Мокрин

Мокрин
Мокрин;
	Српска православна црква
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Град	Кикинда
Становништво
— 2011.	5.270
— густина	35/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 56′ 03″ С; 20° 24′ 35″ И / 45.934244° С; 20.409668° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	90 m
Површина	148,9 km2
	Мокрин Мокрин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23305
Позивни број	0230
Регистарска ознака	KI

Мокрин (мађ. Homokrév) је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5.270 становника.

Историја

Територија данашњег села је првобитно припадала породици Чанад (Csanád). На прво спомињање села, под старим именом Хумкреу (Humkreu), наилазимо 17. децембра 1256. године у судским списима, када је извршена деоба наследства код породице Вафа (Vaffa). Друго спомињање је из 1360. године, такође приликом деобе имања, али овај пут су то урадили синови Телегди Леринца (Telegdy Lőrinc). Каснија спомињања се наилазе такође у списима 1495, 1508. и 1549. године. У 16. веку део поседа прелази у власништво Петра Ивановића. Према попису становништва из 1557. и 1558. године, који је извршила Османско царство, у селу има 30 српских кућа.^[1]

Село носи име Мокрин од 1723. године. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Мокрин" налази у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту се налази поштанска камбијатура а становништво је било српско.^[2] Године 1778. село има 1.609 становника. У 20. веку село доживљава економски пораст због свог стратешког положаја (налази се на прузи Сегедин-Темишвар). Тада у селу има 1.780 кућа и 9.279 становника, од којих су 6.233 српске, 1.063 немачке и 838 мађарске националности.

Године 1839. Мокрин је царском милошћу постао варошица (Marktflecken), са дозволом одржавања три годишња вашара: 14. фебруара, 21. маја и 27. августа "по римском календару".^[3]

Пре Првог светског рата у селу је био популаран берберски занат, неки свршени бербери су одлазили чак у Париз или Лондон.^[4]

Култура и туризам

Село је познато по одржавању Туцанијаде, такмичењу у туцању фарбаним Васкршњим кокошијим јајима, која се традиционално одвија већ дуги низ година. Локално становништво тврди да су мокринска јаја мало јача од осталих.^[5] У Мокрину се сваке зиме одржава и Светско првенство у надметању гускова.^[5] У Мокрину се 24. јуна сваке године одржава Меморијал Мирослава Антића, културна манифестација која се одржава од 1987. године.^[6] У Мокрину се 26. јуна сваке године одржава „Дан Раше Попова”,^[7] културна манифестација која се одржава од 2018. године.^[8]

Овде се налазе Српска православна црква у Мокрину и Кургани Мокрина.

Демографија

У насељу Мокрин живи 4657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,5 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 2079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Мокрин је по попису из 1987. године имао 3.070 становника. Број кућа је био 445 а породица је било 496. Број ожењених мушкараца је био 689, а неожењених је било 868. Село је те године имало 5 свештеника. Просечна величина једне породице је била 6,19 особа. По попису из 1836. године Мокрин је имао 3.272 становника, а по попису из 1850. године село је имало већ 7.194 становника. Број становника 1857. године се попео на 8.568 становника. Од тог броја национални састав становништва је био следећи : Срба је било 7.376, Немаца 1.000, Мађара 46, Јевреја 155. Површина атара села Мокрин 1797. године је износио 29.394 катастарска јутра.^[9]

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[10]
Година	Становника
1948.	8.369
1953.	7.984
1961.	7.924
1971.	7.328
1981.	6.567
1991.	6.300	6.238
2002.	5.918	6.092

Етнички састав према попису из 2002.‍^[11]

Срби	4.940	83,47%
Роми	369	6,23%
Мађари	290	4,90%
Југословени	99	1,67%
Хрвати	20	0,33%
Македонци	15	0,25%
Црногорци	9	0,15%
Немци	9	0,15%
Бугари	8	0,13%
Румуни	7	0,11%
Муслимани	4	0,06%
Словаци	3	0,05%
Албанци	3	0,05%
Чеси	1	0,01%
Украјинци	1	0,01%
Словенци	1	0,01%
Русини	1	0,01%
Руси	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
непознато	12	0,20%

Становништво према полу и старости^[12]


	м	ж
?	6	6
80+	46	70
75—79	68	119
70—74	133	168
65—69	168	221
60—64	166	191
55—59	126	140
50—54	196	199
45—49	289	194
40—44	241	216
35—39	223	194
30—34	189	199
25—29	160	180
20—24	205	181
15—19	208	190
10—14	197	193
5—9	192	159
0—4	134	151
Просек :	38,5	40,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.123	2.145	2.274	2.257	2.212	2.326	2.079

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	427	580	361	467	134	79	21	4	3	3	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.424	737	1.480	113	93	1
Женски	2.468	445	1.476	456	87	4
УКУПНО	4.892	1.182	2.956	569	180	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.328	476	0	54	394
Женски	777	301	0	0	194
УКУПНО	2.105	777	0	54	588
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	22	141	51	9	65
Женски	2	7	96	18	17
УКУПНО	24	148	147	27	82
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	1	48	18	23
Женски	12	7	14	53	43
УКУПНО	19	8	62	71	66
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	17	0	0	2
Женски	8	3	0	2
УКУПНО	25	3	0	4

Познате личности

Павле Риђички (1805–1893), адвокат, племић
Васа Стајић (1878–1947), филозоф, писац
Радован Трнић (1912–1941), народни херој Југославије
Мирослав Антић (1932–1986), песник
Раша Попов (1933–2017), новинар
Душан Попов

Галерија

Православна црква
Католичка црква
Зграда месне заједнице
Споменик у центру
Споменик Ради Трнићу
Спомен биста Мики Антићу
^{Споменик Ради Трнићу}

Референце

^ „Војвођанска енциклопедија”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2011. г. Приступљено 24. 04. 2011.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
^ "Политика", 24. авг. 1938, стр. 11
^ ^а ^б https://mokrin.org/#!/details/112 Званична презентација Мокрин
^ Блиц; 30. Меморијал Мика Антић
^ Дан Раше Попова
^ [1]
^ Dr Antal Hegediš, dr Katarina Čobanović, Demografska i agrarna statistika Vojvodine 1767-1867, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1991. godine
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мокринске новине
Званична презентација Месне заједнице Мокрин
Информације о Мокрину (језик: српски)
Завичајни клуб Мокринчана у Новом Саду
Изворна адреса, одакле су узети подаци за чланак Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2011) (језик: мађарски)

Мапе

[1] „Војвођанска енциклопедија”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2011. г. Приступљено 24. 04. 2011.

[2] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[3] "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године

[4] "Политика", 24. авг. 1938, стр. 11

[#1-5] а ^б https://mokrin.org/#!/details/112 Званична презентација Мокрин

[6] Блиц; 30. Меморијал Мика Антић

[7] Дан Раше Попова

[8] [1]

[9] Dr Antal Hegediš, dr Katarina Čobanović, Demografska i agrarna statistika Vojvodine 1767-1867, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1991. godine

[10] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[11] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[12] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

п р у Град Кикинда
Насељена места града Кикинде	Банатска Топола Банатско Велико Село Башаид Иђош Кикинда Мокрин Наково Нови Козарци Руско Село Сајан
Знаменитости града Кикинде	Градско језгро Кикинде Класицистичка зграда из 1834. године Археолошки локалитет „Градиште“ Гробница породице Чарнојевић Кургани Мокрина Хумка Песак Зграда Великокикиндског Диштрикта Кућа у Ул. Пере Сегединца бр. 25 Народни музеј Кикинда Споменик природе Парк Бландаш Суви млин Гробница породице Чарнојевић
Верски објекти града Кикинде	Манастир Свете Тројице Црква Светог Николе Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила Црква Сабора Светог Архангела Михаила. Српска православна црква Св. Оца Николаја
Спорт у граду Кикинда	ФК Напредак Банатска Топола ФК Слобода Нови Козарци ФК Козара ВК ЖАК ФК ЖАК Кикинда Мамутси Кикинда Оранж трајб Кикинда ОФК Кикинда
Град Кикинда Грб Кикинде

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе