Austrijski šiling

Austrijski šiling Österreichischer Schilling
Kovanica od 1 šilinga
ISO 4217 Kod	ATS
Korisnik	Austrija
Najmanja jedinica	groš Grosch
Kovanice	1, 2, 5, 10, 50 groša, 1, 5, 10, 20 i 50 šilinga
Novčanice	20, 50, 100, 500, 1000 i 5000 šilinga
Nacionalna banka	Narodna banka Austrije

Austrijski šiling (njemački: Österreichischer Schilling) je bio novčana jedinica u Austriji od 1925. do 1938. i od 1945. do 1. januara 2002, dana uvođenja gotovine eura u Evropskoj uniji. Jedna od stabilnijih valuta u Evropi, direktno (od 1976) vezana za njemačku marku (DEM), nazvana alpskim dolarom.

Postojalo je nekoliko serija, a poslijednja serija sastojala se od novčića: 2, 5, 10, i 50 groša, 1, 5, 10, 20 i 50 šilinga. Banknote su bile u apoenima od 20, 50, 100, 500, 1000 i 5000 šilinga. Novčići od 2 i 5 groša nisu bili u upotrebi u nekoliko zadnjih godina postojanja šilinga zbog neznatne vrijednosti i izdavali su se u ograničenim količinama najčešće u godišnjem kompletu samo za numizmatičke serije, kao i posebna izdanja od 20 i 50 šilinga, koja su vrlo rijetko bili u opticaju, ali vrlo omiljena u numizmatičkim krugovima. Svake se godine pojavljivala kovanica od 20 šilinga sa drugačijom pozadinom povodom neke obljetnice. Kovanica od 50 šilinga je bila bimetalna i također se nije dugo zadržavala u opticaju. Zadnja se serija šilinga još uvijek može zamijeniti za euro u Centralnoj banci Austrije.

Postojali su također srebrnjaci sa nominalnom vrijednošću od 25, 50, 100 i 500 šilinga, koji se također mogu zamijeniti za euro, ali zbog vrijednosti u srebru, ostali su u mnogim kolekcijama sačuvani.

1 Šiling sastojao se od 100 groša (Groschen) Šiling je zamjenjen eurom po tečaju 1€ = 13,7603 ATS

Historija

Prvi kovani novac pojavljuje se oko 1000. u Salzburgu. Za vrijeme vladavine Leopolda III (1095-1136) nastaju babengergski pfeninzi (njem.: "Pfennige der Babenberger") u Kremu, tadašnjem glavnom trgovačkom području. Kasnije se oko 1200-te pojavljuje bečki pfening (njem.: "Wiener Pfenning") potiskuje babengergski. Bečki pfening je doživio svoj vrhunac 1350. kada je bio u upotrebi cijelom području Podunavlja.

Srednji vijek

U srednjem vijeku su bile u upoterbi srebrene kovanice raznih težina i čistoće. Čistoća srebra određivana je vaganjem tokom trgovine. Kao veća novčana jedinica koristila se funta (240 pfeninga) i šiling (30 pfeninga), koje kao kovanice nisu postojale. U Tirolu se koristio bernski pfening (njem.: "Berner Pfennning") koji, mada je predstaljao izuzetak, se pod nazivom kreuzer kasnije proširio na cijelu Austriju. Kreuzer je bio kovan od srebra do 1760. a od 1892. koristi se bakar. 3 kreuzera su vrijedili jedan groš, a 20 srebrenih groša su vrijedili 1 gulden (60 kreuzera) koji se koristio do 1857. Srebreni gulden je kasnije preračunat, tokom prelaska na decimalni sistem, u 100 kreuzera. Iz Joachimssthala (Böhmen) pojavljuje se taler (odakle potječe i naziv za dolar) koji postaje svjetska kovanica. Pored toga pod vladavinom Marije Theresie izdavan je konvencijski taler (njem.: "Marie-Theresien Taler", "Konventionstaler"). 1 taler se dijelio na 2 guldena, 1/3 guldena je bila važna jedinica u trgovini. Zlatne kovanice, po uzoru na Veneciju, pod nazivom dukat (ita. "Ducatus", bs. "hercegovina") bile su u upotrebi do 1892. kada se uvodi zlatna kruna (njem.: "Goldkrone").

Napoleonski ratovi

Sedmogodišnji rat, koji je trajao od 1756-1763., je već ranije ubrzao proces prelaska na novčanice. Prve novčanice je izdavala banka Stadtbanco u Beču . Radilo se u stvari o ceduljama koje su bile izložene visokoj inflaciji da je, zbog ratova s Francuskom (Napoleonski ratovi), 1811. došlo do državnog bankrota. Gubitak od 90% vrijednosti novca je za stanovništvo značio rub siromaštva. Nakon okončanja Napoleonskih ratova osniva se 1816. Nacionalna banka (Nationalbank). Nacionalna banka oživljava konvencijsku valutu (gulden) koja je s novom bečkom valutom (također gulden) imala odnos 1:2,5.

Drugi svjetski rat

Glavni članak: Drugi svjetski rat

Gulde se ukida 1892, kojeg zamjenjuje kruna po tečaju 1:2. Kruna se dijelila na manju jedinicu heller. Velika inflacija dovodi 1922. do konačnog ukidanja krune kao papirnog novca. Nakon stabilizacije tzv. zlatne krune (kovanice), uvodi se srebreni šiling. Marka njemačkog rajha zamjenuje 1938. šiling koji se ponovo uvodi nakon kraja Drugog svjetskog rata. Prve novčanice šilinga su uvedene 13. decembra 1945. Šiling je ostao do uvođenja eura, 1. januara 1999 samo u obračunu a 1. januara 2002 i u praksi, stabilna i jaka valuta.

Kovanice

Pregled kovanica izdatih do 28. februara 2002

Revers	Avers	Vrijednost	Prečnik	Masa	Sastav	Prvo izdanje	Nevažeće	Motiv
		1 groš	17 mm	1,8 g	Zn	5. april 1948
		2 groša	18 mm	0,9 g	98,5 % Al, 1,5 % Mg	15. juli 1950
		5 groša	19 mm	2,5 g	Zn	17. juni 1948
		10 groša	21 mm	3,5 g	Zn	1. juli 1947	31. maj 1959
			20 mm	1,1 g	98,5 % Al, 1,5 % Mg	27. novembar 1951
		20 groša	22 mm	4,5 g	91,5 % Cu, 8,5 % Al	23. decembar 1950	30. april 1959
		50 groša	22 mm	1,4 g	98,5 % Al, 1,5 % Mg	11. decembar 1947	2. juni 1961
			19,5 mm	3,0 g	91,5 % Cu, 8,5 % Al	1. oktobar 1959
		1 šiling	25 mm	2,0 g	98,5 % Al, 1,5 % Mg	11. decembar 1947	2. maj 1961
			22,5 mm	4,2 g	91,5 % Cu, 8,5 % Al	1. septembar 1959		Crtež runolista (lat. "Leontopodium nivale") koji je uradio Ferdinand Welz
		2 šilinga	28 mm	2,8 g	98,5 % Al, 1,5 % Mg	11. decembar 1947	29. juni 1957
		5 šilinga	31 mm	4,0 g	98,5 % Al, 1,5 % Mg	25. oktobar 1952	15. februar 1961
			23,5 mm	5,2 g	64 % Ag, 36 % Cu	2. januar 1961	30. septembar 1969	Izrezbaren
			23,5 mm	4,8 g	75 % Cu, 25 % Ni	15. januar 1969		Gladak
		10 šilinga	27 mm	7,5 g	64 % Ag, 36 % Cu	1. juli 1957	31. mart 1975	Lice: ženska odjeća koju je dizajnirao Ferdinand Welz - Naličje: Grb
			26 mm	6,2 g	75 % Cu, 25 % Ni	17. april 1974		Lice isto, na naličju Savezni orao (Bundesadler)
		20 šilinga	27,7 mm	8,0 g	92 % Cu, 6 % Al, 2 % Ni	10. decembar 1980		Kovanice od 20 šilinga koje su trebale zamijeniti novčanice iste vrijednosti 18 raznih motiva
		25 šilinga (srebrene kovanice)	30 mm	13 g	80 % Ag, 20 % Cu	1. Oktober 1955		3 verzije vrijednosne strane; 19 izdanja raznih motiva na licu
		50 šilinga (srebrene kovanice)	34 mm	20 g	1959–1973: 90 % Ag, 10 % Cu 1974–1978: 64 % Ag, 36 % Cu	20. februar 1959		3 verzije vrijednosne strane; 24 izdanja raznih motiva na licu
		50 šilinga (bimetalne kovanice)	26,5 mm	8,15 g	Bimetal: Prsten: 92 % Cu, 6 % Al, 2 % Ni; Unutrašnj dio: Magnimat 7	1996		Jedinstvena vrijednosna strana, 9 raznih motiva na licu
		100 šilinga (srebrene kovanice)	1974-79: 36 mm ab 1991: 34 mm	1974-79: 24 g ab 1991: 20 g	1974–1979: 64 % Ag, 36 % Cu ab 1991: 90 % Ag, 10 % Cu	23. decembar 1974		Razne verzije vrijednosne strane; 24 izdanja u periodu 1974-1979; 18 izdanja u sklopu raznih serija od 1991-te
		200 šilinga (srebrene kovanice)	40 mm	33,63 g	92,5 % Ag, 7,5 % Cu	12. januar 1995		jedinstvena vrijednosna strana, 2 različita motiva na licu
		500 šilinga (srebrene kovanice)	38 mm	24 g	1980–1982: 64 % Ag, 36 % Cu ab 1983: 92,5 % Ag, 7,5 % Cu	10. april 1980		34 izdanja (s jedinstvenom vrijednosnom stranom) u periodu 1980-1988; od 1989. 26 dodatnih izdanja s tim da je kupac mogao odrediti motiv.

Novčanice

Pregled, novčanica (Druga republika) u opticaju do 28. februara 2002

Vrijednost	Lice	Naličje	Motiv lica	Motiv naličja	Veličina	Prvo izdanje
Interimsnoten 1945
10 šilinga			Ruine Aggstein	Großglockner	68 x 122 mm	13. decembar 1945
20 šilinga				Prednje Alpe, sijač pod brdima Salzkammerguta	137 x 73 mm	13. decembar 1945
100 šilinga				Akademija nauka	164 x 85 mm	13. decembar 1945
1000 šilinga				Salzburg	185 x 92 mm	13. decembar 1945
Interimsnoten 1947
5 šilinga				Erzberg	110 x 67 mm	11. decembar 1947
10 šilinga			Ruine Aggstein, drugo izdanje	Großglockner	68 x 132 mm	11. decembar 1947
50 šilinga				Zgrada crkve Maria Wörth	154 x 78 mm	11. decembar 1947
100 šilinga			Drugo izdanje	Akademija nauka	177 x 85 mm	11. decembar 1947
1000 šilinga			Drugo izdanje	Salzburg	185 x 92 mm	11. decembar 1947
Serija iz 1950-te
10 šilinga				Tvrđava kovanica u Hall (Tirol)	125 x 70 mm	25. august 1949
20 šilinga				Beč	140 x 75 mm	12. april 1948
100 šilinga				Jezero Gosau ispred Dachsteina (Oberösterreich)	165 x 83 mm	28. januar 1948
100 šilinga			Prvo izdanje	Beč i Dunav	176 x 85 mm	3. novembar 1949
100 šilinga			Drugo izdanje	Beč i Dunav	176 x 85 mm	7. juli 1952
Serija 1950
10 šilinga			Španska škola jahanha	Dvorac Belvedere	132 x 65 mm	26. Mai 1951
20 šilinga			Joseph Haydn	Brdo Kalvarien Brdska crkva u Eisenstadtu	148 x 70 mm	25. September 1950
50 šilinga			Jakob Prandtauer	Stift Melk	164 x 75 mm	25. oktobar 1952
100 šilinga			Franz Grillparzer	Dürnstein	176 x 85 mm	14. oktobar 1955
500 šilinga			Julius Wagner-Jauregg	Univerzitet u Beču	186 x 88 mm	5. decembar 1953
1000 šilinga			Anton Bruckner	Brucknerske orgulje u bazilika Sv. Floriana	192 x 89 mm	23. januar 1956
Serija 1956
20 šilinga			Carl Auer von Welsbach	Maria Rain (Kärnten)	132 x 65 mm	3. decembar 1956
50 šilinga			Richard Wettstein	Burg Mauterndorf	140 x 70 mm	11. März 1963
100 šilinga			Johann Strauss	Dvorac Schönbrunn	150 x 75 mm	25. September 1961
1000 šilinga			Viktor Kaplan	Elektrana Ybbs-Persenbeug	150 x 75 mm (bijela varijanta), 160 x 84 mm (plava varijanta)	5. Februar 1962 (bijela varijanta), 26. novembar 1962(plava varijanta)
Serija 1966
20 šilinga			Carl von Ghega	Željeznica u Semmeringu	132 × 65 mm	4. novembar 1968
50 šilinga			Ferdinand Raimund	Dvorsko pozorište	140 x 70 mm	15. februar 1972
100 šilinga			Angelika Kauffmann	Bregenzerwälderhaus	150 × 75 mm	19. oktobar 1970
500 šilinga			Joseph Ressel	Parni brod Civetta (brod)	155 x 80 mm	24. oktobar 1966
1000 šilinga			Bertha von Suttner	Leopoldskron, Hohensalzburg	159 x 84 mm	21. septembar 1970
Serija 1983
20 šilinga			Moritz Daffinger	Albertina	123 × 62 mm	19. oktobar 1988
50 šilinga			Sigmund Freud	Collegium-Medico-Chirurgicum-Josephinum	130 × 65 mm	19. oktobar 1987
100 šilinga			Eugen Böhm von Bawerk	Aula der starog univerziteta u Beču, kojeg je izgradio Jean Nicolas Jadot de Ville-Issey tokom 1735-1755, od 1857. sjedišteAkademije nauka.	138 × 68 mm	14. oktobar 1985
500 šilinga			Otto Wagner	Postsparkasse u Beču	144 × 72 mm	20. oktobar 1986
1000 šilinga			Erwin Schrödinger	Univerzitet u Beču	152 × 76 mm	14. novembar 1983
5000 šilinga			Wolfgang Amadeus Mozart i pogled na Salzburg.	Bečka državna opera	160 × 80 mm	17. oktobar 1989
Serija 1997
500 šilinga			Rosa Mayreder	Rosa i Karl Mayreder, slika učesnica ženskih klubova na Bundestagu u Beču 1911.	148 × 72 mm	20. oktobar 1997
1000 šilinga			Karl Landsteiner	Karl Landsteiner u laboratoriji na Institutu patologije u Beču. Prikaz poliovirusa i opis postupka određivanja krvne grupe.	154 × 72 mm	20. oktobar 1997

Da je šiling ostao u opticaju. novčanice apoena 20, 50, 100 i 5000 šilinga bi odgovarale dizajnu apoena od 500 i 1000 šilinga iz 1997. Motivi bi bili Gustav Klimt, Ida Pfeiffer, Franz Schubert i Marie von Ebner-Eschenbach.

Vanjski linkovi

• (de) Centralna banka Austrije (ÖNB)