1613.

**1613.. po kalendarima**
Gregorijanski	1613.. (MDCXIII)
Ab urbe condita	2366.
Islamski	1021–1022.
Iranski	991–992.
Hebrejski	5373–5374.
Bizantski	7121–7122.
Koptski	1329–1330.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1668–1669.
• Shaka Samvat	1535–1536.
• Kali Yuga	4714–4715.
	Kineski
• Kontinualno	4249–4250.
• 60 godina	Yin Voda Vo(l); (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11613.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	16. vijek – 17. vijek – 18. vijek
Decenija:	1580-e 1590-e 1600-e – 1610-e – 1620-e 1630-e 1640-e
Godine:	1610 1611 1612 – 1613 – 1614 1615 1616

Zemski sobor bira cara Mihajla I (sl. iz 1673)

Godina 1613 (MDCXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u petak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Događaji

zima 1612/13 - Uskoci ponovo haraju, opljačkali tri turska sela naspram Novigrada, napadaju mletačku Istru, preko dubrovačke teritorije napali Trebinje, na povratku ih kod Sućuraja na Hvaru presreli Mlečani i ubili 60 uskoka sa harambašom Nikolom Hreljanovićem a uskoci ubili kapetana Stefana Venijera^[1].
11. 1. - Radnici u Dauphinéu otkrili ogroman kostur, možda mastodonta, uvereni da se radi o legendarnom kralju Teutobochusu.
20. 1. - Kalmarski rat između Danske-Norveške i Švedske okončan Knäredskim mirom uz posredovanje englesko-škotskog kralja Jamesa I.
10. 2. - Bečki sporazum Venecije i Habsburga: car i nadvojvoda obećavaju da Senjani neće više ometati plovidbu i napadati Mlečane i da će u Senj dovesti nemački garnizon^[2].
14. 2. - Engleska princeza Elizabeth Stuart se udala za Friedricha V. Palatinatskog - njeni potomci će od 1714 biti na britanskom prestolu.
24. 2. - Ugarski sabor: 38. članak poziva kralja da postavi bana Erdedija u Hrvatskoj, 39. da Vlasi postanu kmetovi vlastele na čijim se posjedima nalaze (njemački kapetani ometaju ovaj članak, general Trautmansdorf tvrdi 13. 8. da su se Vlasi doselili na 70-80 godina puste zemlje)^[3].
3. 3. (21. 2. po j.k.) - Rusko Vreme nevolja (Смутное время) okončano posle 15 godina izborom Mihajla Romanova za cara (vl. do 1645) - početak dinastije Romanov (do 1917).
24. 3. - Poruka zagrebačkog biskupa Domitrovića srpskim starešinama okupljenim u Marči: Srbi krajišnici se imaju potčiniti biskupu kao vlasniku zemlje - starešine to odbijaju, da se ne bi "zamerili" nadvojvodi Ferdinandu i štajerskoj gospodi^[4].
27. 3. - Sin Nicholasa Guya je prvo englesko dete rođeno u Kanadi.
29. 3. - Samuel de Champlain je prvi nezvanični guverner Nove Francuske u Severnoj Americi.
13. 4. - Samuel Argall zarobio Pocahontas kako bi je razmenio za engleske zarobljenike; tokom leta ona prelazi u hrišćanstvo.
20. 4. - Holanđanin Apollonius Schotte zauzeo portugalsko ostrvo Solor (Mali sundski otoci), kasnije tokom godine osvaja i nekoliko baza na Timoru.
29. 5. - Jaka oluja izaziva poplavu u Tiringiji u kojoj strada 2.261 osoba.
29. 6. - Šekspirov Globe Theatre izgoreo u požaru.
11. 7. - Krunisan ruski car Mihajlo I.
29. 8. - Sicilijanci pod aragonskom krunom porazili tursku trgovačku flotu (en Wiki).
10. 10. - Zbor Srba u Ivaniću, u pismu gen. Trautmansdorfu odbacuju vlast zagrebačkog biskupa, priznaju samo cara, inače će se odseliti^[5].
13. 10. - Gabrijel Betlen uz tursku pomoć izabran za kneza Erdelja.
14. 10. - Turci u Carigradu ubili srpskog patrijarha Jovana Kantula^[6]^[7].
27. 10. - Ubijen Gabrijel Batori, bivši knez Erdelja.

Tokom/tijekom godine

Sukob skadarskog sandžakbega sa Crnogorcima jer im želi silom naplatiti harač, protivno povlasticama i zapovijedima Arslan-paše (koji je u pohodu protiv Brđana i Klimenata); sandžakbegu navodno pomagao knez Vujo Rajčev; kada je Arslan-paša izrazio želju posetiti Crnu Goru, ovi ga ljubazno odbijaju jer je za tako nešto potrebna sultanova naredba^[8].
General Trautmansdorf dva puta molio nadvojvodu Ferdinanda da posreduje kod cara Matije kako bi slavonski staleži ostavili Srbe na miru, inače će se pobuniti. Takođe u ovo doba, srpski prvaci se žale i na biskupa Domitrovića koji preti silom u naplati crkvene desetine^[4].
Turci upadali u Slavoniju^[9] a turska bihaćka vojska napadala Srbe krajišnike u užoj Hrvatskoj^[10] (u Modruši, plene im stoku^[11]).
1612/13 - Bartol Kašić u misiji po Bosni, Srbiji i istočnoj Slavoniji.
Osnovana isusovačka gimnazija u Beogradu (samo do 1614)^[12].
Juraj Baraković napisao Vilu Slovinku.
Pištole i evanđelja Ivana Bandulavića.
Sastanak u Kučima, pripreme za ustanak protiv Turaka na inicijativu patrijarha Jovana^[13].
Pobunio se Fakhr-al-Din II (Fahredin Manoglu), druski emir u Libanu (traje do 1635).
približno - John Rolfe prvi put izvozi duvan iz Virdžinije.
Osnovan Nacionalni univerzitet u Kordobi, najstariji u Argentini i jedan od najstarijih u Amerikama.
Novelas ejemplares Miguela de Cervantesa.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1613.

6. 3. - Stjepan Gradić, filozof († 1683)
12. 3. - André Le Nôtre, pejzažni arhitekta († 1700)
12. 9. - Šimun Divnić, biskup Nina i Feltrea († 1662)
15. 9. - François de La Rochefoucauld, pisac († 1680)
Janko Mitrović, vojskovođa († 1659)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1613.

11. 3. - Ivan II. Drašković, bivši hrvatski ban (* ca. 1550)
27. 3. - Sigismund Báthory, bivši erdeljski knez (* 1572)
Ivan Susanjin, ruski junak
Dinko Zlatarić, pjesnik (* 1558)

Reference

↑ Istorija s. n., 318-9
↑ Istorija s. n., 318
↑ Horvat, Drugo banovanje Tome Erdeda
↑ ^4,0 ^4,1 Istorija s. n., 458
↑ Istorija s. n., 458-9
↑ Протојереј др Радомир Поповић, Кратак преглед српске цркве кроз историју, rastko.rs
↑ Архим. Др. Јустин Поповић, Живот светог Василија Острошког чудотворца, rastko.rs
↑ Historija, 545-6
↑ Istorija s. n., 453
↑ Istorija s. n., 456
↑ Ćorović, Preokret u držanju Srba, rastko.rs
↑ Historija, 523
↑ Pavle S. Radusinović, O nekim pitanjima migracije stanovništva..., rastko.rs (u fusnoti piše da je sastanak bio 1614).

Literatura

Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5
Rudolf Horvat, Drugo banovanje Tome Erdeda (hr Wikisource)

Vanjske veze

[1] Istorija s. n., 318-9

[2] Istorija s. n., 318

[rh2te-3] Horvat, Drugo banovanje Tome Erdeda

[isn458-4] 4,0 ^4,1 Istorija s. n., 458

[5] Istorija s. n., 458-9

[6] Протојереј др Радомир Поповић, Кратак преглед српске цркве кроз историју, rastko.rs

[7] Архим. Др. Јустин Поповић, Живот светог Василија Острошког чудотворца, rastko.rs

[8] Historija, 545-6

[9] Istorija s. n., 453

[10] Istorija s. n., 456

[11] Ćorović, Preokret u držanju Srba, rastko.rs

[12] Historija, 523

[13] Pavle S. Radusinović, O nekim pitanjima migracije stanovništva..., rastko.rs (u fusnoti piše da je sastanak bio 1614).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]