekstnog menija. Upotrebite opciju Undo ako zelite da se vratite na promcne kojc ste uneli u skup odabranih velicina. Upotrcbite opciju Select All kada zelite da obriscte celokupan skup odabranih velie ina i da krenete ispocetka.
c.
9, ~~Y!#hlTIiWMlj~9~~tite,minija~,~i ~ril<:ai-\raSeg:'~~bld~a:n~ povrsini (rteza, Po p~tre,pi~:up~tr,eb~te FlipRota,tion~ d~~_W~~,~,:p?_?esilipravac kojil11 se ,~e::~,lji:~?~J~\jljajl,l~:S~~Ic:)~,,: I.UIJo~~,biie _opcijti:Flip Offset ltil d~ biste,prome~ili pravac,'uclaIjenosti potrtakcL
10.
rq;'~;\$1~~jA:~,)I\ii~&illl D~ bi~te,odstranili priJllerke,..detalja,iz vaseg sablona,

izaberit~: Suppress Ipstanc~., Na'povrSini:crteza-, '?r~verite minijaturni ptikai.slike za svaki primeralc',koji,zelite da_O,dstranite:'
'-:',----::-';,-:.-,:,.->:,:.--:" ," ",
, ' , - ,-,
: ,:::--:-'
I,tt,;- ";'~fft*i%~:41(G'{~~{.i~;lt~~abedJe' Rotation Center u'bilci "ko1ll'trehutku d~ biste
.:. -defiriisall cehtar- vaseg' aksijaInog sabI"ona. '

:1.1og Pattern, pritisnite na' dugme_OK da bi se 'generisao 'lon detaljaje napravljen, a njegova' ikona so pojavAko ste odabrali kruzm~ ivku, radlia osa se """1a se dodaje u bcsktop Browser.
Izrada sob/ana na asnovu drugog ablona Napravite sablon koji sadrii neke druge sablone detalja. Izaberitc clan postojeceg sablona (izuzimajuCi originalni clan) da biste ukljucili celokupan sablon u skup izabranih velicina, Mozete napraviti neogranicen broj nivoa ugnezdenih sablona .
. ...
~
- -.... - - - -
8~49
Pogfavlje 8
Dodavanje smestenih detalja mas;nski~ elementirna
d. Opcije Preview Izaberite strelicll
!fl koja se nalazi pored dugmeta Preview da biste pre~
Menjanje originalnog detalja

~&t"""",T~P!""'!
kontrolisali kako ce izgIedati vase slike. Izaberite True Preview za prethodn! plikaz aktuelnih detalja, ili poniStite ovu opciju da bistc pregle~ dati blok prikaze i poboljsali sistemske performanse. Izaberite Dynamic Preview da bi se prikaz automatski azurirao dok unosite izmene u okvir za dijalog Pattern. OVU opciju ponistite ako hocete da se prethodni prikaz azurira sarno kada birate Preview.
~m
Ako promenite originalni detalj sablona, promena ce sc odraziti na sv1111 priID.ercima sablona. Na prir~ler, .na donjoj slici. se vidi da je za~bljenjc bi~~ ~~R'<\~ modJflkovano. Kada se maslllskt element azunra, fa promena ce se odraZItl na svim primercima Sablona.
__ ._
N_
EJEJ
~J
c. Flip U okviru za dijalog Pattern postoje dugmad zahvaljujuCi kojima mozete momentalno promeniti pravac kojim se vas sablon izraduje (pravougaoni), izmeriti rotiranje (polamo j aksijalno), iIi izmeriti visinu pomaka (aksijalni).
f Brisanje primerka Izaberite Instance Suppression U okviru za dijalog Pattern da biste lzabrali primerke detalja u prethodnom pregledu slike koje zelite da odstra~ nite iz sablona. Izbrisani primerci se prikazuju u istoj boji kao naglaseni cvorovi (engL hot grips) na prethodnom pregledu slike. Ponovo izaberi~ te detalj ako zelite da ga, ipak, vratite u sablon.
J:!i1@!!!j!~~
Napomena: Da biste maksimlllno iskoristili sablone detalja treba da lIzmete II obzir prllvila koja Sll opisana Ii nllredllom odeljku ovog poglavlja.
J
"'--'---
Promena lokacije sablona

Da biste promenili lokaciju sablona. promcnite lokaciju jcdnog originalnog detalja iii vise njih na sablonu. U Desktop Browscru, dV3 puta pritisnite na ~tL"\,, I ikonu originalnog detalja, pa zamenite parametarske dimenzije koje odre~ ~R"'!.:..:'.::::!25~~ duju njegov polozaj u ravni skice.
!f$e.-tru<iooDfmdl !f.\g.:,""iooTOfbo,1
g.
Orijentacija ravni (..'wnw kod pravougaonog sablDna)
a\~~j]@~!!tI Podrazumeva se da je ravan prostiranja aktivni
ues. Moiete odrediti
novu ravan potvrdivanjem Plane Orientation, biranjem racine ravni iIi planarne povrsine, i obrtanjem redova i kolona u zeljenorn pravcu. h. Neortografskipravougaoni sabloni Mozetc da zadate ugao za centriranje kolona u pravougaonom sablonu upisivanjem vrednosti, iIi biranjem opeije Align To Edge i potvrdivanjem Select. Zatim cete izabrati ivieu na povrSini crteza i odgovarajuci ugao ce se automatski naneti na vase kolone.
Uredivanje sablona detalja

Mozete uredivati sablon detalja u svako doba ako dva puta uzastopce pritisnete na njegovu ikonu u Browseru (iii pritiskom na desni taster misa izaberete ikonu i izaberete Edit iz kontekstnog mcnija). PojaviCe se okvir za dijalog Pattern sa originalnim parametrima koji se koriste za izradu sablona. Mozcte promeniti sve parametre za sablon detalja osim tipa sablona, ravni prostiranja i tacke obI1anja. Vasi novi parametri odrazice se u sablonu de~ talja cim azurirate masinski element.
8-50
Pravljenje samostalnog primerka na sablonu

Svi clanovi oa jecinol11 sablonu zavise od originalnog clana. Kada zamenite
poloiaj originalnog clana iii uredujete detalje koji su njime obuhvaceni, svi
clanovi sab!ona bice azmirani kako bi se odrazila ta promena.
8-51
~ ___________-,P-"o"g",la v"lj"e-,8,-" Dodavanje _smesfenih detalja masinskim efementima ..
Meautim, mazda cete pazeleti da sa sablana uklanite clanave i da sa njima

postupate kao sa samostalnim primercima originalnog clana. Zatim cete mac! da menjate polof..aj samostalnih clanova iIi da uredujete detalje unutar njih, pri eemu necete delovat! na ceo sablon. Sledeci primer ilustruje model smestanja pre i pas Ie izradc sarnostalnih primeraka na osnovu postojeClh sablona.
U sledecem primeru, na jednom pravougaonorn sablonu se koriste ekstruzija i TUpa. Kada primcrak postane samostalan, napraviee se i radna tacka koja ce pomoci pri pozicioniranju kopiranog detalja rupe (Hole2).
qJ Ii"E~t!usiQnBrlnd2
(ffi)Hole1 H:Rectangulaf Pallefnl
rtJ--~EHIMionmnd3
~Wo!kPoint1
(@Hole2
Samostafni primerak
Ovi detalji su potpuno nezavisni od sablona. Mozete ih uredivati na isti naein kao svaki drugi detalj na modelu.
Vracanje samostalnog primerka

Sarnostalni primerak mozete uvek da vratite II sablon. Pocecete lociranjcm samostalnih detalja i njihovim brisanjem u Browseru iii grafickom prozoru.
8
jf$E~.\fusionBlind2
Mozete napraviti samostalni primerak ako pritiskom na desni taster misa izaberete sablon u Browseru, pa potom izaberete Independent Instance. Zatim u grafickom prozoru izaberite onaj clan sablona kojeg zelite osamostalite.
Zatim cete locirati sablan na osnovu koga je napravljen samostalni primerak, pa ga izaberite sa dva uzastopna pritiska misem da biste ga uredili. Kada se okvir za dijalog Pattern pojavi, izaberite Suppress Instance. Kada pravite samostalni primerak na osnovu sablona, Mechanical Desktop ce napraviti kopiju svakog dct(1lja na izabranom primerku sablona. Detalji se kopiraju na isto] lokaciji gdc se nalni primerak sablona, ali ce se prirnerak sablona izbaciti. Zatim mozete da ured'lljetc kopirane detalje, ne delujuCi pritom na ostale detalje na sablonu. Kopirane detalje 1..1 Browseru predstavljaju odgovarajuce ikone i nazivi tipa detalja.
8~52
U gratickom prozoru, uklonjeni primerci se prikazuju u izabranoj boji evora. Odaberlte uklonjene prirnerke koje zelite da vratite u sablon, a potorn pritisnite ENTER. U okviru za dijalog Pattern, pritisnite dugme OK. Ponovo pritisnite ENTER da bi se detalj sablona afurirao i da bi se primerci vratili.
8-53
Poglavlje 8
Doda~anje
smestenih detafja mainskim elementima
Pravila koja se odnose na samostalne primerke

a. Od osnovnog detalja ne moze se napraviti samostalni primcrak.
h. Kada napravite sablon, nc mozete menjati tip sablona, ravan prostiranja iii tacku obltanja.
l.
b.
c.
Ne
moze se napraviti samostalni primerak od poslednjeg primerka n<1

sanlO~
sablonu. Od primerka sablona koji sadrZi sam sablon ne moze se napraviti stalni primerak.
Neki detaIji se ne mogu pojedinacno sablonizovati, zbog njihovog tipa ili fizickih Cinioca od kojih zavise. Ute detalje spadaju: detalji zaobljenja, zaruba, i omotaca, nacrti povrsine, radni detalji, rastavljeni delovi masinskog elementa i detalji napravljeni koriscenjem opcije Pari Split iii Intersect.
d. Od skiciranog dctalja koji zavisi od ivica modela kojima se njcgov profil zatvara ne mogu se jzradivati samostalni primcrci.
Izbegavanje tipicne greske pri izradi sablona deta/ja

Na sledecoj slici je prikazan masinski elemenat sa sablonom fupa koje na vrhu imaju detalje zaobljenja. Kad biste povecali razmak izmcllu redova na sablonu, zaobljenja bi dosla tik uz oborenu ivicu i ne bi uopstc bila obradena na racunaru.
Pravila koja se odnose na izradu sablona detalja

Kod koriscenja sablona detalja treba se pridr7.2vati nekoliko uputstava: a. Kada birate ncki detalj za sablon, podredeni detaUi koji geometrijski zavise od tog detalja se ne ukljucuju automatski. Svaki det81j morate pojedinacno izabrati. Ukoliko uklonite nadredeni detaij iz skupa odabranih velie ina za sablon, iz tog skupa odabranih veli6ina odstranicc se i svi podrcdeni detalji.
Ll potpuuoj su vezi sa originalnim deta~ ljem. Aka preinacite originalni detalj, promena ce se odraziti ua svim primercima tag detalja.
b,
c. Svi detalji najednom sablonu
d. Kada se za jedan sablan bira veti broj detalja, svi oni moraju da budu na istam masinskom elementu.
e.
Iz greske poput ove mozete se vratiti u prvobitno stanje pornocu opcije Undo ~ kako bi se razmak na sablonu vratio svojim prvobitnim parametrima.
Mozetc promeniti Siller sablana koriSccnjem dugmadi Flip u okviru za dijalog Pattern. Polami sabloni zahtevaju radnu tacku, radnu asu, kruZnu ivicll iii krivu povrsinu za odredivanje centra sablona.
f.
g. Ne mozete koristiti istu radnu tacku kao centar palamog iIi aksijalnog sabIona, i kao referentnu tacku za oddavanje orijentacije detalja, U vreme kada se ani sablonizuju,
8-54
~ut~esk
____________.cP"'o"g"la::v2lj::e-'8'-'O"oda~~nje smestenih detalja masinskim eJeme,r:fima

B"6JPC"EX084 B,,#'iU!4#liiWj
VEZBANJE 8~4 ODLIVAK - ItRADA DETALJA SABLONA

U ovoj veibi, napraviccte pravougaoni sablan detalja rupe. Najpre cete potvrditi orijentaciju ravni prostiranja, a zatim napraviti pravougaooi sablon oa kojem ce se proizvesti cetiri istovetne rupe kroz gornju p!oel!. Kada napravite sablon, promenicete original an detalj rupe. Sve cetiri rupe su modifikovane da bi odrazile ovu prornenu. Ova vezba ilustmje principe koji vaze kod izrade osnovnog pravougaonog sablona detalja i kod uredivanja sablona.
$i't ~trll$ionBlind1
iOF~I~l1
m'iIil'ExtrusionBlind2
(@HoIel
(:(jChamferl . ~ -t(JChamfer2
rn
@PXLCl
lB ',;:.';>'WHEEL_1
2. U Browseru, otvorite ikonu Top-Plate_l da bi se prikazali njegovi detalji.
3. Pritiskom oa desni taster misa izaberite pozadinu povdine crteza i izaberite Placed Features> Rectangular Pattren. Da bi se detalj uvrstio 'u sablan, odaberite detalj rupe (1) kao sto se vidi oa sIedecoj slici.
Slika 8-23
Gotova vetba
Izrada sablona
Pocecete potvnlivanjem orijentacije ravni prostiranja i izradom pravougaonog sablona. 1. Otvorite datoteku pc-ex08-4.dwg. Crtez treba da izgleda kao na sledecoj slici.
Stika 8-25 Izabranj detalj rupe ad kojeg 6e se napravifi sablon.
4. Ako treba, rnisem zarotirajtc odabrane veliCine, a zatim dva puta pritisoite ENTER da bi detalji koje stc izabrali bili prihvaceni i zavrscni.
5. Kada se otvori okvir za dijalog Pattern, pornerite ga u stranu da biste

mogh da gledate povrsinu crteza. Za usmeravanje ravni prostiranja proverite da Ii su pravci Row i Column prikazani, kao sto je prikazano oa sledecoj slici.
-::-::=---"-"--"-------------8-56
..----"--------:0-=
8-57
Autodesk Mechanica/ Desktop 6 Osnovni ku(~...
~_~_~_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Pogfavlje 8
Dodav8n.if! smesienih detalja masinskim efementima
7. Uocicete kako se minijaturni prikaz sablona na povrsini crteza automatski azurira dok rnenjate parametre u okviru za dijaIog. Kada zavrsite, pritisnite dugme OK da bi se sablon generisao.
Slika 8-26
Centrirana ravan prostiranja
Slika
8~28
Pre/hodn! preg/ed sab/ona de/aija
Napomeno: Origina/na orijefltocija rav"i prostiranja zasniva se no aktivnoj ravni crteio. Ravon prosliranja mozele uvek definisali pritiskom na dugme Plane Orientation U okviru za dya/og Pattern. Za dejinisanje ravni prostiranja koristite isH postupak i opcije koje biste primenili za dejinisanje ravn; skice.
6. U okviru za dijalog Pattern, izaberite parametre kao sto je prikazano na sledecoj slid.
Uredivanje originalnog detalja

Zatim tete urediti originalni detaJj rupe i i obratiti paznju na to kako se sablonizovani detalji automatski azuriraju da bi odrazili promenu. 1. U Browseru, sa dva pritiska na taster IUisa odaberite detalj Hole 1 da biste medili originalnu rupu. Kada se prikaze okvir za dijalog Hole, videcete da je u polju Tap na kartici Hole prikazano Nonc. 2. Otvorite karticu Threads i izaberite ANSI Metric M Profile iz padajuce liste Thread Type, kao sto je prikazano na sledecoj slici.
Stika 8-29
Biranje tipa navoja
3. Iz padajuce lisle Nominal Size, odaberite MS. Okvir za dijalog treba da izglcda kao sto se vidi na sledecoj slici.
Slika 8-27
8~58
Parametri za pravougaoni sablon

------------~~------
8~59
Pogfavlje 8 Dodavanje smestf!~'!.ih detaJja masinskim elementima
Napomena: Promena ce se odraziti taka sto ce nov; precnik imati obicne i sablonizovane rllpe.
U
Slika 8-30 Parametrf okvira za dija/og za modifikovanje detalja rupe
Slika 8-32
Urec1ena originafna rupa menja sablon rupa
4. Otvoritc karticu Holc. Primcticete da kartica Hole sada prikazuje 6p odabranog navoja. Kada okvir za dijalog bude izgledao poput ovoga koji je prikazan na sJedecoj slici, dva puta pritisnite ENTER da biste zavrsili uredivanje detalja i azurirali masinski elemenat.
Slika
8~33
Gotova vetba
5. Datoteku sa crtciom sacuvajte pod novim nazivom, kao 08-4.dwg.

Kraj veibe.
Tip navoja prikazan na kartid Hole
8-60
8-61
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovnf kUTS
______.___-'p..:o"'g~ta"v!'je~8___'D:::o:::d,,~'!anje._smestenih deta!ja masinskim

G~
8,PAATU ffi-~i" Ext:rusionB\lndl
1B .. i'Ex1rusion Thrul ;-~Shelll
e.~f!1entima
VEZBANJE
8-5
IZRADA UGAONOG SABLONA DETALJA
U ovoj vezbi 6ete napraviti ncortogonalni pravougaoni sablon sa deta-
Ijem rupe pod uglom koji se pribIizno poklapa sa konturom masinskog

elementa. Upotrebi6ete kontrole U okviru za dijalog Pattern j dinamicki minijaturni prikaz slike na povrsini crteza da. biste ispitai i kako ce vas sabloIl dctalja izgledati pre nego sto ga napravite.
Gotova vezba je prikazana na narednoj slici:
ill
iExtlusion8I,,,d2
~WDfkPlanel
: ~Ho!el
: f}worklo,Hisl
t;; WorkPl/lne2 J:i;$lWorkPoinll $WorkPoint2 : - f@Hole2

Stika 8-35 Datoteka Pc-ex08-5.dwg
2. Upisite 2 i pritisnite ENTER da bi se istovremeno prikazale izometrijske projekcije Top i Right Front (sa gomje i desne strane). Misern pritisnite unutar izometrijskog vizira da biste ga aktivirali. 3. U Browseru, pritiskom na desni taster misa izaberite detalj Hole 1 i izaberite Pattern> Rectangular.
Stika 8-34
Gotova vetba
Definisanje ravni prostiranja

Poce6ete definisanjem ravni prostiranja za vas sabion detalja.
1. Otvorite datoteku Pc-ex08~5.dwg. Crtcz treba da izgleda kao sto je

prikazano na sIedecoj slici.
Stika 8-36 tzabrani detalj Hote 1
Primeticete daje ravan prostiranja definisana na osnovu orijentacije aktivne ravni skice. Da biste napravili sablan rupe na gomjoj povrSini masinskog elementa, najpre morate ponovo definisati ravan prostiranja.
8-62
8-63
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-P-'o"'g"la::vi"li"e-'8'---"'D:-:0c:d"a-'-v8"'n_je smestenih detalja masinskim
elemen~ima_
4. U okviru za dijalog Pattern, izaberite Plane Orientation. Na povrsini

r1'k1;T'Bi,~o~ril~f";V~1
2. U odeljku Row Placement, upisite 12 u polje Instances, a 10 u polje

Spacing. Primeticete da jc sablon ccntriran pod uglom od 90" i da izlazi izvan masinskog elementa. Medutim, vi zelite da sablon sasvim uklopite sa zakrivljenom spoljnom ivicom masinskog elementa. 3. UpiSite 60 u polje Angle da biste podesili ugao sablona. Upotrebite kontrolu brojaca za Angle da biste lIgao podesavali od veceg prema manjem. Zallstavite se kada dostignete ugao od 45 0 U projekcijl sa gorr0e stTane vaseg modela, prcthodni prikaz treba da izgleda poput ovoga na sledecoj slici.
crtez3, odaberite donju povrsinu masinskog elementa. lzaberite konus indikatora orijentacije ravni da biste zarotirali Z osu U pravcu ravni prostiranja. Kada vas crtei bude izgledao poput ovog kaji je prikazan na sledecoj slici, pritisnite ENTER da biste se vratili okviru za dijalog.
Stika 8-38 Stika 8-37 Definisanje ravni prostiranja
Pret/Jodni pregled ug/a od 45 stepeni
Zapazicete da ne morate da birate povrsinu na kojaj lelite da napravite sabion (u ovom slucaju, gomja zakrivljena povrsioa masinskog ele~ menta) da biste centrirali ravao prostiranja. Mozete odabrati bilo koju povrsinu koja yam omoguclue da utvrdite pravilnu orijentaciju za redove i kolone pravougaonog sablona.
4. Promenite broj redova na 15< Primeticete da je ugao za va,s sablon i daljc neznatno strmiji nego 5to bi SOleo da bude. POolOCU kontrole brojaca, ugao podesitc na 43 Pritisnite OK da bi se generisao sablon sa mpama. Vas mode! bi sada trebalo cia izgleda kao ovaj na sledceoj slici.
Q
Napomena: Centriranje ravni prostiranja za pravougaoni .vablofl vrlo je slh.':llo centrirollju rav!!; skiee. Mozeie zarotirati ose, promeuiti pravae Z ose i prihvatiti orijentaciju pritiskQIIl no desl1i faster mi.iia.
Izrada ugaonih sablona

Zatim cete definisati broj kalona i redova i eksperimentisati sa uglom sabJona koji bi odgovarao konturi masinskog elemcnta. 1. U odeljku Column Placement okvira loa dijalog Pattern, upisite 4 u polje Instances, a 10 u polje Spacing. Zapaz.icde kako je minijaturni prikaz na povrsini clieh automatski azuriran da bi prikazao cetiri kolone.
Slika 8~39 Napravljeni ugaoni sablan sa rupama
---------8-64
8-65
Au{odesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 8
Dodavanje smestenih deta/ja
masins~m
e/ementima
Izrada samostalnog primerka

Zatim, napravicete jedan samostalan primerak i isti upotrebiti za izradu joE: jednog sablona koji rupe postavlja blize zakrivljenoj ivici masinskog elementa.
1. U Browseru, pritiskom na desni taster misa izaberite detalj Rectangular Pattern 1 i iz kontekstnog menija izaberite Independent Instance. 2. Misem pritisnite unutar gomjeg vizira da biste ga aktivirali. Zatim pokazivac postavite na primerak koji je prikazan na sledecoj slici.
0000
Rect<lng.rlar Pattei;;11 (Row 3, Column lJ-.J
Stika 8-40
Primerak ko); se bira
Sfika 8-41
Parametri za n~vi pravougaoni sablon
. ~!!!AeCl&"V;lul6r PaUeml
:. l$rW""kPoint3 )Hole3
3. U okviru sa podacima proveritc da Ii ste pokazivac postavili na pravi primerak. Primerak koji birate treba da bude samostalan. Prirneti6ete da su nova radna tacka i detalji rope dodati Browseru ispod Rectangular Patternl.
E;Aecta~!1J!4J Patlernl
~Ni(l;tPO"'13
6. Pritisnite dugme OK da biste sablon generisali. Vas model sada treba da izgJeda kao sto je prikazano oa sledecoj slici .
'00000 00000 00000
t@Ho1e3
iii RoclangJl.!>J PallmnZ
COOO
4. U Browseru, pritiskom na desni taster misa izaberite Hole3 i iz kontekstnog menija izaberite Pattern> Rectangular. Zapazi6ete da je ravan prostiranja definisana na istom rnestu gde se nalazila i za poslednji sablon koji sie praviIi. 5. U okviru za dijalog Pattern, podesite parametre za novi sablon tako da odgovara sledecoj slici.
00000
o~<b~~o
1
I
Slika 8-42
pridodat Rectangular Pattern2
7. Na osnovu pravougaonog sablona Rectangular Pattern2, napravite primerak koji je prikazan na sledec.oj shei tako da on bude samostalan.
8-66
8-67
Autode~k
ME!chanical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 8 Dodavanje smestenih detalja masinskim efementima
Izrada detalja omotaca

Dodavanje detalja Shell masinskom elernentujeste pogodan nacin za ukla njanje mase pomocu razmicanja postojecih povrsina radi stvaranja novih povrsina na unutras!1joj iii spoljasnjoj strani iIi istovremeno na unutrasnjoj i na spoljasnjoj strani masinskog clementa.
M
Slika 8 43 Primerak koji postaje samostafan na Dsnovu !jab/ona angular Pattern2

M
Rect~
8. Pronadite Hole4 u Browscru i upotrebite ga za generisanjc novog pravo~ ugaonog sablona koji je prikazan na sIedecoj sIici.
Kada pocinjetc proces izradc omotaca, sve povrsine masinskog clementa biraju se za izradu omotaca podrazumevane dcbljine. Sa detalja omotaca, povrsine mozete iskljucivati, ali samo jednu po jednu. Takode mozete kontrolisati debljinu zida za svaku povrsinu masinskog eiementa,
II 1\
I ,I
~.
Upotrcbite detaIj Shell da biste pravili visestranicne masinske clemente kao sto su kueista iIi plastovi. Jedan masinski element moze imati sarno jedan detaij omotaca. Mozete kombinovati veei broj masinskih elemenata sa detaljima omotaca stvaranjem kombinovanog detalja. Kombinovani masinski elementi nisu obuhvaeeni u ovom prirucniku, a vise 0 njima mozete saznati lz sistema Help Mechanical Desktopa i upl.ltstava saddanih u softveru. Upotrebite detalj omotaca da biste pravili:
iL=_====
Slika 844
Napravljen pravougaoni sablon Rectangular Pattern3
9. Upisite 4 i pritisnite ENTER da biste vas modeJ posmatrali u cetiri vizira. Primeti6ete da je sablon generisan pravijno na gomjoj zakriv!je~ noj povrsini gde se nalazio origina!an detalj, iako ste definisali orijcntaciju ravni prostirallja biranjem donje povrsine masinskog eJementa.
10. Datoteku sacuvajte pod nazivom 8-5.dwg.
KIaj veZbc.
a. Suplje masinske clemente

b. Masinske clemente konstantne debljine, kao sto su ani koji se izraduju od mctalnog lima.
8-68
8-69
Poglavfje 8
Dodavanje smeslenih detalj'a masinskim elementima
c. Masinske elemente sa veCim brojem povrsina, polazeci odjednostavnih

oblika, pri cemu ce povrsina biti razliCite debljine.
d. Masinske elemente sa konstrukcionim uglovima i unutrasnjim nama.
suplji~
Komanda AMSHELL
Komanda AMSHELL prikazuje okvir za dijalog Shell u kojcm mozete kontrolisati sve opcije izrade omotaca. U ostale metode pristupanja okviru za dijalog Shell spadaju:
Napomena: No projekcijama crleza izradenih detalja omotaca nisu prikazane dbnenzije debljine povrsil1e (zo aplikacije kod kojih se zahleva uretlivallje dimenzija crteza).
Kljucni termini u vezi sa izradom omotaca

shell
Masinski element ciji su delovi odstranjeni razmicanjem njegovih povrsina. Svaka pojedinacna planarna povrsina iIi skup neprekidno tangentnih povrSina. Povrsine na masinskom elemcntu sa ol11otacem koje sfe odabrali tako da ne budu razmaknute. lskljucene povrsine nisu obuhvacenc u procesu izrade omotaca. Povrsine koje birate za izradu OITIotaca a koje su ranije bile iskljucene iz detalja omotaca. Vracene povrsine su razmaknute za onoliko koliko iznosi podrazumevana debljina. Vrednost razmicanja koja je prvobitno primenjena na sve povrsine masinskog elementa. Vrednost razmicanja koja ima prcimucstvo nad podrazumevanom debljinom detalja omotaca. Mozete definisati listu vrednosti prekoracenja debljine koje cetc primeniti na jednu povrsinu iii na vise povrsina vaseg masinskog elementa.
face
excluded faces
reclaimed
faces
default thickness
thickness
override
8-70
8-71
Poglavlje 8
Oodavanje smesfenih detalja mas;nskim elementima
Pregled procesa jzrade omotaca

SledeCi korad opi;mju kako$e jzraduje detalj omotaca.
5.
Uk61ikp-zdite/da;iJi4j~i~t_~'-:po.Jr~in;g:prit~~ri_!t~\Add):,'K'_~~i'im -ih~odabe~
ille, . . '.
1. Napravite parametarski masinski element sa zeIjenim detaljima, iii aktivirajte postojeCi elementod kojeg zelite da izradite omotJic.
~>: _ ;: '" ~ ,,' '.,---'):: _ " -,:';,::. _:' ,'::,: ':i:i-:-:~:i-:-::,-:;--}>\~:':-) '6. _Definisite':d~~iji~u':i;r~k~r~~enj~;'po::zelj,i:;,'Z:~titl1"i,~~~_~rit~'''povr~ine za ,koje,_6e vaziti Qel)ljh,~,;pJ;~k,oracenja:,_p~~l?~it, ov~J-koi:~:ruco Jreba,da nam~_sete'vise,-o.d jediiJ;}_;.d~b.1jlne' prekorac_enja,---, "
7.
pritisnitedUgme()j{~a~iste iz:Sli;~'ok~ira ~~dij~IO~.
2 . .@lISapotpatetePlacedFeature palete alathPartM()deling,pritisnite' Shell.
DetaIj omQtaca dodatje ma,~lnskom elemeilili, a ikona'--(:l~talja'ori1o~aca poj'avljuje se_na Desktop Browseru, " .
Uredivanje detalja omotaca

Detalj omotaca mozete uredivati ako njegovu ikonu izaberete pritiskajuCi na nju dva puta misem u Desktop Browseru, i1i biranjem ikone pritiskom na desni taster misa pa biranjem opcije Edit. lz okvira za dijalog Shell Feature, mozete iskljucivati i neke druge povrsine pritiskorn na dugme Add t~M, iIi Reclaim It,}h~~,~ za one povrsine koje su prethodno bile iskljucenc. Takode moiete menjati pravac razmicanja biranjem opcije Inside, Outside iii Mid-plane.
3. Naznacite da Ii zelite da se omotac formifa uriutra, spolja ili razmaknuto od obeju strana (srediSte ra\.>ni) svakepovrsine masinskog elementa. 4. Naznacite podrazumevanu debljinu zida za detaIj omotaca. Ova vrednost mora da bude veca od 0.0601.
Ukoliko zelite da pojedini zid~vi omolaca imaju debljinu drugaciju od podrazumevane, napravicete skup vrednosti prekoracenja debljine. Pritisnite dugme New za svaku noyu vrednost prekoracenja.
8-73
Poglavlje 8
Dod!lvanje smestenih detalja masins~~m elementima
8,pPCEXO% 8 ."a;; ExtlUsionBlindl

:"'~WorkPliinel
ill .,. i ExlrusionMidp!ane 1
s. . 8 ExtrusionBlind2
~Holel
:"' -:e~RectAlIay1
Da bi se prekoracenje primcnilo na povrsinu, izaberite neku od vrednosti sa liste Thickness, a potom pritisnitc dugrne Add m.'Y1;!L Izaberite povrsine za koje ce ta nova debljina vaiiti.
Slika 8-46
Datoteka pc-exOB-6.dwg
2. Pritiskom na desni taster miSa izaberite pozadinu povrsine crteza i izaberite Placed Features> Shell iz kontekstnog mcnija. Otvorice se okvir za dijalog Shell. 3. Upotrcbite sve podrazumevane vrednosti j postavite Inside Default Thickness (unutrasnju podrazumevanu debljinu) oa 2. Okvir za dijalog Shell treba da izgleda kao sto je prikazano na donjoj shci.
VEZBANJE
86
IZRADA DETALJA OMOTACA
U ovoj vezbi, dodaccte detalj ornotaca jednom modelu sa osnovom u vidu kugJe za pracenje. Uredicete detalj omotaca i promeniti debljinu kod sva cetiri zida. Naucicete kako se prave masinski clementi tankih zidova pomocu komande AMSHELL.
Slika 8-45
GotOVB veiba
Izrada detalja omotaca

1. Otvorite datoteku pc-ex08-6.dwg. Crtez i otvoreni Desktop Browser treba da izgledaju kao sto je pokazano na sledecoj slici.
Stika 8-47 Parametri okvira za dijafog Shell Feature
4. U odeljku Excluded Faces, izaberite Add. Izaberite gomju povrsinu. Pritisnite ENTER da bi izabrane veliCine bile prihvacene, a zatim ponovite proces biranja i odaberite zadnju i gomju napadnu povrsinu, leao sto
je prikazano na sledecoJ s!ici.
8-74
8-75
.f\utodesk Mechanical Des"kt::-o",p-,6"O",s,n"o"v:.:n:.:'k"u;:.c;:.S_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
____________-'P-'o"g"'la"v::!.lje"-'B~l?Odavanje smestenih detalja masinskim e/ementima
Uredivanje detalja omotaca

Sada cete urediti detalj omotaca i napraviti prekoracenje debljinc za cetiri zida. Na paleti alatki Mechanical View, izaberite Toggle ShadinglWireframe da bi model bio prikazan kao zicani model. Zatim izaberite Restore View iF 1 .W. 2. U Browseru, pritiskajuci dva puta miSem izaberite Shell!. OtvoriCe se okvir za dijalog Shell sa originalnim parametrima detalja She1l1. 3_ U odeljku Multiple Thickness Overrides (veei broj prekoracenja debIjine), izaberite New.
Slika 8-48
Izabrane iskljucene povrsine
jVapomena: Po potrebi, upisite ~z i pritisnite ENTER da hi napadna povrSina hila transparentno zumirana. -------------- ----5. Pritisnite ENTER da biste se vratili okviru za dijalog Shell, a potom pritisnite dugme OK.
Detalj omotaca je napravljen, a njegova ikona je dodata Browseru, kao detalj Shelll. Vas Browser i model treba da izgledaju kao 5to je prikazano na sledecoj slid.
4. U polju Thickness, postavite debljinu prekoraccnja na vrednost 4. Okvir za dijalog Shell treba da izgleda kao sto je prikazano na sJedecoj slici.
Sitka 8-49
Detalj omotaca Slika 8-50 Parametri ve6eg broja prekoracenja debljine
6. Na paleti alatki Mechanical View, izaberite Toggle Shading/Wireframe tii., a zatim pritisnite Orbitu 3D ~. Zarotirajte mode! i pregledajte detalj ornotaca iz razlicitih tacaka pr~jekcije.
5. U odeljku Faces, izaberite Add. Inicirano je stanje vracanja unazad, taka da mozete birati povrsine. Odaberite zadnju i prednju povrsinu (pritisnite ENTER da bi povrsina bila prihvacena kada se pojavi ikona ciklusa biranja), zatim obe bacne povrsine, pa pritisnite ENTER da bi se prihvatio celokupan skup izabranih velicina. Otvorice se okvir za dijalog Shell, a odabrane povrsine bice istaknute kaa sto je prikazano na slcdecoj slici.
--- ----------8-76
B-77
Pog/avlje 8
DOdavanje smesienih detafja masins~jm eJ.~'!1entin:!!I
S/ika 8-51
/zbor prekoracenja povrsina
6. Pritisnite dugme OK da bi se model azurirao i promena unela u racunar. Vas model treba da izgJeda kao sto je prikazano na sledecoj slici.
Stika 8-53
Cetiri vizira poreaana kao piocice
Izmene nemojte sacuvati. Kraj vezbe.
Detalji navoja
Slika 8-52 Modifikovani detalj omotaca
7. Upisite 4 i pritisnite ENTER da bi se napravila precica na tastaturi za 4 vizira. PosmatrajuCi sve cetiri projekcije, primeticete deblje zidove koji $1.1 napravljeni pomocu prekoracenja debljinc. Vas crtez treba da izgJeda kao 5tO je prikazano oa donjoj slici,
U Mechanical Desktopu, mozete upotrebiti alatke Thread za nanosenje detalja unutrasnjih i spoljasnjih navoja na postojece cilindricne iIi konusne detalje. Navoje mozete nanositi 11a detalje koji predstavljaju spoljni precnik, unutrasnji precnik, iIi rna koji dmgi precnik.
Nakon definisanja postavke navoja, pojavice se okvir za dijalog Threads. U okviru za dijalog Threads, navoji standardnih dimenzija dostupni su kako u anglosaksonskim tako i u metrickim jedinicama mere, ali vi moz.ete naznaciti namenske vrednosti za izradu detaIja navoja. DetaIji navoja prikazani su posebnom ikonom u Browseru. Unutrasnji i spoljasnji navoji prikazani su istom ikonom.
8-78
Pogfavlje 8 Dodavanje smeslenih detalja masinskim efementima
(jQjHoie2
'. "-~Exte!na!Threadl
. "'~!nlernalThread1
Komanda AMTHREAD
Komanda AMTHREAD je dostupna kod 5vih rezima modeliranja. Pocecete definisanjem postavke detalja navoja, nakon cega ce se pojaviti otvor za dijalog Threads.
U sledecem primeru sa cevnom annaturom, pokazuju se detalji unutrasnjeg i spoljasnjeg navoja postavljenog na konicnim povrsinama.
Naredni primer sa krajem sipke prikazuje detalj spoljasnjeg navoja postavljenog na cilindricnoj povrsini.
Navoji se takode prikazuju
ortografskim projekcijama crteza.
Oefinisanje detalja navoja

Alatka Thread moze se upotrebiti za dodavanje navoja spoljasnjim poYrsi~ nama cilindricnih iii konicnih detalja. Podaci 0 navoju se takodc mogu dodati na unutrasnje povrsine postojeCih rupa, koje Stl proseccne pomocll ekstrudovanih iii obrtnih detalja,
8-80
8-81
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni J:..u"c"s __________________
Poglavlje 8
Dodav~0je smestenih detalja masinskim efementim.fl
Da biste napravili detalj navoja, izaberite alatku Thread, a zatim eilindricnu
iii konicnu ivieu kao pocetnu tacku.

Priliko111 definisanja postavJjanja detalja navoja, mozete izabrati ivicu koja ne zauzima eelokupan obim cilindra iii kupe zato sto su prisutni neb drugi
detaIji.
(:~
\
"
Llll!
Koriscenje okvira za dijalog Threads
Takode mozete odabrati ivieu cilindra iIi kupe na povrsini koja stoji pod nekim uglom, pri cemu je ta iviea elipsastog oblika. U okviru za dijalog Threads mozete naznaciti sve podatke korn izrade detalja navoja.
0
vcliCini prili-
Kada se otvori okvir za dijalog Threads, standard je vee izabran iz padajuce liste Thread Type na osnovu jediniee mere za datoteku sa c:rtezol11. Odabranaje takode nominalna velicina na osnovu dimenzija detalja za koje stc se opredelili 1.1 grafickom prozoru.
()
Posto stc sc opredeIili za postavljanje navoja, otvorice se olevir za dijalog Threads. Vee Sl! se pojavili Thread Type i Nominal Size za detalj navoja, na osnovu cilindricnog iIi konusnog dctalja kojeg ste izabrali.
8-82
Osnovni kurs
____________'-P"'o"-g""a"v2lje"-'8'--D""o""d~av"a~n1_i."_"s~m,estenih detalja masfnskim elementima
U okviru za dijalog se automatski popunjava polje Nominal Size i prikazlljll

se dodatne opcijc u padajucoj listi na osnovu dimenzija izabrane jvice. U mnogim slucajevima, podesicete sarno duzinu i pacetni pomak za izradu zeljenag detalja navoja.
Izrada namenskih navoja

U okviru za dijalog Threads, rnozete izabrati tip navoja Custom iz padajuce liste Thread Type da biste napravili detalj nestandardnog navoja.
Po potrebi, mozete pristupiti standardnim velicinama za drugu mogucu jedinicu mere, iii napraviti detalje namenskih navoja biraju6i drugu opciju sa padajuce liste Thread Type.
Kada se opredelite za opciju Custom, sve druge kontrole U okviru za dijalog Threads zadriace svoje aktivne parametre. Iako se i dalje prikazuju aktivne vrednosti, one se vise neee odnositl na standardne dimenzije. Polje Nominal Size postaje nedostupno. Mozete izraditi navaj standardne velicine u drugoj mogucoj jedinici mere, biranjem metrickog standarda iii anglosaksonskog standarda i2 padajucc liste Thread Type. Odgovarajuce velicine su dostupne u padajucoj listi Nominal Slze. Mazeie naznaCiti anglosaksonske veliCine navoja za detalje definisane mctrickimjedinicama, j obmuto, metricke veliCine navoja za detalje detinisane anglosaksonskim jedinicama mere. Automatski ce sc pojaviti najbliza odgovarajuca standardna veliCina (u okviru dopustene tolerancije). Svaka nominalna velicina povezana je sa skupom vrednosti koje se tic.u koraka i spoljnog i unutrasnjeg precnika. Taj skup vrednosti automatski ce se prikazati U okvim za dijalog Threads kada je nominalna velicina bila izabrana. Da bi dctalj navoja standardne velicine bio potpun, navescete duzinu, pocetni pomak i ugradnu klasu. Podrazumeva se daje opcija Full Thread izabrana kada se otvorio okvir za dijalog Threads. Duzina navoja uvek ce odgovarati duzini cilindricnog iIi konicnog detalja. Kada ponistite opciju Full Thread, mozete navesti ncku drugu duiinu za navoj. U svakom slu{~aju) mozete naznaciti vrednost Starting Offset (pocetnog pomaka) kojom ce se upravljati pocetak navoja polazeCi od ivicc koju ste odabrali.
Da biste zapoceli definisanje detalja namenskog navoja, izaberite iJ1ce iIi milimetre kao opciju meme jedinice. Potom mo:l.ctc birati dostupna polja i u njih direktno unositi vrednosti kao sto su spoljni i unutrasnji precnik, korak i ugradna klasa.
-~----------------------:8CC_85
Pogfavlje 8
Dodavanje smestenih detalja masinskim efementima
Predstavljanje navoja u projekcijama crteza

U projekeijama enein, detalji navoja i rupe sa llavojem predstavljaju se na shean naein, onako kako je definisano konstrukcionim standardom koji je izabran za end. Prikaz detalja navoja i rupa sa navojem mozete kontrolisati pomocu polja za potvrdu Thread Lines na kartici Display okvira za dijalog Edit View.
VEZBANJE
87
DETALJI NAVOJA
- '.' _
U ovo) vezbi, detalje navoja nanecete na konicne i cilindricne povrsine mode1a boee i njenog odgovara)uceg zatvaraca, ZavrSena vezbaje prikazana na sledecoj sliei:
_... \
Ked osnih projekcija, navoji se opisuju kae kruznica. Ked projekcija pro~ fila, navoji se opisuju kao linije koje idu duz cilindra, kupe jli mpc. Svi navoji se prikazuju on om vrstom linija koju odreduje trenutni konstrukcioni standard.
Slika 8-54
Gotova veiba
Izrada spoljasnjih navoja

Vetba pocinje pravljenjem spoljasnjeg navoja na ciiindrir,noj povrsini
gr\a baee.
1 l?" I 1r
I i l !( I ~I ..
1. Otvorite datoteku pc-ex08-7.d'rvg. Model treba da izgJeda kao sto je prikazano na narednoj slici.
'(~"
~0
8-86'-------------------------
Autode~!~ Mechanical Desktop
6 Osnovni kurs
______________'-P,,0'1g~/a~v!LIje~8'_'D~od""a~!!!!e smestenih detalja masinskim efementima
Slika 8-55
Izgled otvorene datoteke pc~ex08-7.dwg Stika 8-57

Biranje cilindricne ivice
2. U Browseru, proverite da Ii je element BOTTLE aktivan. Ukoliko nije,

izaberite ga sa dva pritiska misem da biste ga aktivirali. 3. U Browseru, pritiskom na desni taster miSa izaberitc elemenat CAP i ponistite njegovu vidljjvost.
4. N3 paleti alatki Mechanical VIew, izaberite Restore View #1 model treba da jzgleda kao SiO je prikazano na donjoj slid.
Til. Vas
7. U okviru za dijalog Threads, konstatovacete daje podrazumevana vcliGina navoja (27 mm) zasnovana na odabranoj ivici. S obzirom da nijedna standardna velie ina ne odgovara tacno precniku odabrane ivice (28 mm), bira se sledeca najbliza veliCina. 8. U okviru za dijalog Threads, izaberite Custom sa padajuce liste Thread Type, Preostale parametre podesite onako kao &to se vidi na donjoj slici.
Stika 8-56
Korigovani prikaz nakon primene Restore View #1
5. Sa potpaiete Placed Features na paleti alatki Part Modeling, izaberite Thread ~.):.
6. Izaberite cilindricnu ivicu kojaje prikazana na sledecoj slici:
Stika 8-58
Parametri spoljasnjeg navoja
8-88
8-89
_ _ _ _ _ _--'.P..:o""gla,vlje 8
Oodavanje smestenih detalja m8sinskim ~/ementima
9. Pritisnite dugme OK da bi se zatvorio okvir za dijalog Threads. Detalj navoja je napravljen i dodat Browseru. Vas model i Browser treba da izgledaju kao sto je prikazano na sledecoj slici.
2. U Browseru, pritiskom ua desni taster misa izaberite elemenat BOTTLE i onemoguCite njegovu vidljivost. 3. Sa potpaJete sacllvane projekcije na paleti alatki Mechanical View, izaberite Restore View #2 I21. Vas model treba da izgleda kao s!O je prikazano na sledecoj slici.
!'--fC!Firet4
('-filiFite.S
L'~E!ltln<lIT!-1!eOO1
m"@Rs'ltAilion<\ngk-3
Stika 8-59
Detalj spoljanjeg navoja
Zapazicete da je detalj navoja prikazan zeleriim linijama 11a cilindricnoj povrsini.

10. U Browseru, postavite kursor na detalj ExtemalThread I, pri cemu cete prirnetiti da okvir sa podacima prikazuje kljucne podatke 0 navoju, kao sto se vidi na sledecoj slici.
0--'(1)HevolutionL\ngle3
: '-'-~Externanhread1
Slika 8-61
Korigovani prikaz nakon primene Restore View #2
1
Size: 30 x 3.5
Slika 8-60 sora Podaci 0 navoju prikazani U okviru ispod vrha stre/ice kur-
4. Sa potpalete Display ila paleti alatki Mechanical View, izaberite Gouraud Shaded~. Vas model sada treba da izgleda kao na slede60j slici.
Napomella: Ukoliko se okvir sa podacima ne pojavi, otvorite okvir za dijalog Mechanical Options i potvrdite polje Object Selection Tooltip nQ kartici Preferences.
Izrada unutrasnjih navoja

Zatim, napraviCete zatvarac boee koji 1ma odgovaraju6i unutrasnji navo] na konicnoj povrsini.
1. Na grafickom prozoru, omogucite vidiljivost elementa Cap, a zatim taj e!emenat aktivirajte pritiskajuCi na njega dva puta misem.
Stika 8-62 Osenceni pn'kaz zatvaraC8 boce
5. Sa potpalete Placed Features na paleti alatki Part Modeling, izabcrite

Thread .81;.
8-90
8-91
Autodesk Mechanic.af Desktop 6 Osno'lni ku(s
--------------
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _..:P~o::!gt.la::'v~lj::'e_'8'_D~odc::a"vC'a~n}Ee2'sn:!.estenih detalja masinskim elementima
6. lzaberite cilindricnu ivicu na unutrasnjoj strani zatvaraca, kao sto je

prikazano na narednoj slid.
9. Koristeci paletu alatki Mechanical View, ponovo prikazite model kao

iicani model. Sada on treba da izgleda kao na sledecoj slid.
Stika
8~63
Biranje cifindricne ivice 28 navoj
Stika 8-65
Detalj unutrasnjeg navoja
7. U okvim za dijalog Threads, podesite parametre kao 5tO je prikazano oa doojoj slici.
10. Zatvorite crtez. Nemojte sacuvati izmene.

Kraj vezbe.
Stika 8-64
Parametri unulrasnjeg navoja
8. Pritisnite dugme OK da bi se zatvorio okvir za dijalog Threads. Detal] navoja je napravljen i dodat Browseru.
8-92
8-93

1. Kako se prave profili za smeStene detalje? a. Na isti naCin kao 5tO se prave profili za skicirane detalje. b. Crtanjem skice najednoj povrsini detalja, koja ce se zatinl pretvoriti u profil pomocu komande AMPROFILE. c. Izradom skice na zasebnom crtezu, koja 6e se pretvoriti najpre u profil, a zatim u detalj, da bi se ovaj potom uvezao u aktivni model. d. Za smestene detalje ne treba praviti profile. 2. Koji detalj medu dole nabrojanim ne spada u smdtene detalje? a. Radna ravan b. Detalj omotaca c. Sablon detalja d. Zaobljenjc 3. Kako se utvrduje pravac rcdova i kolona kod pravougaonog sablona? a. Mora se definisati radna ravan pre izbora alatke Rectangular Pattern. b. Za odredivanje pravca redova i kolona pravougaonog sablona uvek se koristi WCS. c. Potvrduje se Plane Orientation U okviru za dijalog Pattern Feature, a zatim se podesava ravan prostiranja na povrsini crteza. d. Orijentacija redova i kolona se ne moze kontrolisati; ana se automatski podesava kada se odabere dctalj od kojeg ce se izraditi sablon. 4. Koliko se detalja omotaca moze naneti na jedan masinski clement? a. Samo jedan.
autodesk" official training courseware
Poglavlje 9
Izrada zavojitih detalja
U ovom poglavlju naUClcete da izradujete detalje generisanjem profila koji prati zavajitu trajektoriju.
Ciljevi
U ovom pogJavlju cete:
a. Nautili kljucne tennine
1.1
vezl sa zavojitim detaljima.
b. Saznati kako se prave dvodimenzionalne (2D) trajektorije. c. Saznati kaka se generisu profili koji ce pratiti zavojitc trajektorije. d. Saznati kako se izraduju zavojiti deta1ji na dvodirnenzionalnim (2D) trajektorijarna.
b. Po jedan za svaku povrsinu masinskag elementa. b. Koliko god hacete. d. Cetiri, s obzirom da vee ina masinskih elemenata ima cetiri strane.
8-94
9-1
Autodesk
MecfJani~al
Pogfavlje 9 Izrada zavojifih defalja
Upoznavanje sa zavojitim detaljima

Da bistc izradili zavojiti deta!j, najpre morate napraviti trajektoriju iii putanju. Takode morate napraviti profil. Zatim cete profil provu6i duz trajektorije da bi se napravio detalj. Provlacicete dvodirnenzionalne (2D) profile cia biste izradili detalje koji prate trajektoriju nepravilnog oblika, iii koji sc proteiu duz ivica postojecih detalja.
Komanda AMSWEEP
Komanda AMSWEEP prikazuje okvir za dijalog Sweep, preko kojeg rnozete pristupiti svim opcijama za zavojite detalje. U ostale metode pristupanja okviru za dijalog Sweep spadaju:
Citajuci stranice koje sledc, saznacete kako se prave profili i trajektorije. neophodne za izradu zavojitih detalja.
Kljucni termini u vezi sa zavojitim detaljima

profile
Zatvorena kontinllalna 2D kriva koja se maze dimcnzianisati i ograniCiti. Upotrebite profil za izraLiu ekstrudovanag, obrtnog iIi zavojitog detalja.
fix contraint
Autodeskol;l Mechanical Deskop'E ga automatski primenjuje na prvi dctalj napravljen II novoj datoteci. Ako je vas zavojiti detalj prvi detaU u novoj datoteci, morate izbrisatifix constraint kako bi se profil ogranicio prcma trajcktoriji.
Kontinualna 2D iii 3D kriva koja sc koristi za OZ!laeavanje oblika zavojitog detalja. Trodimenzionalni detalj napravljen propu5tanjem profila duz dvodimenzionalne trajektorije. Primer za zavojiti detalj na 2D trajektoriji je potkovica. Ovaj dctalj moiete izraditi koriscenjem putanje u obliku slova U i pravougaonog profila. Trodimenzionalni detalj napravljen propustanjem profila duz trodiITlenzionalne tmjektorijc. Primer za zavojiti detaJj oa 3D trajektoriji je opmga. Ovaj detaIj mozete izraditi korisccnjem spiralnc trajcktorijske krive i kruz.nag profila.
izra'11~iu
path
2D path-driven
sweptfeature
3D path-driven sH1eptfeature
Napomena: U olloj lekcijit nauCicete kako se

somo POlno!:1I 2D trajektorija.
zavojiti detalji
9-2
9-3
_________--'P-'o:;g"'a~v}'lje"-"9__'1,,7f""ada zaX9iJtih detalja
PregJed izrade zavojitih detalja

,--,,-,
7. ~O Napravite skicuu profilu.

8. Uk6liko je zavojiti detalj prvi detalj kojeg pravite u noyoj ,d<l,toteci, morate izbrisati utvrdeno ogranicenje koje'se automatsktprilTl'enjuje-:n-a::, profil/l,~,:tl1enIja P~~t odaberite 2D ConsLT_aints > Delete ,Constraints;.-pa-. pot?~;:~,zaberlte,'_~rofit\Izab.erjte simbol stalnog,ogranicenja (F) ,-mutar
. Sled~Ci1<;o~aciopi~hjtlkakpseizrad(jjezavojlti detalj.
t. fP1Defuti,ite-aktivnu,ravan skice i Ilaptavit~ 0tv0renu-ili zatvorenu skip,uJ~oju ,cete,'up.otrebiti r,ao trajektoriju.
2.
,:W:U,~a-paietLaiatkl-PaI1'Modeling,_izaberite'trajektorijU 2D Path. Zatim

izaberite_skicu i pritisnite ENTER.
profila;'-da"bi~te' ga zatim,'i~brisali:
'
9. potpl.mo--ograniCitc'profil prem'a ra~rioj'tacki na,pocclku tTajektorije.
- 3. Naznacite:pocetak,trajektorije biranjem tacke blizujednog njerlOg,kraja:
cc
:I)~,:1?~~te:'rt~pr-~~il(mdnu 'tavan ~a. pocetktl~_tTaj~k~oiij:,e_;: fzaberite Yes. -Okienite~r~,~lilU..ni".an u zeljeno~"smeru, ,i 'priti:snit~-ENTER.
1O. iiill}lapotp~letLSketfhedFeatllres (skidrani deta/ji) na pa1etialatki Part
,5.
r~j_e'ktrir~u,.p~,~uno definisite_ koriSc:enJenL~i~en'~ija, i: pgtahicenja.
M?_deJiiig, j~~betj~e,~S \V,e~p_.
':,'6. fill'Napnlyit-e-,"radnu:ravan na pocetku,trajektorije i aktivne ravnI slcice, p~",i~a_4~t~,:skicu:za,zayojiti detaIj;
9-4
----
9-5
Poglavlje 9
{zrada ~~vojitih deta/ja
Slika 9-4
Radne raven upravna ne trajektoriju
6. S~icu trajektorije zumirajte, a trajektoriju potpuno ogranicite kao 5to jc pnkazano na donjoj slici.
Sllka 9~6
Potpuno ogranicen zavojiti profil
Izrada zavojitog detalja

It[:zmm ,~%~,:,~,\
c'<4,"~
... ~~.~""'':'RIli'Ilo:i>f! '

.~
1. U Browseru, pritiskom na desni taster misa izaberite Profile I, pa iz kontekstnog menija izaberite Sweep,
'.,-
i:;4ti;J; '"
, .,
2. Otvara se okvir za dija!og Sweep. Prihvatite sve podrazumevane parametre, kao .sto je prikazano na snimku ekrana na donjoj slid.
'rie.;iM';:
'"
Stika 9-5
Potpuno ogranicena trajektorija
Sada cete napraviti z3\'ojiti profil.
7. Zumiranjem maksimalno uvecajte prikaz da biste videli celu shell. Sa palete alatki Part Modeling, jzaberite potpaietu Launches 2D Sketch ru.! a potam Circle '0';. Nacliajte kmznicu u blizini radne tacke. ' 8. Pritiskom oa desni tasterom misa izaberite pozadinu povrsine crteza, a zatjm izaberite Sketch Solving> Single Profile.
9. Iz menija Part, izaberite 2D Constraints> Delete Constraints. Za skicu izaberite kruznicu. Kada se u sredistu kruznice pojavi simbol utvrdenoa C> ogranlcenja (F), izaberite ga i izbrisite.
Podrazumevani parametri za detalj osnove
S/ika 9-7
Dimenzionisite kruznicu prema radnoj tack! koristeCi nutte dimenzije, kao sto je prikazano na sledecoj slici.
3. Pritisnite dugme OK da biste zavrsili rad na izradi zavojitog detalja. Zavojiti detalj je napravljen i dadat Browseru kao detalj Sweepl. Vas Browser i crtei treba da lzgledaju kao sto je prikazano na sIc dec oj slici.
9-10
------------------~-----
9-11
8 'PARTU
SWolkPlanel " ~WolkPointl
~WOfkPlane2
3. 1z menija Part, izaberite 2D Constraints> Delete Constraints. Kada se na pocetku trajektorije pojavi simbol utvrdcnog ogranicenja (F), izaberite ga i izbrisite.
4. Potvrdite opciju New Dimension :;t:. Dimenzionisite trajcktoriju u odnosu na kraj postojcceg zavojitog detalja (pomocu nuhih dimenzija), kao sto je prikazano na sJedccoj slici.
El-~a4iiililiJii1m
~~n2DPathl
-?dtIJPIO~le1
Slika 9-8
Detalj zavojite osnove
Izrada provodnih kanala

Sada cete upotrebiti komandll AMSWEEP da biste u zglobni spoj urczali provodni kanal. Proces izrade zavojitog detaija ponovo cete poceti stvaranjem trajektorije.
1. Pritiskom na desni taster misa izaberitc pazadinu povrsine crteza pa iz

kontekstnog menija izaberite New Sketch Plane. Opredelite se za detaIj WorkPlanel i pritisnite ENTER da biste X asU zarotirali prema istoj orijentaciji kao u prvom delu ove vezbe.
Slika 9-10
Trajektonja dimenzionisana prema postojecoj geometriji
Izrada zavojitih profila

Sada cete napravitl profil koji se koristi sa usecanje provodnog kanala u masinskom e1ementu.
2. Povecajte detalj Sweepl. Pritiskom na desni tasterom misa izaberite

trajeJ...-toriju 2DPath I i iz kontekstnog menija odaberite Copy. Za srediste skice izaberite tacku neposredno pored masinskag e1ementa. Vas crtez treba da priblizno izgleda kao ovaj na slede60j slici.
1. Pritiskom na desni taster misa izaberite pozadinu Browsera i iz kontekstnog menija odaberite New Sketch Plane. Opredelitc se za detalj WorkPlane2 i usmerite X asu prema istoj orijentaciji kao u prvom delu ove vezbe.
2. Pokrenite komandu plan i pritisnite ENTER dva puta da bi se prikazao izgJcd plana aktivne ravni skice.
3. Zumiranjem uvecajte kraj zavojitog detalja. Izradite skicu profila kao sto je prikazano na sledecoj slici. Izaberite gomju ivicu krllznice za zatvaranje profila. Zatim potpuno ograniCite skicu kao sto je prikazano na donjoj shei.
Sffka 9-9
/skopirana trajektorija
9-12
9-13
r
i
B~PCEX09.'
Pog/av/je 9
Izrada zavojitih detalja
a-'PART1_1
SWo<kPI<lne1
@WorkPoin!1
I
! I
Stika 9-11 Potpuna ograniceni profi/ provodnog kanaia
'~WolkPlane2
$ '!fisweepPathOnlyl
.
\~C2DPathl WOProfilel
m WiWllllit1ll!iiM
Slika 9-13 Drug! zavojiti detal}
4. Upisite 8 i pritisnite ENTER kako bi se napravila precica za SE izometrijsku projekciju. 5. U Browseru, pritiskom na desni taster misa izaberite Profile2 i iz kontekstnog menija izaberite Sweep. Otvara se okvir za dijalog Sweep. Zapazicete daje sada Cut (rezanje) podrazumevana radna operacija. Prihvatite Sve podrazumevane parametre kao sto jc prikazano oa snimku ekrana na sledecoj she!.
Savet: [stovremello mozete izraditi i poklopac provodnog kanala ako izaberete OpCijll Split za radnll operacijll pravljenja zavojitog detalja. Vise informacija 0 rastavljenim masinskim elementima pronaCi tete II onlajn pomoCi.
7. Na paleti alatki Mechanical View, izaberiteToggle Shading/Wireframe
~:
:~, a zatirn izaberite 3D Orbit ~. Zarotrajte model i pregledajte zglobni
spoj iz razliCitih tacaka projekcije. Nemojte sacuvati izmene. Kraj vetbe.
Sfika 9-12
Parametri okvira za dija/og Sweep
6. Pritisnite dugmc OK da biste zavrsili rad na izradi zavojitog dctalja. Zavojiti detalj je napravljen i dodat Browseru kao deta!j Sweep2. U Browseru onemoguCite vidljivost za radne ravni i skieu maksimalno zumirajte. Vas Browser i crtez treba da izgledaju kao 5to je prikazano na slcdecoj slici.
9-14
9-15
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovm,'-,k"'u"'rs'-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

1. Da Ii je za svaki skicirani detalj potreban profil? a. Da.
b. ProfiIi su potrebni sarno zavojitim detaIjirna.
I I
autodesk" official training <ourseWilre
Poglavlje 10
Skaliranje i preslikavanje masinskih elemenata
c.
Profili su potrebni sarno ekstrudovanim i obrtnirn detaljirna.
d. Za detalje nisu potrebni protili; trebaju im sarno skice.
U ovom pogJavlju cete saznati kako se smanjuje iIi povecava masinski . element i kako se jedan masinski elemenat koristi za izradu drugog, preslIkanog elementa.
2. Za koji je od dole nabrojanih skiciranih detalja neophodna trajektorija 2D?

a. b. Zavojite detalje. Ekstrudovane i obrtne detalje.
Ciljevi
a. Nauciti kaka se jedan masinski elemenat koristi za brzu izradu drugih elemenata.
U
c. Detaljima uopste ne treba trajektorija 2D.
d. Zaobljene detalje.
3. Kako se profil postavlja pod pravim uglom rije? a. odnosu na pocetak
trajckto~
b. Saznati kako se masinski elementi skaliraju za izradu drugih elemenata. c. Saznati kaka se masinski elementi preslikavaju za izradu drugih elemenata.
KoristeCi opciju radne ravni Nonna] to Start.
b. Pomocukomande UCS.
c. Profil se ne mora stavljati na pocetak trajektorije. d. KoristeCi krajnju tach."U objekta.
4. Kojom opcijom za zavrsetak se form ira deralj izmedu dveju povrsina masin~
skog elementa? a. To Face/Plan
b. From To
c.
Path Only
d. Two Faces
9-16
10-1
Autodesk
Mech~nica!
Skaliranje masinskih elemenata
1 j
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _~P_'o"g"'lac:v~ljc_e_'1::0~S"k"a'Clirc:a"'nje i pre-?likavanje masinskill elemenata
Razmem masinskog elementa mozete smanjiti iii povecati pomocu AutoCAD-ove komande SCALE. Prilikom skaliranja parametarskog masinskog ekmenta, vazno je zapamtiti da se: a, VeliCina masinskog elementa skalira podjednako u pravcu X, Y i Z ose.
b. Detalji zadrzavaju kao parametarski detalji. Tehnike koje su ovde prikazane mozete koristiti da biste primeniii faktor konstantnog skupljallja ili promenili velicinu masinskog dementa navodenjern odnosa, ili proporcije. Skaliranje masinskog elementa koristitc za: a. Izradu idcmicnih parametarskih eJemenata u nekoliko razlicitih veliCina.
b. Prervamnje masinskih elemenata u sklopove koji Sll izradeni u drugom memom sistemu (na primer, pretvaranje inca u miiimetre). c. Povecanje model a koji je koriscen za izradu alata za kalupovanje, radi podcSavanja usled skupljanja matcrijala. Uklanjanjc svih projektnih promenljivih u parametarskom masinskom clementu. Na primer, masinski element moze da se razmerava koriSce~ njem najpre [aktora razmere 0,5, a zatim faktora razmere 2. Gotov masillski element ce biti iste velicine bo i originalni, s tim sto ce sve projektne promenljive biti zamenjene numerickim vrednostima.
...
ifil.l!#i~t\~i~gi;i\I'ii@:lt~it1l1iillitli-l'!;~~ ;;;;.
..iBi'.
~\
d.
i':~/
.~
Scale Part
Pregled skaliranja masinskih elemenata

Slede6i koraci opisuju kako se skaliraju masinski ekmenti.
Napomena: ProliCite pravila opisanu !l nastavkll ovog poglavlja, lia biste bolje raZlIIneli tehnike skalirallja maMnskog elementa 0 kojima se gOl'ori na stranicama koje slede.
1. Napravite parameJarski element Hi aktivifajte postojeCj riiasinski'cle'ment
Komanda SCALE
Za skaliranje masinskih elemenata u Autodcsk<t Mechanical Desktopul!V koristi se standardna AutoCAD-ova komanda SCALE. Toj komandi moze se pristupiti i P01110CU drugih metoda, kao 5to su:
10-3
10-2
Autodesk Mechanical Deskt~p 6 Osnovni kurs Pogfavlje 10
Skaliranje i preslikavanje masi~skih elemenata
2.
3;<~~~~~~l?t~~~~j~~ki el~~e)1tkOjj trebaS1\alira;LL~~V~dit~ .baznu taemza .

raSl.n~ skaliranju;
Part.....
~Napotp.aletiNew J'ar! paleteajatId paitM.'o.delillg",.izaberite Scale
Pravila koja se odnose na skalirane masinske elemente

Da biste efikasno isplanirali strategije za izradu-masinskog elementa koriscenjem skaliranih elemenata, vazno je da znate sledeca pravila: a. Projektne prornenljive se ne skaliraju. AutoCA,DMQva komanda SCALE pretvara sve jednaCine projektnih promenljivih u vrednosti, pre pocetka skaliranja. Te promenljive se ne mogu vratitt u prvobitno stanje, izuzev kada pre skaliranja napravitc kopiju tog masinskog c1cmenta u zasebnoj datoteci.
4.
)11~~!9,)11k6jij'idvostrukornanji od?riginalnogel,,'m!mta.
~,-,S~~~Kj::'~-~',~~~e~:}~,t,e veli,eiz:e"Vredn?st,o':2):;e~lt,~~~~,:trla~inskifu ele.,
'~i4~J}~lf~hr'Sl<aliranj~:FWidrskali~anj~}l.lJka<lii;ultat.ce'.dati.rna
Opcije za skalirane masinske elemente

Opcije z~ parametarske masinske clemente prilikom koriscenja komande SCALE Iste su kao j za druge objekte:
a.
Pre skaliranja
Posle skaliranja 0.5
Izaberite jedan masinski element iIi viSe njih, pa zatim navedite baznu tacku od koje ce se elemenat skalirati.
b.
,
10-4
b. Moz.ete upisati faktor skaliranja direktno, iii primeniti opciju Reference da blste zasebno naveli reierentnu duzinu i novu duzinu.
JednaCine se ne mogu vratit! po zavrsetku skaliranja. Svaki pokusaj automatizovanog projektovanja koji ste ugradili u parametarske jednacine bi6e eliminisan. lednaCine ne rnogu da se vrate u prvobitno stanje, izuzev kada pre skaliranja napravite kopiju tog masinskog elernenta u zasebnoj datoteci.
Sa vet: Prilikom upisivanja /aktora skaliranja, mozete koristiti komandu CAL t~ansparentno, iii se mozete vratiti na postojece objekte za koje cete navestl re/erentnu i nOVll dutifw.
c. AutoCAD-ova komanda SCALE ne moze da se primeni na podsklopove. d. U datotekama sa sklopovima, mogu se skalirati sarno lokalno definisani masinski elementi.
10-5
Poglavlj'e 10
SkaJiranje i preslikavanje masinskih elemenata
Preslikavanje masinskih elemenata

Preslikavanje se moze primeniti za definisanje novog elementa na osnovu postojeceg masinskog elementa, pri cemu ce sc svaki detalj prcslikati simetrieno, kao da je lik originalnog elementa preslikan U ogledalu. Preslikavanje elementa u Mechanical Dcsktopu sHeno je AutoCAD-ovoj komandi MIRROR, s tom razlikom sto on~ prcslikava dcfiniciju masinskog elementa. Opcijc za preslikavanje su razliCitc za datotckc sa masinskim elementima i za datoteke sa sklopovima. U datoteci sa e1ementom, original an dec moze da se zameni preslikanim dclom, iii moze da se napravi lik masinskog c1ementa koji predstavlja usaglaseni deo sa originalnim elementom i koji se koristi za dodavanje, oduzimanje iii pronalazenje zajednicke zaprcmine sa originalnim clemcntom. U datoteci sa sklopom, mogu se zameniti definicija originalnog elementa i svi primerci te definicije, iIi se moze izraditi definicija i primerak novog, preslikanog elementa. Prcslikani masinski element ne stoji ni u kakvorn parametarskom odnosu sa svojim originalnim eiementom, osim preko globalnih projektnih promeoljivih.
Komanda AMMIRROR
Komanda AMMIRROR obezbeduje opcije za izradu preslikanog masinskog elementa. U ostale metode pristupanja ovoj komandi spadaju:
---
~~----------.--~.
----
Napomellll: KombinovaJli masinski elementi i delovi IIsaglaJeni sa originalnim e/emcntom nisll obuhpaceni opim kursol11. Vise injonnacija 0 kombinovanim eiementima mozete proCitati II onlajn pomoCi.
Preslikavanje masinskog elernenta upotrebljava se za: a. Brzu izradu parametarskih, osno simetricnih elernenata, koji se koristc u sklopovima, kombinovanim eJementima, elementima koji su izructeni pomocu tabele i tabelarnim crtezima,
b. Zamenu svih primeraka maslnskih elemenata ujednom sklopu osoo simetricnim elementima.
c.
Izradu masinskih elcmcnata za prlpremu aplikacija za krajnje korisnike, uk!jucujuCi Finite Element Analysis (FEA, metoda konacnih eieme"' nata), dinamicko kretanje i iZllcavanje interferencije, iii za direktno konv2-rtovanje 3D podataka u programe koji se koristc za proizvodnju elementa sa automatizovaoom mchanizacijom.
Opcije za AMMIRROR
Opcije za komandu AMMIROR sU',
a,
Afirror A bout Bira liniju iii povrSinu ako kojc 6e se m8sinski elemenat preslikati.
10-6
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni k~u"""s _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-P"Og"""av-zfje 10 S!:aliran/e i pres/ikavanje masinI?kih elemenata
b. Create New Part

To je podrazwnevana opcija. U datoteci sa masinskim elementom, ona preslikava eJemenat i definiciju novog elementa dodaje kao deo usaglasen sa originalnim elementom. U datoteci sa sklopom, ona preslikava masinski eIemenat i dodajc ga kao zasebne definicije elcmenta. U oba slucaja, od vas se zahteva da datoteci date nov naziv, nakon cega ce biti napravljen preslikani elemenat, dok ce originalna definicija elementa i njeni primerci ostati netaknuti.
4.6daberi1~;Po";'in\l;;a,Il1a~ins~ri~~1~;~~I1~"O~?,k,?re,Ce on'p,eslikati;i!iodredite liilijupreslikiivaTija: ,'<" ",

,,' ,
"'5;'r
t}fd~t?t~~F~r~~sinkkJ~:;,~1~,lli~h~?~:/~df~_5_~t~,'~~-lP 6~te_:n_ap_i~~hi/n()vt
- se_d9daJ:_ka~,;~~,agla?~_~i:deo.;,~rigiq<:t~n9g:~J~W~l1,ta.,
ele~~~t-:ih;;~_~Ytlit_i prirri~ik~,_P~i_~i?~_~o~-:~iYill_eItt~_:- Aka :~e:_opre_~elit~:

z~-j~a~~::l1_?~_og-f::~sinsk_ott ,ele-~_~1J,ia<-(ietiIlici~~\pr~sJikanOg:-~;l~menta
c. Replace Instances Sve primerke definicije masinskog elementa zamenjuje definicijom preslikanog elementa. Definicija originalnog elementa ne ostaje sacuValla.
~,~1fPJi7it~1~w4111
~---~!~
r3"-~TOOl9COYU
8 '-Uk E<1",$,on8linol
Pregled preslikavanja masinskih elemenata
~::>inent(q~a,hi,i~~6~:-4~nni,~_~t~_pr~slikatwg::~J~_!p~!a.
llkoli~ost~~djl!6i;i'~apri~~r~~za0en,Jt~,'~~~hijj~,'originaIllog e1e-
I
I
I
,.6.0(d1i(,tecfs~'~1<tOJl~%,dhrieSlt~6al,",l!O;eo~edali,6ete pr~merke za'
q:.rii6hiti:'iH: geie;:izra,dit}novi' element. Nakon :to~ s,e_'prayi preslibmi
_ej~ment
I
I
,
Uredivanje preslikanih masinskih elemenata

Urec1ivanje detalja na preslikanim masinskim elementima obavlja se na isti naein kao za svaki drugi clement.
l}
datoteci sa masinskim elemcntom koja sadrZi vise primcraka usaglasenih delova originalnog elementa, primerak usaglasenog dela moze da se prcslika tokom vracanja usaglasenog del a originalnog elementa u predasnje stanje (uredivanje kombinovanih elemenata pomocu komande AMEDITFEAT). Opcija Create New Part generise novi usaglaseni deo originalnog elernenta, koji preslikava izabrani primerak. Opcija Replace preslikava i zamenjuje sve neiskoriscene primcrke. Medutim, prilikom koriscenja opcijc Replace,
iskorisceni primerci usagiasenill del ova originainog eiementa so brisu i

dovode do gubitka detalja oa kombinovanim elemenlima.
10-8 10-9
?ogfavlje 10
Skafiranje i presfikavanje masinskih elemenata
Pravilakoja se odnose na preslikavanje

masinskim elemenata
Da biste efikasno isplanirati strategije za izradu masinskog elcmenta koris~ ccnjem prcslikanih clemenata, yazoo je da zoate pravila koja se ticu pres1i~ kanih m3sinskih e1emenata j komande AMMIRROR.
PraviJa su grupisana u sledece katergorije: a. Opsta pravila za preslikane masinske clemente
c.
Parametar aktivnog UCS-a ne utice na rad TIa preslikavanju, kada izabe~ rete podrazumevanu opciju Face.
d. Redosled detalja se ne menja kod preslikanih masinskih elemenata.
b. PresJikavanje elemenata u datoteke sa masinskim elernentima
c. Preslikavanje elemenata u datotekc sa sklopovima

d. Prcslikavanje kombinovanih elemenata i elemenata izradcnih pomocu tabela
1.]
narednim odeljcima detaljnije su opisana ova pravila, po navedenim katergorijama.
Istovetni deta/ji na oba masinska elementa
Opsta pravila za preslikane masinske elemente

3.
Postojece projektne promenljive aktivnog rnasinskog elemcnta i glo~ baIne projcktne promenljive se kopiraju u preslikani elemcnat.
Preslikavanje elemenata u datoteke sa masinskim elementima

a. S obzirom da datoteke sa elementima mogu da sadrze sarno po jedan masinski element, mozete da zamenite definiciju originalnog elementa definicijom preslikanog elementa, iIi da napravite definiciju preslikanog elementa kao usaglaseni deo originalnog eJementa.
b. Ako zamenjujete originalni elemenat, arurirace se sve postojece projekcije crteza za preslikani elemenat. Mozda cete morati ponovo da napravite neke zabeleske i unesete referentne dimenzije.
Preslikavanje elemenata u datoteke sa sklopovima

a.
Zadriane projektne promen/jive
b. Ako se opredelite za opciju Line kada se pojavi zahtev za unos Mirror About, tacke koje birate moraju da leze u XY ravni aktivnog DeS-a.
U slucajcvima kada se pray! novi preslikani rnasinski element i kada se zadrzava originalni element, ne postoji nikakva druga parametarska povezanost izmedu originainog i novog elementa, osim detalja iIi ogra~ nicenja sklopa kojima se mkovodite preko globalnih projektnih prom en-
Ijivih.
b. Podsklop se ne moze preslikati.
10-10
10-11
I~
Pogfavlje 10
Skaliranje ipreSJikaVanje. masinskih eiemenata
c. Ne moze se napraviti preslikani element masinskog dela koji je dodat sa spoljasnje strane. d. Ukoliko se koristi opcija Replace Instance(s), definiciju originalnog elementa zamenice definicija prcslikanog elementa, Na sve primerke definicije originalnog elementa odrazice se nova preslikana definicija.
VEiaANJE 10-1 ELEMENATA
SKALIRANJE PARAMETARSKIH MMU\ISKIH .. .-
c. ,
'i:
'.-
e. Prilikom zamene primeraka, mozda ce se izgubiti postojeca ogranicenja

sklopa lisled suprotstavljenih geometrijskih restrikcija.
U ovoj vezbi, jedinice mere za model konektora razvodnika blokade promenicete iz anglosaksonskih jedinica (inc) u rnetricke jedinice (rnilimetar). Na ovaj naCin, model ce biti spreman za koriscenje u sklopu cije su dimenzije obracunate u metrickom sistemu. U tipicnoj radnoj situaciji, mozete raditi sa modelom koji je izraden u dmgom memom sistemu, iii rnozete pozeleti da napravite model u lokalnim jedinicama mere da biste izbegli pretvaranje svake dimenzije, Nije prakticno, ani precizno, zarnenjivati dimenzije izrazenc u incima dimenzijama datim u milimetrima, Da bi se zadrzala preciznost, morate da skalirate masinski element. Naucicete kako da brzo i lako promenite razmem masinskog elementa, a pritom obratite paznju da se tokom skaliranja elementa eliminisujednacine projektnih promenljivih za dimenzije,
Preslikavanje kombinovanih elemenata i elemenata izradenih pomoc':u tabela

a. Aka se koristi opcija Replace prilikom preslikavanja kombinovanog masiTIskog elementa (elementi sa najmanje jednim detaljem napravljenim pomocu komande AMCOMBINE), i ako u datateci sa crtezom postoje jos neki primerci jednog usaglasenog dela originalnog elementa iii vise njih, bi6e preslikani i ti primerci.
b. Ukoliko preslikavate kombinovani elemenat i odlucite da zadrzite i original, za svaki usaglaseni deo originalnog elementa mora se dati nova definicija. Od vas ce se zahtevati da navedete ime za definiciju novog kombinovanog elementa i ime za definiciju svakog novog usaglasenog
dela.
c. Ako se preslikava detinicija elementa u jednom sklopu, i ako se ta defi~ nicija elementa takode koristi kao usaglaseni deo originalnog elementa u kombinovanom elementu, detalji na kombinovanom elementu ce se mozda izgubiti.
d. Preslikavati se moze i masinski element za cijuje izradu koriScena
Slika
10~1
Gotova veiba
tabela. Ako pravite preslikani element izraden na osnOVl! tabele i pozelite da sacuvatc i original, novi preslikani element ce biti povcz.an sa istim tabelarnim proracunom kao i originalni element. Znaci, od jednog tabelamog proracuna [orrnirace se dva zasebna masinska e!ementa zasnovana na tabeli, pri cemu svaki element maze da ima drugaciju aktivnu verziju,
Skaliranje masinskih elemenata

1. Otvorite datoteku pc-ex] O-l.dwg. Crtez treba da izgleda kao na slcdecoj
slici:
Napomena: Kombinovani masinski elementi i usaglaseni delovi originalnog eiemellta nisu obuhvaceni ovim kursom. Vise informacija 0 kombinovanim elementima mozete proCitati U onlajn pomoci.
10-12
10-13
Poglavlje 10
Skaliranje i preslikavanje masinskih elemenala
Primeticete da su dimenzije iskazane u anglosaksonskim jedinicama mere. 5. Sa menija Part, izaberite Dimensioning> Dimensions as Equations.
Stika 10-2
Datoteka pc-exl0-l.dwg
Za pocetak vezbe, ispitacete dimenzije masinskog elementa.
2. Sa palete alatki Mechanical View, izaberitc Restore View #1
Vasa projekcija treba da izgleda kao ova koja je prikazana na donjoj slid.
6. U Browseru, dva puta uzastopno pritisnite ExtrusionBlindl. Kada se otvori okvir za dijalog Extrusion, pritisnite dugme OK da biste prihvatili podrazumevane parametre. Ponovo zumirajte transparentoo do maksimalnog uvecanja.
Stika 103
Ponovno vracen View #1
Vas crteZ treba da izgJeda poput ovoga oa sledecoj slici.
3. Povecajte model u Browscm i dva puta uzastopno pritisnite ExtrusiooBlindl. Kada sc otvori okvir za dijalog Extrusion, pritisoite dugme OK da bi parametri detalja bili prihvaceni.
4. Na zahtev za unos Command, upisite 'z i pritisnite ENTER. Zatim upisite e i pritisnite ENTER kako bi se crtez traosparentno zumirao do maksimalnog uvecanja.
Slika 105
Jednacine dimenzlJa sa projektnim promenljivama
Pritisnite ENTER da biste iza31i 1Z reima uredivanja. 7. Sa potpalete New Part palete alatki Part Modeling, izaberite Scale Part ~. Izaberite konektor i pritisnite ENTER. Za baznu tacku, izaberite tacku bEzu sredioe konektora. Za faktor skaliranja, upiSite 25.4. Pritisnite ENTER da biste ovu komandu zavrsili. Masinski elementjc uve6an 25.4 puta U odnosu na njegovu originalnu dimenziju.
S/ika 104
Prikazane dimenzije
10-14
10-15
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovn.~jk",u,,-r,,-s _ _ ______________
Poglavlje 10
Skaliranje i preslikavanje masinskih ~Iemenat'!!..
8. Zumirajtc maksimalno da histe vidcli uvecani element.

Sad~ cete ispitati prornene u dimellzijarna elementa datog u novoj raz-
Preslikavanje masinskih elemenata

1. Otvorite datotek-upc-exlO-2.dwg. Crtez treba da izgleda poput ovoga na
donjoj slici.
men.
9. U Browseru, dva puta uzastopno pritisnite ExtrusionBlind I. U okviru za dijalog Extrusion, pritisllite dugme OK. Primeti6ete manje velicine dimenzija (zato sto je element prethodno uvecan). Upisite 'z i pritisnite ENTER da biste transparentno zumirali ncku dimenziju. Dimcnzije Sli sada izrazenc u tacnim milimetarskim ekvivalentima originalnih jednatina sa projektnim promenljivama (u in6ma, kao mernim jedinicama). Pritisnite ENTER da biste izasli iz rezima rada na urediv3nju i zumirajte do maksimainog uvecanja.
Slika 10-7 Datoteka pc-exlO-2.dwg
10. Na paleti alatki Mechanical View, pritisnile najpre Toggle Shading! Wireframe ~', a zatim 3D Orbit ~L Zarotirajte model i pregledajte
model konektora iz razliCitih tacaka projekcije. Element se sada nalazi u pravilnoj razmeri i spreman je za koriscenje u sklopu cije su dimenzije izrazene metrickim jedinicama mere. Izmene nemojte cuvati. Kraj vezbe.
2. Sa potpalcte New Part palete alatki Part Modeling, izaberite Mirror Part ~. Izaberite element. Potom odaberite gomju levu povrsinu, kao sto je naznaceno na sledecoj slici.
I
'1
VEZBANJE 10-2 ELEMENATA
PRESLIKAVANjlE' PARAMETARSKIH MASINSKIH - '" ':-', " ,
I
S/ika 10-8 lzabrana povrsina ad kaje se vrs; preslikavanje.
U ovoj veibi, napraviCete simelricnu (levu) konzolu na osnovu postojeceg modela, koristeCi komandu Part Mirror. Tu datoteku cete, zatim, sacuvati pod drugim nazivo111.
e ~!o.2_\
141 ,,@P-EXID-2
3. Kada se povrsina istakne, pritisnite ENTER da bi izbor bio prihvacen. E} , &lm.iQnDl"'d! Nakon toga, ponovo pritisnite ENTER kako biste prihvatili podrazume8'- {!iJ &lru,;;onOrEl'l<ll vanu opciju, Create New Part. Upisite naziv 10~2 i pritisnite ENTER. [t} t!b Extrusion 81ir1d3 Definicija masinskog elementaje preslikana i dodata Browseru kao
usaglaseni deo originalnog elementa. Zumirajte do maksimalnog uvecanja.
Preslikani su detalji na rnasinskom elementu i izgleda kao sto je prikazano na narednoj slici.
ues. Vas model treba da
Slika 10-6
Gotova veiba
10-16
10-17
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni iwrs"
____________,Eogl!!ylje 10 Skaliranje j presfikavanje mas;nskih elemenata

1. Koje komponente rnasinskog elementa se ne daju u razmeri prilikom skaliranja n1asinskog elementa: a.
b.
Projektne promenljive Ekstrudovani detalji Obrtni detalji Svc gore navedeno
Stika 10-9
Element presfikan kao usagfaseni deo onginalnog e!ementB.
c. d.
Napomena: Ako u datoteci sa masillskim elementom pravite preslikanu kopiju elementa i 'lac/riallate originalni elemenat, preslikana kopi/a automatski postaje usagfa.~el1i deo originafnog elementll. Upotrebite datoteku sa skfopom da biste zadrzali original masillskog e/ementa i napravili preslikallu kopiju, koja ce egzistirati kao nov; 111a.vinski element.
4. Upotrebite opciju UNDO da bi se usaglaseni dec originalnog elementa uklonio iz datoteke. Sa potpalete New Part palete alatki Part Modeling, izaberite Mirror Part ;~. Izaberite najpre element, a potom i5tu povrsinu kao u koraku 2. Kada povrsina postane istaknuta, pritisnite ENTER.
2, Da li se podsklopovi mogu skalirati?
a,
Da
b, Ponekad
c. Ne
3. Sta se desava sa projektnim promenljivama prilikom preslikavanja masinskog elementa?
a. Zadriavaju se 1 koriste za kontrolisanje preslikanih detalja,

b. Brisu se.
c. Zaddavaju se, ali se moraju ponovo dodeliti parametarskirn dimenzijama. d. Projektnih promenljivih nema11 datotekama sa masinskirn elementima.
5. UpiSite r za opciju Replace Instances. Definicija masinskog e!ementa je

preslikana, a originalni elernentje uklonjen. Zumirajte do maksimalnog uvecanja. Izaberite Toggle Shading/Wireframc i pomocu 3D Orbit pregledajte pres]jkani element. Vas model treba da izgleda kao 5to jc prikazano na sledecoj slici.
4. Pfilikom preslikavanju elementa u datoteku sa masinskim elementom, sta se de.sava sa originalnim element om?
a. Automatski se skriva.
b. Kopira se u novu datoteku sa elementom.

Slika
1(')~10
Preslikan i zamenjen masinski element.
c.
Stavlja se 11 datoteku sa sklopom fadi kasnijeg koriscenja.
6. Crtd sacuvajte u datoteci pod nazivom IO-2.dwg.

Kraj vezbc.
10-18
d. NiSta od gore nuvedenog.
10-19
autodesk
Poglavlje 11
Kontrola delova pomocu promenljivih za projekat
U ovom poglavlju objasnjeni su osnovni koncepti korisccnja promenljivih. Naucicete da koristite promenljivc da biste kontrolisali delove u programu Autodesk Mechanical Desktopw.
Ciljevi
U
a.
OVOID
poglavlju cete:
Praviti promenljive.
b. Modifikovati promenljive.
c. Koristiti promenljive da bistc kontrolisali parametre kota svojstava

del ova.
Bice predstavljene i neke dodatne mogucnosti, ali one nece biti detaljno objasnjene. Detaljnije podatke 0 naprednirn mogucnostima rnozete pronaci u sistemu Help programa Autodesk'& Mechanical Desktop i u prirucniku
Aurodesk Mechanical Desktop 6 User's Guide.
11-1
Poglavlje 11
Kontrola de/ova pomocu promenljivih za projekat
Kontrola de/ova pomocu promen/jivih

za projekat
Prcmenljive projekta su korisnicki definisane promenljive koje mozete da koristite da biste kontrolisali svojstva delova. Na primer, mozete da kreirate prornenljivu projckta pod nazivom BOLTRADIUS i da je upotrebite da biste zadali velicinu mpama u nizu na nekom delu. Ukoliko promenite vrednost koju ste dodeJili promenljivoj projekta BOLTRADIUS, sve rupe koje zavise od te promenljive prqjekta bice automatski azurirane na novu vrednost.
BOLTRAD!US=5
BOLTRADIUS=10
Nakon sto ste U okviru za dijalog Design Variables jednaCinu povezali sa irnenom promenljive projekta, promenljivu projekta mozete da koristitc da biste definisali parametarsku kotu iIi vrednost parametra. Promenljive projekta takode moz.ete da pravite tokom rada, tako sto prilikom kotiranja nekog profila pokrenete Equation Assistant i zatim napravite svojstvo, ili ga promenite. Mozete da napravite sistcme jednacina koje kontrolisu nckc iIi sva svojstva dela iii sklopa, a promenljive projekta moiete da izvozite u razne projekte, iIi da ih uvozite iz njih. Mozete napraviti tabelu u kojoj cete razvijati razne verzije prornenljivih 7..oa projekat. Promenljive projekta koristite da biste:
3.
Vrednosti kota izracunavali pomocu jednaCina.
b. Modifikovali nekoliko svojstava izmenom sarno jednc promenljive projckta. c. Napravili medusobne veze izmedu svojstava nekog dela.
Promenljive projekta konfrolisu svojstva rupe,
Prornenljive projekta mozete da koristite da biste kontrolisali nekoliko svojstava jednog deja, nekoliko deJova nekog sklopa, iii da kreirate grupe c1elova i projekta. Izrada promenljive projekta je sliena definisanju neke jednacine. lednacine promcnljivih za projckt mogu da sadrie konstante, dmge promenljivc projekta i veCinu matematickih pojrnova ukljucujuCi eksponente, standardne trigonometrijske funkcije i logaritme.
d. Definisali veze izmedu svojstava sa nckoliko delovajednog sklopa. e, Pravili delove koji zavise od tabela, i njima pridruzene projekte.
Osnovni termini koji se odnose na promenljive projekta

Promenljiva projekta
Korisnicki definisana promenljiva kojoj mogu pristupati vasi parametarski delovi. l\1enjajuci vrednostjedne promenljivc projekta menjate vrednost svih rcferenci koje zavise od te promenljive projekta. Prornenljiva projekta kojoj moze pristupatijedno ogra~ nicenje del ova iii sklopa, iIi vise tak'lih ogranicenja.
Clabalna pramenljiva projekta

Promenlj'ive projekta, koje adresiraju druge promenljive.
-~--.----
Promenljiva projekta za aktivni deo
----------_..... Promenljiva projekta kojaje speclficna zajedan projekat pararnetarskog dela. Ove promenljive ne mogu biti zajedniCke za vise delova, a ogranicenja sklopova ill ne mogu koristiti.
--~ -.---~-.
11-2
11-3
Autodesk Mecha,!.!.cal Desktop 6 Osnovni kl!.!~
_____________-'-Pc;0"'g::::.:'avljf! 11
Kont~C!'a
de/ova pomoGu promenljJvih za projekat
Datoteka sa parametrima
SpoIjasnja tekstuelna datoteka koja sadrii listu sa imenirna promenljivih, jednacinama i primedbama. Datoteke sa
parametrima se mogu izyoziti odnosno uvoziti, a veze sa
C{
Pregled postupka izrade promenljivih za projekt
njima se mogu uspostavljati i raskidati.
Promenljive projekla kaje zavise ad labele
Komplet promcnljivih nekog projelcta kojim se upravlja iz spoljne datoteke sa proracunskom tabelom. Taj kornplet promenljivih sadrti vise verzija, a svaka verzija ima razlicite vrednostL
Komanda AMVARS
Komanda AMVARS otvara okvir za dijalog Design Variables u kame mozetc
da postupite svim opcijama promenljivih za projekt. Ostali naeini pristu~

panja okviru za dijalog Design Variables su:
Browser, meni Desktop i paleta alatki
Ii f
11-4 11-5
Pogiavlje 11
KontfOla de/ova pomocu promenljivih za projekat
8. Imeproll1(mljive,kiJjustetiptavo napra~i1i,lnoz"teda koristite da biste zadali vt:ed~os'ti:ra:r,aIP~tarskih'kota i -v;redn:os'ti.~oje unosite U okvire za dijalog:ia'iztad~-svojstava, '
Napomena:- __ '_ Ll~tu::/~1te,ffI{l~iiikiJt jiinkc_ij~)Oj~'5nJlodrzan-e- ujednaCinama,promenljivih zO,proje,kte'mol,ete:dohiti -~orisce_njem alaike za onfajn
Pregled postupka upucivanja na promenljive

projekta tokom kreiranja svojstava
Da ':bist~jjriHkom ,dilUerizi<?nir~nja':pr(jfil~-y:izrad~' osobina -uplitili' na 'pro-
mcnIji~e projektil;_primenite"slcdec~ postupke:

2.
'
'
1.wuM(~ Nacrtajtei kreirajte profililipllt;nju:
obaveStenja.
"1;',J~a"paleti 2:0_ Constraints iz~berite--New Di~ensions.-:.rz~berite"geo

mettijski oblik kom6-treb.a, Cia postavite-,p~rametati:;ld.~'kot,e:
Pregled modifikovanja promenljivih za projekt

Da biste-modlfIkoYitI1 promeriljive za projekt, postupite mi slede6i nacin:
1-. f=J.Na
p-~eti :rilatki--'2D:_Consfniints-izaberit~:-b~sign Vadables.
2: U okVjruz'l:_-'_~ijal(i!fb~s,ign Vaihbi~s, s,~_:_:dv~,::uz~stPpna_pritiska na taster misa, iz;a1J~rite;6n~j deo promenljive projdcta koji zelite da me; njate. _Na:~n_n:_t!,r,,_~a _~_iste rrienjali jednaci~UfJ~aberiteje:'Pritiskajttci dva' Pllta misem.:'-'" :".:' ::',,' ' ',: <,c,
,
3. Da -biste dabill.' vrednost kate, nave~,ite ,hn~)prl)m~_nWy~;~rojekta: koja kontroli~,e: parametars~:di.rntinziju:}V1dzete"direktrl{) ,da:,~pisete, -njeno im.e,)li,:,~ozete_ da'pritisnete, d~sni t~ste~ ~Hj,~_,d?K~_s:e -p~_ka~ivac 'nal<izi n~_ ~ov~~iiii za cita~je r iz~berete,:EqU,~t,i~~,A_~sist~t'-Y: p'rozonr,~qua ti'~n---Assistant d~o;strtlldm pritiskQ~ mi,_tastennisa-.-:iiaher,It,(:-lme, .P~sto jece promenijive'kaju zelite da upotrebite iIi da'-mip~avite novu ~o meriljiv-u'projelcta; Kada zavrsite. pritisnite dJlgine,,:OK. Promenljivuprojektatakode-m?zete da upofrebite u:drugoj jednacini tinutar vrednosti,kote ...iJ sle.de~efn prime11l, ii(ipravljenaje'parametarskakotad22~Lenght.
'
"':
3. Obavj{e;po't(e6~e"izm~:n:e'prcirnenljive proJekl:a~- azatlm pritisnite taster
ill
m
N
"
Radius
si~e
for brllCket ends
~ ~
N U
"
,-,
'
I~ene 6ese~razitil~~~~to.ce automatskibi.ti aiuriranesvasvojstva kOJa zavise,Qd:.te prom'enljive projekta. >'~"'-' '
4. Pritisnite taster ENTER da biste izvrsili komandu.
11-6
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovn!~c:ku",r"s~~~~~ _ _ _ _~~~~______ ,. __
~~~~~~~~ __p,-O",gJ,!!:!lje
11~"J:'ontrofa de/ova pomo6u pro~nenfjivih za projekat
:: ,'-> , ,,_:,:_;:'>~'i-:;;,< ;<-, ,:,,':,':<:,:>:; "~_<'_"" ':'-':;'-,' _'_ C",: '-':,:'<;:>:-')\''::::: _i,';','_: --:,;'i,:> ,,> _ 3.. Odre(li!"jl?~p.7ol?erlji~~.~toje~tl!~ojac"J{.~~lr~lis~!il'arametarsku. kOW., Il1)7P.f8l?e~Ijlreprojekta 1l10z~t~.?a.ulli~~teditektn0' ilimozete ,p?lj~:A~:i~i'!~~s~-t_~,'_~~iJt~~PJTt:fl,a:;~~~fli;:~~_~_tei;,~~~:#::Sl,a::9I~e;Qtvorili -Equa, tiO~'::~f,s,i~J~p't:" _ :Y;:P,~6z,~t'i'~,~q~fiti?~ :A:~_~i,~J~,~t~,:s~ ':~~a :.uzastoPI1~, pritiska na-tarJt:r,~,isa ,izab~rij,~:j~~,pr~l1),~nljive:,~?ju;_zr:,Hte da:,u~?tr.~bite, da .bis~~ ,n~~r~~{I.i -I1~'~: pro,m~n1ji,V}i,p~oJ.Ykta:_;N~ou,:i-9ga, :priqsnite dugme K ; .
~rome~ljiY:l~'prbte~a 'takode'm6z~te, ,:,da! ~potrebite'u drugoj Jednac,il1i
unut~i.-.vredllo-sti'kote. U,Qvom primeru, -d24~O:izm.enjeno je-u d24=Width . . ..
4. Pritil:;l}ite"i'aster,ENTER da biste iZvtili komati'du.

5. ~'A;:tutirajte-de~-da bi_se pdk~zate.1zmenjene kote.
Pregled postupka upucivanja na promenljive za projekat radi menjanja svojstava
I I
I
!
I
1
i:~t1l"pro~:~~iji~:"pr?J~kt~ moze.t~':pri~ruzit(-ve_em broju' par0ffietarsklh

~?ta,:}~-:a:9",y-rednQ$_t,paI~IIletTa kotY'_TIl_~_?;~,t6"," i~tov,remeno;, da_zadate pr?n1:e~lji:t~',Pf?j~,~ta i)edna~in~:zasn(Jv,~~~,fi,a'-Btomenljivirn projekta.
]\)aprimer,Lengt~*l:25.
. .
Pregled izrade promenljivih za projekat kada koristi Equation Assistant

,
S6
U slede~,irri,~p_~i~pcli:na ?pisallje'nacin izrad~"promen1jivih,za,projekat kada se' ~'t:adv,c;risti"E,quati()n -Assistant. '
1. Kada'prilik9ITI 'izrade ili-menjanja paral!iefp.rskih kotaclobijete zahtev da une,s,eteyrednost]cote"pritisnite desni:taster misadok se_pokazivac nalazi:na p?vrsin,tza,crt~~j; i i~aberit~"E~~~tio,~ Assistant.- U.-okviru za_ dijal,og"~,tq():.e,ira~je-,:~y~~_sta"a; pri1is~om':TIa des~i,tastcr_ misa ,izaberite polje-,z~>v,redtiost'll'k~j,eIll_zelit.e ~a-uP'ott:ebit_e promenljivu projekta, a ,' zatim'-.i.~a?,~,iite,_:~~rllat,i 11 ,Ass is taut.
11-8
----~
.-----_._ ..... -
Autodesk M~?ha!,ir:;al De",S~k"to;:,pc:..::6..:0=-S~n"o::;Vc.n,,-i~k::ur~s,- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
____________"-P.:o"g::lac:.vl"ie=-cl1'-.-. Kontrola
defova pomo6u promenljiVih
za projekaf
5. Prithmite ti~ter ENTERda biste zavrsi1i_feku611,k0n1~ndu': _ ~ova,pro roenljiva:proj'ekta sada kontrolise vrednost svojsiva'. -Afutirajte deo, ukoliko je potrebno,
Napomena: Da biste se_detaljnije inforl1i'isali 0 Equation Assistantu, obratite_se sistemu Help.

2, U pr0z,0ru Equatipn As~istanta, otvonte karticuActive Part iIi Global. List:u prQrneriljivih i,iabefite, pritiskom na: deshi ,t~,ster'miSa_ i iz,kollteks'tnog"m'eriija i:zab~rite,New.
Opcije promenljivih za projekat

Da biste napravili promenljive i definisali jednaCine koje se koriste 1.1 izracunavanju vrednosti svojstava, koristite okvir za dijalog Design Variables.
,3. Odre~ite ime,jednacinu i napomene,za novuprotenljivu, ka() 5to to uobicaj~n(), radite,'Pritisnitetaster TAB . sajednog
" ' "
'
polja nadrugo. K'Hla zavrsite; pri.tisloit<'Jaster.EN
"-',-
4:
Da 'rlo,vu"promenl]ivu P~oj~kt~"-k6ristitL~.a ,~,6r~liSahje, vre,dnosti svojstava,'njeno ime, izaberite'sa dva,uzastopna pritiska na'taster-misa. Kai:la"se...})forhenljiva projektaptikaze u paleti sa-fonnulama; p~itisnite OK.
bis'te
Na kartici Active Part, prikazane su one promenljive projekta koje su specificne za aktivni deo, U njoj, takode, postoje opcije za stvaranje novih promcnljivih iii menjanje postojecih, njihova brisanje iii preimenovanje. Ukoliko nijedan dec nije aktivan, Kartica Active Part nece biti dostupna. Opc\je u kartici Active Part okvira za dijaJog Design Variable su:
11-11
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni ku(s
~-------------------
Pogf~ylje 11
Kontrofa delova pomoGu pro!~f!~njjiVi~~E!!5yekat
a. T
Oznacava daje promenljiva zavisna od tabelc.
b. D
I.
Oznacava da nazi v globalnc. promenljive ima duplikat.

c.
U
Oznacava da promenljiva nije referencirana.
Referenced U globalne promenljive projekta kopira sarno one promenljive projekta aktivnog del a koje su povezane sa tim delom, a zatim ih uklanja 1Z liste aktivnog de1a. Ovu opciju koristite kada zelitc da promenljive projekta aktivnog de la, koje su povezane sa tim delom, prevedete u globalne promenljive projekta.
d.
Name Odreduje imc iIi oznaku promcnljive. Da biste promenili ime, izaberite ga sa dva uzastopna pritiska na taster misa i izmenite njegovu vrednost.
m. All Sve promenljive projckta aktivnog del a kopira u globalne promcnljive projekta, a zatim ih uklanja iz liste aktivnog dela. Ovu opciju koristite kada zelite da sve promenljive projckta aktivnog dela prevedete u gIo balnc promenljive projekta.
c.
Value Prikazuje vrednost promenljive, izracullatu pomocujednaCine.
n. Active version
Odredujc aktivnu verziju promcnljivih za neb dec u slucaju kada promenljive zavise ad tabele. Ova opcija Ilije dostupna ukoliko promcnljive projekta nisu zavisne od tabele. o. Setup Defmise format tabelc i lokaciju podataka u Excelovoj tabeli. Ova opcija postoji sarno za delovc koji zavise od tabele. U kartici Global mozete da pravitc, menjate, preimenujete i uklanjate globalne promenljive projekta. Te promenljive mozete da koristite u mnogim delovima, au ogranicenjima 3D sklopova mo.zete ih koristiti u vrednostima za uglove i razmake.
f.
Equation Obuhvata ~~nstante, druge promenljive projekta, matemati6ke funkcije i fonnule kOJlma se odreduje vrednost promenljive. Da biste icdnaCinu promenili, izaberite je sa dva uzastopna pritiska na taster misa i izmenite njenu vrednost.
g. Comment
Prik~~u~c krath.-u napornenu 0 promcnljivoj, Da biste napomenu pro. mcmh, lzaberite je sa dva uzastopna pritiska na taster misa i izmenite
njenu vrednost. h. New Stvara novu promenljivu projekta za aktivni deo. i. Delete Uklanja promenljive projekta za aktivni deo. j. Purge Uklanja ~amo one promcnljive projekta aktivnog dela koje nisu pove. zane sa tim delom iii sa dmgim promenljivama projekta. k. Selected
~.opira izabrane promenljive projekta aktivnog dela u gIobalne prom enl~lve projekta, a zatim ih uklanja iz liste aktivnog dela. Ovu opciju koristHe kada zelite da izabrane promenljive projekta za aktivni deo preve~
dete u globalne promenljive projekla.
11-12 11-13
Autodesk .Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Poglavlje 11
Kontrola de/ova pomoGu promenfjivih za projekat
Opcije New, Delete, Purge i opcije za menjanje obavljaju iste operacije kao
i u kartici Active Part, izuzev 5to ih one obavljaju na globalnim promenljivarna. Dodatne opcije ua kartici Global su: Napomena: Da biste naucili da kodstite Microsoft Excel za pravljenje i odriavanje promenljivih projekta koje zavise od tabela, posluzite se onlajn re/erentnim materijalima.
a. Import Uvozi iIi llcitava listu gJobalnih promenljivih iz datotcke sa parametrima

(prm). Ova opcija nije dostupna ukolikoje bar jedna od globalnih promenljivih zavisna ad tabele.
b. Link
VEZBANJE 11 ZA PROJEKAT
KONTROLISANJE SVOJSTAVA POMOCU PROMENLJIVIH
Povezuje datoteku projckta sa postojecom datotekom globalnih promenljivih (.prm). Svaki put kada otvorite datoteku projckta, globalne promenljive projekta ce odraziti vrednosti prorneuljivih iz te datoteke sa parametrima. Ova opcija nije dostupna ukoliko je bar jedna od globa!nih promenljivih zavisna od tabele.
U ovoj vezbi cete dimenzjje modela kontejnera za papir zameniti globalnim promenljivama projekta.
c. Export
Izvozi ili stvara datoteku global nih promenIjivih (prm). Ova opcija nije dostupna ukoliko je bar jedna od globalnih promenljivih zavisna od tabele. d. Unlink Raskida vezu koja postoji sa datotekom parametara (prm). Ova opcija nije dostupna ukoliko je bar jedna od global nih promenljivih zavisna od tabele. e. Selected Izabranc promenljive duplira u vidu promenljivih aktivIlog dela, eime obuhvata i njihove trenutne vrednosti. Kada dec pristupa promenljivoj, promenljive aktivnog del a imaju prednost nad gIobalnim promenljivama sa istim imenima.
Globalne promenljive projekta koristite da biste na logican nacin izmenili svoistva, a da se pritol11 ne upustate u menjanje pojedinacnih dimcnzija. Ta'kode tete nautiti kako se globalne promenljive projekta koriste za kontrolisanje osobina vise del ova. -----------------Napomena: U ovoj vezhi cete hrojlane dimeltzije zameniti promenljiJlama projektfl. Koristeii promenlHve projekta, sJlojstva mozete da pravite, dodajete ill iii uklonJate kat! god hocete prilikom crtanja.
Sfika 11-1
Izgfed posle zavrsene veibe
f.
Referenced Sve gJobalne promenljive koje adresira aktivni deo, duplira kao promenljive aktivnog dela. Kada deo pristupa promenljivoj, promenljive aktivnog dela imajll prednost nad globalnim promenijivama sa istim irnenima.
Izrada global nih promenljivih za projekat

Frvo cete u okviru za dijalog Design Variables napraviti globalnc promenljive projekta. Zatim ih moiete upotrebitl za kote osobina.
1, Otvorite datoteku pc-exll-l.dwg Crtd treba da izgleda kao na sledecoj slid
g. All Sve globalne promenljive II projektu duplira kao promenljive aktivnog dela. Kada deo pristupa promenJjivoj, promenljive aktivnog dela imnjll prednost nad globalnim promenljivama sa istim imenima.
11-14
Aufodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ...__
Poglavlje 11
Kontro/a defova
pomocu promenljiviiJ za projekat
Stika 11-2
Datotekapc-ex11-1.dwg
2. U Browseru, izaberite deo pritiskom na desni taster misa, a zatim iz

kontekstnog menija izaberite Design Variables, Otvorice se okvir za dijalog Design Variables. 3. Otvorite karticu Global.
-----------Napomena: Glohalne promenljive projekta mozete da izvezete i da ih koristite u drllgim deiovima, iii u drugim diltotekama projekta.
4. Pritisnite dugrne New i upisite podatkc, kao sto je prikazano na sledecoj slici.
I I I
Stika 11-4
Prva globalna promenfjiva projekta
Podae! su prikazani U odgovarajucim kolonama. Siovo "U" u koloni U oznucava da promenljiva projekta nije referencirana. 6. Ponovite prethodni poslupak j za sledecih pet globalnih promenljivih za projekat. Za svaku od njih upisite podatke redam, kao sto je prikazano na sledecoj slid.
DesignValiabfet' " ,,' , ' ",'-,',. " ,
r
Stika 11-3
Podaci za novu promenljivu projekta
4 257 182
Ma~efial
corner Iii ThickneH Pao~1 length \mmJ Papel width (rom)
PJength+(2'(Cofneuad<-MalUhkJJ OveralilklY length p_""lidlh+(2'[Corneu.ad ..M<l\Uhkll Overa\! lray 'Nidlh
5. Pritisnite dugrne OK. Promenljiva projekta dodataje na llstu. Okvir za dijalog treba da izgleda kao na sledeeoj slid.
Slika 11-5
Kompletna lista globe/nih promenUivih za projekat,
11-16
11-17
Pog/avlje 11
Kontrola defova pomo6u promenfjivih za projekat
Napomena:
a. Promenljive projekta l'-length i
width koriste relacione jednaCine koje adresiraju druge promenljive projekta. Kudo se prome"i veliCina papira kao promenljim projekta. tejednacine automatski menjaju duzinu i sirinu fwntejnera. Relacione jedllacine !akode omogucavaju do pojedinacno menjute {/ruge referencirane promenljil'e projekta, a do pritom model bade pravilno azuriran. Te jednaCine tokane omogucavaju do se 11 projektu poUuje princip du II kontejneru uvek fma ravna povriina jednaka vella,,; papira, tako do ne dolazi do gub"tlI{;a
papira.
1'-
b. c.
Sa onill promenljivih koje 511 referencirane projekta, uk/aniie se oznaka "lj".
It
drugim promen/jivim
Stika 11-6
!zmenjena vrednost ekstrudovanja kontejnera
Izrez se sada nalazi na kracoj strani kontejnera. 4. U Browseru, izaberite Shelll sa dva pritiska na taster misa. Prikazace se okvir za dijalog Shell Feature sa prvobitnirn parametrima te osobine. Defi:wit Thickness (Inside) izmenite u Matl_thk, a zatim pritisnite dugme OK. Pritisnite taster ENTER da biste azuriraJ! prikaz model a i ugradili promenljive projekta. Model treba da izgleda kao na sledecoj slici.
U ko/ani koja prikaZllje vrelinosti, prikazace se reZIIJtat relacione jednaCine.
d. Do biste promenili veliCinu kolone Equation i prikazali Celli jednaCiftu, izaberite desnu ivicu kolone sa dva uzastopnll pritiska na taster
mMli.
7. Pritisnite dugmc OK da biste zatvorili okvir za dijalog Design Variables.
Zamena dimenzija sa globalnim promenljivama projekta

Sada cete koristiti AMEDITFEAT da biste numericke dimcnzijc zamcnili promenljivama projekta.
l
j
1. Prosirite prikaz ikone dela u Browseru j sa dva uzastopna pritiska na taster misa lzaberite ExtrusionBlindl. Kada sc otvori okvir za dijalog, pritisnite OK da biste prihvatili postojece parametre. Dimenzije svojstava su prikazane i mozete ih menjati. 2. Izaberite kotu 300, upisite T-width, a zatim pritisnite taster ENTER. 3. Izaberite kotu 150, upisite T-Icngth, a zatim dva puta pritisnite taster ENTER da biste azurirali mode! i ugradili promenljive projekta. Izaberite prikaz crteia u njegovirn granicarna (Zoom Extents). Model treba da izgieda kao na sledecoj slici.
.~
I
I I
1
1
Slika 11-7
!zmenjen zid kutije
5. U Browseru, izaberite Filletl sa dva pritiska na taster misa. Izaberite kotu 20 i upisite Corner_rad. Model treba da izgleda kao na sledecoj slici.
11-18
11-19
~~r:.~!~k~u-,rs_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
~~glavlje
11 KontroJa de/ova pomoGu prome_,!!jjyih za p,!!]jekat
3. Deo izaberite 11 Browseru pritiskom na desni taster mjija, a zatim iz kontekstnog rnenija izaberitc Design Variables. Prikazace se okvir za dijalog Design Variables. Otvorite karticu Global i jednacinu prornenljive projekta Matl_thk promenite u 3. Pritisnite taster ENTER. Jedna~ 6nu promenljive projekta Corner_fad promenite u 15. Pritisnite taster ENTER dva puta da bi se model azurirao i izvrsile pl'omcnc. 4. Uve!icajte prikaz jednog ugla kontejnera i pregledajte prom ene, a zatim izaberite prikaz crtea u njegovim granicama (Zoom Extents). Model treba da izgJeda kao na sledccoj slid.
Stika 11-8
!zmenjeno zaobljenje ugJova
Menjanje promenljivih za projekat

Sada tete modifikovati prornenljive projekta: sirinu papini (P _width) i njegovu duzinu (P_length), i videcete kako se time menja veliCina kontejnera za papir. 1. Deo izaberite u Browseru pritiskom na desni taster mBa, a zatim iz kontekstnog menija izaberite Design Variables. Prikazace se okvir za dijalog Design Variables. 2. Otvorite karticu Global i sa dva pritiska na taster misa izaberite jednacinu (257) promenljive projekta P_length. Upisite 420 za novu jednaCinu, a zatim pritisnitc taster ENTER. lednaCinu promenljive projekta P_width promenite iz 182 u 297, a zatim pritisnite taster ENTER dva puta, da biste azurirali model i sproveli izmene. Izaberite prikaz crteza u njegovim granicarna da bistc mogJi da vidite ceo kontejner. Mode! treba da izgJeda kao na sledecoj slici.
Stika 11-10
Izmenjene vrednosti
za Comer_rad i MatLthk
Izrada promenljivih za crtez prilikom rada

Da biste bili sigumi da ce sve kote modela biti sigurno azurirane, dimenziju visine kontejnera morate da kontroJisete pomo6u relacione jednaCine kojaje u vezi sa zaobljenjem uglova i debljinom materijala. Zatim cete koriscenjem Equation Assistanta da napravite promenljivu projekta za visinu kontejnera. 1. U Browseru, izaberite ExtrusionBlind ] sa dva pritiska na taster misa. Obratite paznju da je U okviru za dijalog Extrusion sadasnja vis ina kontcjnera za papir 50 mm. Pritiskom na desni taster misa izaberite polje Distance i iz kontekstnog menija izaberitc Equation Assistant.
Slika 11-9
Kontejner za papir farmata A3
11-20
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnavni kurs
I
I ,
,I
____________-'P'-o"g"""a"v'' '-rje 11 Kontrofa delava pomo6u promenijivih za projekat
Stika 11-13
Promenljiva za visinu paketa papira
4. Panovo izaberite promenljivu pritiskom na desni taster miSa, a zatim izaberite New. Napravite novu promel1ljivu koja ce kontrolisati ukupnu visinu kontejncra, kao sto je prikazano na sledecoj slid.
S/ika 11-11
Otvaranje Equation AsSistanta u toku rada
2. 0 prozoru Equation Assistanta, izaberite karticu Global Variables. Promenljivu izaberite pritiskom na desni taster misa i iz kontekstnog menlja izaberite New.
Stika 11-14
Promenljiva koja kontrolise ukupnu visinu kontejnera.
5. Promenljivu T ~height izaberite sa dva pritiska na taster misa, a zatirn pritisnite dugme OK da biste zatvorili prozor Equation Assistanta. U okviru za dijalog Extrusion treba da se prikaze nova promenljiva.
Slika
11~12
Izrada nove promenljive projekta
3, Za imc nove promenljive upisite P _height, za jednaCinu upisite 50, a kao napomenu upisite Height of paper sta<:k (mm). Pritisnite taster ENTER. Nova prornenljiva treba da izglcda kao na sledecoj slici.
Slika 11-15 Visina kontejnera kontrolisana promenljivom kojaje napravljena prifikom rada.
6. Pritisnite taster ENTER dva puta, da biste zatvori]i okvir za dijalog i azurirali prikaz dela. Model treba da lzgleda kao n3 sledecoj slici.
11-22
11-23
Autodes~
Mecharyica! Desktop 6 Osnovni kurs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _'-P"-o"-g"la"v"'fje'-'I.. I--CK""ontrofa_.delova pomoGu promenfjivi~
Z8
projekat

1. Sta mozete da uradite sa promenljivim projekta?
a. Mozete da azurirate vise svojstava deb, promenom vrednosti kojaje vezana zajednu promenljivu projekta.
b. Mozete da rnenjate jedan deo sklopa tako da se izrnene autornatski odraze na zavisne delove u sklopu.
Slika 11-16 Dovrseni model
C.
7. Sa palete alatki Mechanical View izaberite Toggle Shading/Wireframe

~, a zatim 3D Orbit~. Rotirajtc model i posmatrajte ga iz razliCitih tacaka.
Mozete da srnanjite vreme potrebno za korigovanjc modela j kota.
d. Sve sto je gore nabrojano.
2. Sta se postizc komandom AMVARS?
Napomena: Globalfle promenljive projekta moiete da izvezete i da ill llpotrebite za crtanje pok/opea za kontejner za papir.
Promene nemojte da snimite.
3.
Otvara se okvir za dijalog Edit Fcature.
b. Otvara se okvir za dijalog Design Variables.

C.
Kraj vezbe.
Azurira se deo tako da njegove dimenzije odrazavaju vrednosti promenIjivih za projekt.
d. Nista od gore navedenog. 3. Kako kreirate vezu izmedu neke dimenzije i promenljive projekta? u. Koristite komandu AMEDITFEAT, da biste izmenili dimenzije nckog svojstva. Za vrednost izabrane dimcnzijc zadajetc ime promenljive projekta.
b. Koristite vracanje unazad da biste prikazali dimenzije za neko svojstvo, a zatim izaberite jednu dimenziju i za njenu vrednost zadajete ime promenljive projekta.
C.
Kada koristite dimenzije da bistc novirn profilima postavili ogranicenja i dobijete zahtev da unesete vrednost dimenzije, izaberete ime prom enIjive projekta.
d. Nesto od gore navedcnog.
11-24
---------------------------------------11-25
autodesk
Poglavlje 12
Izrada dokumentacije na osnovu crteza delova Ciljevi

U ovom poglavlju cete :
a. Definisati korisnicke prioritete pri crtanju. b. Praviti osnovne, ortografske i izometrijske prikaze. c. Uredivati prikaze crteZa.
U ovom pogJavlju su izlozeni osnovni koncepti stvaranja i menjanja izgleda. Bite predstavljene i neke dodatne mogucnosti, ali one nete biti detaljno objasnjene. Detaljnije podatke 0 naprednim mogucnostima moiete pronaCi u sisternu pomoCi program a Autodesk Mechanical Desktop i u prirucniku Autodesk Mechanical Desktop 6 User's Guide. U OVOID pogJavlju teziste je stavljeno na stvaranje nekih od najcesCih vrsta izgleda. U pogJavlju 13 "Napomene j oznake u crtetima" opisanje naein izrade i uredivanja kota i simbola sa napomenama.
12-1
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _---'Po~~avfje 12
lzrada dokumentacije na
OSt10VI~
crtata de/ova
Pravljenje crteza de/ova

(3-pFMT
BBl_
8-'~P""-
Kada napravite delove, koristite automatizovane komande u Al1todesk Mechanical Desktopu da biste na osnovu njih izradili dokumentaciju. Mot;:J .. {fllbst G ~OIlM zete vrlo brzo napraviti njihave kotirane upravne projekeije, kose projek: '--!tlAlx : !illo~'" cije, detalje. preseke i pornocne jzglede. U svakoj projekciji mozete da {t'l1J<> dodajete kote iIi da ih oduzimate, i da po potrcbi dodajcte napomcne kaje se [I!lOelli adnose na mpe i druge vrste napomena. ,,[!.ij!.lro~.n
PART
ttl ,,IV EXtrusi~nBlind 1
!3 ,.. jl;&t""S;<lI'llhr><l2
$ --if EXtrusi~nSf'l'Id3
Pal eta alatki Desktop Main podrazumevano je Sffie.stena du:Z. desne strane Desktop Browsera. Kada na njoj izaberete Part Modeling, Mechanical Desktop automatski prelazi na prostor pap ira.
13
i'e'tr...~onll~nd2
:1'
ill liE'.<trusl~n8tind3
Kada preiazite sa okruzenja za rnodeliranje delovalsklopova na okruzenjc za rad sa crtezom iii obratno, automatski se prikazuju one palete alatki koje pripadaju svakom okruzenju.
I I [
Pregled mogucnosti visestrukih rasporeda elemenata crteza

U programu Mechanical Desktop mozetc na osnovu prikaza mo~e~a da. pravite vise rasporeda elemenata crteza. Rasporedi su samost~lnl !lStO~l sa crteiima koji na svojoj donjoj iviei imaju jezicke, slieno radmm hstov~ma u programu Microsoft Exce1. Za svaki pojedini raspored mozete zadavatl velicinu papira i parametre stampanja. Na svakom listu rasporeda koji yam je na raspolaganjl1 mozete napraviti prikaz tako sto cete izabrati taj list i koristiti standardne komande za izradu prikaza.
Sve rasporede i prikaze mozete videti u kartici Drawing u Desktop Browseru. Da biste odrcdeni raspored aktivirali, izaberite ga u Browseru sa dva uzastopna pritiska na taster misa, iIi izaberite njegov jezicak na donjoj iviei povrsine za crtanje. Browser i radni listovi sa rasporedima su tako sinhronizovani da se lako mozete kretati izmedu prostora modela i prostora papim. Na sledecem primeru prikazane su dye kartice sa rasporedima, za koje se koriste papiri raz}icitih velicina da bi prikazali podatke 0 istom modelu.
Prelazak iz jednog radnog okruzenja u drugo

Da biste presli iz prostora rnodcla u prostor papira, ne morate za to da ko~ ristite izriCite komande, odnosno nc morate da koristite komande koje se odnose na vizire da biste napravili odredeni prikaz, iii da biste izmenili razrneru prikazivanja. [zrada svih prikaza je automatizovana, a sam program Mechanical Desktop pritom obavlja prelaske iz prostora modela na prostor papira, i obrnuto. 1z rezima crtanja (proster papira) U okruicnje za pravijenje modela deloval sklopova (prostor modela) mozete brzo da predete koriscenjem palete alatki Desktop Main, odnosno kartica u Desktop Browseru, iii kartica Model i Layout koje se nalaze na donjoj ivici povrsine za crtanje.
12-2
Drawing LayOJ.Jt
12-3
~ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _PoglavQe
12 /uada dokumentacije na osnovu
crtei~
de/ova
U okviru za dijalog Page Setup mozete da izaberete uredaj za stampanje,

velicinu papira, merne jedinice, razmeru i druge parametre rasporeda. Kada pritisnete dugme OK, parametri ce biti snimljeni zajedno sa rasporedom. Jezicak rasporeda rnozete kad god zelite da izaberete pritiskom na desni taster misa i da time otvorite okvir za dijalog Page Setup i ostale opcije rasporeda.
I.
~
I
:Ii
l
)
II j
'.' P
w \
\,
Saveti: a. Nakon azuriranja promena na deftt, morate pojedinacno da azurirate stlaki raspored (ikona VIew je zute boje ukoliko je azuriranje potrelmo).
b.
Izaberite prikaz Zoom All do biste mogli da vidite ivice papira.
Visestmke rasporede koristite da biste:

a.
Podesavanje opcija za crtanje

Pomocu okvira za dijalog Mechanical Options mozetc da kontrolisete mnoge aspekte crteza. Okvir za dijalog Mechanical Options mozete da otvorite iz rnenija Drawing iii sa palete aJatki Drawing Layout.
Kontrolisali parametre za stampanje i snimili ih posebno za radne listo'le razJlih velicina.
b. Upravljali crtezima koji se nalaze na vise iistov3, c. MogE da predete na rezim za crtanje i1 i na drugi raspored.
Osobine rasporeda
Kad raspored aktivirate po prvi put, prikazace se okvir za dijaJog Page Setup.
Kartica Drawing
Karticu Drawing okvira za dijalog Mechanical Options koristite da biste kontrolisali proracunavanje skrivenih linija, prikaz ivica vizira i linija navoja na mpama sa navojem, da biste zadali vrstu srafure za preseke i kontrojis<lli boje raznih stavki u crtezu.
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kur~. __ _ _ _ _ __
Pog/avlje 12
Izrada dokumentacije na osnovu
crt~~.a
de/ova
oft Oelen View

i -EiIiJ F""tUle ConlruiFrarrw .,)- Edga~ 01 workp;"w" c_ I!lI D~tum <II1,Heatule JdBnlif,e'
~ D at"m hrgQI
Ll!ed~!
. ,;- Suridce Telltt.'ll! .r< Welcmg
:-Iil!
, .,
Pa,\$Li.1
B"loa~
'- l$'iI 80M Sl.lPPOii

/ ' Note Templdle
Podrazumevano, ivice vizira se ne prikazuju. U slucaju ~dozenih crteza, mozete da sprecite proracunavanje skrivenih linija i tako poboljsate perfor~ manse sistema dok kreirate prikaz. Svakorn svojstvu aktivnog standarda mozete da pristupite ukoliko ga u prozoru na desnoj strani okvira za dijalog izaberete sa dva uzastopna pritiska na taster misa. Opstirn parametrirna standarda mozete da pristupite ukoliko ikonu tog standarda kojaje u obliku knjige (slicica knjige) izaberete sa dva uzastopna pritiska na taster misa.
Napomena: Opcije u karfici Drawing koje se odnose na kote i napomene, objasnjene su u pog/aviju 13 "Napomene i ozntlke u crtetima".
Kartica Standards
Standard crteza koji ste odabrali kontrolise mnage parametre pri stvaranju prikaza modela. U kartici Standards akvira za dijalog Mechanical Options mozetc da izaberete standard i da pristupite njegovim opcijama.
Tip projekcije za izabrani standard odreduje kako ce izgledati upravne projekcije.
12-6
12-7
______________'-P:oog"'/c:a"vljc:e'-1,,2'--:::c/zrad~._dokufT!!!ntac~e na osnovu
erteta
de/ova
Okvir za dijalog Create Drawing View

U okviru za dijalog Create Drawing View nalaze se opcije za kreiranje prikaza,
o
Projekcija tre{;eg ugla Projekcija prvog ug/a
.-~~-.----.--.--
Nllpomena: Opcije koje se odnose no kote j napmnene za standard crteta, opisane su u poglavlju 13 "Napomene i oznake tl crteiima". -_ .. _ - - - - ._ - -
Komanda AMDGVIEW
Komandorn AMDGvtEW otvaratc okvir za dijalog Create Drawing View u kome mozete pristupiti svim parametrima koji se odnose na kreiranje prikaza. 05tal1 naCini pristupanja okviru za dijalog Create Drawing View su:
Vrste prikaza Browser, kontekstni meni, meni Desktop i paleta alatki

U sledecem odeljku, opisana je primena raznih vrsta prikaza koje mozete napraviti u programu Mechanical Desktop. a.
El
Layou\l
El'-~Palt.
PAAT1
Base Pravi prvi prikaz dela. Za taj prikaz morate da odredite pravac posmatranja. Opciju Base mozete da koristite da biste napravili viSe mcdusobno nezavisnih prikaza dela, Prikazi tipa Base nisu vezani za neki nadredeni (maticni) prikaz i zato ih mozete slobodno postavljati i odredivati im razmem. Prikazi tipa Base mogu se koristiti i za izradu poprecnih preseka.
12-8
12-9
~utodesk
Mechanical Def!ktop
6,-"O",s,-,n"o"vnC!Ci~A~'u~rs,,-_______________
PogJavlje 12 fzrada dokumentacije na osnovu crteza de/ova
B -5 Layou\1
b. Ortho Generise prikaz upravne projekcUe zasnovan na vee postojeeem pri8-'-~Part PAAT1 kazu. Prethodno moratc da odaberete nadredeni (maticni) prikaz, pravac s"I!llSase posmatranj~i lokaciju prikaza. Vazeei pravci za projekciju su unapred ~. fiksirani TIa svakih 90 stepeni u odnosu na nadredeni prikaz. Prikazi tipa Ortho mogu se koristiti za izradu poprecnih preseka.
c,
B--r:5lli:lyoull 8- PPait PARTl
8 -[!iJBase
I!jOllho
I!l!!!l!
Aux Ovom opcijom kreirate pomo6ni prikaz koji je zasnovan na nekom postojecem prikazu dela. Morate da odaberete nadredeni prikaz, dve tacke koje odreduju pravac projekcije i mesto postavljanja prikaza. Vazeci pravci za postavljanje su fiksirani u intervalima od po 90 stepeni u odnosu na pravac projekcije. Pogledi tipa Aux mogu se koristiti za izradu poprecnih preseka.
e. Detail Ovom opcijom stvarate prikaz detalja koji se zasniva na nekom postoB"'~P<l!\' pART1 jeeem prikazu dela. Prikaz detalja sadrii i faktor razmere koji smanjuje 8-"~aase iii povecava odredeno podrucjc nadredenog prikaza. Morate da odabe~Or!h\J rete centralnu tacku na nadredcnom prikazu, zatim da razyucete pravo!rBAux {!jlso ugaonik kojim odredujete povrsinu nadredenog prikaza koju zelite da I!llm!m! obuhvatite i da naznacite mesto postavljanja prikaza. UpotTebite opciju Relative to Parent i faktor razmere zasnivajte 11a razmeri nadredenog prikaza iIi dircktno na 3D rnodelu.
B
Layoun
VIEW 8
f.
B6 li.}'out1
d. Iso
aa li:lyout1
g--PP1lIt PART'
B"~Base
. I!!lOftho
"n
. J!IjAux
Ovom opcijom stvarate izometrijski prikaz koji se zasniva ua nekom postojecem prikazu dela. Prethodno morate da odaberete nadredeni prikaz i mesto na koje cete postaviti prikaz. Vazece opcije za postavljanje su cetiri kvadranta rasporedena oko centra prikaza, u razmacitna od po 90 stepeni. Svaki prikaz moze da se koristi kao nadredeni, ukljucujuci i poprecni presek.
8 -,.@'Part:PART1 S.. J.!j8<1se !- !!jOltho
i'--~Au~ ~!so
i
--~DetaiiA
..
~-
Broken Stvaru prikaze sa prekidom zasnovane na postojcccm prikazu nekog dugackog dela. Postoje opcije za faktor razmcrc prikaza i za prekid prikaza. Prekid odreduje rastojanje. izmedu dva potprikaza. Svaka polovina u prekinutom prikazu predstavlja potprikaz. Morate da izaberete polozaj centra prekinutog prikaza i da odredite pravougaonik u kome ce svaki potprikaz bid smesten .
12-10
12,11
Autode~" Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Pogfavlje 12
(zrada dokumentacije na osnovu
crteta de/ova
Pregled postupka izrade osnovnih prikaza
Ktozsl~cle~ep()~!,!pke ~~iY~ii~JHir~~hs~e,~~lfei~~6,~~.6~~J~lii~.\!t!l1i)af7
skihahiWia crtinjeuMe~hilI;kalDeskt()pli: .'., .'. . . ,..
I,
()tvbrited~Q da tJistenapraviliprika;;:e: ..'
g.
.Multiple
8-,:51 layoul2
8-"~Part
PARTl
8 -!DBa~e
~Oltho . f!:]Ortho
W'llll!
Mozete da stvaratc osnovni, upravni i izomctrijski prikaz redam, bez potrebe da se vracate na okvir za dijalog. Kada odaberete opciju Multiple, moiete da napravite osnovni prikaz iii maiete da izaberete vee postojeci osnovni prikaz, a zatim da postavite upravni ili izometrijski prikaz po svaIU nahoc1enju. Prikazi se automatski stvamju, U zayisnosti od polozaja na rasporedu koji izaberete za postaYljanje prikaza.
2, MKf~en~_laYOu!_1:kX5:v$~,t~;tl,:,:Na;dorij?j}vrci P9~'fS,ine-z~, crt~hje' bdaberite jezi8ak onograsporedakome zelite da dodateprikaz. .

3.
t;:; Napaleti alatki DraWing Layoudzaberite b~awiI1g()ptidl1s.

opc.iju proracunavanja nevidljivjh linija Liscrta,:,apj~ dsnih li~ija.
Biranje kompieta podataka nekog prikaza crteza

Podatke koje zelite da ukljucite u prikaz crteia mozete da izaberete sa padajuce 110te Data Set:
a.
4, U kal1i6ama':ri!~wing 1 Stan'dard 0kvira za'_dij~iog-!'4ec:ha:nicaLOBtiohS odaberite sNrldard _crteZa, vrstu-projekcije, boje.gra~ckih ,el~rrrenata,
5.
Active Part
il~r~a,:p'aleii alatkiJ),rawing Layout i~bed~f~e'w':~i~)y<() diia:I(fg <?reate Drawing-View i~aberite Base,-a iati~iptitisni~e dugme
,ohlfu'za
Prayi osnovni prikaz aktivnog parametarskog deja, Nc maze se koristiti za izradu prikaza vise parametarskih delova.
b. Select
Pravi osnovni prikaz izabrane gmpe objekata. Vazeci su svi A lltoCAD-ovi objekti. Ovoj vrsti prikaza ne mozete naknadno da dodajete objekte.
12-12
Autodesk Mecha,!ical Desk!op 6 Osnovni kurs _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
l'
, .J
EI -t5l Lay<>U! 1
S"-.?f'lIlj, PART
L.rra
8'olilJO'Jll 8- (?PI>1t PAP,Tl
{[jBa.~
'~!IIIlIl
Pregled postupka izrade prikaza upravnih projekcija
001
lit
?
98
12-14
12-15
Pogfav/je 12
fzrada dokumentacije na osnovu cffeta defova
Pregled postupka izrade prikaza

izometrijskih projekcija
8--~l"Y<>t.!l2 8-PPlMtPARl1
e ~e ...e
---{!JJO~ho , -I!:lO'lho
10m
Pregled postupka izrade prikaza celog poprecnog preseka
12-16
_______________P~og'tf"a'_vf'!Cife'_'_I=_2___'f::""a~d'"a_'d"o~k~u"menlacije n_a osnovu crt~ia de/ova
12-18
AutoC!.~sk
Mechanical Desktop 6 Osnovnj kurs
Poglavlje 12
Izrada dokumentaeije na osnovu erteta delova
Pregled postupka izrade detaljnih prikaza

fzabrana krutna iViea
<.eka. .
Prikaz,ace~se poprecni.'presek i linije u nadredenopl pdkazu koje ozna,"ca:VajtiJ}(ipi'e'cni,.presek, 'a u Desktop Browser ce biti dodataU>:ona 'Pre-
S,CTlON A_A
4.
RazV1i~ite::,icn&ni:c'l<?:~9',d~~' po:vdHn~::iiadf~~h~g 'pf,ika'2:~,kbjuize1ite 'da

oouhvatjte"detaljninl)j~i~a;zom.
12-20
12-21
Autodesk Me:chanical Desktop 6 Osnovni kurs
___________"'P-"o"Q"'lac:vl"ife""12"-"lz:'-ra"d"'a"d"o"'k"'uc:cm!'Jntacue na osnovu ~.T!.eia de/ova
Stika 12-1
Grtei nakon zavrsene veibe
1. Otvorite datotekupc-exI2-1.dwg. Crtez treba da izgleda kao na sledecoj

slici.
g',PCEX121
m ~ xtrl.lsionSlind2 S -w E~rl.lsion8iind3
i-fBwolkA)(isl
8---i&l' Extrl.l$ionBfindl
VEZBANJE PRIKAZA
121
NOSAC OSOVINE TOCKICA -IZRAOA PRIMARNIH , ' ' , '
~-'"Rib1
i~WolkPkme"!
U ovoj vezbi pravite niz prikaza nosaca osovine. Prvo cete napraviti osnovni prikaz, a zatim cete ga koristiti kao nadredeni prikaz za dva upravna i jedan izometrijski prikaz. U ovo] vezbi cete videti kako se prave i postavljaju primarni prikazi aktivnog dela.
: . I"$WOfkPoinl1 '. (@Holel ~ . (l2)HoIe2 ,... tlQIH ole3

@Fille.l1
f[jFillel2 GFlet3
0 -' . !CfFmet4
Stika 12-2
Crlezpc-ex12-1.dwg
2. Prosirite prikaz dela u Browseru da biste videli njegove osobine.
12,22
12-23
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osno.y'ni ku.crs'-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Pog/avlje 12
lzr-ada dokumentacije na osnovu crteza de/ova
rri zaobljenja se navedena II stabllt svojstava II donjem kraju prozora Browsera, ali Sit fla de/u nevidljivi. Prikazivanje tilt zaobljenja se potiskuje tla hi se alltomatizovala veiha. Vise podataka 0 potiskivanju osobina i ostaUm napretlnimfllnkcijama Mechanical Desktopa mozete tlaCi U oulajn sistemu pomoii i II stampanim prirucnidma.
3. Pritisnite jezieak Layoutl koji se nalazi oa donjoj ivici povrsine za X~Mooe.tlu..I'olll1l crtanje. Na taj nacin ste preSli sa rezirna modela u rezim crtanja.
Napomena:
t
,
Stika 12-4
4. Na paleti alatki Drawing Layout izaberite New View
Kada se otvori okvir za dijalog Create Drawing View, uverite se da su izabrane opcije Base i Active Part, a zatim pritisnite dugme OK. Program se vraca u rezim modela i zahteva od vas da odredite orijentaciju prikaza.
Osnovn; prikaz aktivnog deJa
5. Izberite prednju povrsinu (I) kao sto je prikazano na sledecoj slici, a zatim, da biste potvrdili izbor, pritisnite taster ENTER. Da biste usmerili X osu, izaberite donju ivicu prednje povrsine (2). Pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor smera. Mechanical Desktop se vraca u rez-im za crtanje.
7. Pritiskorn na desni taster mBa izabcrite pozadinu crteza, a zatim izaberite New View. Kada sc otvon okvir za dijalog Create Drawing View, sa padajuce liste View Type izaberite Ortha, a zatim pritisnitc dugme OK.
8. Kao nadredeni prikaz izaberite osnovoi prikaz koji ste postavili u prethodnom postupku (1). Sto 5e tice lokacije upravnog prikaza, postavite ga direktno iznad osnovnog prikaza (2), kao sto je prikazano na sledecoj slici. Kada budete zadovoljni pozicijom prikaza, pritisnite taster EN-
TER.
Siika 12-3
fzbor elemenata
za osnovni prikaz
\, -'
Stika 12-5
6. Da biste definisali lokaciju prikaza, izaberite je na donjem levom dclu ekrana. Prikaz moiete cia pomerate sve dok ne budete zadovoljni njegovom lokacijom. Kada to postignete, pritisnite taster ENTER i dobicete prikaz kao na sledecoj slici.
Upravni prikaz nestao na baz; osnovnog pn'kaza
12-25
12-24
Pogfavlje 12
Izrada dokumentacije na osnC!.~y' crte~a de/ova
a~el~tl
,,",P",":)(1,1
9. U prozoru Browsera, pritiskorn na desni taster mBa izaberite prikaz Base, a zatim izaberite New View. Kada se otvori okvir za dijalog Create Drawing View, proverite da li je izabrana opcija Ortho, a zatim pritisnite dugme OK.
Napomena: Kada postojeCi prikaz izaherete u Browseru pritiskom na deslJ; taster misa, a zatim izaberete New VIew, taj prikaz ce automatski postati nadreilen.
10. Sto se tice.polozaja upravnog prikaza, postavite ga ncposrcdno desno od

osnovnog prikaza, kao sto je prikazano na sledecoj slici. Karla budete zadovoljni njegovim polozajem, pritisnite taster ENTER.
'(34-
I
[i
'
'
il~' ,
20
Slika 12-7
lzometrijski prikaz nestao na bazi osnovnog prikaza
13. Crtez snimite pod novim imenom 12-1.dwg.
~
I :
-.~j~'~
20
Kraj vezbe.
Uredivanje prikaza
Poglede 3D delova mozete da uredujete. U svirn vrstama p-rikaza rnozete da vrsite sledece izrnene:
a.
Porneranje !~, preimenovanje i brisanje -iii:.
Stika
12~6
Drugi upravni prikaz nastao na bazi osnovnog prikaza
U prozoru Browsera, pritiskom na desni taster misa izaberite prikaz Base, a zatim izaberite New View. Kada se otvori o.k:vir za dijalog Create Dmwing View, izaberite Iso, a zatim pritisnite dugme OK. 12. Sto sa tice lokacije izometrijskog prikaza, postavite ga u gomji desn! ugao rasporeda, kao sto se vidi na sledecoj slid. Kada budete zadovoljni njegovim polozajem, pritisnite taster ENTER.
b. Prikrivanje tM: iii prikazivanje parametarskih r~ i refercnciranih ;~t;, kota.
12-26
12-27
poglavlje 12
Izrada dokumentacije
na
osnovu crteta defova

8 -Blllyoul1
c.
Azurirate '~i i izlistate
TIT: atribute prikaza.
Da biste prikaz pomerili, preimenovali ga, izbrisali ili ga uredivali: a. Izaberite ikonu tog prikaza u Desktop Browseru pritiskom 11a desni taster misa, i iz kontekstnog menija izaberite odgovarajucu opciju.
b. Izaberite pozadinu povrsine za crtanje pritiskom na desni taster misa, a zatim izaberite komandu Edit View.
Okvir za dijalog Edit Drawing View

' za l]a Okvird " Iog Ed't D r awing View sadrzi mnage opcije identicne onima I .... , . . " k oJe 1mat e k ada s t va rate prikaze Raspolozlvc OPCIJC ce se razhkovatl u zavisnosti ad vrste prikaza koji ste izabralt radl uredlVanJa.
J " .
c.
Izaberite komandu Edit View~: na paleti alatki Drawing Layout, izaberite prikaz koji ze1ite da modifikujete, a zatim U okvim za dijalog Edit
Drawing View obavite izmene koje zelite.
Komanda AMEDITVIEW
Komanda AMEDITVIE\V otvara okvir za dijalog Edit Drawing View u kome mozete da pristupite svim opcijama za urc(tivanje prikaza. Drugi naUni za otvaranje okvira za dijalog Edit Drawing View su:
12-28
12-29
':!oglavlje 12
Izrada dokumenta"~ije na osnovu crleza de/ova
Opcije i napomene za pojedine vrste prikaza su:
d.
a. Base (osnovni prikaz)

Izmene uCinjene U osnovnom prikazu odrazice se na svim prikazima koji od njcga zavise, Da biste sprecili automatsku promenu veliCine prikaza pri svakoj promcni modela, iskljucite opciju Parametric Border Sizing. VeliCinu prikaza mozete rueno da menjate tako sto cete ivice pomerati hvatanjem za njene evorove.
b. OrtholAux (upravnilpomncni prikaz) Postojecu veZll sa nadreaenim prikazom mozete da raskinete, da prikaz pomerite sa njegovog originalnog pravca projekcije i da iskljucite opciju paramctarske promene graniea prikaza (Parametric Border Sizing),
No Alignment Ova opcija se 3utomatski aktivira kada uklonite znak potvrde za opciju Move with Parent
Kartica Hidden Lines

Opeije na kartici Hidden Lines omogucavaju yam da u prikazu kojeg odaberete kontrolisete prikazivanje nevidljivih Iinija. Da biste poboljsali performanse racunarskog sistema, mozete da iskljucite opciju preracunavanja nevidljivih linija.
c.
Detail (de/aljnl prikaz) Mozete da raskinete postojecLl vezu sa nadredenim prikazoill, da promenite simbol detaljnog prikaza i da promenite graniee prikaza.
d. Broken (prikaz sa prekidom)

Mozete da redefiniSetc pripadaju6e potprikaze,
e. Section (poprecni presek) Mozete da raskinete postojecu vezu sa nadredenim prikazom, da promenite simbol i oznaku popreenog preseka, da iskljucite opciju automatske promene granica prikaza i da promenite srafuru,
Kartica Display
Opeije u kartici Display omogucavaju vam kontTolu prikazivanja napomena u prikazu, ukljueuju6i linije navoja u rupama, parametarskc kote i automatske osne ljnije. Takode mozete da kontrolisete vidljivost pojedinih slojeva i da za odabrani prikaz podesite svojstva ivica,
Opcije poravnanja prikaza

U grupi opeija Placement U okviru za dijalog Edit Drawing View mozete pristupiti slede6im opcijama:
a,
Move with Parent Zavisni prikaz povezuje sa njemu nadredenim prikazom.

Horizontal Uspostavlja horizontalnu povezanost izmedu nadredenog i zavisnog
b.
prikaza.
c.
Vertical Uspostavlja vertikalnu povezanost izmedu nadredenog i zavisnog prikaza,
12-30
12-31
Pogfavlje 12 fzrada dokumentacije na osnovu crteza de/ova
Da biste pristupili opcijama za automatsko prikazivanje osnih linija U odabranom prikazll, pritisnite dugme Centerline Settings.
Podrazumevano, U okviru za dijalog Centerline Properties izabrana je opcija Use Standard Settings. Ukoliko uklonite znak potvrde za avu opciju, za pararnetarske osoe linije moiete da definiSete dimenzije centraJnog znaka (engl. centermark). razmaka (engJ. gap) i prepusta asne linije (engJ. overshoot). Da biste ove parametre vratiIi na originalne vrednosti koje su definisane odabranim standardom crteza, pritisnite dugme Defaults.
U okvirJ za dijalog Automatic Centerlines mozete da izaberete geometrijski oblik i projekcione uglove za koje sc u prikazu generisll asne lioije.
Napomena: Opcije za raZlle Ilatpise su detatjno objasnjene u poglavlju 13, "Napomene i oznake fI crteZima".
;c,,,;,,,,,,,,,,,,];;;OC{l Da biste kontrolisali vidljivost slojeva u prikazu, pritisnite dugme Advanced Layer ControL Pqjedinacne slojeve u prikazu mozete da odrnrzavate, ili zamrzavate, na taj naein sto cete koristiti njihovu ikonu u koloni Current VP
Freeze.
. "- -.~.{ i 4+: f.~ , ,
"...
in
1:l.1li
Takode, mozete da izmenite standardne parametre automatskih osnih linija ukoIiko pritisnete dugme Standard Overrides.
PART
SKETCH
AM_CON AM_WORK DEFPO!NTS AM_SUPPR
f,-p';~;;;J;:-C
Da biste kontrohsali parametre ivica u pogledu, pritisnite dugme Edge Properties. Izaberite ivicc kojc zelite da menjate, a zatim pritisnite dugme ENTER da biste otvorili okvir za dijalog Edge Properties.
12-32
------------------------------------------------------~1~2-33
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _--'-Poglavlj~_12
Izrada dokumentacije na osnovu crteza defova
if
Pregled postupka menjanja atributa prikaza
Pregled postupka brisanja prikaza
.: '-Slede_~LP4tihi?~i'-bpi$,~J.~;;~~~i~\ b~~~,~j~~:~t)k~,~;:~,r:.::
I. ' 2.
; ','-;".,". , ",',:-Ci.:'.-',
1;':~.~:-~~i~i{~latkij~~~\yi~~"La;J~i;:::l1~$~~i~~.i>:~~~.te, V~e:~.
"""',' ", "-" __ ,::'/>I~"':":',:---"" ,,',::
"
',""
Izabe~ite.prikai:k'oji: ~ii~'~;4a izbri's~t-~-.;:rij "
3. DkOlikopostojeprikazik;ji linijicesepojavitipitanje4a Ii:te li,e.4a, i

,',' ";', __ ,J" ,'., " . ,.' ,-, "'" ,_ ' .:
c, "
.I)!il! latode j~Q.ris"t". 4. 'P~'t'~:~~'i~~:'t~s-t:~ 'kNT~R:'~~ bi'~~~:':1z~~:;~fi[~~~'~:'i'z~rlsj't'i.

"A,
$uo.~tO!l p~!<~a~a~isni,na komandnoj

'-'C-} , ."", ' ,
,""
'menjalbuitpis,e, ','Osne:'IiniJ6','i svojstva
12-34
12-35
Pogfavlje 12
fzrada dOkumentacife na osnovu crteza de/ova
Pregled postupka pomeranja prikaza

':':s:1,~,~I~~6i",~:~~'~{,~~r~~jti"A'82jii ,p6meI:~hi~',p'iikaz,~:":;"--
1. Otvorite crteipcex/22.dwg. Crtez treba

slici.
da izgleda kao na sledecoj
'[~~a~l~;~jaf~~f~~iil~ i,aYoUizib~iile~ci1{View. :2'.,. I~'ai~~~~~;~;~~~'z::khjI;~eli;i'_aa'})~~6rite'; 3. Iiap~4t~~g;1~~iJblo~ijpnkaza.l'o12i~J~ikinvtstaprikaza, na primer,

I.
llprayp~:;pt6Jr~_(We,;, ofani~~nje:pol~zaJem:Jwdre(lenog :prikaza. To

c,fone'-1In'ije,:
ZJ~~,ci4(t ,iH~rnDete'f'o,m~rati sarno BI}ze iii d~lje'du~'zamisljene projek'
B,",rSllayoutl
[3 ~Palt:
PCEX1:?'2
G {!j8as~
, ~Ollho
~"
{!9ortho
:~!so
Slika 129
Crief. peex122.dwg
U ovoj vezbi cete uredivati prikaze nosaea osovine. Pomeracete osnovni prikaz, menjacete boju iinija, razmeru i polozaj izometrijskog prikaza. Takode cete preimenovati osnovne i upravne prikaze.
U ovoj vezbi pokazana je upotreba jednostavnih opcija za uredivanje prikaza,
2. U prozoru Browsera prosirite ikone Layout, Part i Base da bi se mogli videti svi prikazi nosaea osovine. Pritiskom na desni taster misa izaberite prikaz Base u prozon! Browsera, a zatim izaberite komandu Move. Izaberite tacku koja se nalazi desno od osnovnog prikaza (1), kao na sledecoj slici. eim izaberete taeIcu, pomerice se osnovni prikaz i svi prikazi koji od njega zavise. Pritisnite taster ENTER da biste potvrdili novi polozaj.
Napomena: Kada pomerife prikaz, svi prikazi koji su od Itjega zavisni prilagodiCe se novom poloZajll. U ovom primeru, svi prikazi Sil zavisni ad osnovnog, tako da su se pomerile upravne projekcije i izometrijskf prikaz.
Slika 12-8
1236
!zg/ed crteia nakon zavrsene vetbe

1237
Autodesk Mechanical Desktop 6 OsnovnJ kurs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _---'Pogfavjj::L!2
/zrada dokumentacije na osnovu crleta :I.e/ova
4. Sa palcte alatki Drawing Layout izaberite Edit View~, a zatim izaberite prikaz Iso. U olcviru za dijalog Edit Drawing View otvorite karticu Display i pritisnite dugme Edge Properties. Pritisnite taster ENTER da biste prihvatili podrazumevanu opciju Select. 5. Razvucite pravougaonik i njime obuhvatite sve ivice izometrijskog prikaza. Ako pravilno izaberete, sve ivice ce postati ismknute. Kada sve ivice budu istaknute, pritisnite taster ENTER.
6. Kada se otvori okvir za dijalog Edge Propelties, pritisnite dugme Color. Sa standardne palete boja u okviru za dijalog Select Color izaberite plavu boju, a zatim pritisnite dllgme OK. Kada sc ponovo prikaze okvir za dijalog Edge Properties, proverite da Ii je zadata playa boje, a zatim pritisnite dugme OK. U okviru za dijalog Edit Drawing View takode pritisnite dugme OK da biste zavrsili uredivanje.
Slika 12-10
Osnovni prikaz i svi prikazi koji zavise od njega.
Stika 12-12
U prikazu je promenjena boja ivica.
stika 12-11
Pomerenje osnovni prikaz i svi prikazi koji zavise od njega.
12-38
12-39
!i
\1
!;
Autodesk Mechanical Deskt"o.,;:p-,6:..0=sn"o:-v"n:.-ikc::u"r"s_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

B
V 1 l
1
1
Pogfav/je 12
Izrada dokumentacije na osnovu
crteta de/ova
U prozoru Browsera pritiskom na desni taster mila izaberite Iso, a zatim

lzaberite komandu Edit. Kada se otvori okvir za dijalog Edit Drawing View, promenite razmeru oa .75, a zatim pritisnite dugme OK.
'"
t--~ ~.~="-""
! j
,I
L-.--'-'-~---'I ------,
Slika 12-13
LL
i
J
L.-,----.-,-----,
Slika 12-14
It!
8
Izometrijski prjkaz je pomeren.
Izmenjena razmera izometrijskog prikaza
U prozoru Browsera izaberite Iso pritiskom na desni taster ruiSa, a zatirn izaberite komandu Move. Premestite prikaz tako da bude ulevo od njegove sadasnje pozicije, a malo izoad upravne projekcije, kao sto je prikazano na sledeeoj slid. Kada budete zadovoljni poloiajem, pritisnite taster ENTER.
U prozoru Browsera izaberite Base pritiskom na desni taster misa, a zatim izaberite komandu Rename. Kada tekst u Browseru postane istaknut, ime Base promenite u Front. NakaD izmene imena, pritisnite taster ENTER.
10. KoristeCi isti postupak, promenite irnena upravnirn prikazima Top i Side. 11. Snimite datoteku crtda pod novirn imenom 12-2.dwg.
Kraj vezbe.
12-,40
12-41
Pog/avfje 12
Izrada dokumentacije na osnovu crteza delova
Pitanja za obnav/janje gradiva

1. Koje od navedenih vrsta prikaza mozete da pravitc koristeCi Mechanical
4. Sta su to zavisni prikazi? a. Zavisni prikazi su oni koji se prave nakon upravne projekcije.
Desktop?
a. Upravnu projekciju, izomctrijski prikaz, presek, detaljni i pornocni prikaz
b. Zavisni prikazi su oni koji prilikorn nastajanja adresiraju sebi nadredeni prikaz i Cija orijentacija (u nekirn slucajevima j poloiaj) zavisi ad drugog prikaza. Zavisni prikaii su takvi prikazi koji su manji od svojih nadredenih prikaza. Zavisni prikazi su oni Ciji oblik i velicina zavise od oblika i veliCinc parametarskog dela kojeg prikazuju.
2. Koje radno okru.zenje u programu Mechanical Desktop koristite da biste postavili prikaze?
a.
Okruzenje za izradu modela deloya, odnosno sklopova.
5. Mozete Ii da izbrisete prikaz od koga zavisc drugi prikazi?

a.
Da, ali pritom morate da odlucite da Ii cete izbrisati i sve zavisne prikaze iii nijedan.
b. Rezim scene
c.
b. Ne, ne mozete izbrisati prikaz od koga zavise drugi prikazi.

c.
Okmzenje rasporeda
Da, ali samo ukoliko postoji sarno jedan zavisni prikaz.
d. Prostor modela
d. Da, ali sarno ukoliko u ok:viru za dijalog Edit Drawing View potvrdite opciju Move with Parent.
3. Koje dye vrste projekcija koristi Mechanical Desktop?

a. Projekcija treceg i cetvrtog ugla
b. Projekcija prvog i drugog ugla
6. Kako mozete da promenite razmeru upravnog prikaza?

a. Razrnera upravne projekcije definisanaje razmerom osnovnog prikaza.
c. Projekcija prvog i treceg ugla d. Upravna i izometrijska projekcija
b. U okviru za dijalog Create Drawing View moiete da zadate razmeru upravne projekcije.
c. Razrnel11 upravne projekcije definisete koriscenjem kOinandc AMEDITVIEW.
d. Nista od gore navedenog.
12-42
12-43
autodesk0 official training courseware
Poglavlje 13
Napomene i oznake u crtezima
U ovom poglavlju naucieete da u prikazima primenjujete razne napomenc i oznake.
Ciljevi
U ovom pogJavlju cete:
a. Pornerati, sakrivatj i formatirati parametarske kote u prikazima.
b. Kreirati referencirane kote u prikazima. c. Dodavati napomene

0
rupama u prikazima.
d. Kontrolisati izgled osnih linija u prikazima.
e. Primeniti napomene za teksture povrsina u prikazima.

U ovom poglavlju cete upoznati osnovne koncepte dodavanja i uredivanja kota i masinskih grafickih simbola u prikazima. Biee predstavljene i neke dodatne mogucnosti, ali one ne6e biti detaljno objasnjene. Detaljnije podatke 0 naprednim mogucnostima moiete pronaCi u sistemu pomoCi programa Autodesk Mechanical Desktop i prirucniku Autodesk Mechanical Desktop 6 User's Guide.
13-1
_ ". _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ____'P:.<o"g"'la".'v'!i.lj"e:.<1~3___'N~a:.tp~o"'mene i ....
ozna~~?.rtettma
Podesavanje opcija natpisa i oznaka

Opcije za natpise i oznake u prikazima mozete da kontrolisete u kartici
Osne linije
Izaberite opciju Automatic Centerl1nes da bi se osne linijc u prikazu automatski generisale. Da biste kontroJisali prikazivanje osnih linija, pritisnite dugme Settings i izaberite projekcioni ugao, geometrijske oblike i prikaze u kojima ce se ti parametri primeniti.
Drawing okvim za dijalog Mechanical Options. Kartici Drawing mazete da pristupite iz rnenija Drawing, menija Annotate i1i palete alatki Drawing Layout.
Kartica Drawing
Karticu Drawing u okviru za dijaiog Mechanical Options koristite da biste za neki prikaz izabrali opcije prikazivanja parametarskih kota, aktivirali automatske asne linije i da biste pristupili parame1Tima automatskih osnih linija.
Napomena: Automatske osne linije ne generisli se za one ivice koje nislI bile vidljive kado je prikaz pravljen. Na primer, lIkoliko je prikazivanje ne~'idljivih linija iskljllceno, (I opcija Calculate Hidden Lines nije potvrilena, za Ie blice se Ilece generisati oSlIe linije.
~~---~~.----~.----~----
Kartica Standards
U programu Mechanical Desktop, standardima za crteze se kontrolisu parametri kojirna se u rasporedima odreduje izgled prikaza, kota i natpisa. Standarde crteza mozete da odredite za svaki crtez, u kartici Standards okvira za dijaiog Mechanical Options.
Grupu apcija Parametric Dimensions Display koristite da biste:
a. Izabrali grupu podataka za koju ce se prikazati parametarske kote.

b. U prikazima sakrib kote cija je vrednost nula. c. Izabrali opciju da se pararnetarske kote u prikazu automatski rasporeduju.
13-2
13-3
Autodesk Mechanica} Desktop 6 Osnovni kurs
Pog/avlje 13
Napomene i oznake u crtetima
L.,Gl Dela~Vrew
I,.,
-..r Surace TeHlure

.:< Welolflg
DalUll1 and Fel!lwe Iden{ilieJ
i"BlI Feal""!lConIJQIFrall1e
r-- if
'--)- Edgel of workpiece"
'.- $V DalUfl) Talgel

r'~ PMllil!
-.11\
. ,f""
a<l~()(l
I aOM S"pp<)<i
Nole T empl~le
U ovom okviru za dijalog, za parametarske osne iinije, m02:ete da zadate velicinu oznake za centar, razrnaka i prepusta. Ukoliko aktivirate opeiju Parametric Sizing of Extension Lines, onda 6e prilikom afuriranja del a duzina osnovnih linija biti proracunata srazmemo precniku kruga.
\1Ii! ISO
I'1-0
~ANSI ~ BSI ~ CSN
Standard za erteZ birate iz padajuce liste Standard u kartici Standards. Program Mechanical Desktop podrzava sedam medunarodnih standarda: ANSI, BSI, CSN, DIN, GB, ISO i JIS. Kada izaberete standard za crtef, osobine standarda su prikazane u prozoru na desnoj strani okvira za dijalog. Svakoj osobini standarda mozete da pristupite ukoliko je izaberete sa dva uzastopna pritiska na taster misa. Takode, svojstva neke stavke mozetc da vratite na njihove originalne vrednosti ukoliko to svqjstvo izabcrete pritiskom na desni taster misa, a zatim iz kontekstnog men~ia izaberete Default. Izmene koje obavite na izabranom standardu primenjuju se sarno na aktivni crte:.l,.
~GB
DIN
,'" Itil!l
Kote u prikazima crteza

Kada kreirate prikaze, automatski 6e se generisati j pararnetarske kote koje ste koristili pri izradi osobina dela. Drawing Manager odreduje da se prikaru kote koje zadovoljavaju kriterijum da su paraJelne sa ravni posmatranja. Kada kreirate referencirane kote, one se smestaju U sloj .At\CREF DIM i nasleduju svojstva tog sloja. Medutim, takode mozete da ih kontrolisetc preko stilova kotiranja, kao sto radite sa obicnim kotama u AutoCAD-u.
Osne linije
Dimenzije i razmeru svih osnih linija 11 crtefu mozete da kontrolisete biranjem standarda za crtei. Da biste podrazumevane parametre standarda izmenili, u stablu svojstava izaberite stavku Center Line sa dva uzastopna pritiska na taster misa, da biste otvorili okvir za dijalog Centerline Properties.
13-4
13-5
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni !<urs
Pog/avlje 13 Napomene J oznake ...u crtezJ'!!!:!..
Refe,<encirane kate
Opcione kote koje moiete da dodate da biste bolje objasnili prikaz. Izmene tih kota ne uticu na deo, ali se azuriraju zajedno sa geometrijskim obliciI11a sa kojima Sll povezane.
62
110
S5
I . !
2~
..2
';.5
~I
I
!
f-'--j-Lf---
Ir
i
co ,,-,,-
1-_ _(",5cc O),-- ._-,
~~_~I(G:fj--_ _-L m
1101
I [23
_ ___ 90
1-=i1
-J
i
I
'
Napomene o rllpama
Napornene 0 ruparna koristite da biste dokumentovali velicinu za svojstva koje pravite pomoctl okvira za dijalog Hole. Kada se promene dimenzije rupe, ove napomene se automatski aZuriraju da bI odrazile te promene.
Kljucni terminikoji se odnose na razne natpise i oznake u prikazima

7 THROIJCrl.
Parametarske
kote
Koriste se da biste njima definisali nacrtc i postavili svojstva. Automatski s.c prikazuju kada pravite prikaz. Ukoliko te kote izmenite U okruzenju model a iIi u prikazima, dec ce se izmeniti kada sledeCi put bude azuriran.
Osna linija
Koristi se da naznaCi postojanje vecine radijalnih osobina. Mozete zadati da se u prikazima pojavljuju automatski, iii ih mozete praviti rueno. Lokaciju osnih linija i njihov tip linije mozete da menjate.
13-7
Autodesk Mechanical
D"es",k"to"!p,-"6-,O"so:'n"o;:vn",i-,-k",u,,rs~____________ .~ ______ _
Pogfavlje 13
Napomene i oznake u crteiima
Simbol
Ovaj izraz oznacava rame rnasinske simbole koji postoje u programu Mechanical Desktop, u sta spadaju zavarivacki simboli, teksture povrsina i tolerancije. Parametre simbola kontroliSe standard crteza koji birate u kartici Standards okvira za dijalog Mechanical Options. U toj kartici mozetc da pristupite Syojstvima svakog 3i01bo13.
15
J
Kada form irate delove, cesto koristite i parametarske kote koje u nekim prikazirna nc zclite da budu vidljive, na primer kotc za dimenzije cijaje vrednost nula. Kada pravite prikaz, Mechanical Desktop autornatski prikriva parametarske kote za dimenzije cija je vrednost nula. Ovu opciju rnozcte da kontroliscte u kartiei Drawing u okvim za dijalog Mechanical Options.
\j
oarG
M
Kontrolisanje prikazivanja parametarskih kota

Kada prayite prikaz, Mechanical Desktop automatski postavlja parametar~ ske kote. Kote imajujednakc razmake i postavljene su na odgovarajuCim stranama u skladu sa geometrijskim oblicima u prikazu. Ovu automatsku funkciju mozete da kontrolisete u kartici Options okvira za dijalog Mechanical Options.
BiCe prikazane sve parametarske kote onih dimenzija Cija se vrednost razlikuje od nule i koje $U paralelnc sa ravni prikaza. Zbog toga ce za fabricke crtezc ponckad biti potrcbno da prikrijete kote koje su suvisne iii neodgovarajuce.
Komanda
AMMOVEDIM
Komandu AMMOYEDIM koristite da bistc kate pomerali unutar prikaza, ili iz jcdnog prikaza u drugL Komandi AMMOVEDIM mozete da pristupite na sJedeCi naCin:
Automatsko postavljanje kota eliminise patrebu da kate rueno postayljate i time stedi radno vreme. Ukoliko OYU opciju iskljucitc, paramctarske kate ce biti postavljene na njihove prihliine lokacije. Verovatno cete morati da ih pornerate da bi bile citljivc i da bi njihov raspored bio sirnctrican.
13-8
Pogfavlje 13
Napomene i_oznake
l!....2.rteZim~
Pregled postupka pomeranja parametarskih kota
.SI~~,~.r;'6~~k:~{Bbis~jp:p~cin pomerarija p.ararnetaiskih kota'"UIlutar pri~
kaza.,fstti',t~hhfW~)>>ozete.'dako.ristite>dal)is~e'parap1ctaFske,k~te"premes,tlli izjednog~prik~ft"u4rugi,Jikoliko kate kOje,pornerate 9dgovaraju,odrediS:nom 'prikaiu;:~'
L "'N)lpi~vi;t#;~rika;zJ~QristeCi posiupke,opis~ne u pqglavlju i2: ,;Iziada d0ktunentacije n~',psnovu crteza delova'\
2, ~':Na p(ll~ti :,~l~,tki, p~a~ing,Layou(sa)6,tp,~1,~t~)?\Ver Difu~~lsion pritisnite,"dl1grq~fMoyeJ)imension; ,

3; Pritisn:it~:tas.t~,r.,~~TER;da biste, P?medlijednuk0 iii upi~ile'u,:a "L::ati11:1'~:riti~~~c tastcr,El\lTERda,biste'pome,rili vi~.e kota,
Napomima:' Opciju Multiple.mozete koristiir sailto 1uida kdte pl:emdtate' u drugiJirikaz.
4, Izaberite ko1u iIi kote koje zelite da pom'erite. U ovom pr.imeru, izaberite vertikalnu,kotu cija je. vr.ednost 20.
r:',:'.:':;;:,',~:>:'(;;':::<';."':'.:.",'"
:-...
".<,,/ ;, , " :':, . ";:,,
tu,
'
Napomena: Da biste preko kontekstnog menija prislupili afalima za rad sa natpisima, pozadinu povrsine crteza izaberile priliskom na desft; taster misa. Ukoliko je meni Drawing prikaZlm, izaberite Annotate Menu da bi se II kontekstnom meniju prikazali alati za rad sa natpisima.
1310
Pogfavlje 13
Napomene j oznake u crtezima
Pregled postupka sakrivanja parametarskih kota u prikazima
Savet: Po{ozaj kotne finije Za parametarske i referencirane kote u prikazu mozete da promenite koriscenjem cvorova. Meilutim, morate biti
pazljivi (fa ne biste pomerili cvorOlle osnovne finije.
3. U.okvitu.z~dijalog DesktopVisibilitynakarlici Drawingizaberite vt~ie,loiak?je ,zelite da sakrijetei iIi pritisnite. dugmc,Seleyt da biste biralikbte pojedinacno.
4,UJ;oIiliostejJritiSl1~li~1lg11leSeledi'.iia~erlt~.h"rasPOr~dQone.para
..metarske k6tekoje.zOJiteda sakrijete. Kada zavrsjte,.pritisnitedugme
EN'fER. .
13-13
Autodesk M!!chanicaf Desktop 6 Osnovni ~L",,:cS_______
Poglav/je 13 Napomene i o!naI5!L u c,!~zima
r-----'e.~2
_-jl
U oj
Menjanje formata kota

Mechanical Desktop ima alatke koje vam omogucavaju da lllenjate parametarske i referenciranc kote. Format svake kote u prikazu mo7...ete da menjate ukoliko je izaberite sa dva uzastopna pritiska na taster misa, ili koriscenjem Power Edit i biranjem te kate. Oba oaeioa imaju za posledicu otvaranje okvira za dijalog Power Dimensioning u kome rnozete da menjate fonnat kate, njenu vrednost i stepen preciznosti. Takode, moiete da koristite alatke za poravnanje~, spajal~e ~ i umetanje ~ kota i za prekidanje osnovnih linija !~. Ovim alatkama mozete da pristupite iz padajuceg menija Align Dimension koji se nalazi na potpaleti Power Dimensioning palete alatki Drawing Layout.
;==::ID
+-'-cf--~~
l'r'itj,,,,i,t"lclugrtre .o:K da biste zatvorili okv;r za dijalog Desktop Visibil-
Um'piSlll/iiaze"ed" sakrij'ele, iii

koris~
Komanda AMPOWEREDIT
Kad aktivirate komandu AMrOWEREDIT dobicete zahtev da izaberete konl, a zatim se otvara okvir za dijalog Power Dimensioning. KontTole iz ovog okvira za dijalog mozetc koristiti da biste promenili izgJed kota u prikazima. Ostal1 nacini pristupanja komandi AMPOWEREmT su:
13-14
13-15
Autodesk MechanicA! Desktop 6 c:snovnj kurs
Poglavlje 13
D.awlng Layout
PregJed postupka formatiranja kota
Slecle6i" po'~tUp'ci ,dpi's'Jjti:'ii~'6jn ;f6i#l~iif~ti.i~; ~ar~~#arsklh kQta.

1.
Niipra;it~,prilc,~'?_~,~kpri~te6ipos:tt1pk~,_,:oPisane~'~u pogiavJj'u '12:, "Izraaa

dokume~tacije'na:,osnovtl crteza delova"-,
13-17
Aut~qesk
_ _ _ _ . ______________-.:Pc:o"'g"-la,.,v..,lj:::e-.:l.::3'-CN;:a"p"o"'mC"'ene f oznake u crtetima
.~;fjjt,i~jf"i!9~e9I<d~l,l~te2~tvofi)f.i~ir~a4ij~16k. . ~~i~\'%if~~.~~~~~j~i~{~,~B:~,-~~~1h"~:;,~B~'~t~_~,~{;&~~~6}et~?W~}~'~~h~~~:~ote>a' ,
(", " , . " " " " - " " " , - , ' " " , , , . ',,', .. ; , " , ' " '. "-' ',' ,')"',,,' '>";"""',' ., . " " . .-."""','.-
Komanda AMREFDIM
Da biste postavili pojedinacne referencirane kote u prikazima, koristite komandu AMREFDIM. Ostali naCini pristupanja komandi AMREFDlM su:
. koiis6:;nj~rnstilova.kotiranja mOiefei(oniro.Jisati vi%ekotaoiijednom. .

Dodavanje referenciranih kota u prikaze
Kada zelite da prikazete kote koje se u prikaz ne postavljaju autornatski, koristite referencirane kate. Mozete posta viti razne vrste referenciranih kota, ali, za razliku od parametarskih kota, njih ne mozete koristiti za menjanje veliCine modela. Referencirane kote se nalaze u sloju AM_REFDIM i zbog toga nasleduju osobine tog sloja.
Automatsko kotiranje u prikazima

Automatsko kotiranje Ht mozete koristiti da biste referencirane kote postavili u prikaz. Kada koristite mogucnost autornatskag kotiranja, birate viSe objekata. a zatirn postavljate grupu referenciranih kota koje Mechanical Desktop generise. Automatsko kotiranje za prikaze funkcionisc na isti naCin kao automatsko kotiranje za skicc.
Rupe sa navojem
Prilikom postavljanja referentnih kota u prikazima profila, moiete se vezivaii za krajnje tacke rupa sa navojem. Slede6i primer pokazuje kako se koristi automatsko kotiranje da bi se kotirala rupa sa navojem u prikazu profila.
10,4
Pregled postupka postavljanja pojedinacnih referenciranih kota

SledeCi postupci opisuju kako da u pt'ikaz postavite pojedinacneTeferencirane.kote, 1. Napravite prikaze koristeCi postupke opisane u poglavlju 12,:,:.Jzrada
dokumentacije naosnovucrteza del ova".

13-18
1319
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _~Poglavve 13 Napomene i oznake u crlezima
,I
2,
3.
i:lti Sa pa)e\;ahigd8"a0ingt~fout otvi;iteJX;fle~~ower Dimension

i i~aberite Ref~ren'ce:':bimn~ibii.-'
linije. :AJ(O'~~~,~~1,t'T,1t~Po~~,:~~~e ,'bic,?:;p;'_:~$t~~Aj,~~,~,~:'#a~,,~de
Izaberite Obj;~i~Jj~~lj~i~<ikotirate,~~dnip"~siteip6Iozaj. kotne
'
J
,
'I
Sfika 13-1 Izg/OO poste zavrsene vezbe
_~, ~,~,v~ ,'?:~',~e:~~~;t;,~~~~:S<lrnb,.',za:'re{erencu,;-"P~#isrihe, t~s.te(ENTER. da

'lapustitel<;otn~dl!..'
~to, ozna-
1. Otvorite datoteku pc-ex13-1.dwg. Crtez treba da izgleda kao na sledecoj slid.
VEZBANJE
134'
NOSAC TOCKICA - KOTE U PRIKAZU
'"
8 rSllilyout1
8-~P8rl' PC.X131 8'~FJonl
U ovoj vezbi cete u rezimu za crtanje da izmenite parametarske kote nosaca osovine, a zatim cete deo da azurirate. Zatim cete parametarske kote da pomerate, sakrivate ih i dodacete dye referencirane kate. Ova vezba pakazuje mogucnosti programa Mechanical Desktop cia u prikazima postavlja, pomera i menja kate.
~TOD
~Side
~bo
- - - - - - - - - ...
Stika 132 Crtezpc-exI3-1.dwg
__. _ - -
Napomella: Ovaj crtez pokazuje kako SIl rasporeaene parametarske kate kada OpCijll Automatically Arrange Dimensions (na kartici
Drawing okviTa za dijalog Mechanical Options) iskljllcite pre nego Slo
napravite prikaze.
13-20
1321
Autodesk Mechanica~.!!...e"s"k,"IO"p,-"-6_,O",s"n",o"v-,,n,-i"'ku"'r"s____________________
____________________~Pog/~.::1!!....! 3
2. U Brawsem, prosirite prikaz ikana za rasporcd, za deo i za prikaz Front, da biste mogli da vidite sve prikaze nosaca osovine.
3. Sa palcte alatki Drawing Layout, otvorite potpaictu Power Dimension j izaberite Edit Dimension :Jt. Izaberite kotu cijaje vrednost 50, kao sto je prikazano na siedecoj slici, i kao novu vrednost upisite 48. Pritisnite taster ENTER dva puta uzastopno da biste potvrdili novu vrednost i zavrsili komandu. ------- - - - - - Napomefla: U rezimu za crtanje mozece da modjfikujele parametarske de/ove tako slO cete II prikazima promeniti vrednost parametarskilt kota. ------------- ---
Stika 13-4
Kate su promenjene idea je 8zuriran.
5. Na paleti alatki Mechanical View pritisnite dugme Restore View # I
If
6. Sa palete alatki Drawing Layout otvorite padajucu paletu Power Dimension i pritisnite dugme Move Dimension ~. Pritisnite taster ENTER da biste prihvatili podrazumevanu opciju Move.
41
7. Izaberite kotu na donjcm kraju crteia cija je vrednost 82 (I). Da biste izabrali prikaz, izaberite jednu tacku blizu centra ertda (2). Izaberite tacku (3) koja ce definisati novi polozaj kote, kao sto je prikazano na sledecoj slici. Pritisnite taster ENTER da biste potvrdili polozaj.
41
r----2
-- 1
.L-_h"",~_-L.y'--",,,~\t-- 3
Slika 13-3
Parametarska kota izmenjena u rezimu za crtanje.
{zaberite kotu
4. Pritisnite dugme Update Part ~ kojc se nalazi na donjoj ivici Browsera.
Posta vile kotu
Slika 13-5 Pomeranje paramelarske kole

13-22
----------------------13-23
_______________P'-o~g"l~av:!lj!.::Ce ~? Napomene i oznake Ucriei/ma
8. Pritisnite desni taster misa i sa kontekstnog menija izaberite Repeat

Move Dimension. Kotu na desnoj stranl prednjeg prikaza cijaje vrednost 10 pomerite koriscenjem istog postupka kojije objasnjen u prethodnom koraku. Kada zavrsite, pritisnite taster ENTER da biste potvrdili polozaj i zavrsili komandu. Prikaz trcba da izgleda kao na sledecoj slid.
41
q,
').0
Stika 13-8
U ovom prikazu su sakrivene trf kote.
11. Da biste podesili polofaj kota cije su vrednosti 10,37 i 2, koristite alatku Move Dimension ;~, kao sto je pokazano na sledecoj slid.
Slika 13-9 Slika 13-6

U prikazu spreda pomerene su dve kote.
Kate su pomerene.
9. Na paleti alatki Mechanical View, pritisnite dugme Restore View # 2 J.2j.

10. Sa palete alatki Drawing Layout otvorite potpaletu Power Dimension i izaberite Hide Picked Drawing Objects~. Izaberite tri kote Cijaje vrednost 12, kao sto je pokazano na slcdecoj sliei, a zatim pritisnite taster ENTER da biste prihvatili izbor.
(iJ
12. Sa palete alatki Drawing Layout otvorite potpaletu Power Dimension i izaberite Reference Dimension i~:. Izaberite dye mpe (1,2), a zatim postavite kotu ispod crteia (3), kao sto je prikazano na slici. Pritisnite taster ENTER da biste potvrdili poloiaj, ali nemojte zavrsiti komandu.
3~
Slika 13-7
.
~-,--.-
Slika 13-10
Dodate su referencirane kate.
Kote kaje u prikazu treba sakriti.

13-25
..-.--
13-24
Poglavlje 13
13. Da biste posta viii drugu referenciranu kotu, izaberite donju ivicu oj acanja (I) i kotu fostavite neposredno iznad kote koju ste prethodno l"ostaviii (2), kao sto je prikazano na sledecoj sliei. Pritisnite taster
ENTER dva puta uzastt)~no da biste potvrclili polozaj kote i zavrSili
k@mamlu.
r-"
,!
Stika 13-11
Postavljenaje druga referencirana kota.
14. Na paleti alatki Mechanical View izaberite Restore View #1 dajte referenciranu kotu 10 ~~i prikazanu na sledecoj slid.
il. Do-
Stika 13-13
Crtezje izmenjen.
41
16. Snimite datoteku crteZa pod novim imcnorn 13-1.dwg.

Kraj vezbe.
Dodavanje natpisa i oznaka u prikaze

Program Mechanical Desktop poseduje alate za dodavanje raznih nat13isa i oznaka, ukljucujuci tekst, napomene 0 rupama, osnc linije, sirnbole teksture povdina, zavarivacke simbole, okvire kontrole svojstava i oznakc koje specificiraju tacke sa istim X iii Y vrednostima.
Slika 13-12
Dodataje referencirana kota.
15. Na paleti alatki Mechanical View izaberite Restore View #3 [;Ii.
13-26
Autodesk ~echaniCal Desktop 6 Osnovni kurs
Pog/avlje 13
Napomene i oznake u crteiima
Meni Annotate omogucava pnstup alatkama za natpise i oznake. Svaki padajuci meni omogucava pristup odredenoj kategoriji alatkL
Vecina alatki za natpise i oznakc nalaze se na potpaleti Power Dimension palete alatki Drawing Layout.
Da biste iz kontekstnog menija pristupili alatkama za natpise i oznake, izaberite pozadinu povrsine crteza pritiskorn na desni taster misa. Ukoliko jc meni Drawing vee prikazan, izaberite Annotate Menu da bi se alatke prikazale II kontckstnom meniju.
13-28
13-29
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osn.0:cv"r:cJi"k"ur"'s_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-P"o3glav/je 13 Napomene
~znake 1;1
qrteiima
Kemanl!la
~MNOTE
0
Pregled postupka dodavanja napomena o rupama u prikaze

rupama
II
Kornandu AMNOTE koristite kada zeIite da napravite napomene prikazima. Qstali nacini za pristup komandi AMNOTE su:
. voJjni polozaje~.j)r-itisnjte taster ENTER
Izabc~it{(diku~oJa6e odreditiol~z~j .napOme!le;K~d.abu~~tezado'
13-30
13-31
Autode~.~
____________________:_p-'o"g"Ja"'v!1Clje~13"_Napomene j oznake u crtezima
Komanda
AMCENLINE
Komandu AMCENLINE koristite da biste kreirali osne linije i oznake za centar. Drugi naCini za pristupanje komandi AMCENLINE su:
',.
Qlyat1,se.okvirza.dijaioil!'lqteSymbol.
Le'der,poil~site. p.rarfletiekoji odrooujfrizgledppkazivaca i teks!a.
{]kOIg~j611~<iPhP~~~,;;~ab~ritedry>gi 'S~;'lO~Z~~p~.;{J~aNici
s.
lJka~Rr.~~~Ni~aJ~ti6ejisteVariableS,jzabe~lteeodainepodatke
~oji Cebitikpkaz~njjqR~ajtetekstnapoI11em~oJlko zelite. Kada zavTsife~-Jir:iti~~ite 'dt~'g;n:~ OK:',da.bist~ zatvorili, okvir za'dijalog.
Pregled postupka uredivanja napomena

":'-'"
':,
" , , " -,
rupama
,N:~g.Otn:ehe: 0 "n~,pam,~' mo~te'da:,ur,ed~j,et~_"n~: taj nacin,'_st,o -tete', primeniti

"-,,
,;'
,':-,_:'.;:,:-,:-
dlllgaciji sali:lon)li jzmeniti,tekstu napomenL-
_sJ'e~~~~:j'~';p_~i~pJr:D~;i'J:~jh' ,~~~9;~d,ri:lrr:e'rl4i~f~,',6~p(j.ill~'k~;~o:;';~~a.-' 1: ,;,Q::~~i1i~~9~,'~f~tqtt{-':'fi~b~~t:~:~'~~~ehii-~~k:",d0k;:~~ii6pr!'~,~~~ti,s'ka, na

:~;~,~~t~f.~:~~',~::c':'::;:'k-"" ,;,\~~;~,:;,;:~:::;.j.\: ':;- '\ '
,'t~;- ~~:~~'~~:1~;':'~~~i1~~i~:1i~'~::~iJ~1_~i;~6iw::~~~:B}F~g~~~d;~&~'i':~~0i6~
tt~itekst.
--~:,-tikp,!,fk:?',Je ;~9t~ebriQ_~/Zatim u karticatna,N9te) L~~fd~r ,pod~sitejJarame. ..
,,3: 'J?nti'~id~~\iri~me':'0K da'bi se zatvQrlo,ok~j;za--dijalog N6te;;Syrhbol i \z<iVri16\if~d!'v~je ,napomene '.0 'ritpama.
13-32
13-33
Pog/avlje 13
C{
Pregled postupka dodavanja osnih linija
2, I"alb"tite.lll'el'araleJlpe
13-34
13-35
Autodesk Mechanica! Desktop 6 Osnovni kuC.sc _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ !:ogJavlje 13 Napomene i oznake u crtezima
1. Otvorite datoteku crteza pc-exI3-2.dwg. Crtez treba da izglcda kao na sledecoj sliei.
I
'iElok--L..-.'
8'-Blayoul1 8"'Part. PC-EXHZ 8-.[!'TIFfOnt

I
~Top [ii]S'ide
~!so
stika 13-15
Grtef pc-ex13-2.dwg
VEZBANJE
1382
NOSAC: TOCKICA - DOOAVANJE NATPISA I OZNAKA
2. U prozoru Browsera, izaberite misem znak plus ispred ikona Layout, Part i Front View da bi se prikazali svi postojeCi prikazi nosaca osovine tockica.
3. Na paleti alatki Mechanical View, pritisnite dugrne Restore View #1
U ovoj vezbi, rupama cete dodati oznake za centar i osne linije. Takode cete napraviti dye parametarske napomene za mpe, a jednu od napomena cete modifikovati tako 5to cete dodati tekst. Ova vezba pokazuje kako da u prikaze dod ate natpise i oznake.
if.
4. Sa patete alatki Drawing Layout, otvorite potpaletu Power Dimensioning, zatim otvorite potpaletu Annotation i izaberite Centerline ~1. Izaberite ivicu rupe (1) kao sto je prikazano na sledecoj slid. Urnesto biranja druge ivice, pritisnite taster ENTER da biste napravili oznaku za centar i zatvorili komandu.
I'
Slika 13-14
izgled nakon zavrsene veibe
Stika 13-16
Oznake za centar rupa

13-37
13-36
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnoyni kur.,~sc- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
?ogJavlje 13
Napomene i oznake u
crtezima
5. Ponovite komandu i postavite oznake za centar za dve rupe (2) i (3) u

prikazu Top, kao sto je prikazano na prethodnoj slici.
6. Ponovite komandu i nacrtajte QSHe iinije za rupu na desnoj strani U prikazu Front. Za ivieu izaberite donju ivieu upustene rope (1), kao 5tO je prikazano na sledecoj slici, a zatim pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor.
9. Ponovite komandu da biste u bocnom prikazu rupe za osovinu postavili osnu liniju. Izaberlte desnu ivicu rope (1), kao sto je prikazano 11a sledecoj slid. Potvrdite izbor pritiskom na taster ENTER. Da biste presekli
osnu liniju, izaberite tacke udesno (2) i ulevo (3) od rupe, kao sto se vidi
na sledecoj slici.
7. Kada se prikaze beskonacna linija koja prolazi kroz fUPU, program ce od vas trailti da detlnisete prvu i drugu tacku odsecanja osne linije, Izaberite polozaje iznad rupe (2) i ispod nje (3), kao sto je prikazano na sledecoj slici, da biste zavrsili crtanje osne linije kroz mpu oa desnoj strani prikaza Front.
J
\__
/H\ ~.L\-~
I
,
.--.
JL<;:
11--I
Sfika 13-18
Osna linija kroz booni prikaz rupe za osovinu
10. Sa palete alatki Drawing Layout, otvorite potpaletu Power Dimensioning, zatim otvoritc potpaletu Annotation i izaberite Hole Note Izaberite mpu za osovinu (1), kao sto je prikazano na sledecoj slici.
11. Za definisanje polozaja oznake rupe i7..aberite ta6ku (2) prika?..anu na sledecoj slici, a zatim pritisnite taster ENTER. Kada se prikaze okvir za dijalog Note Symbol, u polje za tekst iza precnika upisite THRU. Pritisnite dugrne OK da bi se okvir za dijalog zatvorio.
SJika 13-17 Osna finija kroz prednji prikaz upustene rupe
8. Ovaj postupak ponovite za rupu na levoj strani prikaza Front. Pokusajte da osnu liniju odsecete na priblizno istom rastojar\iu.
13-38
13-39
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _'-P"o""'gfavlje!3
Napomene i owake u crlezima
kC=1---r
2
C)
~
'"
ru
~
0)
10
10
58
41
58 1
illS THRU
~14 x 1 u ~
41
~2
~18
THRU
-L--h~---,--'----,~-J
1---'T"--------'-r'-1--=T
82
Silks 13-19 Nova oznaka rupe, za rupu osovine. Stika 13-20 Oznaka rupe za upuStenu rupu
12. Ponovite komandu. Izaberite rupu na desnoj strani na prikazu odozgo (l), kao .5to je prikazano na sledceoj slid. 13. Oznaku rope postavlte udesno i ispod mpe. Kada se otvor1 okvir za dijalog Note Symbol, pritisnite dugme OK.
14. U prozoru za crtanje, sa dva uzastopna pritiska na taster misa izaberite oznaku mpe koju ste napravili u prethodnom koraku.
15. Kada se otvori okvir za dijalog Note Symbol, otvorite karticu Leader. Sa
padajuce liste Leader Justification izaberite opciju Middle of All Text. Zatim uklonite znak potvrde za opciju Landing.
16. Otvorite karticu Note. U polju za tekst postavite kursor na kraj poslednjeg recla leksta. Upisite THRU, pritisnite taster ENTER da biste presli \I novi red i upisite 2 HOLES~
-~--~---
13-40
I
C!l
!NCC=;"';:;'"'Oo_ 17. U prvom redu teksta. postavite kursor izmec!\I znakajednakosti (~) i
~ts':H
lIN'T,
~~~<lIjAlt0N
znaka za precnik (0). Na padajuaoj !isti Variables, prodirite prikaz stavke Hole i izaberite DESC da histe dodali opis.
8 FUrKTIOIiS
P~'A~A
13-4~1
Autodesk Mecharycal Desktop 6 Osnovni.!::urs"-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _----'F!0glavlje 13
Napomene i oznake u crlezima
20. Na paleti alatki Mechanical-View, pritisnite dugme Restore View #2 !W.
,I
t ~
Slika 13-21 U oznaku rupe je dodattekst.
18. Kad zavrsite dodavanje teksta, pritisnite dugme OK, Oznaka za rupu
treba da izgleda kao sto je prikazano na sledecoj slid. Pritisnite taster ENTER da biste zavrsili komandu.
j'---,-.----,-Slika 13-23
'T-------'----
'" -CI~==~=cf-::-:'~'~~-:~"~'-;"~~~~
:r,-~ :;;t.~
::i.;:"'l.;':'"
~..
~_
"
)_X~
-r-----, .~- ~--~
Osne limje i oznake rupa su dodate u datoteku
cttez8.
21. Datoteku crteza snimite pod novim imenorn: 13-2.dwg.

Kraj vezbe.
Dodavanje masinskih simbola u crteie prikaza

10
58
41
Slika 13-22
Counterbore
C1l!arance~14
x 1U
85 THRU
2 HOLES
U pos!ojecu oznaku rupe je doda! leks!.
U programu Mechanical Desktop, crteze del ova iii sklopova mozete da pravite u skladu sa raznirn standardirna crtanja, ukljucujuci standardc ISO, ANSI, DIN, GB i JIS. Umetanjem raznih sirnbola u crteze mozete dodat! podatke koji su neophodni u procesu proizvodnje, na primer zavarivacke simbole, simbole za povrsinsku obradu, okvire za kontrolu osobina, oznake za tacke koje imaju istu X Hi Y koordinahl, kao i njihovc markere.
19. Izaberite sa dva uzastopna pritiska na taster misa oznaku rupe koju stc
postavili za obicnu rupu u prikazu spreda. U okviru za dijalog Note Symbol, u kartici Leader izaberite naein poravnanja Middle of All Text. Zatim uklonite znak potvrde za opciju Landing i pritisnite dugme OK, da bistc oznaku rupe azurlrali.
13-42
----------------
13-43
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _--'-P:ooglav/je 13
G
2
~
/
--
Kartica Standards okvira za dijalog Mechanical Options

U kartici Standards okvira za dijalog Mechanical Options standardima mozete pristupiti preko padajuce liste Standard.
Ry 32 l'p25 / 30%
j-I
Biranje standarda za masinske simbole

QalISO .. ANSI
.. BSI . . CSN . . DIN
Dimen:;ion [Ej Drawing Sheet
,kt
Li3jJer/Obiecl~
$-
Center Line
.. OB
""Illlil .. JIS
Standard za simbole u programu Mechanical Desktop mozete da kontrolisete kroz izbor standarda za ertel. U kartici Standards okvira za dijalog Mechanical Options mozete izabrati jedan od sedam medunarodnih standarda za crteZe. Kad izaberete standard za crtei, time definisete izgled svih masinskih simbola koje cete koristiti.
: "::-.~.~ Section View .,$ Thread Line i-,r Leader h,,@ DetailView
~--
L,r Welding
@ffiFeatuleContIDlFrame - ) - Edges 0/ wOfkpieces :-.- ~ Datum and Feah;le Iden1tfier .- fliJ Dalum Talgal
Surface Te~ture
Komanda
AMOPTIONS
illl
Part~
List
Aktiviranjem komande AMOPTIONS otvara se okvir za dijalog Mechanical Options u kome mozete da pristupite svim opcijama za izbor i modifikovanjc standarda za crte2:e. Osta1i nacini pristupanja okviru za dijalog Mechanical Options su:
&. , '--\D1
.?
Balloon
BOM Support
NOle T emplele
Men; Desktop; paleta alatk;
Standard koji odaberete kontroliSe parametre svih stavki u stablu svojstava koje se nalazi na desnoj strani okvira za dijalog. Da biste pristupili parametrima neke stavke, izaberite je sa dva uzastopna pritiska na taster misa. Otvorice se okvir za dijalog u kome moiete da izmenite parametre te stavke. Izmene koje obavite na odabranom standardu se primenjuju samo na aktivan ertez. Da biste izmenili podrazumevane paramctre standardnih masinskih simbola, vrstu simbola koje zelite da modifikujete izaberite sa dva uzastopna pritiska na taster miSa. Svaka vrsta simbola ima poscban okvir za dijalog u komc mozete da modifikujete parametre za aktivni crtez.
-----13-44 13-45
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _~---
___________________-'.P'C0'!ig!lilal\v"llj"e-'1"3'-!Napom~ne ~oznake..!!....!2.rfezima
gDIM!!!.ll!l2'!llla!!!!!a! Stavku Layers/Objects u stablu svojstava izaberite sa dva uzastopna pritiska

na taster misa da bi se otvodo okvir za dijalog Layers/Objects.
U principu, nerna potrebe da mnogo rnenjate standarde, ali mozete napraviti varijantu kakvu zelite. Kada podesite osobine simbola, pritisnite dugrne OK U okviru za dijalog Mechanical Desk-top da bi se izmene obavile. Sa padajuce liste Filter izaberite stavku BOM/Symbols.
Uredivanje masinskih simbola

Da biste mogE uredivati simbol koji ste umetnuJi, izaberite ga u crtezu sa dva uzastopna pritiska na taster misa.
ijl,Jechanical
- .. ~ -
ffil
1 Block/BOldel Tille
: Calculdtlon Drdfling Dimensionin St-'lndard P.;ut Text
Mechanlc<li Hide
Kontrole svojstava slojeva i objekata za simbole

Svojstvima slojeva i objekata za simbole mozete da pristupite u kartici Standard okvira za dijalog Mechanical Options.
i Non Plo\tabie
Otvorite karticu Objects.
02
8S.l'Layer IElByL.ayer
02
13-46
13-47
Osnovni kurs
_________________---'P'-o::;g"ia::v"lj"'-e...:-13: Napomene i oznake u crteiima
U kartici Objects mozete da menjate svojstva za pokazivace (engl. leader) i masinske simbole (eng!. mechanical symbols). (Obratite pa:inju da se oni
podrazumevano nalaze u sloju AM_5). Ukoliko je potrebno, mozete da otvorite karticu Layer ida modifikujete syojstva sIoja AM_5,
._--------Napomena: Na sledeCim stranama, nauCieele tin pravite i ureilujele simhole leks lure pOl'r."5ina. Drugi masinski simholi ovde nisu delaljno obradeni, ali ono SIO num:fite 0 dodavanju simbola lekstllre povrfine motete koris/iti i za t/odavanje !wake drllge vl'ste masi"skilt simbola.
Pregled postupka postavljanja simbola za povrsinu
Komanda
AMSURFSYM
Komandu AMSURFSYM koristite kada zelitc da u crtez umetnete simbole za povrsine. Ostali nacini pristupanja komandi AMSURFSYM su;
1348
1349
._
Pog/avlje 13 .Napomene f.?znake u crteiime
VEZsANJE 133 NOSAC TOCKICA - DOOAVANJE MASINSKIH , ' : ,' " " SIMBOLA U CRTEZE
U ovoj vezbi cete dodati dva simbola za povrsinsku obradu u prikaz nosaca oSQvine,
Ova vezba pokazuje kako se u crteze dodaju masinski simboli.

SECTION /I.~A
Slika 13-24
Izgled crieta nakon zavrsene vetbe
1. Otvorite datoteku sa crtezom pc-ex13-3.dwg. Cltez treba da izgIeda kao

sto je prikazano na sledecoj slici.
G
RillHI
"'0r" M
SECTION A" A
J~
ga Layoutl
El"PPmt PC-EX13-3
8"-~Flont
:'-'~Top !'-'~Slde {~II$o
Sllka 13-25
13-50
Izgled crteza pc-ex13-3,dwg
Autodesk Mechanicai Desktop 6 Osnovni kurs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'P_o::;g"lac:.:vlje
1~
Napomene i oznake U crtezima
2. U prozom Browsera izaberite misem znak plus ispred ikona Layout.

Part i Front, da bi se prikazali svi postojeci prikazi na nosae osovine to6kica.
3. Na paleti alatki Mechanical View, pritisnite dugme Restore View # 1 lit
4. Na paleti alatki Drawing Layout, sa potpalete Power Dimension otvorite Izaberi potpaietu Welding Symbol i sa nje izaberite Surface Texture
te desnu ivieu dela (l), kao 8tO je prikazano na sledecoj slid. Za pocetnu tacku izaberite panovo isti polozaj (2). Kao sledecu tatku, izaberite polozaj neposredno iznad i udesno od prethodno izabrane ta6ke (3), a zatim pritisnite taster ENTER.
(\J
5. Kada se prikaze okvir za dijalog Surface Texture, pritisnite dugme Removal of Material Required, a zatim pritisnite dugme OK.
Stika 13-27
Dodatje i drugi s;mbol teksture pow'sine
7. Na paleti alatki Mechanical View, pritisnite dugme Restore View # 2
~.
=-------20
Slika 13-26
~-3
1i 2
Postavljen; su simbofi teksture povrsine

si~bol
6. Ponovite komandu, i na donju ivieu dela pastavite isti povrsine, kao sto je prikazano na sledecoj slici:
teksture
Stika 13-28 Izgled zavrsenog crteta sa simbotima lekslure povriline

8. Datoteku crteza snimite pod novim imenom 13-3.dwg.
Kraj veibe.
13-53
13-52
__________________-'P-'o"g"'la"'v"lij"-.e13 Napomene I oznake u c!Jeiim~'L

1. Koje
a.
Sli
4. Koji od navedenih simbola mozete do dati u prikaze u programu Mechanical

Desktop? a. Zavarivacke simbole, simbole povrsina, sirnbole kontrolnih okvira za svojstva, oznake za ta6ke koje imaju istu X ili Y koordinatu, kao i njihove mark ere.
razlike izmedu parametarskih i referenciranih kota?
Izmenom vrednosti referenciranih kota menja se ideo.
b. Parametarske kote morate da dodajele u crtez rucnim putem, a referencirane kate se u crteZli automatski prikazuju. c. Referencirane kote se prikazuju sarno u rezimu modela, a ne u crtezima prikaza.
b, Simbole za zavrsnu obradu. c. Simbole povrsinske zastite.
d. Simbole rupa.
5. Na koji nacin kontrolisete izgled masinskih simbola u programu Mechanical Desktop? a. Biranjem standarda u kartici Standards okvira za dijalog Mechanical Options.
d. Parametarske kote se koriste za ogranicenje geometrijskih oblika i automatski se prikazuju u crtezima prikaza. Referencirane kote morate dodati rucnim postupkom i ne mogu se koristiti za generisanje promena dela.
2. Koja
a.
su dva naeina podesavanja polozaja kotne hnije u crtezu?
b. Koriscenjem stilova za kotiranje.

Pomeranje c-vora kotoe Iinije, odnosno biranje komande Move Dimension ~ na paleti alatki Drawing Layout.
c.
Biranjern Edit Format na paled alatki Drawing Layout i izrnenom parametara u okviru za dijalog Edit Symbol Format.
Koriscenjem komande DDMODIFY.
b. Koriscenjem AutoCAD-ovih komandi MOVE i STRETCH.
d.
c. Biranjem kote u Desktop Browseru pritiskom na desni taster misa, a zatim izborom komande Move.
d. Kada se postave, kome linije se viSe ne rnogu pomeriti.
3. Kako mozete osnu liniju pridmziti crtezu prikaza?

a.
Slieno parametarskim kotama, osne Hnije se automatski postavljaju u ertez.
b. Na paleti alatki Drawing Layollt, otvorite potpaletu Annotation i na njoj izaberite Centerline ~. Zatim na mode1u izaberite kruznu ivieu (iIi paralelne linije koje predstavljaju kruznu ivicu).
e. Na paleti alatki Drawing Layout otvorite potpaletu Annotation i na njoj izaberite Centerline~. Zatim izaberite ertez prikaza,
d. Nacrtajte liniju u crteU prikaza, a zatim vrstu hnija izmenite u Center,
13-54
---------------------------------------------------1~3~-5~5
autodesk" official training courseware
Poglavlje 14
Os nove modelovanja sklopova
U ovom poglavlju sagledacete postupak modelovanja sklopova u programu Autodesk Mechanical Desktop"" i upoznacete rnnoge alatke kaje se koriste za stvaranje modela sklopova.
Ciljevi
U ovom pogJavlju cete: a. Upoznati kljucne tennine koji se adnose na modelovanje sklopova. b. Razmotriti postupak modelovanja sklopova. c, Razmotriti korisnicki interfejs Assembly Cataloga i opcije okvira za dijalog.
d. Dpoznati razliku izmedu lokalnih i eksternih dclova. U ovom poglav\je bite Yam predstavljeni koncepti osnovnog modelovanja sklopova i koriScenja Assembly Catalog<L Bice predstavljene i neke dodatne mogucnosti, ali one nece biti detaljno objasnjcne. Detaljnije podatke 0 naprednim mogucnostima mozete pronaci u sistcmu pomoCi programa Mechanical Desktop i prinlcniku Autodesk Alechanical Desktop 6 User's Guide.
14-1
___________._______-'P':'o:oJgi':la"'vlJ!lj"'e-'I~4'_..:0"E'sn:><o"'v~ modelovanja skJopova
Uvod u mode/ovanje sklopova

Tehniku modelovanja sklopova koristite da biste parametarske delove i
Kljucni termini koji se koriste u modelovanju sklopova

Dejinicija
dela
povrsinske modele kombinovali u 3D parametarske modele sklopova. Izmene koje obavite na delovima automat ski se odrazavaju na modele sklopova i na crteze u kojima se oni dokumentuju. OgraniCenja sklopova koristite da biste odredili nacin na koji 3U delovi unutar modela sldopa povezani medusobno. Na primer, mozete zadati da se dye ravni koje pripadaju razliCitim delovima preklope, iIi da medusobni polozaj otvora i zavrtnja uvek bude koncentrican. Ogranicenja vczuju model sklopa u celinu i saopstavaju programu Mechanical Desktop kako da prilagodi model kada dode do promena na njegovim sastavnim delovima. Kada zavrSite izradu rnodela sklopa, mozete da ga dokumentujete izradujuci scene koje prikazuju model u sastavljenom iIi rastavljenom stanju. Mozete da pregledate specifikaciju materijala iii spiskove del ova sklopa i mozete da anaJizirate model da biste izracunali svojstva mase ili da biste proverili da Ii postoji preklapanje izmedu delova. Na sledeeim stranama upoznaeete tennine i postupke koji se koriste u modelovanju sklopova. Alatke koje eete upoznati u ovom poglavlju koristieete da biste: a. Kombinovali delove u cilju izrade sklopova.
Opis dela u vidu baze podataka, koji sadrzi podatke neophodne za definisanje oblika dela. Nazivi definicija dela pojavljuju se samo u katalogu sklopa.
Pozivanje na definiciju parametarskog del a iIi podsklopa. Slicno urnetanju blokova u AutoCAD-u, primerak dela je kopija definicije. Dec iii podsklop mogu u crtefu irnati sarnO jednu definiciju, ali mogu imati veliki broj primeraka. Naztvi delova i podsklopova pojavljuju se u Desktop Browseru.
Primerak
Lokalni deo
Deo sa svojorn definicijom koji se naJazi u aktivnom crtezu. Deo sa svojom definicijom koji se ne nalazi u aktivnom crtcfu, vee u drugom crteitt. Grupa odjednog iii vise delova koji u aktivnorn crtezu imajujednu definiciju. Grupa delova moze biti unutrasnja iii spoljasnja, a u aktivnom sklopu se tretira kao jedan objekat. Sklop na kome trenutno radite. Ukoliko postoji vise lokalnih podsklopova, sarno jedan od njih moze biti aktivan.
Spoljasnji deo
Definicija podsklopa
---.--.~---
Aktivni sklop
b. Odredili polozaj delova u sklopovima.

c. Odredili kako ee se sklopovi menjati kada na delovima doue do promene. d. Odredili datoteke crteza li kojima se oni odrzavaju i dokumentuju.
Sli
Dok u programu Mechanical Desktop koristile alatke za rnodelovanje sklopova, moratc imati na umu sledece: a. Lokalne i spoljasnje delove i podsklopove moiete medusobno kombinovati sa lokalnim podsklopovima i spoljasnjirn sklopovima.
pojedini delovi smesteni,
li
kojima
b. Kad god je potrebno, delove mozete da prevedete u lokalne iIi u spoljasnje. c. Kad izmenite definiciju dela, svi primerci tog del a se afuriraju.
14-2
14-3
Poglavlje 14
Osnove ,!!.odelovanja sklopova
Pregled postupka modelovanja sklopa

SledeCi posttipci opisuju n~:ciri pravljenja
rn~~t~'i~'~ido'pri.
1. Pre n~go sto';ri~pta~it~-16kalne-dei'~ve':i d6date'im s~oiJ~~hje 'delove, odredife struktulusklopa.
2.
0' Napravlte novu-'datoteJru sklQpa.
5.
'LTkoJ&6.je p6t~~brio.-,u- sklop_postilVjte,:dodattj~'prim~~rke.
3. UkoHko je potrebno da napravite nove-,delove' koji ce se uklapati sa pos,toje6iin :d:eloviina, ,kbri~6ei1jein katalo~a, sklopa (eng!. assembly ","catalog)'u~etnite primerke defini9ija'de1ova iz spoljasnjih'datoteka i pridfliZiteihsklopu.
6. L;ad,aH,e og~anic~~ja:iz;rhedu,.deioya':sld6pa da:,b_ist,e 4dfI~saii'polozaj d~lov,a"l_ln~t~r:s~l?~,~' T~\,a-o,&~~,l1icenja,:~~1'9stavlj(\jll vezu izmedu deloya',:, zasm:rvanu na o(iredenim pravpima. ' ' ,
4. NapraYiteiokiilne delaye odpostojecih Aut6CADcoYihmodehl, iIi napravite nove'parametarske delove koriscenjem-alatkiza modelovartje deJ()va.
14-4
--'~"-------
14-5
Poglavlje
14 Osnove modelovanja skfopova
-~:~:.~
~~S!CACI
..
!f'"~60nlAKT_l
~KN06_1
lEFTAAM_I
""'AAMBRKT 1
~POST_I
"""AAMREST_I
.. ~SCRE\rtU5
PSCRlMI_16
,*,lMroMM)
,*,"KN06_2 RlCiHTA"lM_l
BACKASSY_I ..
~SCRElJ\U
...... SCRE\III_.
Sklop kancefarijske stolice i podsklopovi
Upravljanje podsklopovima unutar sklopa
eBI~;:::t!Fljfi
.~.,."n_,
&1Ia...s, .. ~,
'.
p.o;m~,
'@""""-'
U programu Mechanical Desktop mozete da uprav~jate podsklopovima unutar nekog sklopa. Strukturu podsklopova i delova mozete da reorganizujete u Desktop Browseru, Sklop mozete da napravite od lokalnih podsklopova, a mozete da mu pridruzite postojece spoljasnje crteie. Kad pridruZite i umetnete primerak sklopa cija se definicija nalazi spolja, taJ crtez se tretira kao podsklop, a ne kao deo. Kad se spoljasnji crtez sa sklopom izmeni, te promene ce se takode odraziti u crtezu kojem je on pridruzen. Spoljasnje podsklopove mozete da uredujete direktno iz crteza u koji su umetnuti. Kada napravite podsklop koji je lokalno definisan, definisaIi ste jednu praznu grupu delova. Kada oformite definiciju podsklopa, mozete je aktivirati i popuniti delovima. Kada se vratite u crtez sklopa i aktivirate ga, taj podsklop ce biti smatran kao prirnerak sa drugom definicijom, kao sto je na primer definicija dela. Razlikaje u tome 5tO definicija podsklopa u sebi sadrii primerke drugih del ova. Na sledeeoj slici prikazan je primer sklopa koji sadrzi podsklop. Primerci u Browseru: LEFTARM_l, RlGHTARM_l i BACKASSY_l predstavljaju podsklopove. Prikaz podsklopa LEFTARM_l je proSiren da biste mogli da vidite primerke delova koji cine taj podsklop.
Kada menjate aktivni sklop, menja se vidljivost primeraka u crtezu sklopa. Moiete da vidite samo one primerke delova i podsklopova koji se nalaze u aktivnom sklopu. Kada primerke del ova i podsklopova postavljate, oni ce biti smesteni u sklop koji je aktivan. Pozadina Browsera se menja da bi pokazaJa koj i sklop je aktivan. Podrazumevano, tekuei crtez sklopa je aktivni sklop. Prirnerci delova u aktivnom sklopu se prikazuju na beloj poz.adini. U rezimu model a prikazuju se sarno delovi aktivnog sklopa.
Kataiog skiopa
Katalog skIopaje alatka kojom se upravlja definicijama delova. Iz tog okvira za dijalog mozete da definisete radne direktorijume, da dodajete spoljasnje delove u crtez sklopa, iii da delove koji se nalaz.e u sklopu prevedete u lokalne, odnosno u spoljasnje. Na sledecim str3nama ovladacete kljucnim terminima kataloga skiopova i razmotriCete njegov korisnicki intertejs.
14-6
14-7
Poglavlje 14
Osnove modelovanja sklopOV8
Kljucni termini kataloga sklopova

Lokalizovati
Spoljasnju definiciju sklopa pretvoriti u lokalnu u tekucem crtez.u sklopa. Crtezi koji su pridruzeni spoljasnjem delu neee biti lokalizovani sa definicijom tog dela.
Lokalnu definicjju sklopa pretvoriti u spoljasnju. Prikazi iz tekuceg crtcZa sklopa neee biti prevedeni u spoljasnje sa definicijorn tog lela. To su direktorijumi koji sadric spoljasqjc delove j podsklopove iz crtcia sklopa. Sa prikazane liste mozete da dodajete i uklanjate direktorUume. Kada izaberete stavku All Devices videcete sve spoljasnje delove iz svih direktorijuma sa liste direktorijwna. Kada izaberete odredeni direktorijum, vide se sarno ani spoljasnji delavi koji se nalaze u tom direktorijumu.
Prevesti u
spoljanje
[ista
direktorijuma
Koriscenje kataloga sklopa

Katalog sklopa sluti za upravljanje definicijarna delova i podsklopova. Katalog sklopa koristitc kada iclite da primerkc lokalnih i spoljasnjih definicija umetnete u sklop i da delove prevedete u lokalne iIi u spoUasnje. U ovom odeljku ce biti razmotrene opcije koje postoje U okvir1..l za dijalog Assembly Catalog.
OVladavanjc ovim tenninirna ce yam pomoCi da razumete opcije koje postojc u katalogu sklopa.
Komanda AM CATALOG
Pokretanjem komande AMCA1ALOG otvoriCete okvir za dijalog Assembly Cata10g. O.stali nacini pristupanja kornandi AMCATALOG su:
Kartica External
j;~l\~~\[fil:~j~;;~j
t
14-8 14-9
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni ~1f!.~ _ _ _ __
Kartica External U okvim za dijalog Assembly Catalog odnosi se na spoljasnje definicije sklopova, Koristeci opcije u kartici External mozete da:
u. Sagledate Iistu crteZa svih spoljasnjih de10va i sklopova koji postoje u
odredenoj listi direktorijuma.

b. PridruZite i mnctnctc primerak dela iIi sklopa na taj naCin sto ga izaberete u listi sa dva uzastopna pritiska na taster misa. c. Pregledate crteze del ova j sklopova tako sto 6ete ih izabrati na listi. d. Ake pritiskem na desni taster misa izaberete pozadinu liste dircktorijuma, mozete direktorijume da dodajete iIi uklanjate. Lista definicija delova i podsklopova i lista direktorijuma funkcionisu zajedno. Kada u listi direktorijuma izaberete All Devices, lista definicija del ova i podsklopova koja se nalazi na levoj strani, prikazuje sve crteze u svim direktorijurnima sa liste. Ako izaberete jedan direktorijum, bi6e prikazani sarno crtezi koji se nalaze u tom direktorijumu. Stavke u listi definicija del ova i podsklopova koje su prikazane na pozadini sive boje, oznacavaju crteze koji Sil dostupni za pridruzivanje i umetanje u sklop. Kad dec iii podsklop pridruzite i umetnete, boja pozadine za taj crtez postaje bela. Kad neku definiciju u listi izaberete, u donjem desnom delu okvira za dijalog pojavljuje se ime njenog crte.ia i eel a putanja.
Koristeci opcije koje se nalaze u kartiei All, mozete da: a. Vidite listu svih delova iIi podsklopova, Iokalnih i spoljasnjih, on111 primeraka koji se nalaze u crtezu sklopa.
Kartica All
Kartica All okvira za dijalog Assembly Catalog koristi se za pregledanje i upravljanje svakom definicijom sklopa ili podsklopa koja postoji u datoteci sklopa,
Kada iz kartice External predete na karticu All, lista definicija delova i podsklopova se menja tako da prikazuje sarno spoljasnje dutotcke na koje se sklop poziva. Na desnoj strani okvira za dijalog pojavljuje se nova lista na kojoj se nalaze sve lokalne definicije sklopova i podsklopova.
b. Vidite listu svih lokalnih delova u crtefu skiopa, bez obzifa da Ii se njihov primerak nalazi u sklopu iii ne. Lokalne definicije cUi se primerak ne nalazi u sklopu imaju pozadinu sive boje.
c. SpoJjasnju definiciju sklopa izaberete pritiskom na desni taster misa ida je prevedete 11 Iokalnu.
Napomena: Boja pozadine za ikone sklopova i podsklopova u Browseru oznacava da Ii je definicija nekog primerka lokalna iii spofjasnja. Ikona cija je pozadina tamllO zelelle boje oznacava spoljasnji crtei sklopa ili podsklopa. Ikona sa pozadinom bele boje oznacava lokalni deo iii podsklop.
d. Izaberete lokalnu definiciju sklopa pritiskom na dcsni taster misa i prevedete je u spoljasnju. e. Brisete definicije tako sto ih izaberete pritiskorn na desni taster misa, a onda za spoljasnje definicije izaberete komandu Detach, odnosno komandu Remove za lokalne definicije,
14-10
14-11
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'P-'0Olgt!.la~v'llj~e_""'_4 "" Osnove modeJovanja skJopova
Opredeljivanje za lokalne iii spoljasnje de love

Crtei sklopa
Veoma je vaino da pailjivo postupate sa datotekama crteza sklopova. Perfonnanse sistema se mogu znatno poboljsati iIi pogorsati, u zavisnosti od nacina na koji pravite crteze sklopova. Lokalno definisane delove i podsklopove koristite u slucajevima kada:
Katalog sklopa
Definicija lokalnog dela
a. Te delove ili podsklopove niko nece koristiti za neke druge sklopovc.

b.
c.
Imate malu iIi veoma jednostavnu datoteku crteza skJopa. Zelite da sve definicije budu ujednoj datoteci crteza.
Oeo1_Definicija
Spoljasnje definicije delove i podsklopova koristite kada: a. Druga lica iIi radne grupe koriste te delove i1i podsklopove za neke druge sklopove.
b. Imate veoma komplikovan ilili veliki crtez sldopa.
Graficki ekran
Podsklop1_Definicija
c.
Zelite da svim definicijama upravljate iz posebnih crteza.
-_ - - _ . _ - - - - ...
d. Zelite da vase 2D crteze del ova cuvate odvojeno od 2D crteza sklopova.
C!'OdSkIOP1-"rimera~
Deo2ynmerak1 Deo3-'primerak1
------Oeo1yrimerak1 Deo1_primerak2
Definfclja spoljasnjeg deJa
d!9
deo3.dwg
Napomena: Opciju Localize U okviru za dijalog Assembly Catalog treba da koristite sarno da biste napravili svoju lakalnu kapiju spoljasnje definieye dela iii podsklopa. IslO taka, opciju Externalize treba da karistite samo da histe izvezli onu lokalnu definiciju de/alpodsklopa koja nije ukljucena u prikaz aktivnog de/a. Prikazi se ne prevode II lokalne iii spoljasnje zajedlla sa definicijama delovalpodsklapova.
Sledeci dijagram pokazuje razliku izmedu definicije dela i prirnerka dela u tipicnom crtciu sklopa.
)...c----+-+-+..J.
VEi.SANJE
14
NOSAC TOCKICA - KORISCENJE KATALOGA SKLOPA
U OVO] ve2bi nauCicete da koristite katalog sklopa da bistc preimenoval1 definiciju sklopa, pridmzili i umetnuli dye spoljasnje definicije sklopa j lokalnu definiciju sklopa preveli u spoljasnju.
Ova vezba objasnjava veci broj funkcija kataloga sklopa i nacin koristenja kataloga za upravljanje definicijama sklopova i podsklopova.
14-13
Autodesk Mechanical
Des.~~t0'tPc:6"-,O",s,"no",v,"n,~i"ku",r,,s _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Poglavlje 14
III ~1iI!'IiimlII
Osnove modelovanl'!!.J;klopova
2. U Browseru, izaberite znak plus ispred ikone sklopa d. biste prosirili

prikaz delova koji se nalaze u tbm sklopu.
3. Pritisnite dugme Catalog [jjl na paleti alatki Assembly Modeling.
Sfika 14-1
Izg/ed nakon zavrsene vezbe
1. Otvorite datoteku crteZapc-ex14-l.dwg. Crtez treba da izgleda kao na sledecoj slici.
Stika 14-3
Prikazane su sve definicije u skfopu.
Napomena: Katalog sklopova sadl'zi samo lokalne dejinicije sklopova. U kartici All, na desnoj strani Sll prikazane lokalne definicije, a spoljasnje Sll prikazane fla levoj strani oA-vira za dija/og.
a~i**SI'
$
'TOP-PLATE~1
8,;;ii'A><LE_1 ill ~WHEEL_l
4. U prozoru Assembly Catalog, definiciju lokalnog sklopa TOP-PLATE izaberite pritiskom na desni taster misa i izaberite Rename Definition.
SJika 14-2
Crtez pc-ex14-1.dwg
14-14
14-15
Autode~!:.J:i:,:!chanical
Pog/avlje 14
Osnove modelovanja sklopova
7. Pozadinu prozora Directories izaberite pritiskom na desni taster misa i iz kontekstnog rnenija izaberite Add Directory.
Slika 14-4
Preimenovani su lokafna definicija dela i svi njegovi primerei.
5. U oh.rviru za dijalog Rename Definition upisite novo ime PLATE, potvrdite opciju All Instances, a zatim pritisnite dugme OK.
a8'pc-EX14-1
a-....1DmII
$.:;>I>XLE_l [!l-,,'''M1EEU Slika 14-6 Dodavanje direktorijuma u listu spoljasnjih dfrektorijuma.
8. Kada se otvori okvir za dijalog Browse for Folder, pronadite direktorijum ProgramfileslMDTIDesktoplExercises, odnosno direktorijuffi U kome se nalaze AOTC vetbe, a zatim pritisnite dugme OK.
Stika 14-5
Novi ime se pojavilo u prozoru Browser i Catalog.
II
Kada zavrsite, lista spoljasnjih definicija treba da izgleda kao na sledecoj slid.
Napomena: Obratite painjll na novo ime primerka novo ime dejinicije /I Assembly Catalogu.
6. Otvorite karticu External
U
Browseru i
okviru za dijalog Assembly Catalog.
14-16
14-17
Poglavlje 14
Osnove modefovanja sklopova
10. Iz liste Part and Subassembly Definitions kartice External, izaberite AXLE_SUP sa dva uzastopna pdtiska na taster misa, Na zahtev da izaberete tacku umetanja, primerak dela postavite desno od tocka i plocice, kao sto je prikazano na sledecoj slici. Pritisnite taster ENTER da biste umctnuIi primerak i vratili se u prozor Assembly Catalog.
Slika 14-7
Sadriaj direktorijuma Exercises
Slika 14~8
Umetanje nosa6a osovine
11. lz liste u prozoru Assembly Cataloga izaberite CBUSHTNG.
Napomena: Sadrzaj direktorijuma Exercises prikazanje fla /isti External Part and Subassembly Definitions na levoj strani okvira za dijalog. Ta lista pokazuje atde koji su nu ruspolaganju za umetanje u sklopove. Pozadino sive boje oznacava ertei kojije na raspo/aganju ali nije pridruien i umetnut II erlez sklopa.
J
Napomena: Prikazan je prelltodni pregled stavke CRUSHING, a pozadina erte!,a AXLE_SUP je soda bele hoje. Pozadina bele boje oZ1lacava aiel kojije pridruzen i cijije primerak umetnut u sklop.
9. Izaberite nasumice nekoliko crteza iz liste spoljasnjih definicija.
Napomena: Svaki crter. ima mogucnost prethodnog pregJeda, a ispod prozora sa pret/todnim pregledom prikazani Sll ikona i putullja tog erteia.
14-18
14-19
.!:~.~.~~~k
..
_--_ _ - - - - - ..
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _c.P-"o.flJavlje 14
Osnove modelovanja skfopova
Stika 1410
Dva primerka dele CBUSHING
13. 1z liste definicija u kartici External, izaberite stavku AXLE_SUP pritiskorn na desni taster misa, a zatim izaberite Instance. Na zahtev, postavite jedan primerak u sklop, na mesto prikazano na sledecoj sliei. Priti~ snite taster ENTER da biste se vratili u prozor Assembly Catalog.
Slika boje.
14~9
Defovi ciji je pr;merak umetnut u skfop imaju pozadinu bele
12. 1z liste definicija u kartici External, izaberite stavku CBUSHING sa dva

uzastopna pritiska na taster misa< Zatim, na zahtev za unos sa komandne linije, postavite dva primerka caure u sklop na taj naein sto cete izabrati dve lokacije, kao sto je prikazano na slede60j sHei. Pritisnite taster ENTER da histe se vratili na Assembly Catalog.
Stika 1411
Primerak AXLE_SUP je postavljen u sklop.
14. U okviru za dijaJog Assembly Catalog otvorite karticll All.
1420
1421
Pogfavlje 14
Osnove mode~c:yanja sklopova

1. Koju svrhu ima Assembly Catalog?
a,
Sadrzi listu svih osobina sklopa za svaki deo.
b. Sadr.li listu sklopova iz tekuceg crteza.

c.
Konvertuje primitivne solide i umece ih 11 crtez sklopa. Sadrzi listu svih definicija sklopa i omogucava njihovo kontrolisanje.
d.
2. Koja je razlika izmedu dejinicije sklopa i primerka sklopa?

a. Primerak odreduje izgled dela. Definicija se prikazuje u crtezu. b. Definicija dela odreduje izgled de1a. Primerak dela se pojavljuje jednom iii viSe puta u sklopu.
c. Definicija je spoljasnja verzija lokalnog dela. Primerak je lokalna verzija spoljasnjeg crteza. d. Nema razlike.
Stika 14-12 Kartica All
3. Kojaje razlika izmedu lokalnih i spoljasnjih delova?

a. Definicija lokalnih del ova je smestena u teku(;cm ertezu sklopa. Definieija spoljasnjih de10va snldtena je u spoljasnjem crtezu.
------------Napomella: Kad posmatrate karticu All primecujete da se lista spoljasnjih definicija ograniCiia sumo lIa one datoteke crteza koje su referencirane u sklopu.
b. Spoljasnji delovi su oni delovi kojijos nisu dodati u neki sklop. Lokalni delovi su oni koji su dodati.
C.
15. U Assembly Catalogu pritisnite dugme OK. Nemojte koristiti dugme Cancel.
Upozorenje: Ukoliko pritisnete dllgme Callcel, ponisticete -"ve operacije koje ste u Assembly Catalogu obuvili od momenta otvaranja okvira za dija/ogj na primer: pridruzivanje direktorijuma, umetanje spo~ ljasnjih de/ova, umetanje lokalnih de/ova i preimenovanje delova. Napomena: U narednoj vezbi cete den Wheel (tockic) prevesfi u spoljasnji, dodajuCi prethodflO ograllicenja sklopa.
Kraj vezbe.
14-22
Nema razlike.
d. Lokalni delovi se ne mogu prevesti u spoljasnje,
4. Zasto biste svoje delove cuvali u odvojenim datotekarna crtcza?

a.
U crteZu sklopa 1110zete da imate crteze pogleda za svaki deo.

Crtezimaje labe upravljati. Zato 5to se time omogucava dmgim licima u birou da ih koriste, a postize se da standardni delovi zadrze isti izgled u svim sklopovima.
b.
c.
d. Iz svih gore navedenih razloga.

14-23
autodesk official training courseware
Poglavlje 15
Koriscenje ogranicenja sklopova
U ovom pogJavlju nauCicete da koristite ogranicenja sklopova da biste orijentisali delove u sklopu.
Ciljevi
U ovorn poglavlju tete:
a. Upoznati kljucne tennine neophodne za razumevanje. postupka ogranicenja sklopova.

h. Upoznati nekoliko vrsta ogranicenja sklopova. c. Razmotriti koriscenje globalnih promenljivih za crteze fadi azuriranja sklopova.
U Qvom poglavlje bite vam predstavljeni osnovni koncepti koriscenja ogranicenja sklopova. Bite predstavljene i neke dodatne mogucnosti, ali one nece biti detaljno objasnjene. Detaljnije podatke 0 naprednim mogucnostirna mozete pronaCi u sistemu pomoCi programa Autodesk Mechanical Desktop i u prirucniku Autodesk Mechanical Desktop 6 User's Guide.
15-1
Pogfavlje 15 Koriscenje ogranicenja ~~[opova
Uvod
ogranicenja sklopova
Pri definisanju geometrUskih elemenata koji su potrebni za zadavanje ogranicenja u programu Mechanical Desktop koriste se sledeci termini:
Nakon postavljanja delova u crtez sklopa, primenjujete ogranicenja sklopova da biste odredili orijentaciju delova u sklopu. Na primer, mozete preklopiti dve ravni, uciniti da cilindricne povrsine na dva dela ostanu medusobno koncentricne, iii dve povrsine solida dovesti u istu ravan. Svaki put kada sklop aZurirate, ta ogranicenja se aktiviraju. Kad dode do promene geometrijskih oblika delova, ogranicenja sklopova omogucavaju da sklop opstane i da se pritom postuju pravila koja ste odrediU. Kada primenite ogranicenja sklopova, programu dajete podatke koji Sll mu potrebni da bi proverio me(tusobne odnose i preracunao masene karakteristike sklopa. Ogranicenja sklopova karistite da biste:
Point
Prelornna tacka na nekom objcktu, koja je definisana svojim koordinatama X, Y i Z~ iii radna tacka koja se koristi u toku izrade dela. Smer zadat pornocll dYe tacke, segmentolll linije ili nonna10m na ravan. Sastoji se od dye tacke i vektonl. Vektor linijc lei! duz te linije. Alatke za izradu model a sklopova u programu Mechanical Desktop mogu zapoceti liniju od neke ivice, pomocne linije iIi ose rotirane povrsine iii konusa. Sastoji se od tri tacke i vektora. U tom slucaju vektor je normalan iIi upravan na ravan. Alatke za izradu modela sklopova u programu Mechanical Desktop ravan mogu zapoceti od povrSine nekog solida, rayne povrsine, radne povrsine iIi tri tacke. Svaki deo u sklopu Ima sest stepeni s!obode: trl rotaciGna i tri translaciona nacina kretanja. Ogranicenja sklopova primenjena na delove, smanjuje stepenc slobode koje neki deo irna.
Vector
Line
Plane
a. Odredili nacin na koji se delovi sklopa medusobno uklapaju.

b. Odrzali relativne polozaje delova unutar sklopa karla dode do prornene geometrijskih oblika pojedinih delova,
c. Programu dali podatke koji su mu potrebni da bi proverio medusobne odnose i preracunao svojstva mase sklopa.
Degree of fi'eedom
Na sledeeoj slici prikazan je primer ograniCenog sk!opa. Ogranicenja sklopova odreduju orijentaciju delova u njihovom medusobnom odnosu.
Osnovi ogranicenja sklopova

Sklopovi nast.aju tako 5tO njihove delove i podsklopove. pravite iii ih Ulnccete. Kada nekom sklopu dodate dec i1i podsklop, morate da odredite odnos izmedu novog del a i del ova koji u sklopu vee postoje.
t
15-2
Kljucni termini u ogranicenju sklopova

Sklopove pravite tako 5tO stvarate i umeeete delove i definisete njihove rnedusobne geometrijske adnose. Na primer, mozete da upotrebite ogranicenje mate (preklapanje) da biste odredili vezu izrnedu dye ravni koje se nalaze na dva razliCita dela. Kada za delove zadate ogranicenja sklopova, od vas ce program traziti da na svakom delu izaberete tacke, ravni, ivice i ostale geometrijske oblike.
Da biste definisali vezu izrnedu polozaja delova, koristite ceiiri vrste 3D ogranicenja sklopova: a.
Mate
Ovo ogranicenje Cini grupu geomctrijskih oblika na jednom delu podudamim sa geometrijskim oblicima na drugom delu. Ovu vrstu ogranice-
nja koristite kada zelite da dYe pov]'sine dovedete u zajednicku ravan,

dye tacke dovedete da se podudare, ciJindar dovedete da tangira ravan
15-3
Pogfavlje 15
Koriscenje ogran;(;enja sklopova
iIi da tacku postavite na Iiniju iIi u ravan. Na sledecoj slici prikazani su

primeri pre i nakon primene ogranicenja.
'~DRAWING3 8",PART11 i .~Mate-DVpl (PART1_2)
\ Bj1$ElIlrusion8ljmn
i
b. Flush
Poravnati dva dela tako da izabrane povrsine na tim delovima budu okrenute u istom smeru, iIi da im je vektor zajedniCki.
i1DRAWING3
$""PART1_'
lilFlush pi/pi fPARTl_2)
!.. . ~Ho!el
!
ill1It Exlu,lsionBtindl
!lQjHolel
-f(]Filletl
~Mate aI/pi (PARTl_l)
B-"~PART1_2
f,QFille\l G '&#PAATlj !jtJFlush pi/pi (PARl U l
Ravni preklapanja
Prekfopljene ravni
c. Angle Zadaje ugao izmedu dye ravni, ose iii ivice koje pripadaju razliCitim delovima.
'~DRAWING3 B''PARTl 1
;
'.1
~"-~Mate-lnJ!n (PARTlj)
~DRAWING3
; rB--ifE~I.I\JsionBlind1
[ L((JFillell
8 'PARTU
;"IQAns;de vee/vee WART1_2) ffirE~\ru~i0f18Iindl : !'@Holel
fOFllietl 8 @PARTl 2 ~Angl; veelvec IPART '_1)
. l-"@)Holel
8""~PARTl 2
L...~M<Jte-ln/ln {PART'_.')
Lfnija preklapanja Prekfopljene linije
~DRAWING3 El-''''PART1 1
i Sj{tEl<trusionBlindl ! i -f@Holel
\ t "-((]Fl',etl
9,&;<"PART2_1
i~M<lte-pt/pI (PAR"T2_1)
~DRAVlING3 8'PART1_1
d. Insert Prouzrokuje da kruzna ivica jednog dela bude koncentricna i postavIjena u istu ravan sa kruinorn ivicom drugog dela. Ovo ogranicenje koristite, na primer, da biste postavili osovinu U otvor.
! '~MatePt/pt!PART1_')
Tacke prekfapanja
Preklopljena tacka
GfJlnsell (pART 4_1)

[B ~EHlfu~icn8Iindl
(@Hole1
(QFil!etl
8'~PART4_1
'~DRAWING3 g..,,'PART1_'
[h]!nsert IPART1_1J
j' !'~TancvJpl(PAFlT3..11
, $fitfExhusionS;indl
~HQlel
l[JFilell 8"'VPART3 1
Stepeni slobode
Svaki deo u sklopu ima sest stcpeni slobode. De-o se moze kretati duz X, Y i Z ose i moze da rotira oko X, Y i Z osc. Mogucnost kretanja duz X, Y i Z ose naziva se sloboda translacije. Mogucnost rotiranja oko X, Y i Z ese se nazi va sloboda rotaq/e.
15-5
i~Tan ~;>/pl IPART1_1)

Tangentno prekfapanje cilindra i ravni Tangentno preklopljeni cilindar i ravan
15-4
Poglavlje 15 Koris6enje cgran.i.cenja f!_kJopova
Kad oa deo unutar sklopa primeoite ogranicenje, uklanjate jedan iIi vise stepen; slobode (DOF). Deo je u potpunosti ogranii'en kada su uklonjeni svi stepeni slobode.
~OM.WlN(l' t3 'f'AnTl_l r:JJlmt<lt?ARH_1l

m'~E,""",orilhl1
Ako pogledate listu delova u Browseru, mozete odrediti koji deo u sklopu je bazni. Deo koji se nalazi 11a vrhu liste je bazni deo.
-@lH,M
4QflI<n
8 ~PAArt.1
fAll""'l [PMHUJ
U programu Mechanical Desktop. alatke za izradu modela sklopa ne primoravaju vas da svaki deo u sklopu u potpunosti ograniCite, iIi da neki pojedini dec u potpunosti ogranicite. Mozete ustedeti vreme u radu ako uklonite sarno one stepene slobode koje je bas neophodno ukloniti. Postoje takvi slucajevi kada ne smete uklanjati stcpene slobode, jer morate omoguCiti primercima da 5e pomeraju unutar sklopa, iii da biste sebi omogucili fleksibilnost u kasnijim fa2ama izI'ade crteza.
Da biste mogIi videti DOF simbol za neki deo u sklopu, izaberite taj dec u Browseru pritiskom na desni taster misa, a zatim izaberite opciju DOF symbol.
Kontekstni meni, meni Desktopa i paleta alatki
Prave linije sa strclicarna oa oba svoja kraja predstavljaju stepene slobode translacije duz X, Y i Z ose. Lukovi sa strelicom najednom svom kraju predstavljaju stepene slobode rotacije oko tih osa. U kugli u centm DOF simbola prikazanje broj koji oznacava redni broj pod kojirnje taj deo bio postavljen u sklop. Boje cvorova kojc sc definiSu u okviru za dijalog DDGRIPS kontrolisu boje DOF simbala.
Baznideo
Jedan deo u svakom sklopu naziva se bazni deo. Bazni dec je prvi deo po~ stavljen u sklap, odnosno deo koji se nalazi na vrhu prikaza sklopa u pro~ zoru Browsera. Svaki dec u sklopu je postavljen U odnosu 11a bazni deo, iii jc ogranicen u odnosu na delove koji SU ograniceni U odnosu na bazni deo. Kada neki dec ogranicite U odoosu oa bazni deo, taj deo koji nije bazni pomera se prerna baznom delu. Ako nekoliko delova ograniCite U odnosu na bazni deo, a zatim bazni deo pomerite, svi ograniceni delovi pomeraju se na novi polozaj kada sklop aUrirate.
15-7
A utodesk
Mechanical D.~e"-skt"",op"-"6"O",s,,n,,,o,,-v:::nic:k,,Uc.:rs,--______ ~_ _ __
Poglavlje 15 Koriscenje ogranicenja sklopova
Pregled postupka ogranicavanja sklopova
G-'PART1 2
m . lt/El(llUSKmSrtnd1
f&)Holel
_ tOFiliell
G!Jlnsel~(PART3_1)
B ,;;<1PART3 1
[&]InSel~ lPART1_2)
6.
vrsili skfop. -
bvajp()~tUPakPoilo~it,onOlil(Q I'ritak9jikOj1~o~~b:(1.~iiistedo- -
Uredivanje 3D ogranicenja
Okvir za dijalog Edit 3D Constraints koristite da biste uredivali 3D ogranicenja sklopova. Da biste otvorili ovaj okvir za dijalog, iz menija Assembly palete alatki 3D Constraints izaberite Edit ~.
~~
I I
, I
! [
15-8
15-9
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-P'-'o"'g"ta"v"'lje"--C1::.5-'-K"O"'ri"s6"enje
0f!.C~nicenja sklopova
Okvir za dijaJog Edit 3D Constraints sadrzi opcije za prikazivanje i brisanje ogranicenja koja ste pIirnenili na delovc. U prozoru Constrained Parts birate deo koji cete uredivati. Prikazace se ogranicenja za dec koji ste izabrali.
b. Select Other End
Ova opcija al.ltomatski locira i bira drugu polovinu istog ogranicenja (koje se u Iisti nalazi u nekorn drugom ogranicenom delu) u prozoru
Podatak Count u grupi opcija Constraints pokazuje broj ogranicenja na delu

koji ste izabrali. Ako pritisnite Show, mozete da vidite vrstu i razmak, a pritiskanjem dugmeta , odnosno , mOZete da se krecete kroz sva ogranicenja. Dok prelazite sa jednog ogranicenja na drugo, moietc da menjate vrednost ogranicenja, izbriSete konkretno ogranicenje iIi sva ogranicenja u sklopu.
Browsera.
c. Delete Biranjem ove opeije uklanjate ogranicenje sklopa.
Koriscenje global nih promenljivih za crteze U ogranicenjima sklopova

Globalne promenljive crteza nl0zete da koristite kao unos za vrednosti paralclnog pomeranja i ugaone vrednosti. Na taj nacin mozete da modifikujete veci broj ogranicenja sklopova promenom sarno jedne, iii primenorn vise promenljivih za ertel:. Moiete, na primer, napraviti jednu globalnu promenljivu ertch koja kontrolise razdaljinu izmedu dva iii vise deiova i drugu promenljivu koja kontrolise ugao izmedu dva ili viSe delova ..Ako na zahtev za un os vrednosti razmaka iIi ugla navedete globalnu promenljivu erteza, mozete ceo sklop da preuredite menjajuci jednu iii vise jednaCina globalnih promenljivih. Na sledecoj slid prikazano je koriscenje globalne promenljive crtcia za kontrolu ugla izmedu dye ravni sklopa sarke. U ovom primeru, vrednost globalne promenljive ertezaje nula.
Interaktivni rad sa Browserom na 3D ogranicenjima

Ogranicenja sklopova prikazuju se u kartici Model u Desktop Browseru. Ako u Browseru izaberetc ogranicenje, na grafickom delu ckrana bite istaknute streliee ogranicenja i pridruzeni geometrijski oblie!. Ako ogranicenje izaberite pritiskom na desni taster miSa, otvorice se meni sa sledecim opci~ jama:
a. Edit Aka izaberetc oyu opciju, otvorice se okvir za dijalog Edit 3D Constraints u kome mozete da menjate vrednosti za tip ogranicenja koje ste i.zabrali. Kada zavrSite sa menjanjem vrednosti, pritisnite dugme Update ~ da biste videli uticaj tih promena na sklop. UkoJiko upisete vrednost koja iz1azi van vazecih granicnih vrednosti, prikazace sc opomena.
Savel: Da biste menjali vrednosti odstojanja iii ugla, It Browseru mozete da izaberete ogranicenje sa liva pritiska misem. Ukoliko koristite metod sa dva pritiska misem, sklop ce bili automatski atllriran kada zavrsite ureilivanje.
G/obalna promenljiva crteza upotrebljena za kontrofisanje ogranicenja skfopa.

...
15-1:,;0'-------------------------
__ __
.
... ----;;:-:-:-
15-11
Poglavlje 15 Koriscenje ogranicenja sklopova
Ova vezba pokazuje upotrebu ogranicenja sklopa za postavijanje del ova odredene poloiaje unutar sklopa i pokazuje nacin modifikovanja osobin3 dela u sklopu.
Do promene ogranicenja doslo je zbog druge vrednosti gfobalne promenijive. Kada vrednost globalne promenljive crteza Angle promenite u 90, takode ce se promeniti vrednost ugla zadata za ogranicenje sklopa.
Globalne prornenljive crteia mozete koristiti da biste U sklopovima:
a.
Istovremeno azurirali viSe ogranicenja sklopa.
Slika 15-1
Izgfed nakon zavrsene veibe
b. Izmedu delova sklopa uspostavili dosledne veze. c. Izmedu datoteka sa crtc.zima mogli deliti i azurirati karakteristikc
sklo~
Ogranicavanje nosaca osovine 1 (Axle Support 1)

U ovom odeljku koristicete opciju spajanja da biste prvi nosac osovine ograniCili u odnosu na piocu.
1. Otvoritc crteZ Pc-ex15~1.dwg. Crtez treba da izgleda kao sto je prikaza-
pova putcm lzvoza i uvoza promenljivih, iii povezivanjem sklopova sa spoljasnjim crteiima sa promenljivama. d. Automatski odrzavali vezu izmedu ogranicenja sklopova i osobina dela. e. Kreiranjem relacionih pararnetarskih jednaCina primenili pravila crtanja i dosli do cilja crteza.
no na sledecoj shei.
VE2:B;6.NJe '15-1 Nos;6.C l'OCKIC;6. - PRJWl:JENJE JEDNOST;6.VNIH ': P;6.RAMETARSKiH'SKLOPOVA , ' ," ,~! U ovoj veibi nauCicetc da koristite 3D ogranicenja sklopa za postavIjanje delova U odrccteni medusobni poloia]. Koristicete opGije Mate, Insert i Flush da biste sve delove postavili U odnosu na plocu (koja je bazni deo). Nakan postavljanja delova u sklop, izmenicete dimenzije osovine da biste otklonili gresku u izradi modela, a zatim cete al,urirati
Sk!0p.
8 l!WPCEX15-1
~-"'FtATE_l
rn fiAXLE5JP_'
$--CiAXLLStJP_2 $'-~AXLCl
!!I-~WHEEl_l
S--C;CBUSHING_l @--GlCBUSHING_2
Slik.15-2 Crtez Pc-exI5,I,dwg

15-12
15,13
Poglavl/e 15 Kor.iS6enje ogranicenja sklopova

Aufodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
2. Prosirite prikaz sklopa u Browseru da biste mogli da vidite sve njegove delove.
3. Pritisnite dugme Assembly Filter koje se nalazi na dnu Browsera~. Na
taj nacin postizete da se u Browseru prikazuju sarno podaci 0 sklopu i

da se otvori paleta alatki Assembly Modeling.
4. Na paleti alatki Assembly Modeling, pritisnite dugme 3D Assembly Constraints~. Time otvarate paletu alatki sa alatima za ogranicenja 3D sklopova. 5. Izaberite opciju Mate.~ na palcti alatki 3D Constraints. Kao prvu grupu geometrijskih obJika izaberite donju povrsinu dela AXLE_SUP_1 tako sto cete izabrati povrsinu (I) kao sto je prikazano na sledccoj slici, a zatim pritisnuti taster misa da biste kruzenjem dosH do donje povdine. Kada se donja povrsina istakne, a strelica bude okrenuta u smeru kao sto je prikazano na sledecoj slici, pritisnite desni taster misa, ili pritisnite taster ENTER, da biste potvrdili izbor prvog geometrijskog obIika.
El-,'PLATL1
~Male pllp! (AXlCSU?_1)
8"~MLE..SUP_l
:" ~Matepllpl{PLATC1J
Slika 15-3
Primena opcije ogranicenja Mate na dve povrsine
Napomene:
a.
6. Kao drugu grupu geometrijskih oblika, izaberite donju povrsinu del a PLATE_1 tako sto cete izabrati povrsinu (2) kao sto je prikazano na sledecoj slici, a zatim uzastopno pritiskati taster misa da biste kruzejem dosE do donje povrsine. Kada se donja povrSina istakne, a strelica bude okrenuta u smeru kao sto je prikazano na donjoj slici, pritisnite desni taster misa iIi pritisnitc taster ENTER da biste potvrdili izbor drugog geometrijskog oblika.
7. Na zahtev za unos vrednosti Offset, pritisnite taster ENTER da biste prihvatili nulu kao podrazumevanu vrednost.
Da bi se izbegla zabuna i pojelinostuvio prikaz, vidljivost nekih delova je iskljucena.
b. Kada primenjujete 3D ogrunicenja, nakon dejinisanja i potvrde svakog ograniCenja, Mechanical Desktop sastavlja delove u sklop. Uoelte da Sll se u Browseru pojavile stavke ogranicenja sklopova.
8. povrsinu crteza izaberite pritiskom nn desni taster mBa i iz kontekstnog menija izaberite komandu Repeat Mate. Za prvu grupu geornetrijskih oblika izaberitekruznu ivicu rupe u deIu AXLE~SUP ~1 kao stoje prikazano na sledecoj slici (1). Kada kruzTIa ivica.bude ista~~t~ i ~r.i kate se osa kao sto se na slid vidi, pritisnitc desm taster mlsa Ih pntJsnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prve gmpe geometrijskih
oblika.
9. Za drugu grupu geometrijskih oblika, izaberite klllznu ivicLI rupe ~l ~elu PLATE I kao sto je prikazano na sledecoj sIiei (2). Kada buina lVlea bude ist~knuta i prikaze se osa kao sto se na slici vidi, pritisnite desni taster misa iIi pritisnitc taster ENTER da biste potvrdili izbor dnlg~. . grope geometrijskih oblika. Na zahtev za unos vrednosti Offset, pntlslllte taster ENTER da biste prihvatili nulu kao podrazumevanu vrednost.
15-14
15-15
Autodesk Meehanicar Desktop 6 Osnovni ,~=u"rs,- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Poglavlje 15 Koriscenje ogranicenja skfopova
B"PLATU : -MMate In/In {A::<:lE_SUP_l] a''PLATE 1 , ~M<lt;lni!n[f\XlE_S!JP_1J ~Mate pllpl [.6XLt_SiJP_l) $-"~A::<:LCSUP _, , . MMateln/lniPl/\TE_1J ~Mm", pi/pi fI"U,TE_1]
m1MQ\e Win rAXlCSUP_1)
-~I,jllte pl/pl [AXLCSUP_lj
[;] &;AXLE_SUP_'
- !;mMate Inlln (PtA TC 1)
~Mat" 1'1/ln [PLATE_1J
~Mate pi/pi [PLATE_l)
Stika 15-5 Sfika 15H4 /vice Opclja ogran;cenja Mate
Primene opcije ogranitenja Mate na linije
za linije primenjena na dve kruine
12. Na paleti 3D Constraints pritisnite dugme DOr. Visibility :@:. Time ukljucujete DOF simbole za sve vidljive delove.
10. Povrsinu crteZa izaberite pritiskom na desni taster mBia i iz kontekstI1og rnenija izaberite kornandu Repeat Mate. Za prvu grupu geometrijskih oblika izaberite kruinu ivicu dmge mpe u deJu AXLE__ SUP_1, kao sto je prikazano na sledecoj sIiei (1), Kada kruzna ivica postane istaknuta i prikaze se osa kao sto se na slid vidi, pritisnite desni taster misa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prve grupe gcometrijskih oblika.
Napomena: Deo AXLE_SUP_l je u potpunosti ogranicen de/om PLATE_jer nije preostao nijedan stepen s/obode.
Ogranicavanje nosaca osovine 2 (Axle Support 2)

Sada cete na drugi nosae osovine primeniti ogranicenja Insert i Mate.
11. Za drugu grupu geornetrijskih oblika izaberite kruznu ivicu druge mpe u
delu PLATE I, kao 5to je prikazano na sledecoj slid (2). Kada kruzna ivica postan;istaknuta i prikaze se osa kao 5to se na slici vidi, pritisnite desni taster rnisa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor druge grupe geometrijskih oblika. Na zahtev za unos vrednosti za Offset, pritisnite taster ENTER da biste prihvatili nulu kao podrazumevanu vrednost.
1. Na paleti alatki 3D Constraints pritisnite dugme Insert l~~_ Za prvu kru7..nU ivku izaberite kruznu ivicu rupe (1) na delu AXLE_SUP _2, kao sto je prikazano na sledecoj slici. Kada donja povrsina sa kruznom ivicom bude istaknuta i prikaze se osa kao sto se na slid vidi, pritlsnite desni taster misa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prve grupe geometrijskih oblika.
2. Kao dlllgU kruznu ivieu lzaberite knlznu ivieu druge rupe u delu PLATE_I, kao 5to je prikazano oa sJedecoj sliei (2). Kada kruzna iviea bude istaknuta i prikaze se osa kao 5tO se na slici vidi, pritisnite desni taster rnisa ili pritisnitc taster ENTER da biste potvrdili izbor druge grope geornetrijskih oblika. Na zahtev za unos vrednosti za Offset, pritisnite taster ENTER da biste prihvatili nulu kao podrazumcvanu vrednost.
15-16
15-17
Osnovn~.ck",ue.:rs,- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
.__--'P-'o"'g"'la_vlje 15 K.oriscenje ogranicenja sklopova
Savet:
Opcija ogranicenja Insert moze da se koristi j za dve rupe.

S""PLATE 1
8--'Pl.ATE 1
!
~M"l;ln;ln (AXLE_SUP_2) [f]Jln~!!llIMLE_SUP_2J ~M'Jle 1nJ!n(AXLE_SUP_1J
I !-~I\mMilWlnIh!.oo_UUP_ll
'$ faM..UUP_l
i :"-MM_I!\hl~_SUP_1!
~ -1iH"'4teoInlh{PLATE..J1
t-'~IMeI;(AXLE5UP_?1
"MM<llelnl!n(AXlE_SUP_1J i}BMale pi/pi (AXLE_SUP_1)
8 c;i\XLE_SUP_1
~M'Jle InIlro (PlA.TE_l1 ~M<lle In/tn{PLATE_1J
~MII!e pl/pl(PlA.TE_l) 8 ;1AXLE_SUP_2 . - ~t.i<llelnJin(PLATE_1) - [&]ln~eJt (PLATE_l)
; LtvlMolle-tilplWU_SUP_11
i ~Mato:.Wh!PlATUI
i
Lm'jM.lllOpl/pl\f'LATE_ll 8--GlA:<li_SUP-2 '-l1i]l,~elllPtATE....1)
Slika 15-6
Primene opcije ogranicenja Mate na dve kruzne ivice
Stika 15-7
ivice
Opclja ogranicenja Mate za finije primenjena na dve kruine
Napomena: DOF sinthol za den AXLE_SUP_2 je promenio svoj izgled i pokazuje samo stepen slohode rotiranja oko ose kruzne il1ice koja ima ogranicenje tipa Insert.
3. Na paleti alatki 3D Constraints pritisnite dugme Mate ~ . Za prvu grupu geometrijskih oblika izaberite kruinu ivicu druge rupe u delu AXLE_SUP _2, kao stoje prikazano na sledecoj slici (1). Kada kruitna ivica postane istaknuta i prikaze se osa kao Sto se na slici vidi, pritisnite desni taster misa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prve grupe geornetrijskih oblika, 4. Za drugu grupu geometrijskih oblika izaberite kruznu ivicu druge rupe u delu PLATE_l, kao sto je prikazano na sledecoj sliei (2). Kada kruzna ivica postane istakl1uta i prikaze se osa kao 5tO se na slici vidi, pritisnite desni taster misa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor dmge grope geometrijskih oblika. Na zahtev za unos vrednosti za Offset, pritisnite taster ENTER da biste prihvatili nulu kao podrazurnevanu vrednost.
5. U Browseru, izaberite stavku AXLE~.SUP_l pritiskom na desni taster rnisa i izaberite All Instances> Hide AIL Ovom komandom cete sakriti sve primerke defmicije deja AXLE_SUP.
Ogranicavanje caure prema tockicu

U ovom odeljku koristicete ogranicenje tipa Insert da biste caure ogranltili tl odnosll na tockie. 1. Na paleti alatki 3D Constraints, pritisnite dugme Insert iEtl'. Za prvu kruzl1u ivicu izaberite ivreu rupe (1) oa delu CBUSHING_2, kao sto je prikazano na sledecoj slici. Kada boena povrsina sa kruznom ivicom postane istaknuta i prikazc se osa kao sto se na slici vidi, pritisnite desni taster misa iIi pritisoite taster ENTER da biste rotvrdili izbor prve grupe geometrijskih oblika. 2_ Za drugu kruinu ivicu izaberite ivicu druge rupe u dclu Vv'HEEL 1 kao sto je prikazano na slcdecoj slici (2). Kada povrsina sa kruzoom i~i~om postane istaknuta i prikaze se osa kao sto se na slici vidi, pritisnite desni taster misa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor druge grupe geometrijskih oblika, Na zahtev za unos vrednosti za Offset, pritisnite taster ENTER da biste prihvatili nulu kao podrazllillcvanu vrednost.
15-18
15-19
. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _....!:Poglavlje 15
KOriscenje ogranicenja skJopova
8-'-@WHEEU [""-~If1~ert (C8USHING_')

c_ OOlnsert [CBUSHING_2)
8- -CiCElUSHING_l
, lAiJ!n-serl fl,>iHEEU J rdlC8uSHING_2 [J;jln,er( r""HEEL .. 1)
Slika 15-8
Ogranic8vanje 6aure u odnosu na focki6
3. Prethodna dva koraka ponovite za dec CBUSHING_I (3) i dnzgu stranu dela WHEEL.l (4).
4. U Browseru, izaberite stavku CBUS!-IlNG_l pritiskom na desni taster misa, i izaberite Alllnstances > Hide All. Ovom komandom cete sakriti sve primerke definicije dela CBUSHING j olaksati scbi biranje u sledeeim koracima. 5. Na paleti alatki Assembly Modeling, pritisnite dugme Assembly Visibility ~. Kad se otvori okvir za dijalog Desktop Visibility, u kaltici Assembly potvrdite opciju Degrees of Freedom, a zatim pritisnite dugmc OK. Na taj naein cete za sve delove iskljuCiti prikazivanjc DOF simbola.
Slika 15-9 Sakrivanje OOF simbo/a
za sve de/ove skfopa
Primena ogranicenja na osovinu

U ovom odeljku cete ogranieiti osovinu u odnosu na tockie, a zatim cete ograniCiti osovinu U odnosu na nosace osovine.
1. Na paleti alatki AssembJy Modeling, pritisnite dugme Assembly Options U okviru za dijalog Mechanical Options otvorite karticu Assembly, uklonitc znak potvrde za opciju Update Assembly as Constrained, a zatim pritisnite dugme OK. Sada se delovi, kad primenite ogranieenja, nece pomeriti na nove polozaje.
m,
Upozorenje: Sada cete primeniti ogranicenja na osovinll i tockie. Da biste osovinu cellfrirali II odnosu Ita /Oeak, fIlorate pazljivo slediti uputstva. Ukoliko pogrdite, upotrebite komandu Clear sa komandne linije do biste ponovili postupak biron';a. Molimo vas do prollcite sledece korake i sUke pre nego sto pocnete.
1520
15-21
Poglavlje 15 Koriscenje ogranfcenja-skfopova
2. Na paleti alatki 3D Constraints, pritisnite dugmc Mate tlJt Za prvu grupu geometrijskih oblika, izaberite kruznu ivicu druge rupe u delu AXLE_l, kao ito je prikazano na sledecoj slici (1). Kada kruina ivica postane istaknuta, pritisnite taster miSa da biste kruzenjem kroz moguce izbore dosli do centra kruzne ivice. Nemojte pritisnuti taster ENTER i izaberite drugu kruinu ivicu obelezenu oznakom (2) na slici. Ove dve izabrane ta6ke cine jednu osu. Sada upotrebite opciju Midpoint sa komandne linije i pritisnite taster ENTER da bistc srednju tacku izmedu dva centra definisali kao prvi geometrijski oblik. Kada se srednja tacka prikaze kao na sliei, pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prvog geometrijskog oblika. Ukoliko pogresite, upotrebite komandu Clear da bistc ponovili postupak.
5. Za drugu grupu geometrijskih oblika izaberite kruznu ivicu obmca tocka \VffEEL_l, kao sto je prikazano na sledecoj slid. Kada kruzna ivica postane istaknuta i prikaze se osa kao sto se na slici vidi, pritisnite desni taster misa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor druge grope geometrijskih oblika. Da biste prihvatili nuIu kao podrazumevanu vrednost parametra Offset, pritisnite taster ENTER.
3. Ovaj postupak. ponovite da biste odrcdili srednju tacku izmedu centara

obruca tocka na delu WHEEL_1 (3) i (4) i definisalije kao dmgi geometrijski oblik. Za vrednost parametra Offset, pritisnite taster ENTER da biste prihvatili nu!u kao podrazumevanu vrednost.
8 @AXlE 1
! '~Mate pt/pl (WHEEL_1)
~ r;mMa~elnllnrwHEEU)
S-~HEEL_1 : MM~e Inlln {AXlE~.1)

aHM<"Ite pUp! {AXLE_ll
!lJlnsert (C8USHING_1] " gijlnsert {C8USH1NG_2]
/ ''-'"-- 2
srednja ta6ka
--~_
2
E;J-PAXLE 1 _. ~Md7e pi/pi [WHEEL_1J
$@WHEEL_l .. m!lM<'Ile pt/p![AXLE_l J !Aijlnse!I{CBUSH1NG_1) [&llme,1 {CBUSHING_2)
Slika 15-11
Ogranicenje Mate za #nije, primenjeno na dve kruzne Ivice.
Napomena: Prvo ogranieenje Mate za lacke (Mate PtlPt) medusobno je poklopilo sredisne tacke osovine i obruca locka. Ov;m ogranicenjem sada su njihol'e ose preklopljene.
4 -
6. Stavku AXLE_SUP _1 u Browseru izaberite pritiskom na desni taster

misa i iz kontekstnog menija izaberite opciju AI1 Instances, a zatim Unhide AIL
Slika 15-10 cenje Mate.
Da biste dve srednje taake poravnali, upotrebite ograni-
4. Pritisnite desni taster misa i iz kontekstnog menija izaberite komandu

Repeat Mate. Za prv11 grupu geometrijskih oblika izaberite kruznu ivicu rupe u delu AXLE_1, obelezenu oznakom (I) na sledeeoj slici. Kada kruzna ivica postane istaknuta i prikaze se osa kao sto se l1a slici vidi, pritisnite desni taster miSa ili pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prve grope geometrijskih oblika.
15-22---------------- .--------
7. Na paleti alatki 3D Constraints pritisnite dugme Mate ~. Za prvu grupu geometrijskih oblika izaberite kruznu ivicu druge rupe 11 delu AXLE_1, obelezenu oznakom (1) na sledecoj slici. Kada krutoa iviea postane istaknuta i kada se prikaze osa kao sto se vidi na slid, pritisnite desni taster misa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prve grupe geornetrijskih oblika.
15-23
Poglavlje 15
KoriSeenje ogranicenja skfopova
8. Za drugu grupu geornetrijskih oblika izaberite kruznu ivicu dcla

AXLE_SUP _1, obelezenu oznakom (2) na sledecoj slici. Kada kruzna ivica postanc istaknuta i kada se prikaze osa kao sto se vidi na slid, pritisnite desni taster misa iii pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor druge grupe geometrijskih oblika. Da biste prihvatili nulu kao podrazumevanu vrednost parametra Offset, pritisnite taster ENTER.
S---;AXlE_SUP_1 ~F!Ush pI/pi (AXLE_1J ~Mate In/In fAY,LE_l) MMate In/In (PLATE_l) ; ---!mMate In/In (PLA TE_l)
!.'mMale pI/pi (PLA TE_1)
8 g;,OXLCSUP_2
~Male Inlln {PLATE_l) , /J!Jlnsert{PLATE_1J
Q&-c;AXLE ..SUP_1
~AXLE_l
, f "-~Mate !nAn lA>iLE_1 j

; -~M<l\"'ln/ln(PLATE_l) ; !,.MMateplfpl(PL<\n'_'l
: ~M.ale!n/!nlPLA,TUJ
~Flush pilpi [AXLE_SUP_1) ~Male In/In IAXLE_SUP_1J fmMale In/In rwHEEL_1J
~Ma\e ptJp\ {YIHEEL...,1)
$. I:aAXLE_SUP_2
,
,
Stika 15-13
Ogranieenje tipa Flush izmeau osovine i njenog nosaca
, '. ~M<lle!n!!n{PLAfCl)
!3 -gAXLE
!- ~M",\elnl1n[WHEEL_l1
~ -~Ma~elnilr,[AXLE_SUP_l1
l:&Jlmert[PLATE_1J 1
Prevodenje sklopa Wheel u spoljasnju definiciju

Sada cete deo Wheel prevesti u spoljasnju definiciju i uvericete se da su se ogranicenja sklopa ocuvala. Zatim cdc sklop azurirati.
, ~Ma\e pl/pl [WHEEUJ
Slika 15-12 Ogranicenje Mate za linije (IinijaJlinija), primenjeno na dve krutne iv/ceo
1. U Browseru, izaberite stavku WHEEL_.1 pritiskom na desni taster misa, a zatim izaberite Show Definition.
9. Na paleH alatki 3D Constraints pritisnite dugme Flush~. Za prvu grupu geometrijskih oblika izaberite kru:inu povrsinu del a AXLE_I, kao sto je prikazano na sledecoj slici (1). Kada kruzna povrsina postane istaknuta i kada se prikaze stre!ica kao sto se vidi na slici, prltisnite desni taster miSa iii pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prve grupe geometrijskih obIika.
10. Za drugu grupu geometrijskih oblika izaberite kruznu ivicll dela

AXLE_SUP_1, obelezenu oznakom (2) na sledecoj slid. Pritisnite dva puta taster misa da biste mogIi da probate sve raspoloiive opcije, Kada kruina povrsina postanc istaknuta i kada se prikaze streliea kao sto se vidi na shei, pritisnite desni taster misa iIi pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor druge grupe geometrijskih oblika. Da biste prihvatill Hulu kao podrazumevanu vrednost parametra Offset, pritisnite taster
ENTER.
SIIka 15-14
15-24
Dellnlcije delova u Browseru
Autodesk Mechanica! Desktop 6 Osnovni kurs _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.__ ... '_~_~~~
Poglavlje 15 KOriscenje ogranicenja sklopova
2. U listi Local Assembly Definitions lzaberite stavku WHEEL, a zatirn je odvucite i otpustite u Iistu External Assembly Definitions. Kada se otvori okvir za dijalog New External File, pronadite direktorijum Program FilesIMDTlDesktop\Exercises, upisite naziv CWHEEL, a zatim pritisnite dugme Save.
GWHEEl_l
: .. I2IMate In/in (AXlE_'1

, . ~M<lte ptipl (AXlE_l J
. (ljlns8It/CBUSH!NG_1)
{f!.lllnsert {CBUSHiNG_2J
Sfika 15-16 Ogranicenja sklopova su se zadriala.
5. Izaberite opciju CBUSHING~I u Browseru pritiskom na desni taster misa i iz kontekstnog rnenija izaberite opciju All Instances, a zatim Unhide All.
Napomella: Ukoliko ste ukinuli vidljivost nekog drugog de/a, treba da Ie de/ove ucinite ponovo vidljivim koriscenjem opcije BroJVser iii Desktop Visibility.
6. Na paleti alatki 3D Constraints pritisnite dugme Update Assembly W. Ukoliko se prikaze upozorcnje 0 spoljasnjim ograniccnjirna, pritisnite dugmc No, Sklop trcba da izglcda kao oa sledecoj slici:
Stika 15-15
oeo WHEEL cija je definicija prevedena u spoljasnju. Stika 15"17 Izgled zavrsenog sklopa azuriranog nakon ogranicavanja svih de/ova.
3. U okviru za dijalog Assembly Catalog pritisnite dugme OK. 4. Da biste mogli da vidite sva ogranicenja sklopa koja postoje izmedu tocka i ostalih del ova, prosirite prikaz dela WHEEL u Browseru. Obratite paznju da su se zadrzala sva ogranicenja koja stc dodaE, nakon prevodenja dela u spoljasnju definiciju.
7. Na paleti aJatki Mechanical View, pritisnite dugme Gouraud Shaded D.. 8. Na paleti alatb Mechanical View, pritisnite dugmc Restore View #1
trL
15-26
- - - - - - ..
...
---------------
15-27
________________~Poglavye 15 Koriscenje ogranicenja skfopova
7. Sa dva uzastopna pritiska na taster misa izaberite u Browsem

ExtrusionMidplane2. 8. Kada se otvori okvir za dijalog Extrusion, izaberite dimenziju 54 i upisite novu vrednost 56, a zatim dva puta pritisnite taster ENTER da biste zavrsili uredjvanje i.aiurirali deo. 9. Na paleti alatki 3D Constraints pritisnite dugme Update Assembly Na paleti alatki Mechanical View pritisnite dugme Gouraud Shaded ~;i.
Slika 15-18 Pogled spreda na skfop nosaca tocka na kome se uocava zazor na levoj strani.
m.
Napomella: Na levoj strait; caure tocka postoji zazor. 011 se pojavio zhog greske 11 zadavunju duiillc (}s(}vine - ana je prekratka. Sada cete ispraviti lu greSku.
Uredivanje osovine
Sada cete modifikovati osovinu da biste korigovali njenu dllzinu.
Slika 15~19 Sklop nosaca tocka nakon modifikacije osovine
1. Na paleti alatki Mechanical View, pritisnitc dllgme Toggle Shading!

Wireframe ~. 2. Pritisnite dugme Assembly Filter ~ koje se nalazi na donjem rubu Browsera. Ovim cete iskljuciti filter da biste u Browseru mogli da vidite osobine. 3. Sa dva uzastopna pritiska na taster mlsa izaberite deo AXLE~ 1 u Browseru da biste ga aktivirali. 4. U Browsem, prosirite prikaz dela AXLE_l da bi se prikazaJe njegove osobine. 5. Pritiskom na desni taster misa izaberite u Browseru ExtnlsionMidplane 1, a zatim izaberite Edit. 6. Kada se otvori okvir za dijalog ExtTllsion, izaberite dimenziju 78 i upisite novu vrednost 80, a za6m dva puta pritisnite taster ENTER da biste zatvorili okvir za dijalog j izvrsili komandu. 10. Na paleti alatki Mechanical View, pritisnite dugme 3D Orbit (9i: i posmatrajte zavrsen nosac tocka.
Slika 15-20
Sklop/jeni nosac locka
11. Snirnite crtez pod novim imcnom: 15-1.dwg. Kraj vetbe.
15-28
15-29
Poglavlje 15
Koriscenje ogranicenja sklopova
Razresavanje ogranicenja sklopova

Mechanical Desktop automatski resava ogranicenja, elm ih dodelite nekOll1 sklopu. Ponekad se des! da pokusavate da primenite ogranicenje sklopa koje ne uspeva da se razresi. To uglavnom znaCi da neko postojece ogranicenje sprceava definisanje ograniccnja kojc pokusavate da primcnite. Sva ogranicenja sklopa mogu sc nakon az1.1riranja sktopa svrstati u tri gorije:
katc~
a. Konzistentna Nema konflikta izmedu tog ogranicenja i prethodnih ograniccnja na modelu. Takvo ogranicenje smanjuje stepene slobode jednog ili vise delova.
Stika 15*21
Razni pog/edi na sklop posle zavrsene veibe
Saveti za vezbu
a. Za sva ogranicenja tipa Mate i Angle 1.1 ovoj veibi, prihvatite Hulu kae podrazumcvanu vredoest parametra Offset.
b. Nekonzistentna
Postoji konflikt izmedu tog ogranicenja i prethodnih postojecih ogranicenja u sklopu. Da biste dodali to ogranicenje, morate da uklonite druga prethodno primenjena ogranicenja. c. SuviSna Nema konflikta izmed1.1 tog ogranicenja i prethodno primenjenih ogranicenja na modelu, ali novo ogranicenje ne umanjuje stepcne slobode nijednog dela u sklopu. To ogranicenje d1.1phra vee postojece ogranicenje na modelu. Mechanical Desktop automatski uklanja neka suvisna ogranicenja. Kad zelite da primenite ogranicenja sklopa na model, moze biti veorna korisno da ornogucite prikazivanje DOF sirnbola del ova. DOF sirnboli graficki pokazuju kako se dec moze kretati unutar sklopa. VEZBANJE
b. Za svaki deo ove vezbe postoje nekoliko res.cnja. lako u sklopu postoji redosled, ogranicenja mozete da stvarate bilo kojim rcdosledom {uz neke iz1.1zetke}. Kad budete bolje upoznali ogranicenja sklopa, pokusajte da koristite razne vrste ogranicenja za postizanja istib rezultata (na primer, primenite ograniCenje na tacke umesto na linije). c. Ukoliko sl1.1cajno izaberete pogresnu povrsinu, upotrebite opciju Clear i ponovite biranje. Za ponistavanje mozete, takode, da koristite taster ESC iIi da se komandom LINDO postepeno vratite do nezeljenog postupka. Kad zelite da primenite ogranicenje u odnosu na linije, u principu je lakse da izaberete spoljasnju ivicu dlindra.
15-2
KORISCENJE OGRANICENJA SKLOPA
'-,
U ovoj vezbi eksperimentisete sa ogranicenjima sklopova. Koristite razna ogranicenja sklopova (uz nasu minimalnu pomoe) da biste razne delove i podsklopove sastavili i napravili model lampe za rac1.1nar. Na tom modelu naucicete kako se kruzenjern kroz razna ogranicenja i izbore raznih povrslna olaksava postupak stvaranja sklopova iz del ova i podsklopova. Dok eksperimentiSete, nauci6ete karla i kako treba primenjivati svaki tip ogranicenja.
15-30
d. Mozda ce vam biti lakse da primenite ogranicenja sklopa ukoliko prikaz uvecate i delove pomerite blize iii dalje jedan od dmgog (pre iii posIe izrade ogranicenja). Sve delove mozete panovo slozili u sklop ako pritisnete dugme Update Assembly ~ koje se nalazi na donjoj iviei Browsera. Nakon izrade ogranicenja, mozetc da pritisnete taster ENTER ida ponovite poslednju komandu za ogranicenje, iii da ponovo prilisnete dugme Update Assembly. c. Kad pravite ogranicenje, obratite painju na delove koji 6e biti pomereni i na to da je u prozoru Browsera ogranicenje dodato svim delovima iii podsklopovima. Takode, kad istaknete neko ogranicenje u Browseru,
uocite da se u crtezu prikazuju ogranicenja i da su istaknute povrsine na
15-31
Autodesk Mechanical pesktop 6 Osnovni kurs
Pogfavlje 15 Koriscenje ogranicenja sklopova
koje se ono mote primeniti. Ukoliko je potrebno, promenite tacku pOSmatranja da biste bili sigurni u pravilnu orijentaciju del ova.
f.
Ukoliko niste sigurni sta trcba da raditc, otvorite crtczpc-ex15-2.dwg. U tom crtczu se nalazc rescnjR i mozete videti sva ograniccnja sklopa i izbor povrsina u ova) vezbi.
Primena ogranicenja na ukrasne prstenove i savijeni nosac

Ogranicenja cete prvo primeniti na sklop nosaea i prstenove. 1. Otvorite crtez Pc-ex15-2.dwg. Crtez trcba da izgleda kao !ito je prikazano na sledeeoj slici.
Slika 15-23 Ogranicenje primenjeno na FERRULE i ELBOASSY
Ogranicavanje zgloba
Sada tete medusobno ograniCiti dec SWIVEL i sklop nosaca.
1. Deo SWIVEL_l pomerite bliie sklopu nosaca.
2. Izaberite opciju Mate ;AA na paleti alatki 3D Constraints. 3. Napravite dva ogranicenja koja ce medusobno ograniciti deo SWIVEL i sklop nosaca, prvo na principu ravan/ravan, a zatirn linija/Iinija. Kad zavrsite, ogranieeni delovi treba da izgledaju kao na sledecoj slici:
~~
8
Sllka 15-22 Crte;; Pc-ox15-2.dwg
2. Prosirite prikaz liste u Browseru tako da mozete sagledati delove i podsklopove. Uvelicajte prikaz sklopa nosaea i prstenova.
3. Izaberite opciju Mate :~. na paleti alatki 3D Constraints.
Stika 15-24 Ogranicenje pdmenjeno na dec SWIVEL i sklop nosaca
4. Napravite dva ograniCenja, kQja ce svaki prsten, kao deo pod nazivom
FERRULE, i podsklop savijcnog nosaea pod nazivom ELBOASSY, ograniciti na principu ravan!ravan i linija/linija. Poenite sa duzim krakom podsklopa nosaca. Kad zavrsite, ograniceni delovi treba da izgledaju kao fla sledecoj slid:
15-32
Ogranicavanje delova reflektora

Zatim cete ograniciti delove reflektora, pocevsi od sklopa sijalicnog grla i reflektora.
15-33
lje 15 - -_______________.--'P_'o"'g''la:.:v""--'C: . KOriscenje ogranicenja skJopova
1. Uvelicajte prikaz del ova re!lektora. 2. lzaberite opciju Mate II.!: na paleti alatld 3D Constraints. 3. Napravite dva ogranicenja koja 6e medusobno ograniCiti sklap BULBASSY ideo RELECTOR, prvo na principu ravanlravan, a zatim
linija/Hnija. Kad zavdite, ograniceni delovi treba da izgledaju kao na sledecoj slici:
Ogranicavanje savijenog nosaca i sklopova reflektora

Sada ccte ograniciti sklop nosaca i sklop reflektora. 1. Sve delove reflektora pomerite blize sklopu nosaca.
- - - _.._-----_._-----_.
Savet: Moiete takode pomeriti samo rejlektor da biste olaksali izbor povrsina. Ostali ogroniceni delol'i se pomeraju kada se napravi lWi'O ogranicenje.
,
I
j
j
I
J
2. Izaberite opciju Mate:~ na paleti alatki 3D Constraints. 3. Napravite dva ogranicenja koja ce medusobno ograniCiti sklep nosaca i sklop reHektora, prvo na principu ravanlravan, a zatim linija/linija. Izaberite ravan za montiranje reflektora i ravan rozetc. Sada napravite ogranicenje ugla koje kontrolise rotiranja reflektora na nosacu, 4. Izabcrite opciju Angle ~ na paleti alatki 3D Constraints. 5. Izaberite povrsine na sklopovima reflektora i nosaca kao 8tO je prikazano na sledecoj slici. Okrenite strelice koje oznacavaju SIDer tako da pokazuju nadoic. Pritisnite taster ENTER da biste prihvatili nulu kao podrazumevanu vrednost ugla.
1
Stika 15-25 Ogranicenje primenjeno na sklop BULBASSY ideo RELECTOR
Sada ogranicitc zavrtnje i sklop reflektora. 4. Zavrtnje pomerite da budu blize sklopu reflektora. 5. Izaberite opciju Insert
I 1 I
im: na paleti alatki 3D Constraints.
6. Na svakom zavrtnju, izaberite ravnu kruznu ivicu glave zavrtnja i ivicu rupe na skJopu sijalicnog grla. Karl zavrsite, ograniceni delovi treha da izgledaju kao na sledecoj slid.
Slika 15~26
Ogranicenje primenjeno na zavrtnje i sklop refJektora
Slika 15-27 Izbor povrSina za ogranicenje ugla za reflektor
15-34
15-35
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osno.ccv"nc.i"ku"'c"s_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Poglavlje 15
Koris6enje ogranicenja skfopova
Dovrsenje ogranicavanja sklopova

Sada tete doyrsiti sklop ogranicenjem sklopa nosaclreflektor i sklopa postolja.
7. Za drugo ogranicenje upotrebite tacku u centro spoljne povrsine obrtnog zgloba (sa rupom za montazu). Kad pravite ogranicenje, na paleti alatki Mechanical View pritisnite dugme Toggle Shading I Wire frame ~.
-~------------------
1. Pomerite zglob blize sklopu postolja.

2. Izaberite opciju Mate ~ na paleti alatki 3D Constraints.
Napomena: Ovo ogranicenje ostaje vezano za centar povrSine sklopa postolja iak i kad promenife veliCinu tog dela.
Sada pravite ogranicenje ugla koje kontrolise velicinu rotiranja obrtnog zgloba oko sklopa postolja.
8. Izaberite opciju Angle~. na paleti alatki 3D Constraints.
3. Napravite ogranicenje tipa ravan/ravan kojim cete ograniCiti sklopove obrtnog zgloba i postolja. Izaberite ravan obrtnog zgloba na kojoj se nalazi rupa i prednju rayan sklopa postolja.
Zatim ograniCite obrtni zglob U odnosu na centar ravni sklopa postolja, cak iako sklop postolja nema tu nijedno svojstvo.
9. Napravite ogranicenje ugla izmcctu vrha obrtnog zgloba i vrha sklopa

postolja (obe strelice treba da budu usmerene nagore). Sada pravite ogranicenje ugla koje kontrolise veliCinu rotiranja savijenog nosaca oko obrtnog zgloba. 10. Pritisnite taster ENTER da bistc ponovili komandu AMANGLE. 11. Izaberite poYrsine na obrtnom zglobu i na nosacu, kao sto je prikazano na sledecoj slid. Smerovi strelica treba da budujednako orijentisani (od povrsine prema spolja).
4. Da biste biranje tacaka u sledeCim koracima olaksali, sve deloye sklopa

nosac/reflektor udaljite od sklopa postolja. Pritisnite dugme Hidden @ na paleti alatki da biste privrerneno iskljuCili prikazivanje skrivenih linija. 5. lzaberite opciju Mate ~ na paleti alatki 3D Constraints. 6. Za prvo ogranicenje izaberite tacku koja se nalazi u donjem levom uglu prednje povrsine sklopa postolja, a zatim izaberite tacku koja se nalazi u suprotnom uglu. Prikazace se linija koja povezuje te tacke. Upisite m i pritisnite taster ENTER da biste aktivirali opciju Midpoint. Na sredini linije prikazace se tacka. Pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor prve tacke kad se prikazu linija i tacka, kao na sJedecoj slid:
Slika Slika 15-29 Sredisnja tacka ogranicenja na bazi finije
15~30
Izbor povrsina za ogran;cenje ugfa savijenog nosaca
15-37
Pogfavlje 15
Koricenje ogranieenja sklopova
Napomena: Radi jasnijeg prikaza, fla prethodnoj slid je izostQllljen sklop postolja i promenjena je tacka posmatrallja.
12. Prikazite crtez u njegovim granicama. Crtez treba da izgJeda kao sto je prikazano na stedecoj slici.
Uredivanje ogranicenja sklopova

Sada cete uredivati dva ogranicenja uglova da biste promenili polozaj svetiljke.
1. Izaberitc neko ogranicenje ugla, pritiskajuci dva puta miSem. Otvara se okvir za dijalog Edit 3D Constraints. Upisite pozitivan iii negativan broj u poIje Expression (ugao), a zatim pritisnite taster ENTER da biste mogli videti rezultat, a da ne zatvorite okvir za dijalog Edit 3D Constraints. Kad budete zadovoljni ug!om, pritisnite dugrne OK da biste zatvorili okvir za dijaiog i aiurirali sklop.
2. Ovaj postupak ponovite za razna ogranicenja ugJova. Uocite ponasanje modela. Primer rnenjanja dYe vrednosti ogranicenja uglova prikazan je na sledecoj slici.
Slika 15~31
Sklop sveti/jke za ra6unar sa ogranicenjima
13. Na paleh alatki Mechanical View, pritisnite dugme Toggle Shading! Wireframe ~:, a zatim pritisnite dugme 3D Orbit ~. OkreCite model i razgledajte svetiljku za ractinar iz razli6tih tacaka posmatranja.
Stika 15~32 Primer urea/vanja dva ogranicenja ug/a
Nemojte snimiti promene. Kraj vetbe.
15-38
15-39
Pitanja
za obnav/janje gradiva
autodesk official training <;ourseware
a. Smanjuje braj stepeni slobode izmedu de10va i odreduju medusobnu orijentaciju delova unutar sklopa.
1. Staje u]oga ogranicenja sklopova?
Poglavlje 16
Izrada dokumentacije crteza sklopova
b. Kontrolisu oblik svojstava na parametarskim delovima.

c. Formiraju promenljive koje ce se kasnije koristiti u krciranju crteza.
d. Menjaju oblik delova da bi se oni mogli medusobno uklopiti.
U ovom poglavlju naucicete da pravite crteze sklopova i liste del ova koristeci program Autodesk Mechanical Desktop.
2. Staje funkcija ogranicenja tipa Flush')

a, Poravnava dva dela tako da se njihove prednje povrsine postavljaju istom smeru. b. Poravnava dva dela tako da se njihove prednje povrsine mea-usobno suceljavaju. c, Poravnava osu svojstvajednog dela sa osom svojstva dmgog dela.
1I
Ciljevi
U ovom poglavlju cete praviti: a. Scene sklopova
b. Prikaze rasclanjenih sklopova c. Fina podesavanja polozaja u rascianjenim sklopovima i putanje d. Ortogonalne i izometrijske prikaze sklopova, kao i njihove preseke e, Liste del ova i oznaka
d. Poravnava dva del a tako da se njihove ravni nalaze pod odredenim medusobnim uglom. 3. Koji tip ograniCenja sklopa ima najvise opcija za postavljanje delova sklopa U odredeni polozaj? a. Insert
b. Angle
C.
Mate
U ovom poglavlje bice yam predstavljeni osnovni koncepti izrade prikaza modela sklopova i specifikacije materijala (BOM). Bice predstavljene i neke dodatne mogucnosti, ali one nece biti detaljno objasnjene. Detaljnije podatkc 0 naprednim mogucnostima mozete pronaCi u sistemu Help programa Mechanical Desktop i u primcniku Autodesk Mechanical Desktop 6 User's Guide,
d. Flush
4. Aka zelite na nekom delu da ogranicite zakovicu ograniCenje sklopa biste koristili? a. Mate
U
odnosu Ila rupu, koje
b. Insert
c. Flush
d. Angle
15-40
Autodesk Mechanica( Desktop 6 Osnovni kurs
Pog/avlje 16
Izrada dokumentacije ~:!!!.~a sklop~
Izrada scena sklopova

Scene su snimljeni jzgledi sklopa. Od jedne datoteke sklopa mozete napra-
Putanje
viti scene sastavljenog sklopa i scene tog sklopa u raSCIanjenom stanju. U

rezimu za crtanje mozete svakll scenll koristiti da biste na osnovu nje generisali crteze. Kad se sklop menja, takode se menjajll scene jer one tacno odrazavaju model sklopa. Scene fonnirate i uredujete u rez.imu za scene. U svakoj sceni koju napravite moiete da kontrolisete parametre rasclanjavanja na delove, vidljivost delova i da detinisetefino podesavanje poloiaja i putanje. PodeSavanje koristite kada zelite da kontrolisete poloiaj delava u sceni. Putanje koristite da biste mogE pratiti tragove izmicanja delova.
Na slede6im stranicama uci6ete da pravite scene i koristite podesavanje i putanje.
Linija u seeni koja prikazuje putanju dela od polozaja koji trenutno zauzima do njegovog prvobitnog polozaja. Putanju dela odreduje faktor rasclanjavanja i eventualna podesavanja ukoliko ste ih na taj dec primcnili.
~iI!~~0l'!j11J1
Ove temline i koncepte upoznacete bolje dok budete koristili alatke za izradu modela sklopova programa Mechanical Desktop.
Postupak izrade scena rasclanjenih sklopova
.r,~ap;~41;~~~I&p!~Qgr;~i~enji~ai~~~~ce~j~~i~hriike opisane
}/~.:\ t~yii}l:::JijA~~W~.~,~pJ,e:9.~anicef1jfl ,.sk!OpOV~':~~ ~:,
.J<roz:'sl'de~.~-":~~r,i*e:;,opis.an:j,~, nacip.jztade:s,c,en~:Ja~,~i~hj~mi,h:sk1bp6v~:
U PQg-
Scene sklopova koristite da biste: a. Pokazali kako su delovi llnlltar skiopa medusobno postavljeni.
b. Napravili zasebne crteie sastavljenih i rasclanjenih sklopova.
c. Delove nekog sklopa povezali sa !istom delova. Pogledajte odeljak

"Uyod u specifikacije materijala (BOM), liste deloya i oznake" kasnije U ovom poglavlju.
G '@,H_LEFT
G::,eC:lT,
Kljucni termini koji se odnose na scene

2:
Ciljni sklop
'Nk~aiet{"~'~tla Sc~hes'~ 'pritisnite dtignfe'}\Jew."S'6ene
Sklop koji se prikazuje u sceni. Kada kreirate novu scenu, U okviru za dijalog Create Scene birate ciljni sklop. Razmak za koji se syi delovi u seeni (osim terneljnog del a) pomere odnosno medusobno razdvoje. Ovaj faktor se odnosi same na delove sa ogranicenjima tipa Mate i Insert. Velicina porneranja za svaki dec 5e prikazuje u Browseru ispod naziva dela. Promena polozaja iii orijentacije dela iii podsklopa u seeni. Svakom delu u seeni mozete da dodate jedno iIi vise podesavanja. Svako podeSavanje se prikazuje u Browseru ispod naziva dela.
Faktor rasClanjavanja
3. Sa'"j)adaju6e liste.TargetAssembly, U okviiu za dijalbg Create'Scene, izabeiite:skl~p iii podsklop kojh~eli~e;d~, koristite.il sceni. U polju Scene Name ~pisite. itne koje zelite 'da.date sceni.
Fino poddavanje p%iaja
4. JJpolje"Scene ExpiosiOi1 Factor,'upiSitevrednost.ih upotr'ebite broja6 da biste:.zadali.faktor.r'asclanjavanja. Prikazace se prethodni.pregled
faktorarasclanjavanja.
16-3
16-2
Poglavlje 16
fzrada dokumentacije erteta sklopova
Kontekstni meni, meni Desktop, Browser i paleta alatki
5. PriJIsn,ite:dugrn(OK:--tfa (;i se nap~avHan:oV8.:,'~ceHa":,scen~::c~ biti dodata uD~sktopl~~~~~~,~; ~ oz~~~_a,:xil,s,c,l,~,~j,av,~rj~~,~~-J'ril(:lZllj~,ispod
svakog:d71a_k?)i,se,po~,~~ib::~'a_''::Sd,n9r''f~,h,r~,;~a,s,~ta~JClY,:anja,~ f\ko kur$,~r;po-~t,a~ii~, ~a ,O~,ak~.r~Scia~j~"ahJ.~'~'~:,~~Jru_'sa, t~K~to~ 'prikazace'se vtednost-filiora rasCIanjavafija;' '
'~EXPLODED
~H RIGHT 4?H_LEFT
~80LT
',-
~E Kplosion
[D ,si;1Ce:uo.OOOO]
Okvir za dijalog Create Scene
Komanda AMNEW
Komandu AtvTNEW koristite kada u crtew sklopa ze11te da definisetc novu scenu. Aktiviranjem kornande AMNEW otvafa 5e okvir za dijalog Create Scene II kame mozete da odredite ci1jni sklop. naziv scene i faktar rasclanjavanja, Nacini pristupanja opciji Scene karnande AMNEW su:
U rezimu scene, komanda AMNEW otvara okvir za dijalog Create Scene. U okviru za dijalog Create Scene nalaze se sledece opcije i parametri:
a. Target assembly
lz padajuce liste izaberite sklop iIi podsklop koji cete koristiti prilikom izrade nove scene. Padajuca lista prikazuje glavni sklop i sve lokalne i spoljasnje podsklopove koji se nalaze u crteZu,
b. Scene name
UpiSite naziv koji ce ta scena nosit1, Naziv ce se prikazati u Desktop Browseru.

16-5
Pogtavlje 16
fzrada dokumentacije crteza ~~lopova
c. Scene explosion factor Zadaje razdaljinu za koju ce se pomeriti svi delovi sklopa koji imaju definicije tipa Mate iIi Insert. Mozete koristiti svaki rcalan braj iii rnate maticki izraz u kome se koriste promenljive crteza i grupisanje pomocu zagrada. Ukolika polje izaberete pritiskom na desni taster misa pristupi~
w
Pregled postupka dodavanja finog podesavanja
, .SI~Qe'~U(#f,~~i.~,~t,i~~j~:Jcikl'(h'fi~O podesi~,e,polo~~j dela ualdiVnoj sc~ni. 1, 'N~"P'~l'~~!~i~~i;:~':j~~es, .pritisnite dugme New'-Twe~k ~~';.
2,
cete opcijama kontekstnog menija.
iz~b~ij.~~r~.~:d':~?JI ztlite da podesite; a'zatim pfitisnite taster 'ENTER.
:",-,,;:":.'J
d. Synhronize visihilily with target assembly Ovu opeiju koristite da biste podesili da vidljivost svakog dela odgovara njegovoj vidljivosti u proston! modela .
11
seeni
..... ~!!!"...._
4.F':,,~;:'
G E!m!! tiI'"'''l ....._~~"'"%) . B 1:iI... "~."'_'
Svaka scena koju definisete predstavlja drugaCiji pogled na aktivni sklop u okruzenJ'u Assembly Modeling. To omogucava da odjednog sklopa iIi podsklopa napravite vise scena koje te sklopove prikazuju u sastavljenom iIi rasclanjenom stanju.
Sarno jedna scena moze biti aktivna, Scenu mozete aktivirati ako je izaberete u Browseru sa dva uzastopna pritiska na taster misa. U Browseruje naziv aktivne scene oznaeen belom pozadinom.
:'
taste,SHlFTiizabe,ite ivicu dela da bistepl;OI)1"i)ili pqlqzaj .g1"aficke kOhteole Pow.. e.,Manipulator. .. ". -',,'
''''''''.,.
"".' "
UkqlikfJ<t~()trebri()'Ptitisnite
.
,'"
,"'.'
,',
'4; ~":Jzab;rIt~jP,~:~k,~r-,gr#l'cke:,~o~ntr9fb::~~:bi.,~'~,:~r}.kazale,streiic~:koje moo: zete,~~:}(?ri~ti~e;.<la ~i$t~'p'om~.r~li manipu1atl?r::i deo duz Os~-,rha:rke~a koju:.~,f~;;94,~~;alt: :.i>os~,~iteJ(~l.rs-<?r.~a nekU strelicti. da ,biste: videli polj'e sa t~,~,tqip':lcoj~ t}~ac9:Y.a. ~p~raciju:pol11eral}-j'a,
Dodavanje finog podesavanja delovima u sceni

Faktor rasclanjavanja obieno nije dovoljan da na najpogodniji naCin rasporedi delove u sceni. Da biste polozaj deJa u sceni podesili dodajcte mu fino podesavanje, Primer dela Ciji je polozaj fino podesen prikazan je na slede~ coj slici.
Fino podesavanje p%zaja dela u sceni
16-6
_______ . _____ ._ _ _--'P:.'o"'g"'ia"v'JiUe"-~6 Izrada
dokumentacije crleza sklopova
Komanda AMTWEAK
Komandu AMTWEAK koristite da biste u scenama podesili polotaj delova. Nakon pokretanja komanda AMTWEAK zahteva da izaberete deo, a zatim se prikazuje grafi6ka kontrola Power Manipulator koju mozete koristiti da biste na de love prirnenili fino podeSavanje polozaja.
Komandi AMTWEAK mozete da pristupite na sledece nacine:

5. I5:~~S9JlUd:~Ij~Jt~-:'()d':vrli~'''$tr~lice:da
- '-ma'r1iPl.lJatota'id~la.
hi zapocelq:pomeranj'e)_ii iotirarije
'
. p. .Dabi~i~,itafi.~ki16deSiIi I)?l~~ajJ~I~,ji~betitelleko.me~ttfugralic~aj;d.e1Cl.-,n,a",k()m-~~d_ri?':#nijtl_'u,i1Ht~-razd~-lji~~ _ ~IL~g~O-F?,t~9ije, iIi ,~t,i y!~aj t~_~'-9.~ir.:,~a::diJal cjg ,Poyver, Maniplllat()r: Hlp,lite ,vf,~dn()st :za
kOTI>:ozorudabiste.(jdledilirrovp6Iozaj.D~bist~zai!an.tacanpolo
:\-aZ'dalj in~--il ttigao, fi~()g _podesav~nj a.
:, :,: , :'-'-:~- ,;~-(: : -'~': :,:, : :,:~:'-;<-:};:':,::,--: :; :::' " '- --',':;:-,,--,;':',--- ;- ';~;- '- ':;_:-, ,;,~ 7. Firto-])o~es~!anj~,:P1_~zey:: primeni~i i bez ~~~~:~_enja grafickih kontrola
maniPulatoni;'_~'ad-~e:"~anipulat?r prika~e;-,:_ri,~':l<Om~dnu-1iniju upiSite x, yjli~':da:~iste izabraiLodgov,araju6u ,_~su."Zatim upisite',vrednost pOI)1eranjadelapotoj. osi,iIi upisite,', .azatimpntisnite tast~r ENTER 'da bist,e deo, _~~tira~i,:,~,~o,:~ep,~e/tJPiSite,,<t~cnu::J~,~nost za'ugao xotacij e, a zatimpritisnite taster ENTER.. .
Opcije Power Manipulatora

Komanda AMTWEAK zahteva da izabcrcte deo kome zelite da promenite polozaj, a zatim prikazuje Power Manipulator. Power Manipulator koristitc cia biste u sceni brzo pomerali iIi rotirali delovc. Na sledecoj slici prikazan je Power Manipulator.
8.
6~~-PbSfuljk~:~oriovite~"ukoHko j~:'_P6tr~brlO':d'~::'iia':deo'primenite do'"

datno 'flnb podesavanje.
,,,-,",';,
_c'
.'
,',,,-,,
' , - " '__ ',,
":,- '-'_ -: ',':"
168
-----.------------~.-.----
169
Pog/avlje 16
/zrada dokumentacije
crteia skfopova
----~-~
Kada kursor postavite na jednu od strelica za rotiranje, pojavljuju se okvir sa tekstorn i strelica koja nagoveStava smer rotiranja.
+z
Rotate around Z aXIs
Power Manipulator sadrzi graficke kontrole pomocu kojih mozete lako da pomerate iii rotirate manipulator ideo koji ste izabrali da podesite. Kada misem izaberete marker, prikazuju se dYe strelice, kao 8to je prikazano na sledecoj slici.
-y
Rotirajte aka ose Z.
Pomerajte deo pov/aeeei marker, a da bfste ga rotirali ponovo izaberite marker.
Zelene strelice koje se prikazuju na markeru mozete koristiti da manipulator ideo pomerite duz one ose markera koju ste odabrali. Kad kursor postavite na jednu ad strelica, ona postaje crvena i prikazuje se okvir sa tekstom koji oznacava operaciju pomeranja.
, *
+Z
'"
Pomeranje ili rotiranje manipulatora i deIa mozete zapoceti aka kursor

pomerate dalje od vrha strelice. Kada marker bude u polozaju koji yam odgovara, pritisnite taster misa da biste zavrsili pomeranje iIi rotiranje. Pored toga, manipulator mozete da pomerate iii rotirate povlacenjern njegovog markera. Kada prvi put izaberete marker, drzite pritisnut taster misa . Zatirn odvucite kursor dalje i na novoj lokaciji otpustite taster misa da oznaCite novi pOlozaj markera. Centralni marker manipulatora koristite da biste manipulator i izabrani dec slobodno pomerili u bila korn pravcu.
+Z
.~. MOYe by dragging h,md1e, click handle again.~o rotate!

X
-y
Neograniceno pomeranje
Pomerite dui X ose.
2uti marker mozete izabrati pan ova, da bi se prikazale dodatne strelice kojima mozetc da rotirate manipulator.
Kad izaberete centralni marker, ne prikazuje se nUedna strelica. Centralni marker mozete prvo da izaberete, a zatim da izaberete njegov novi polozaj, a mozete drieci pritisnuti taster misa da odvucete marker na novu lokaciju na kojoj cete otpustiti taster.
Poravnavanje Power Manipulatora

Kad izaberete dec ciji polozaj zelite da podesite i prikaze se manipulator, mozete izabrati marker da biste pomerili objekat, a mozete sarno da porm,nate manipulator radi bolje kontrole, iIi u slucaju kada sledeca pomeranja treba da budu u odredenom odnosu na dmge geometrijske oblike. Manipulator mo~
zete da poravnate sa WCS, UCS iIi dmgim geornetrijskim oblicima u crteiu.

16-10
16-11
Autodesk Mechanical Des~kt"0'tp~6,-"O".sn"o",v",n",i"ku"'r"-s_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Poglavlje 16 Izrada dokumentacije crteza sklopova
Kad izaberete geometrijski oblik da biste u odnosu na njega poravnali manipulator, imate na raspolaganju sledece opcije:
e. Pancenter
Pomera prikaz tako da manipulator bude u centru grafickog prozora.
a. Face - Kad izaberete povrsinu solida, manipulator se pomera tako da sc njegove X i Y ose postave u istu ravan sa tom povrsinom. Izaberitc
povTsinu ponovo da biste manipulator pomerili rotiranjcm oko X osc.
b.
f.
Trails Kontrolise generisanje putanja kad primenjujete poddavanje poJoiaja delova.
Circular Edge - Kad izaberete kruinu ivicu, manipulator se pomera tak.o da se njegove Xi Y ose postave u istu ravan sa torn ivicom. Ccntar manipulatora se premdta u centar luka. Izaberite ivicu ponovo da biste manipulator pomerili rotiranjem oko X ose.
Linear Edge - Kad jzaberete linearnu ivicu dalje od njenih krajnjih tacaka, manipulator rotira tako da se njegova X osa poravna sa izabranom ivicom. Izaberite ivicu ponovo oa istom mestu da biste manipulator pomerili. Ukoliko ivicu izaberete u blizini njene krajnje tackc, manipulator se pomera u tu krajnju tacleu.
g. XIYIZ Upisite slovo da biste odabrali osu, a zatirn upisite razdaljinu za koju ce se deo pomeriti duz ose. Upisite slovo r a zatim pritisnite taster ENTER da biste dec rotirali oko ose koju ste prethodno izabrali.
c.
Okvir za dijalog Power Manipulator

Kad na dec primenjujete fini podesavanje, mozete da pristupite dodatnim opcijama Power Manipulatora ukoliko na komandnu liniju upisete 0, a zatim pritisnete taster ENTER da bi se otvorio okYir za dijalog Power Manipulator,
Manipulator mozete da poravnate sa wes iIi DeS koriScenjem opcija kojima se pristupa sa komandne linije iii koriscenjem kontrola iz kartice General okvira za dijalog Power Manipulator. Kad koristite kontrole WCS iii DeS, menja se sarno orijentacija rnanipulatora (ne menja se orijentacija aktivne izabrane grupe).
Opcije komandne linije

Opcije Power Manipulatora kojima moiete pristupiti sa komandne linije dok primenjujete poddavanje su:
Kartica General
a. Undo Ponistava poslednju operaciju koju ste obavili sa manipulatorom. Poravnava manipulator sa \VCS iii ues dok se tekuci poloiaj manipulatora zadrzava. U kartici General mozete da podesite podrazumevano ponasanje Power Manipulatora. Prvobitne podrazumevane opcije Power Manipulatora pomeraju ili rotiraju izabrani deo. Podrazurnevane opcije rnoiete da promenite kad god zelite, koriscenjem tastera ALT i SHIFT. Dok vucete marker pritisnite i drzite taster ALT da biste pomerali iii rotiral1 izabrane objekte, iii taster SHIFT da biste pomerali sarno Power Manipulator. Na kartici General postoji paleta alatki na kojoj se nalaze dodatne kontrole.
b. UCS/WCS
c. Select
Ponistava vazeci izbor dela i zahteva da izaberete novi deo. d. Options Prikazuje okvir za dijalog Power Manipulator u kome mozete da pristupite svim opcijama Power Manipulatora.
16-13
Poglavlje 16
crteza sklopova
Te kontrole su: a.
Kartica Rotation
Manipulator rotira oko svog centra da bi se
po~
Align to World UCs. raVl1ao sa WCS~om.
Kartica Rotation se automatski otvara kada pristupite strelicama markera za rotaciju i pocnete da rotirate manipulator.
b.
Align to Current UCS Manipulator rotira oko svog centra da bi se poravnao sa tek-ucim ueS-om. Center View on Alanipulator. u centru grafickog prozora. Undo.
Pomera prikaz tako da manipulator bude
c.
d.
Ponistava poslednju operaciju izvedenu sa manipulatorom. Ponistava teku6i izbor i omogucava vam da Kartica Rotation sadrii sledcce kontrole: a. Exact Angle - Power Manipulator rotira za tacno zadati ugao.
b. Number a/Copies - Pravi viSe kopija uprkos re.zimu kopiranja (koji omogucava izradu sarno jedne kopije).
e. /vfake a New Selection.

izaberete novi deo.
Kartica Move
Kartica Move se automatski otvara kada izabcrete marker i pocnete da pomeratc manipulator duz ose.
c. Use Angle Snap - Definise korak prirastaja ugla za koji se manipulator

okrece dok ga rotirate oko ose.
Kartica Settings
Karticu Settings koristite da biste podesili opcije za veliCinu i izbor markera Power Manipulatora.
Kartica Move sadrii sledece kontrole:
a. Exact Distance _.. Power Manipulator pomera na tacno zadaht razdaljinu.

b. Number a/Copies - Pravi vise kopija uprkos reiimu kopiranja (koji omogucava izradu sarno jeduc kopije).
c.
Use Distance Snap - Definisc korak prirastaja razdaljine za koji sc manipulator krece dok ga "ucete duz ose.
Ukoliko je potvrdena opcija Double Click for Rotate, kad izaberete marker prikazace se sarno one strelice koje omogucavaju pomeranje dul. ose. Morate ponovo izabrati marker da bi se prikazale strelice koje omogucavaju rotiranjc. Ukoliko uklonite znak potvrde za tu opciju, kada prvi put izabe-
rete marker prikazace se sve strelice koje omogucavaju pomeranje i rotaciju.

16-14 16-15
Pog/avlje 16
lzrada dokumentacije effeta skfopova
Dodavanje putanja delovima u sceni

Nakon rasclanjavanja i finog podesavanja polozaja delova, mozete da napravite putanjc koje pokazuju kako sc dec krctao od svoje prvobitne pozicije unutar sklopa do pozicije u rasclanjenom stanju. Putanje odrazavaju velicinu faktora rasclanjavanja i finih podesavanja polozaja primenjenih na
delove i podsklopove.
Pregled postupka dodavanja putanja scenama
SJ"eded ko~a6i..opisuju kako da:Sc:9rd~~at~',p:~1~~'~:~'):';:;';
',,',"<,.:: ' ',;, "", ,:",,.' <:'.'" . >:,"';,".- ,:i:'",:,<J-<,>;-':::':'(:);::< '<'<-:'" ":, . Napr~:vit~ s,cenu koriste6ipo~tupke opisan~,:ral1ije u pvom poglavIju,
6. PrikazuJe':se putanJa:koji vodj::'od mesta koj~ ste,oda~rali'na':delU, do L . P~i~~I1it~:,'f~k:tOi<tas.cinnj~va:nja> j jedan m,vise"parametara'polozaja na delove' za koje zeIite 'da dodate tragove.
njegovog'prvobitnog polozaja ti skIopu.
3, Pritisnite dugme New Trail~l~napaletiallltlsiS~ene. 4. lz'abcrite' cleo za koji' delu do kojeg cevoditi putanja.
z~1ite::'da,do'date ,pu~anJ~:.;,f~~Ocrite:,otio tnesto na
16-17 16-16
Autodesk
t:A~,?hanicaf
Desktop 6 Osnovni ~l!!~. ___________________
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _Pc.0o:!g"la~vlje 16 Izrada dokumentacJje crteia _~kfopova
Komanda AMTRAIL
Komandu AMTRAIL koristite kada zelite da u sceni napravite parametarske linije koje pokazuju putanju dela do njego-ve prvobitne pozicije u sklopu. Te linije s1ede putanju fabora rasclanjavanja j finog podesavanja polozaja. NaCini pristupanja komandi
AMTRAIL
Okvir za dijalog Trail Offsets

Nakon pokrctanja, komanda AMTRAIL zahteva da izaberete deo, a zatim se prikazuje okvir za dijalog Trail Offsets.
su:
Okvir za dijaJog Trail Offsets sadrii sledece opcije:

a.
Distance U ovom polju odredujete veliCini razrnaka od linije putanje do referentne tacke na de1u, odnosno velicinu prepusta linije putanje preko referentne tacke na delu.
b.
Pick Izaberite bilo koje dye tacke na crtezu da bistc time dcfinisali veliCinu razmaka.
c. Over Shool
Linija putanje prolazi dalje kroz referentnu tacku na delu i na njegovom prvobitnom polozaju u sklopu.
d.
Under Shoot Linija putanje se prekida pre referentne tacke na delu i na njegovom prvobitnom poloiaju u sklopu.
Savel:
Boju i vrslu liltije putallje mozele da kOlltroli.~ete menjalljem odgovarajuCih svojslava sloja A}'f,f_TR.
16-18
16-19
Osnovn~i.ck~u~rs,- _____________
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _--.:P::'0"lgl!:la"'v~Ij"'e_'_1?
lz:ada dokumentaeije erteta sklopova
VEZBANJE
1.61
NOSAC TOCKICA - STVARANJE SCENA SKLOPA
2. U Browseru, izaberite znak plus (+) koji se nalazi ispred ikone sklopa da bi se prikazali svi delovi tog sklopa, ukoliko oni vee nisu prikazani.
If ovoj vezbi napravicete scenu sklopa u sastavljenorn i rasclanjenom stanju. Prvo cetc napraviti scenu sastavljenog sklopa, podesi6cte polotaj nekih del ova i dodaccte putanje tim delovima, Zatim cete napraviti jednostavnu scenu rasClanjenog sklopa.
3. Otvorite karticu Scene u Browseru.

4. Pritiskom na desni taster rnisa izaberite pozadinu u Browseru pa izaberite New Scene, a zatiin pritisnite taster ENTER da biste potvrdili podrazumevani ciljni sklop PC-EX16-1.
Ova vezba yam pokazuje kako da napravite razne scene koje 6ete koristiti u prikazima sklopova.
5. Kada se prikaze okvir za dijalog Create Scene, otvoritc padajueu listu

Target Assembly. PrirnetiCete da se na listi nalazi sarno sklop PC-EX 16-1 jer crtez ne sadrzi nijedan podsklop.
6. U polje Scene Name upisite EXPLODED. Vrednost Scene Explosion Factor promenite na 45. Za6m upotrebite brojac i tu vrednost promenite na 50.
Uocite da se u grafickom prozoru vidi prethodni pregled faktora rasClanjavanja. Kada okvir za dijalog bude izgJedao kao 5to je prikazano na sledecoj slid, pritisnite dugme OK.
Stika 16-1
Izgted nakon zavrsene vezbe
1. Otvorite crtez Pc-ex16-1.dwg. Crtei treba da izgleda kao 5tO je prikazano na sledceoj slici.
g.l!il'1i!IDI
EJ vPlATE_l
@riAXLE_SUP_l SI!;A').(LE_SUP_2 Eh'AXLE_l @g:ihvHEEL_l $-fi'lCBUSHING_l @G'CBUSHING_2
Stika 16-3
Prametri u okviru 28 dijatog Create Scene
8 ~ EXPLODED . Iii?PLA TE __ 1
7. U Browseru, izaberite znak plus (+) ispred stavke EXPLODED da bi se prosirio njen prikaz i videli svi delovi scene.
Sfika 16-2
Crtei Pc-ex16-1.dwg
ffi G1AXLUiUP_' iliij.6XLE_SUP_2

~/lXlE_l
, ra;WHEEU
ffiC;CBUSHING_1 s--l;c8USHING_2
16-20
16-21
Poglavlje 16 luada dokumentacije crteza skfopova
Sfika 16-5
Biranje markera -Z
. - - - -....
--------~
Napomena: Na vasem crlezu, manipulator mozda fleee biti postav/jefl na istoj lokaciji kao na slid. Polozaj manipulatora zavisi od toga gde ste izabrali de/ove koji Cine izabranu grupu.
Stika 16-4 Scena sa prfmenjenim faktorom rase/anj/vanja
Napomena: Fakfor rasClanjavanja se primenjuje no Sl'O ogranicenjo u sklopu fipa Mate i Insert.
8. Na paleti alatki Scenes pritisnite dugme New Tweak ;;..V~. U grafickom prozoru izaberite delove WHEEL_I i AXLE_I, a zatim pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor. 9. Kada se prikaze Power Manipulator, u komandnu liniju upiSitc r, a zatim pritisnitc taster ENTER da biste pristupili opciji Trail. Upisite n, a zatim pritisnite taster ENTER da biste iskljuCili automatsko generisanje linija putanja.
10. Na komandnu liniju upisite 0, a zatim pritisnite taster ENTER da bi se prikazao okvir za dijalog Power Manipulator. U kartici General pritisnite dugme Align to WCS rml da biste odredili orijentaciju rnanipulatora.
12. Kursor postavite na donju strelicu koja je orijentisana prema donjoj ivici ekrana, Zatim udaljujte kursor od vrha strelice da biste pomerali manipulator i izabranu grupu delova.
13. Kada manipulator i izabrana grupa del ova pocnu da se pomeraju, uoCite da se automatski pojavljuje kartica Move okvira za dijalog Power Manipulator. Izaberite polje Exact Distance u kartici Move i upisite -50 kao vrednost za razdaljinu. Ne pomerajuCi kursor izvan okvira za dijalog, pritisnite dugme Apply da bi se pomeranje obavilo. Zatirn pritisnite dugme Done da bi se okvir za dijalog zatvorio i uklonio manipulator.
Napomena: Pocetna orijentacija manipulatora zavisi od toga gde ste izabrali de/ove koji Cine izabranu grupll. U ovoj vezbi manipulator cete poravnati so WCS-om tako do ose budu dosledno orijentisane, pa ce uputstvo iz veibe dati ieljeni rezultot. ----11. U grafickom prozoru izaberite marker -Z, kao sto je prikazano na sledecoj slici.
Stika 166 Fino podesavanje izmicanja primenjeno na de/ave

WHEEL_l iAXLEJ
16-22 16-23
Pogfavlje 16
fzrada dokumenlacije crreta skfopova
---------Napomena: Caure prate tocak na prikazu jer Sli ogranicenjima vezane sa stranicama tocka.
14. Prosirite prikaz delova WHEEL_1 i AXLE_l u Browseru. Obratitc painju da je ispod svakog dela navcdcna oznaka da je izvrseno podesavanje polozaja (Move Tweak). Postavite kursor na jednu od tih oznaka i uoCite da se pojavljuje poljc sa tekstom u kome se vidi vrednost izmicapJa dela.
8-- ~ EXPLODED
~PLATE_l
16. Na komandnoj liniji upi!ite Y. a zatim pritisnite taster ENTER da biste deo pomerili duz Y osc. Za vrednost razdaljine upisite -100, a zatim pritisnite taster ENTER.
8- &:ilAXLE_SUP_'
a EiiI>XLUUP_,
$ -r:;WHEEL_'
:3
B-. .@'A,XLE_1 " -~Mov!!Tw!!-ilk

:.- (fi1Move T we-ilk
aEiic~_~=
.lie Dlstance:...50 0000
Slika 16-7
Polje sa tekstom kOje pralf oznaku Move Tweak.
15. Na paleti alatki Scenes, pritisnite dugme New Tweak ~'tt. U grafickol11 delu prozora izaberite ugao del a AXLE_SUP _1, kao sto je prikazano 11a sJedecoj sliei. Pritisnite ENTER kako biste prihvatili selekciju. Power Manipulator se pojavljuje, kao sto je prikazano l1a narednoj slici.
+X
Slika 16-9
Deo je izmaknut duz Y ose.
17. Pozadinu grafickog dela prozora jzaberite pritiskom na dcsni taster misa i iz kontekstnog menija izaberite Select da biste odredili nOVll izabranu grupu. lzaberite delave WHEEL 1. AXLE) i AXLE_SUP _1. a zatim pritisnite taster ENTER. 18. Ponoyo pritisnitc desni taster misa i iz kontekstnog menija izabcrite opciju WCS da biste manipulator poravnali sa WCS-om. Ponoyo pritisnite desni taster misa i izaberite opciju Z da biste deo pomerili dui oseZ.
19. Kada se pokaze zahtey za upis razdaljinc, upisite -15, a zatim dva puta pritisnite taster ENTER da biste deo pomerili i zatvorili Power Manipulator.
Slika 16-8 iatora.
Tacka u kojaj treba izabrati deo i orijentacija Power Manipu-
JVapomena: Ukoliko fla vasem crtezu manipulator nlje prikazan kao na prethodnoj stici, pritisnite taster ESC, llvelicajte prikaz de/a i probajte da izaberete ponOl'O.
16-24
16-25
._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'P::'O,,9!!'la""vl[f! 16 Izrada do/wmentacije crteza .~klopova
4. Udaljavajtc kursor od vrha strelice da biste pomerili manipulator j deo.

Na komandnu linijllllpisite -225, a zatim pritisnite taster ENTER.
Slika 16-12
Izgled drugog nosaca osovine nakon prvog izmicanja.
Slika 16-10
Izmicanje dut ase Z.
Dodatno podesavanja polozaja

1. U sledecih nekoliko koraka izmaci cete deo AXLE_SUP _2 ulevo. Da biste bili sigurni da eete rnoei deo da vidite kada ga budete pomerili, urnanjite razmeru prikazivanja crteza da bi se videlo vise praznog prostora levo od sklopa.
5. Da biste obavili drugo izrnicanje, izabcrite marker +Z, a zatim pocnite da vucete manipulator ka donjoj iVlci grafickog prozora. Na kornandnu liniju upisite -15, a zatim pritisnite taster ENTER da biste dec pomerili nndole.
2. Deo AXLE_SUP _2 izaberite u Browseru pritiskom na desni taster misa,

a zatirn izaberite New Tweak
3. Kada se prikaz.e Power Manipulator, pritisnite na desni taster misa i

izaberite opciju WCS da biste Power Manipulator orijentisaii. Zatim jzaberite marker -x i postavite kursor na strelicu kojaje orijentisana ulevo.
Slika
16~ 13
Izgled drugog nosaca o$ovine nakon drugog izmfcanja.
6. Upisite s na komandnu liniju, a zatim pritisnite taster ENTER da biste izabrali novu grupu delova. Izaberitc dec WHEEL _1, a zatim pritisnite taster ENTER da biste potvrdili izbor.
7. Upisite WCS na komandnu liniju, a zatim pritisnite taster ENTER da biste bili sigurni daje manipulator poravnat sa WCS-om. Zatim upisite
Slika 16-11 Prikazuje se akvir sa tekstom
xi pritisnite taster ENTER da biste tocak pomerili duz osc X.

16-27
16-26
Aut9...C!.esk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Pogfavlje 16 Izrada dokumentacije crteta skfopova
8. Upisite -140 kao vrednost za izmicanje, a zatim dva puta uzastopce

pritisnite taster ENTER-da biste pomerili tocak i cauru, i zavrsili ko~ mandu.
V
Slika 16-16 Stika
16~14
@~
Na dva nosa6a osovine postavljena su cetiri putanje.
To6akje izmaknut.
Dodavanje putanja
1. Na paleti alatki Scenes pritisnite dugme New Traillilm. Na zahtev da izaberete referentnu tacku, izaberite gomju ivieu otvora kao sto je prikazano na sledecoj slid. Kada se otvori okvir za dijalog Trail Offsets, prihvatite podrazumevane opcije, a zatim pritisnite dugme OK.
3. Na paleti alatki Scenes, pritisnite dugme New Trail m1 i dodajte putanju za deo CBUSHING_2. Na zahtev za izbor, izaberite desnu stranu ivice otv~ra, kao 8to se vidi na sledecoj slici, Kada se otvori okvir za dijaJog Tr~ll O~<:;~ts: podesite parametre kao 8tO je prikazano na sledecoj slici, a zatlm pntIsmte dugme OK.
Izaben'te cauru.
Izaberife otVO/T.
I
Stika 16-15
Postavljanje prve putanje
Stika 16-17
Parametri U okviru za dijalog Trail Offsets
2. Korak 1 ponovite tri puta i postavite putanje za sve cetiri rupe za montazu na oba dela nosaca osovine, kao sto se vidi na s1edecoj slici.
16-29
Poglav/je 16
crteta skfopova
6. Scenu EXPLODED izaberite u Browseru sa dva uzastopna pritiska na taster miSa da biste je aktivirali.
!;J-" ~ EXPLODED
'~PlATE_1
8-- GlPXLE_SUP_1
tlll:i!l>XLUUP.'
~_\WJ!li
Stika 16-18 Zavrsni izgled scene EXPLODED
4. Pozadinu Browsera izaberite pritiskorn na desni taster rnisa, a zatirn iz kontekstnog menija izaberite New Scene. Pritisnite taster ENTER da biste prihvatili ponudeni podrazurnevani odrediSni sklop, a zatirn dajte ime ASSEMBLED seeni i pritisnite dugme OK, da biste zatvorili okvir za dijalog.
Slika 16.20
ScenaEXPLODEDjeaktivirana.
7. Datoteku crteza snimite pod novim imenom 16-1.dwg. Kraj vezbe.
Pravljenje prikaza sklopova

. '",""PLATE_1 Cii.6XLE_SUP_l " "!:'iiAXLE_SU?_2
. P!>XLE 1 EdWHEEL_1 '&;CBUSH1NG_1 CiiiCBUSHING_2
Program Mechanical Desktop pravi 2D prikaze scena na shcan nacin kao kad pravi prikaze delova. Koriscenjem automatskih aJatki za crtanje mozete da pravite asocijativne 2D crteze scena sastavljenih sklopova iii sklopova u rasclanjenom stal1ju.
Slika 16-19
Scena sastavljenog sklopaje aktivna u Browseru.
5. U Browseru, izaberite znak plus ispred stavke ASSEMBLED da biste prosirili njen prikaz.
Napomena: Sve scene imaju isti sadrZaj. Siva pozadina scene EX~ PLODED oznacava da ta scena nije aktivna. U ovom trelllltku, sceno ASSEMBLED je ak,ivna.
- c c - - - - ...- -..- - - - - - - - - - - - - - -
1630
-------------------_._-1631
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kU~S~ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-: _ _ _ _ _ _ __
- - -____________..!:.p-"ojig,,'a"'vYClje"-.'1':'6-.:':o!zrada dokumenlacije crteta sklopova
Uopsteno receno, 2D prikazi sklopova koje napravite zasnivaju se na scenama. Kad zelite da napravite prikaz nekog sklopa, od vas 6e se zahtevati da odredite scenu na kojoj ce se priknz zasnivati. Morate imati seenu za svaku razliCitu orUentaciju sklopa koju zelite da dokumentujete.
Pregled postupka stvaranja prikaza sklopova
sled~6iko,ac!iopjsujllp(jstupak pravljenja prik:azasklopov~ ..

1,
Nl3.~iavjt~:_sc,enu koriste6i nacin kojije oPisan-rat1iJ~::ll~:Vbm p~glavlju,

"'-
':'::'::"",::,:,:,:",--,
,:'
",'
U ovo~'prjmetu, pravili smo scenu,ciji je faktor'rasClanjivanja,5.00.
iJF-RHOUS_l ;iJF-SHAFT_l ;",;-' ElFRACK_l .;>cJafPINON_1

, f3
aF-VAlVE_l
Na primer, da biste napravili dva prikaza sklopa u sastavljenom stanju i jedan prikaz sklopa u rasclanjenom stanju, marate da lmate barem dve scene. Jedna seena pokazuje sklap u sastavljenom stanju, a druga seena pokazuje sklop u rasclanjenom stanju.
Automatske alatke za 2D crtanje koristite da biste: a. Pravili 2D prikaze seena sastavljenag i rasclanjenog sklopa razrneri.
U
odrNlenoj
b. Na osnovu seena pravili preseke u kojima su odredeni delovi izuzeti lz preseka. c. Pravili izometrijske prikaze seena sklopova u rasClanjcnon stanju.
3.
Napomena: Nije neophodna scena za svaki 2D prikaz sklopa. Na pri~ mer, mozete da napravite osnovni prikaz scene nekog sklopa, a zatim mozete na bazi tog osnovnog prikaza napraviti vise ortografskih projekcija i izometrijski prikaz. --Type, za dija-
16-32
16-33
Autodesk fv!.echanicaf Desktop 6 Osnovni kurs
Pog/avlje 16
'"
Izrada dokumentaclje crteza s~!opova

,
'4,
,9~~~il~pr~va~p.rika'i?'119z~tfd~i.~~b~f~t".~~k,i'i~~vbllpo"rsinu (ako ,,;)i~~!?~:ff~JeM)!O~pj\'llih.iYica)"'MQ~~t\"H!'$~~bi(.ig~d!lU?~ t~ ponu:'{,\~,~~~:~~rij~":}Y~-~'~~';:;,~ti,in,,tJPS it; :r,~av~:~i'~~~,e~:;p_f~kiza~ D,nas_em,
7.
'I'riti~pit")e.viJast.erllljS~.jli'I!Pi'ite.Rdal>~ste;",*o1ikO,je.l'qtrebn~;
,~ud,e<odgo~araJii.--z~JjblJ;pJ oHjentacij i_ p;rikaza, '
,,-,'
, .sJi9f'ri':'" ,
,: fn~~;~;.'~Jz,~bniF,sll1(J-A.p~ju,pov:(sinUi_~~~~_~,to,j,~,,-p~_ik~~anq l1a sl,edec.oj
r~tii~li,pq,S,~', I~ab,erite yrh:~tr~I:~ce -i_H ,~pisit~,'r.:-t:1~,-,bj,ste; U9~, ;pi:ebkr~ ~l1.1Ji:u,:_l:??::,~,t~,P,~TI~;-:,Priti~~~~,~,:~_~,st~p,:E~'f:~~.,k~d_fl,,:.odjcnt~cij_~,{Jcs~,a

",
,1 O::ul5,9~ktop Bro'iVserje,<i94atl}ovj PJikaz. '
>""""'/ ::,-~-::,' ',':-:,,"::,:";':<::','-:,"-", 1t."Naki~yjt~:,d9'datI1e:,'p{~~~~{~a ,p,r#r~r',:::~pi'~~,gi~;'!~?~'e~iJskl" ponio6nl i

detaljWi:orlste,Ci'prilkaz ,~as~\ (o,sno~ni-)!kao, ~adt~delli.
P9~J~iiIJ, P:~J:lo'\f!li ,pr*~~;'- ,,',,' ,.,' " pt1kaz e . " ,',,','~"za.ti!11:_na:':,~,~,h6yti~~,,,~,~~g,a '.u~r,~:'r17 ,i, iZ9rnetrij ske
Pregled izrade preseka sklopova, sa ukinutom vidljivoscu pojedinih del ova
.
--,
](oU1#nduM~ltiP1e\(ie'iV~~~z~t{f0ri;lti~[pisteJe~v~lU, ~OU1andom
Je,na'Ol~ lZr~(!eI)rese,," Jleol1ciceri-e koris,,:
16-34
16-35
Autodesk Mechaniclj!l Desktop 6 Osnovni kurs
_________________':.P:"0!lg"'a~vl'!'.ie'_'.'16 Izrada
do~umentacije
crteza skfopova
2; NapraYiiesW"Kukdjaj6P9irebn~iaW~a'1~~~~.~r~sek~sklopa, a
zathi:de'::aIcti~irajte.' ' " ,
""
",,;J. ;'" ' "
'
3.
Nap~etf1rat~sce~~;,pritiSl1it~d~gl~~~~'lP~i~$lll~~fi&l1i~g j;Jj.
,:<,' -, :'"
4.
K~dase.otv,Bri..6kyirzadijllloglhstafi~sy~pres~i?~,lZabe~iteprime
Suppress: .. . .
~aki~oJi,:ne6~:-biti'ukIjlIceh- U poprecn(pre,~~~;_ :~:~~1i~"pritisnite dugme'
l
6.
8.
F
0 0
[: r
0 0
ill
In
o o
Ni,paleti:'ai,~tki:l)~~'~il1g :Liyou(prhisn~t~"gcl~'~-~e~:'\h~\v ;~f. IzaJoerlte opdijJbrthO. dibistenapraVilforl~gtafski.prikaz.

vrstu:,srafUJ:e,',U, ov~mjJriineru", odabralLsmo :dfi:_napravimo puni (Fu1l)
"
Otv6t:it~"karticu:-,S,ec,ii;~nl:_;,Qdaberite vr's~upre~eka~ i111 tog prikaza i

presek'
12.- Iialttite'ta,6,~_kOjofu c,ete'-definisati:PQIOi~tprikaza:: ukoiilco niste zad~yoljni ;polo.zajem" izaberite, drugu ,tacku.' da ,~iste _ga ,~~?,~enili. I(a~a_:pr}ka~:bude, 11' zad.ov,aljavajucem polozaju, pritis,riite desniJaster misa ,i iZ[J:bg~te 'opciju Enter.
16-37
16-36
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kur~
Poglavlje 16 /zrada dokumentacije crte~~ . ~klopova
. . pr~y~&~j~]J91'r@15110!lp~sek.a k9ris$~fije.~)raclj1eravni.ikaoravni
13.rriti?nit,ta1t!"ENTE~ d.a.bist,~,li!i"ni;.\l'Odr~3U!l}~Vm1U. opciju

,-, ; s~ka/' -'.- '"' -' - .
pre-
N:'.l?ai,."ti:'la.tklDJ.a~ijtigJ,a)'~tilt;l)ril:ii;fiii" dugnie_:N~:W-View ;t~L
i~~~~~~~~Ji~d~~i;fe: ~l~~I;;~l~.~~~e;ir~l ?sit~~ni J5rikw:"s_ce~e
~ _:.l4-.-_;tf;::ri_ad~~-d:~ri'6~'~brikzi~:fz~b~~it~:+adhu,_,r~v-an;
"1}!_t;~~1~~::'1~;J~-~~;iNdiil-:~ijG -bi~;~_b~~:v-~~e~-;p~~ek6In:
Pregled izrade izometrijskih prikaza sklopova u rasclanjenom stanju
'-~lzra~i)~~:~_~:~JJkih:'Pdk~:~---Sklopova -~ ra~cHlhjenom stanj~ 'opisario je.. i :;~al>~aWNeS~i'nl~S~lopa urasclanjen~ll1st~nJu, kaosto.je.9bjasnjeno

. -,;,-~rtiiij~::iJ:_9y~~_p,oglayJju,
krozsledeceJ~orake.
I L
16-38
16-39
Autodesk Mechanjcal Desktop 6 Osnovni kurs
._ _ _ _ _ _ _'-'PoglE!vlje 16 Izrada dokumentacije crteza sklopova
8. Novi N;kaije it6datti.1:>~sktoPIlrow.ser.
Opcije komande AMDGVIEW

Komanda AMDGYIEW se koristi za pravljenje prikaza scena na isti naCin kao sto pravite prikaze del ova. ledina rdzlikaje postojanje grupe podataka. Opcije koje se koriste da bi se kontrolisala vrsta prikaza. njihova razmera i primena skrivenih linija u prikazirna delova su identiCne sa opcijama koje kontrolisu prikaze seena.
Komanda
Komanda
AMDGVIEW
AMDGVrEW se
koristi za pravljenje prikaza u crte:ijma sklopova.

AMDGV1EW su:
Savet: U nekim slucajevima, odgoJlarajuCi delovi nekog sklopa InOgll se preklapati medusobno (na primer kada sklop sudrzi delave koji se sklapajll presovanjem). Da hi se prikazale ivice de/oJla koji se medusobno preklapaju, izaberite opciju Display Interference Edges u kartiei Hidden Lines akvira za dijalog Create Drawing VIew.
Nacini pristupanja komandi
Uvod u specifikacije materija/a (BOM), liste de/ova i oznake

Program Mechanical Desktop sadrii automatizovane postupke izrade specifikaeija materijala (BOM), lista delova .i oznaka. U sIedecim odeljeima opisane Sil osnove rada sa specifikacijama materijala, listama delova i oznakama.
l""""'~""'=4
hj;S~~~~i!'i
2
Pocecete sa pravljenjem sklopova koriscenjem postupaka opisanih ranije u ovoj knjizi. Zatim tete u bazu podataka specifikacije materijala unositi podatke 0 onim svojstvima sklopova koja nisu graficke prirod.e. Ti podaci mogu biti povezani sa delovima i podsklopovima, ali mogu biti i potpuno nezavisni. U reiimu za ertanje, u crtez mozete da postavite listu del ova kad god poiclite. u kojoj ce se videti podaei speeifikaeije materijala. Lista del ova je tabela u kojoj se pojavljuju svi iii sarno neki delovi i podsklopovi lz baze podataka specifikacijc materijaia.
- _..._ - - - ---_._---
Napomena: Uko/iko Zente. mozete listu delova do stampate direktno iz specijikacije materijala i ne morate da je postav/jate u crtez.
--------------_.--- - - - 16-40
16-41
- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _~PogJav/je 16
Izrada dokumentacije crteta sklopova
(,
Oznake mozete da postavljate u prikaze da bi se mogIe identifikovati stavke iz'liste delova. Oznake mozete praviti pojedinacno iIi sve odjednom.
Automatizovanu specifikaciju materijala, 1istu delova i ozoake mozck da
napravite:
a.
~
Sarno u sklopovima
b. Za svaku sccnu u crtezu sklopa c. Za sklop koji nema nijednu definisanu scenu
d. Bez iii sa uspostavljanjem veza sa delovima iIi podsklopovima Specifikacije materijaia, liste delova i oznake koristite da biste: a. Dokumentovali 1istu delova iIi podsklopova nekog sklopa. b. Za neb sklop napravili listu podataka iIi izvezli podatke koji nisu graficke prirodc, a definisani su u svojstvima svakog dela. c. U prikazima povezali graficke oznake sa delovima iIi podsklopovima. d. Kreirali odvojene liste delova za razne scene u crtezu sklopa. e. Postavili oznake za blokove i tacke (pored delova i podsklopova). Sledi primer jednog sklopa sa specifikacijom materijaia, Iistol11 delova i oznakama. Prosirena BOM.
Kljucni termini u vezi specifikacije materijala

BOM.tabe/a Baza podataka kao objekat koja sadrii podatke svojstava za liste delova i oznake
Osnavno BOM.
---_ .... - ....
Baza podataka specifikacije materijala koja nije vezana za odredenu scenu i koja u trenutku kada je napravite ne sadrii nijedan podatak. U osnovnu BOM sve podatke unosi~e sami.
Baza podataka specifikacije materijala koja je vezana za podatke iz svojstava delova i podsklopova. Kada napravite prosirenu BOM, delovi i podsklopovi se automatski prevode u njene stavke. Celije gmpisane po vertikalama u tabeli BOM koje prika~ju atribute. U horizontalnim redovirna prikazuju se vred-
Kalona
nosti atributa delov3. -----------. Lista delova Graficki objekat specifikacije materijaia koji fonnirate u vidu simboIa i postavite u rezimu za crtanje.
, ..
--~.---------.-,-,---~-------
Oznake Okvir Naziv liste
Sirnboli (obicno sa brojevima stavki) i pokazivaCima koji identifikuju stavke iz liste delova u 2D prikazima sklopova. Ivice liste del ova. Naziv liste delova. Podrazumevani naziv je Parts List, ali ga mozete izrneniti iIi ga potpuno iskljuciti. lme kolone koje se prikazuje u stampanoj specifikaciji
ime k%ne
materijala i listi delova.

16-42 16-43
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _--C':ogfavlje 16
Izrada dokumentacije crteia sklopova
Alribut
Podaci koji nisu graficke prirode i koji su pridmzeni delovirna i podsklopovima (iIi su od njih nezavisni). Atributi se stvaraju u specifikaciji materijala i prikazuju se u listi delova.
LlIYet/Obiecl~ Dimeo~ion
Pregled postupka pravljenja specifikacija materijala
HoleChIWI Drawing Sheet Centt!lline .., SeclionVl\lw
;-" m F~ure Con~ol Frame

)- Edges of WQlkpieces ~ DCllvro and Fe~l..Ire ldentirl6J .$ Dd\um hJQEt !31 Plrt~ lffl>l
..r SUlface Texlv!e r< W~dinfJ
#' 1 hread line/'" Le;,de( .,@ Detail View
:. ,~ Balloon
"~'!~7!~~
Sledece aspekte BOM-a, liste dclova i oznaka mozete da kontrolisete preko osobina standarda elida: a. Pravljenje i modifikovanje definicija kolona i fonnatiranja BOM-a. b. Biranje kalona BOM-a koje ce biti prikazane u list! delova. c. Forrnatiranje lista delova koje su postavljene u crtez, d. Podesavanja koja se odnose na stampanje liste delova odvojeno od crteia. e. Biranje vrste oznaka i jzgleda pokazivaca.
f.
Biranje atributa iz BOM-a koji ce biti prikazani u oznakama.
Svojstva BOM-a
Kroz standard koji ste odabrali za crtez u programu Mechanical Desktop kontrolisete osobine BOM-a, liste delova i oznaka. Kontrolisanje osobina BOM-a slieno je modifikovanju parametara dmgih simbola u crteu. Osobinama BOM-a, lista dclova i oznaka mozete pristupiti 1 modifikovati ih ako sa dva uzastopna pritiska na taster miSa izaberite odgovarajucu ikonu u kartici Standards okvira za dija}og Mechanical Options.
16-44
Pravljenje baze podataka BOM-a

Kada napravite BOM, vi ste u stvari napravili listu atributa. Mechanical Desktop alltomatski postav]ja sve delove i podsklopove u bazu podataka specifikacije rnatcrijala onorn redom kako su ti delovi j podsklopovi nastali. Atributima svake stavke u BOM-u mozete dodati podatke. BOM (specifikaciju malerijala) korislite da bisle: a. Podatke
0
atriblltima pridruzili delovirna i podsklopovima.

16-45
-----------
Autodesk Mechanical Des!:"lo"'p'-"6-':O"s"n"'o"'vn"'ic:k"'u"rsc-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

b. Uvozili i izvozili podatke
c.
Poglavlje 16 Izrada dokumentacije. crleta sklopovE!..
atributima.
Komanda AMBOM
Komandu AMBOM koristite za pravljenje i podesavanje baze podataka specifikacije materijala. U okviru za dijalog BOM mozete da upisujete i uredu~ jete podatke 0 atributima delova i podsklopova.
Pravili liste delova kojima se dokumentuju podaci koji nisu graficke prirode.
d. Pratili stavke za koje niste kreirali delove, na primer za lepak, mast za podmazivanje, lem i smcsa za zalivanje.
Nacini pristupanja komandi AMBOM su:
e. 1z podsklopova prikupili podatke 0 atributima.

f.
Napravili i organizovali bazu podataka svih podataka
0

atributima,
g. Pregledali i stampali liste delova direktno iz BOM-a, bez potrebe da ih postavljate u crtez.
h. Zadali jedinstvena imena atributima u polju Equivalents i tako vise

atributa preveli u jedan atribut BOM-a. Vrednosti ckvivalentnih atributa
prikazuju se u koloni BOM.
Pregled postupka stvaranja 80M baze podataka
16-46
16-47
Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs Poglavij"e 16 Izrada dokumentacije crieia sklopova
Opcije okvira za dijalog BOM

Okvir za dijalog BOM prikazan je na sledecoj slid:
h. Postavljanje liste delava iii oznake u crtez.

i.
Zadavanje vrednosti (za unos istih podataka u vise redova).
Pravila koja se odnose na BOM

Za baze podataka BOM-a vaze sledeea pravila:
a.
BOM koja sadrz! delove k~ji nisu pridruzeni nece se automatski azuriratio Vrstu podataka BOM-a rnozete da promenite sarno u okvin! za dijaJog BOM.
b. BOM crteza koji su prikljuceni prikazuje se oak i kada u spaljasnjem crtezu nije bila kreirana baza podataka BOM. Sve izmene u BOM-u koje obavite u tom crtezu bice snimljene sarno u tom crtezu.
U okviru za dijalog BOM postoje sledeee opcije:
a.
c.
Kad stvorite scenu, BOM (pod istim nazivom kao i scena) ce biti autornatski kreirana. lako program AutoCAD Mechanical takode ima mognenost izrade specifikacije materijala, podatke 0 atributima iz BOM-a programa Mechanical Desktop ne moiete dodati u program AutoCAD Mechanical.
Unos podataka delova.
atributima koji ce u krajnjoj fazi biti prikazani u Iisti

d.
b. Isticanje clanova podsklopova. lzaberite miSem znak plus ispred podsklopa da biste njegove clanove ukljucili u aktivni sklop. U torn slucaju pozadina reda sa nazivom podsklopa postaje siva; ukoliko rniSem iza'berete znak minus iskljucieete delove, a podsklop ukljuCiti kao jednu stavku.
Postavljanje lista del ova u ertete

Lista deJova je graficki prikazana !ista podataka 0 atributima iz BOM-a koju postavljate u crtez. U okvim za dijalog Part List Properties moiete da kon-
c. Prethodni pregled liste delova na ekranu iIi njeno stampanje direktno na slstemski Wmdows stampac (nezavisno od crteza).
d. Dodavanje iIi brisanje kolona. Kolone koje izbrisete nece se prikazati u okviru za dijalog BOM. e. Sortiranje redova, brisanje rcdova, dodavanje reda na kraju liste, iii umetanje reda bilo gde u listi, radi dodavanja stavke koja nije pridruzena nekom delu iIi podsklopu.
Preuredenje rasporeda kolona na taj nacin sto izaberete kolonu, a zatim je odvucete i otpustite na njen novi polozaj.
trolisete fonnatiranje liste de]ova i da odaberete atribute koji ce biti prikazani.
Listu delova koristitc da biste:
a. U crteiima prikazali podatke iz specifikacije materijala.

b.
Napravili dokumente koji prate odredeni prikaz iIi scenu.
c. Dokumentovali delove koji su vezani za scenu iii prikaz.
f.
g. Uvoz i izvoz podatka Jiste delova.
~;;;----~---~-----~---~-.---~.--
--~-~--
16-48
16~49
Pogfavlje 16
Jzrada dokumentacije crteza sklopova
Pregled postupka izrade liste del ova
flkujete,kudgiJiJd,elite 'u okviru zu dija!og-JJ(Jc!1i 'Kqkv~~ir:zll ,dijalog
prikaZ{/li'Po4#{iiiBOM-akajlspq~li(}iiljaPfi7r~;ca~i'fkf{jos nist~ nap~a~iIL~q~\,C;kQlikO taka Pos{upite,p(J,~ar~er!iq~-{{o/q~eted~ modi-

Parts List.
"
'
Nap~/~~W~{J't~1;fit~'~~~~I1I~~~t,,~a~qr/~YfleJ;iii~ekt~"'ii:t{~z dq . bise
------~~-~~-----~ ...
..
Komanda AMPARTLIST
Kada pokrenete komandu AMPARTLlST, od vas se zahteva da izaberete vrstu liste del ova i opcije njenog izgJeda, a zatirn se lista postavlja u crtez. Opcije postavljanja liste delova su dostupne sarno sa komandnc Iinije. Komandi AMPARTLIST moiete da prisiupite na sledecc naCinc:
16-50
16-51
Autodes!5. Mechanica; Desktop 6 Osnovni kurs
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _~ _ _ _ _ _':P~og2:/"'a':1vUl'e'_1"!t:6" lzrada dokumentacije crteza skfopova
Izrada referenci delova

Referenca dela je blok iii tacka u crtefu (nikako deo iii podsklop) kame mozete dodeIiti podatke atributa iz BOM-a iIi prikljuciti oznaku, Reference delova koristite u svrhu: a. DodeIjivanja podataka 0 atributima iz BOM-a tackama u prikazu iIi blokovima koji nisu delovi iii podsklopovi.
b. Prikljucivanja oznaka tackama iii blokovima koji nisu delovi iii podsklopovi.
Komanda AMPARTREF
j )
Kada pokrenete komandu AMPARTREF, od vas se zahteva da izaberete tacku iIi blok kojima cete pridmziti podatke. Kad izvrsite izbor, otvara se okvir za dijalog Part Ref Attributes. Komandi AMPARTREF rnozete da pristupite na sledece nacine:
Opcije komande AMPARTLIST

Komanda AMPARTLIST iroa sledece opcije:
a.
Parts Omogucuje yam da birate privremene iudikatoredelova u crtezu (criezirna) da bi se odredilo koji cc delovi biti prikazani.
b.
Range Delov! koji
ce biti prikazani odreouju 5e na osnoyu redova.
c.
View Omogucuje biranje prikaza kome ce lista delaya biti pridmzena. Bice prikazani sarno ani delovi koji pripadaju izabranom prikazu.
d. Ail U BOM-u ce 5e prikazati svi delovi.

e.
Sheet Omogucava pravljenje liste delova koja sadri! sve delove umetnutc u raspored i sve delove koji su vidljivi u svim prikazirna.
Napomena: Kada u listi delova uredttjete podatke 0 atributima, time istowemeno llredujete i podatke Ii BOM~ll.
.~--------~.------- . - ' -
16-52
16-53
_ _ _ _ _ _ " PoglaY'!je 16
Izrada dokumentacije crtez8. sklopOV8
Uredivanje referenci delova

Podaci iz specifikacije materijala koji se koriste u referenci dela {ii za sam deo mozete uredivati koriscenjem komande AMPARTREFEDIT.
Komanda AMPARTREFEDIT
Komandom AMPARTREFEDlT prikazuju se privremcni indikatori reference delova koje morate da izaberete da bi ih mogli uredivati. Kada izaberete neki indikator, njegovi atributi ce se prikazati u okvim za dijalog Part Ref Attribute. Komanda AMPARTREFEDlT nalazi se na istim menijima i paletama alatki kao komanda AMPARTREF. Na sledecoj slid prikazana je paleta alatki.
Paleta alatki
Okvir za dijalog Part Ref Attributes prikazanje na sledecoj sHei.
Ok-vir za dijalog Part Ref Attributes se koristi da se u referencu dela unesu podact 0 atributima. U njemu takode mozete da definisete broj komada (kolicinu) referenei dela, iIi da prihvatite podrazumevanu vrednost 1.
Komandu Part Ref Edit Attribute koristite da biste izabraU reference dela, a zatim otvorili okvir za dijalog prikazan na sJedecoj slici.
16-55
._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _PC'o.glavlje 16. Izradf!!_E!..okumentacije crteza skfopova
!!fa~ ~ef Allribul..
Iii El
Vrednost svakog atributa mozete da promenite. Stavku izaberite sa dva uzastopna pritiska na taster misa, a nakon modifikovanja pritisnite dugme OK da bi se promena izvrsila.
Postavljanje oznaka
Oznake sc koriste da biste na prikazima seena mogli identifikovati stavke jz liste delova. Stavku povezujete sa oznakom tako sto odaberete jedan i1i vise privrcmenih indikatora rcferenci delova (iIi izaberete objekte na ekranu), a zatim postavljate oznaku iii oznake. Kada na ekranu izaberete vise objekata, oznake mozete prilikom postavljanja da poravnate po horizontali, vcrtikali iIi pod odredenim uglom. Oznaka moze da pokazuje broj stavke, ime dela iIi svaki atribut koji je u BOM-u definisan za taj deo.
Pregled postupka postavljanja oznaka u crtez
Sled~d kota-ci"p,g~azuju;vin/kakb",da:u -cftet;skldp'~'::p_~ghl~ite"oznake;

ovom.p. ogi. av.i.i.U.. .. . ... .
:,,;'>A3;;';,;:,:~;,,~{?-::Y~;:!,;2;~;':;::i;:;,~~:-:_::,/'::,',-':,'i/: . - ' ,: ,:-"" ',,-::,::, ,:,:.-: :'/,': :_-:: :, ,,: '_":-~"~,:' ,_:.-'}'::;;.::"::, 1. Napravite-sceh~f:'i)B'OMJoriscenjem postup~a '~bji su bili:opisani
.;;;. "';";';;
-, ," -' ",.' :--' '.; ___",,"_' "" '_"
'" 2.
N~p:iayii~/-~tjliii~'\~~~~~b:i' p~jst~~i'ie-'ifs'tt-:"~elo$~F'
, ' __ ;, '_ '___ " ""'_'J ,
16-5l
1a - - - - -_ _ _ _ _ _ _ _ _-'P':'0"j9?i"'vVjU.,e-!I'.'6'- Izrada dokumentacije crtez~ sklopova.
~~~[~-~
Komanda AMBALOON
Kad aktivirate komandu AMBALOON, od vas ce se zahtevati da izaberete rezim, a zatim da izaberete privremenc indikatore delova preko kojih odredujete oznaku iIi oznake koje ce biti postavljene u crteZ. Sve opcije za postavljanje oznaka prikazane su na komandnoj liniji. Komandi AMBALOON mozete da pristupite na sledece nacine:
16-58
- - - - - - -_________.cP.co~g"'la::v~lj"e.cIc:6~/='z'?da dokumentacije crteia sklopova
Opcije komande AMBALOON

Komanda AMBALOON ima sledece opcije:
a.
Autoall Postavlja niz oznaka u horizontalnom iii vertikalnom pravcu. U ovoj opciji od vas se zahteva da izaberete indikatore delova eime cete odrediti delove koji ce biti oznaceni. Pokazivaci ce podrazumevano biti postavljeni na simbole indikatora delova, a vi odredujete samo polozaj oznaka.
'0080
b. Auto Na objektima koji nemaju oznakl.l prikazuju se PICK OBJECTS. Oznake mozete da postavljate jednu po jednu.
C!)
SNka 16-21
c. Coi/eci
Na postojecu ili novu oznaku prikljucuje vise oznaka. Polozaj oznaka i pokazivaea odredujete rueno.
d. One
Izgled nakon obavljene vezbe
Postavljate oznake jednu po jednu. Polozaj oznaka i pokaziyaea odrcdujete rueno.

c.
1. Otvorite datoteku sa crtez,om Pc-ex16-2.dwg. Crtez trcba da izgleda kao na sledecoj slici.
Manual Oznaku i referencu dela kreirate istovremeno. Ovu opciju koristite da biste napravili oznake i stavke u BOM, odnosno u listi del ova. Obieno se koristi za definisanje stavki koje niste deftnisali kao delove, na primer lepak, mazivo ili lem.
VEZBANJE 16-2. NOSA<: TOCKICA - PRAVLJENJE PRlKAZA SKLOPA, ..' .' OZNAKA I LlSTE DELOVA
U ovoj vezbi naueicete da pravite prikaze dye razliCite scene, da koristite bazu podataka BOM-a, upisujete vrednosti u bam podataka BOM-a, postavljate listu delova u crtez i da postavljate oznake delova u prikaze sklopa.
Slika 16-22 erlez Pc-ex 16-2. dwg
Ip-':; FXP~ 2. Znak plus ispred stavke EXPLODED u Browseru izaberite misem da bi se prosirio prikaz i yideli svi deloyi scene.
3. U Browseru izaberite jezicak Drawing.
Napomella: Prikazi sklopa Plate se nalaze U ovom crtezu II rasporedu Layoutl u Rrowseru. MOlele birati da Ii tele napraviti prikaze delova II pojedinacnim crtezima delova ili u iSlom crtezu, kao sklop.
----.-.--~-
16-60
16-61
Pogfavfje 16
Izrada dokumentacije crteia skfopova
4. U Browseru, sa dva uzastopna pritiska na taster misa izaberite Layout2,
da biste taj raspored aktivirali. Pozadinu crteza izaberite pritiskom na

desni taster mih i izaberite New View. 5. Razrneru promenite na vTednost .75 i iskljucite prikazivanje pomocnih linija. Kada okvir za dijalog bude izgledao kao na slede60j slici, pritisni-
1
j
!
tedugmeOK.
t
1
j
L~
Stika 16-24
Postavljen Ie osnovni prikaz scene rasclanjenog sklopa.
Dodavanje prikaza scene sklopa u sastavljenom stanju

1. Otvorite karticu Scene i sa dva uzastopna pritiska na taster misa izaberite scenu ASSEMBLED da biste je aktivirali.
Slika 16-23 prikazu. Podesavanle parametara pomocnih linija U osnovnom
6. Od vas se sada zahteva da odredite orijentaciju osnovnog prikaza. Poza~ dinu crteza izaberite pritiskom oa desni taster misa, izaberite View, a zatim pritisnite taster ENTER. 7. Automatski preiazite u rezim za crtanje i potrebno je da odredite polozaj za osnovni prikaz. Izaberite polozaj u gornjem desnom delu kao sto je prikazano na sledecoj slid. Kada budete zadovoljni polozajem, pritisni-
2. Otvorite karticu Drawing, pozadinu crteza izaberite pritiskom na desni taster misa, a zatim i?aberite Multiple Views. Podesite opcije U okviru za dijaIog kao na sledecoj slici, a zatim pritisnite dugme OK.
te taster ENTER.
Slika 16~25
Parametri za kreiranje visestrukih scena
16-62
16-63
Autodesk Mechanical
Desktop"6,-,:O"sn~o,,,v".n,,-i"'ku"!'''s_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _._ _ _ __
Pog/av/je 16
erteta skfopova
3. Pozadinu crteza izaberite pritiskom na desni taster miSa, a zatim izaberite Create Base. Da biste odredili orijentaciju osnovnog prikaza scene ASSEMBLED, pozadinu crteza jzaberite pritiskom oa desni taster misa, a zatim izaberite opciju DeS. Pritisnite taster ENTER.
4. Od vas se zahteva da odredite polozaj osnovnog prikaza. Izaberite lokaciju u levom donjem delu crtez3 kao sto se vidi na sledecoj slici, a zatim pritisnite desoi taster misa i izaberite opciju Enter. Sledeci prikaz postavite iznad osnovnog prikaza. Pritisnite ponovo desni taster misa i izaberite opciju Enter. Postavite boeni prikaz kao 5to se vidi oa sledecim slikama. Pritisnite taster ENTER da biste postavili sva tri prikaza .
l"~~
_~~~~_f-_""'>--".......l..- __~.-
Slika 16-28 Postavljen je; trec; prikaz
5. Na paJeti alatki Drawing Layout, pritisnite dugme Drawing Visibility ~. Iskljucite prikazivanje svih osnih linija.
Pravljenje baze podataka BOM

1. U Browseru, izaberite jezicak Model. 2. Pritiskom na desni taster misa, izaberite PC-EX~16-2, a zatim izaberite BOM Database.
it
Stika 16-26
Osnovni prikaz scene sklopa u sastavfjenom stanju
Slika 16-29
Baza podataka BOM
Slika 16-27 Pogled odozgo postavljen je u eriei

16-64 16-65

3. Karla se otvori okvir za dijalog BOM, postavite kursor u onu celiju kolone Material koja odgovara redu AXLE. Upisite CRS, a zatim pritisnite taster ENTER. Zatim izaberite celiju koja odgovara delu CBUSHING, upisite CI, a zatim pritisnite taster ENTER.
-------------____2P"'og2"'a.a"lv/je 16 !zrad d k ....;:="'a=o umentacije crleia sklopova

6.
~~~:~t: :::i~lij~~ koloni Standard j ponovo pritisnite dugme Set

'I'" " UpIslte N/A da biste tu vrednost dodelili izabrani ce IJama. Pnitsnite dugme OK. m
4. Izaberite preostale prazne celije u koloni Material na taj naCin sto cete izabrati prvu gomju praznu celiju, a zatim povlacenjem izaberite redom sve celije, 60 poslcclaje prazne. Kacla celije postanu istaknute, pritisnite dugme Set Values 1Irl.
7.
~::~~podataka BOM bude izgJedala kao na sledecoj sliei, pritisnite
5. Kada se otvori okvir za dijalog Set Values, u polje Value upisite-CI, a

zatim pritisnite dugrne OK. Time ste svirn izabranim celijama dodelili vrednost CI.
Ij
~
I-
Ii
I~
Slika 16-32 ZavrSni izgled bazo poda/aka BOM
8. U Browseru, izaberite karticu Drawing.

9.
Slika 16-30 Parametri koji ce bW primenjeni na vise cetifa.
Bbfo:",seru, izaberite Layout2 pritiskom na desni taster misa a zaf lza ente Parts List>p- rt L t P .. . . ~ , nn a IS. ntlsrute dugme OK da biste prihvatili ~~nud~n: ~o~razumevane vrednosti za !istu delova. Na zahtev da od He,?o ozaJ" hs~e delova, izaberite iokaciju u donjem desnom delu recrteza, kao sto Je prikazano na sledecoj slici.
Stika 16-31
Vrednost primenjena na veCi broj cefija.
16-66
16-67
1.
J)o~eI,., ~~ :it::.: '7h t:;p / .~'qt<

Pil'l ells! {';
t:b, 7
?,
7':?fl"J~,<- ~c'-4Jj:k
('t.:7<:()JW/~
/<.'iJ
!Y{f 'I)r~.: t"/....,<'r_""~~Z
0:
Poglavlje 16 .. Izrada dokumentacije crteia sklopova
S/ika 16-34
U prikaz rasclanjenog sklopa dodate
SU
oznake.
Zatim cete pregrupisati oznake da biste ih postaviH pod odredenim uglom. 5. Pritisnite taster ENTER da biste ponovili kornandu. Upisite slovo e da biste izabrali opciju rEorganize, a zatirn pritisnite taster ENTER. Da biste preuredili raspored oznaka, napravite prozor za izbor iduCi zdesna na leva i izaberite sve oznake koje ste upravo postavili, kao 8to je prikazano na sledecoj slici.
Slika 16-33
Usta delova je postavljena.
Postavljanje oznaka
1. Pozadinu crteia izaberite pritiskom na desni taster misa, a zatim izaberite redom Annotate Menu>Parts List>Baloons. 2. Za rad sa oznakama upisite a, a zatim pritisnite taster ENTER da bistc potvrdili opciju AutoAlL
3. Da biste izabrali objekte, razvucite prozor oko svih objekata rasclanjenog izometrijskog prikaza i pritisnite taster ENTER.
4. Na zahtev za poravnanjem, postavite horizontalni niz o~nak~ ispod prikaza rasclanjenog sklopa tako sto cete izabrati lokaciJu pnkazanu na sledecoj slici.
Slika 16-35 Biranje oznaka rad; promene njihovog pofoiaja.
6. Pritisnite taster ENTER. Upisite slova a da biste izabrali apciju Angle, a

zatim pritisnite taster ENTER. Za prvu tacku linije ugla izaberite krajnju tacku linije putanje, kao sto je prikazano na sIedecoj slid.
16-68
16-69
Pog/avlje 16 Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs
Izrada dokumenfacije crteze sklopova
Krajnja tacka - - - - "

1. Zbog cega u programu Mechanical Desktop pravite scene?
a. Da biste napravih vizualizovane prikaze modela sklopova.
'"
------
1A~~
Slika 16-36 Odrea/vanje ug/a
b. Da biste snimili prikaze, faktore rasc!anjavanja, izmieanja i putanje modela sklopova.

c. Radi izvoza podataka za animacije.
0
za rasporea/vanje oznaka
sklopovima i njihovog koriscenja u programima
7. Kao dnlgu tacku izabeTlte suprotnu krajnju tacku hori~ontalnog ,deJa linije putanje. Oznake postavite ispod prikaza rasclanJenog stanF, kao 3to mozete videti na sledecoj sliei.
d. Da biste primenili pravila za sklopove.

2. Sta jc to faktor rasCiu11javanja?
a. Razdaljina izmeau oznaka u crtezu.
b. Podrazumevana razdaljina izmicanja izmedu delova U I11odelujednog sklopa.

C.
Zadata vrednost medusobnog rastojanja delova u sceni rasClanjenog sklopa.
d.
Paramctar koji moiete da podesavate i koji odreduje rasclanjavanje sklopova u definicije del ova.
3. Sta je to specifikacija materijala (BOM) u programu Mechanical Desktop'?

a, Lista delova kojc umecete u ertel..
b, Baza podataka delova i njihovih atributa. c.
SlOw 16-37 Zavrsni izgled crteza sklopa
Sklop. Pridruzena datoteka radena u programu Microsoft Excel sa proracunskom tabelom koja sadrfi podatke 0 sklopu.
d.
8. Datoteku crteza snimite pod novim lmenom 16-2.dwg.
Kraj vezhe.
1&-70
Uhvatite KORAK i
4. Na koji naCin mozete da napravite crtez poprecnog preseka sklopa koji ce

prikazivati presek sarno odredenih del ova sklcipa?
a. Sakrijete deo koji ne ielite da se pojavi u poprecnom preseku.

b. lskljucite preseke del ova koje izaberete koriscenjem okvira za dijalog Instance Suppression.
C.
osta nite u igr

k~je
Izbrisete odredene delove sklopa.
d. Na delu koji ne zelite da se pojaviti u pres'dcu izbrisete srafuru.

5. lJkoliko zelite da napravite cetiri prikaza sklopa pri cemu tri prikaza opisuju sklap u sastavljenom stanju, a jedan u rasclanjenom stanju, koji je najmanji broj scena koje ce vam biti potrebne?
a.
su knjige sadrze sve odgovore neophodne za efikasan . sa programima iz paketa Microsoft Office 2000. U tome yam jasna uputstva, lekcije sa prakticnim vezbama kOje moiete da samostalno ill u nasoj skoli pod nadzorom strucnih predavaca, resenja koja je osmislio Microsoft a prenosi yam CET. Svaka knjiga sadrzi CD sa vezbama!
Ovo
Sarno jedna.
b. Bm'ern dve - jedna za sastavljeno, a druga za rasclanjeno stanje sklopa.

v.
Barem cetiri - po jedna za svaki prikaz.
d. Tri, od cegajedna za sastavljeno, a dye za rasclanjeno stanje sklopa.
eET vom prenosl znanja IIOJ8 dOIi'l18 pravo s" izvora, od Microsoft Press8. Detaljnije InTOrmaclje :) naslm Izdanjima potrai!te: u naso! knjiinri II SkaCafskoj 45. tel. 3243..0'::'3, 3235139 i
III
3237346 na nasoj Web ickacljl na
eET Computer Equipment and

adresl.tnp:/!www~
u preko 100 knjii8ra 8ifam Jugoslavije. u Republlci Srpskoj. Bosni i Hercegovm i , Maiiedoniji ! Sioveniji.

Autodesk Mehanikal Desktop

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Autodesk Mehanikal Desktop

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Autodesk Mehanikal Desktop

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

AutodeskMechanicaIDesktop

cJpL. ,~. Md.

Stilske konvencije u ovoj knjizi POGLAVLJE2

INFORMACI.JE 0 KURSU I PREDUSLOVI

2-1 2-2 2-2 2-3 2-3 2-4 3-1 3-1

UVOD U MECHANICAL DESKTOP

Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs

Modeli podataka za datoteke elemenata i sklopova ..

Alatke za kontrolisanje prikazivanja elemenata

3-44 3-45 3-46 3-46

UVOD U MODELOVANJE ELEMENATA

4-1 4-2 4-2 4-4 4-4 4-7

Kotiranje profiJa ........ .

Promena nacina prikazivanja promenljive kota

4-8 4-9 4-9 4-9

Koriscenje konstrukcionih geometrijskih slika Stvaranje konstrukcionih geometrijskih slika

Saveti za pravljenje model.

Pitanja za obnavljanje grad iva

Autodesk Mechanjcal Desktop 6 Osnovni kurs

POGLAVLJE 6 STVARANJE JEDNOSTAVNlH SKIClRANlH DETALJA .. 6-1

POGLAVLJE 7 KORISCENJE RADNIH DETALJA

Radne ose .....

.. ... . . ... 7-31 ........... 7-31

Radne tacke ......... .

......... 7-36 .......... 7-36

Pitanja za obnavljanje gradiva ., ........... .

POGLAVLJE 8 DODAVANJE SMESTENIH DETALJA MASINSKIM ELEMENTIMA .

Uredivanje skiciranih detalja " ......... .

Upoznavanje smestenih detalja Izrada rupa ....... '

Pitanja za obnavljanje gradiva

Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs

IZRADA ZAVOJITIH DETALJA

9-1 9-1 9-2 9-2 9-3 9-4 9-6 9-8 9-16

POGLAVL.IE 10 SKALIRAN.JE I PRESLIKAVANJE MASINSKIH ELEMENATA

10-1 10-2 10-2 10-3 10-4 10-5

POGLAVLJE 11 KONTROLA DELOVA POMOCU PROMENL.JIVIH ZA PROJEKAT ....... .

11-1 11-1 11-2 11-3 11-4 11-5

Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs

PregJed modifikovanja promenljivih za projekt , ' , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , !l-6

NAPOMENE I OZNAKE U CRTEZIMA

13-1 13-1 13-2 13-2 13-3

Podesavanje opcija natpisa i oznaka Kartica Drawing Kartica Standards

Pitanja za obnavljanje gradiva .. ,', ........... .

Pit.nja z' obnavl,janje gr.div.

Autodesk Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs

OSNOVE MODELOVANJA SKLOPOVA

Dodavanje putanja delovima u sceni

ogranicenja sklopova Kljucni tennini U ogranicenju sklopova ..

Pitanjaza obnavljanje grad iva

Pitanjaza obnavljanje gradiva

Izrada scena sklopova

autodesk' official training courseware

Aulodes':..Mechanical Desktop 6 Osnovni kurs

chanical Desktopa su predstavljena na sledeCi nacin:

Svi su poiucrni i u kurzivu.

Naglasavunje reCi iii fraze:

Problemi se resuvaju brze

Uvoaenje novog tennina: Koristite definicije sklopova da biste,

Gde moze da se pronade dodatna pomoc

Oznake tipa datoteke, datoteke, direk.-torijull1i i nazivi crteza: template.dwt