17. децембар

17. децембар (17.12.) је 351. дан године по грегоријанском календару (352. у преступној години). До краја године има још 14 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.
• 1531 — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.
• 1538 — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве.
• 1583 — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга.
• 1903 — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.
• 1908 — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.
• 1926 — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону.
• 1939 — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.
• 1948 — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.
• 1960 — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра.
• 1973 — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.
• 1983 — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобил-бомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90.
• 1983 — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.
• 1985 — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.
• 1989 — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.
• 1989 — Прва епизода Симпсонових Simpsons Roasting on an Open Fire је емитована у САД.
• 1990 — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.
• 1991 — Савет министара Европске заједнице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и Совјетском Савезу.
• 1992 — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске.
• 1995 — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.
• 1996 — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета "Тупак Амару" заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.
• 1997 — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.
• 1999 — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.
• 2000 — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.
• 2000 — У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска синхронизација.
• 2001 — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.
• 2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

Рођења

• 1749 — Доменико Чимароза, италијански композитор. (прем. 1801)
• 1770 — Лудвиг ван Бетовен, немачки композитор. (прем. 1827)
• 1778 — Хамфри Дејви, енглески хемичар. (прем. 1829)
• 1908 — Вилард Френк Либи, амерички физички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1960). (прем. 1980)
• 1930 — Армин Милер Штал, немачки глумац, редитељ, сценариста, сликар и писац.
• 1936 — Папа Фрања.
• 1944 — Бернард Хил, енглески глумац. (прем. 2024)
• 1945 — Ерни Хадсон, амерички глумац.
• 1946 — Аљоша Вучковић, српски глумац.
• 1946 — Љиљана Лашић, српска глумица.
• 1946 — Јуџин Леви, канадски глумац, комичар, продуцент, редитељ и сценариста.
• 1947 — Вес Студи, амерички глумац и продуцент.
• 1949 — Душан Митошевић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2018)
• 1953 — Бил Пулман, амерички глумац.
• 1961 — Сара Далин, енглеска музичарка, најпознатија као чланица групе Bananarama.
• 1961 — Драган Петровић, српски глумац.
• 1965 — Јасна Шекарић, српска стрелкиња.
• 1971 — Игор Кокошков, српски кошаркашки тренер.
• 1971 — Артур Петросјан, јерменски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1971 — Антоан Ригодо, француски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1974 — Феликс Лајко, мађарски музичар и композитор.
• 1974 — Сара Полсон, америчка глумица.
• 1975 — Мила Јововић, америчка глумица, музичарка и модел.
• 1975 — Немања Којић Којот, српски музичар.
• 1977 — Арно Клеман, француски тенисер.
• 1982 — Стефан Лазме, габонски кошаркаш.
• 1988 — Филип Касалица, српски фудбалер.
• 1990 — Бојан Суботић, српски кошаркаш.
• 1992 — Бади Хилд, бахамски кошаркаш.

Смрти

• 1830 — Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник. (рођ. 1783)
• 1907 — Вилијам Томсон, 1. барон Келвин, британски физичар. (рођ. 1824)
• 1909 — Леополд II, краљ Белгије (1865—1909). (рођ. 1835)
• 1964 — Виктор Франц Хес, аустријско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1936). (рођ. 1883)
• 1977 — Спасенија Цана Бабовић учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (рођ. 1907)
• 2009 — Миљенко Михић, југословенски фудбалски тренер. (рођ. 1933)
• 2009 — Џенифер Џоунс, америчка глумица. (рођ. 1919)
• 2011 — Сезарија Евора, певачица са Зеленортских Острва. (рођ. 1941)
• 2011 — Ким Џонг Ил, врховни вођа Северне Кореје (1994—2011). (рођ. 1941. или 1942)
• 2018 — Пени Маршал, америчка глумица, редитељка и продуценткиња. (рођ. 1943)
• 2024 — Јанис Тима, летонски кошаркаш. (рођ. 1992)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Света великомученица Варвара
  • Преподобни Јован Дамаскин

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума