Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Iron Maiden

Iron Maiden (транскр. Ајрон мејден, превод: Железна девица) енглеска је хеви метал музичка група из Лејтона (Источни Лондон). Бенд је 1975. године основао басиста и главни текстописац Стив Харис. Од свога оснивања, бенд је издао тридесет четири албума: петнаест студијских албума; једанаест живих албума; четири EP-a и шест компилација.

Као пионири Новог таласа британског хеви метала, Iron Maiden је постигао светски успех током осамдесетих година 20. века. После неколико промена постава, бенд је почео да продаје серију платининастих и златних албума. Ово укључује и албуме The Number of the Beast из 1982, Piece of Mind из 1983, Powerslave из 1984, видео албум Live After Death из 1985, Somewhere in Time из 1986, и Seventh Son of a Seventh Son из 1988. који су у САД добили платинасти тираж. Бенд је тренутно у процесу оживљавања популарности, са њиховим албумом A Matter of Life and Death из 2006. који је достигао девето место на Billboard 200 листи и четврто место на листи УК-а. Њихов најновији албум The Final Frontier је издат широм света 16. и 17. августа 2010. године, достигнувши прво место у 40 различитих земаља и добивши углавном позитивне критике. Друга песма тога албума „El Dorado“ победила је у категорији Најбоља метал изведба на 53. додели Греми награда.

Сматра се за један од најбољих хеви метал бендова. Бенд је добио Ајвор Новело награду за интернационално достигнуће 2002. године и такође су примљени у Холивудском рок шеталишту на Сансет булевару, током турнеје по САД 2005. године. Од октобра 2009. године, бенд је одсвирао више од 2000 концерта. Током највећег дела трајања бенд прати њихова маскота Еди. Еди се појавио на скоро свим њиховим омотима албума и синглова, као и на концертима.

Цео чланак 329 сјајних чланака

Добар чланак

Операција Лабрадор

Операција Лабрадор била је операција под лажном заставом коју је спровела Контраобавештајна служба (КОС) Југословенског ратног ваздухопловства у главном граду Хрватске, Загребу, током раних фаза рата у Хрватској. Осмишљен је као серија терористичких напада са циљем стварања имиџа Хрватске као профашистичке државе. Две експлозије извршена су 19. августа 1991. године, једно у Дому Јеврејске заједнице и друго у близини јеврејских гробова на гробљу Мирогој; није било жртава. Додатни напади били су усмерени на железничку мрежу и били су осмишљени да умешају хрватског председника. Операција Лабрадор је допуњена Операцијом Опера — пропагандном кампањом коју је осмислио КОС да би дезинформисао медије.

Цео чланак 435 добрих чланака

Изабрани списак

Списак места Светске баштине у Црнoj Гори

Природна и културно-историјска регија Котор

Локалитети светске баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) су места од значаја за културну или природну баштину како је описано у Унесковој конвенцији о светској баштини, установљеној 1972. године. Црна Гора, која је прогласила независност 2006. након распада Југославије и распада Србије и Црне Горе, приступила је конвенцији 3. јуна 2006.

Ажурирано: 2018.^{[ажурирање]} на листи се налазе четири локације у Црној Гори и још шест на пробној листи (званична листа локација које се могу узети у обзир за будуће подношење). Први сајт у Црној Гори који је додатак на листу био је природни и културно-историјски регион Котора, уписан на трећој сесији УНЕСКО 1979. године. Национални парк Дурмитор је уписан на листу 1980. године. Ова два локалитета први пут су додата на листу када је Црна Гора још била у саставу Југославије. Поред тога, на листи су и два транснационална сајта. Средњовековна гробља Стећци, уписана су 2016. године, и упис у УНЕСКО је заједнички са Босном и Херцеговином, Хрватском и Србијом, док локалитет Млетачке утврде Црна Гора дели са Италијом и Хрватском. Национални парк Дурмитор је наведен као природни локалитет, док су остала три културна добра, према критеријумима одабира организације.

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

17. децембар — Најмање 14 особа је погинуло, а стотине су повријеђене након што је земљотрес јачине 7,3 степена по Рихтеру погодио пацифичку острвску државу Вануату.
15. децембар — Женска рукометна репрезентација Норвешке освојила је Европско првенство победивши у финалу Данску резултатом 31 : 23.
8. децембар — Сиријски побуњеници су заузели Дамаск и прогласили победу над снагама лојалним председнику Асаду, који је напустио Дамаск у правцу Русије, где је наредног дана добио политички азил.
8. децембар — На конзисторију у базилици Св. Петра у Ватикану, папа Фрања је доделио титулу кардинала београдском надбискупу Ласлу Немету, чиме је он постао први кардинал Католичке цркве из Србије.
3. децембар — Председник Јужне Кореје Јун Сукјол прогласио ратно стање у држави. Скупштина га је једногласно оборила гласовима свих 190 присутних од укупно 300 посланика.
29. новембар — У Доњим Варагама код Зубиног Потока, експлозија је оштетила канал Ибар—Лепенац, што је довело до прекида водоснабдевања подручја Косова. Власти у Приштини су окаректерисале инцидент као терористички напад Србије и ухапсили неколико Срба из Зубиног Потока.
28. новембар — Снаге сиријске опозиције под вођством Тахрир ел Шама и Абу Мухамад ел Џуланија су ушле у Алеп у првој офанзиви након примирја из 2020.

Остале вести

На данашњи дан

24. децембар

1777 — Јакобинска завера против Наполеона је откривена.
1799 — Енглески морепловац Џејмс Кук је открио Божићна острва.
1814 — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат почет 1812.
1838 — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио је „Турски устав“ којим је ограничена апсолутна кнежева власт.
1914 — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије.
1951 — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром Идризом као сувереном.
1953 — У најтежој железничкој несрећи у историји Новог Зеланда погинуло је преко 150 особа након што је воз пао у реку Вангаеху због рушења моста.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да обичај да невесте у Западним земљама носе беле венчанице потекао од француске краљице Ане од Бретање?
… да је голф једини спорт игран на Месецу?
… да је чоколада реч астечког порекла и значи горка вода?
… да је дрво секвоја (на слици) добило име по Секвоји, поглавици народа Чероки?
… да Бетовен никада није научио да множи или дели?
… да реч „акваријум“ на латинском значи „појило за стоку“?
… да је Британска империја била највећа империја у светској историји?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Катедрала Светог Стефана у Бечу у време Божића и Нове године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 699.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 397.272 корисника отворила налог, а од тога је 2.610 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти

Главна страна