Главна страна
Историја Јужноафричке Републике
Историја Јужноафричке Републике дуга је преко 100 хиљада година. Верује се да су тада први људи населили територију Јужноафричке Републике. Историјски запис ове етнички разнолике земље генерално је подељен на пет различитих периода: преколонијално доба, колонијално доба, постоколонијално доба, доба апартхејда и доба после апартхејда. Већину ове историје, посебно колонијално и постколонијално доба, карактеришу сукоби култура, насилни територијални спорови између европских досељеника и староседелаца, расељавања и репресије и друге политичке и расне тензије.
Открића дијаманата и злата у деветнаестом веку имала су велики утицај на богатство регије, постављајући је на светску позорницу, док се економија променила од искључиво пољопривредне на индустријализацију и развој урбане инфраструктуре. Открића су такође довела до нових сукоба који су кулминирали у отвореном рату између Бури становника и Британске империје, борећи се, у суштини, за контролу над новонасталом рударском индустријом у Јужној Африци. Земља је постала самоуправна национална држава у оквиру Британске империје, 1934. године, након усвајања Закона о статусу уније. Влада је завршила 31. маја 1961. године као последица референдума из 1960. године, који је легетимизовао да земља постане суверена држава под именом Република Јужна Африка или Јужноафричка Република. Усвојен је републички устав.
Дијего Армандо Марадона
Дијего Армандо Марадона (шп. Diego Armando Maradona; Ланус, 30. октобар 1960 — Тигре, 25. новембар 2020) био је аргентински фудбалер и фудбалски тренер. Поделио је титулу најбољег фудбалера 20. века с бразилским фудбалером Пелеом.
Каријеру је почео у Аргентинос jуниорсима а затим је играо за Боку jуниорс, Барселону, Наполи и Севиљу. У клупској каријери највише успеха имао је носећи дрес Наполија, са којим је освојио две титуле првака Италије и један Куп УЕФА. У другом делу играчке каријере Марадона је имао проблем са кокаинском зависношћу. Кажњен је са 15 месеци забране играња фудбала пошто је 1991. био позитиван на допинг контроли. Кратко је играо и за Њуелс олд бојсе да би професионалну играчку каријеру завршио 1997, на 37. рођендан и то у дресу Боке јуниорс.
У дресу сениорске репрезентације Аргентине је одиграо 91 утакмицу и постигао 34 гола. Наступио је на четири Светска првенства. Дебитантски наступ на Светским првенствима, забележио је 1982. године у Шпанији. Као капитен је предводио репрезентацију Аргентине до титуле првака света 1986. на Мундијалу у Мексику. Године 1990, на Мундијалу у Италији предводио је Аргентину до још једног финала, али је тада тријумфовала Западна Немачка са 1:0 у мечу у Риму. Четири године касније играо је на Мундијалу у САД, али је после две утакмице послат кући јер је на допинг тесту био позитиван на ефедрин. После играчке, имао је успешну тренерску каријеру.
Списак места Светске баштине у Црнoj Гори
Локалитети светске баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) су места од значаја за културну или природну баштину како је описано у Унесковој конвенцији о светској баштини, установљеној 1972. године. Црна Гора, која је прогласила независност 2006. након распада Југославије и распада Србије и Црне Горе, приступила је конвенцији 3. јуна 2006.
Ажурирано: 2018.[ажурирање] на листи се налазе четири локације у Црној Гори и још шест на пробној листи (званична листа локација које се могу узети у обзир за будуће подношење). Први сајт у Црној Гори који је додатак на листу био је природни и културно-историјски регион Котора, уписан на трећој сесији УНЕСКО 1979. године. Национални парк Дурмитор је уписан на листу 1980. године. Ова два локалитета први пут су додата на листу када је Црна Гора још била у саставу Југославије. Поред тога, на листи су и два транснационална сајта. Средњовековна гробља Стећци, уписана су 2016. године, и упис у УНЕСКО је заједнички са Босном и Херцеговином, Хрватском и Србијом, док локалитет Млетачке утврде Црна Гора дели са Италијом и Хрватском. Национални парк Дурмитор је наведен као природни локалитет, док су остала три културна добра, према критеријумима одабира организације.
Вести
- 17. децембар — Најмање 14 особа је погинуло, а стотине су повријеђене након што је земљотрес јачине 7,3 степена по Рихтеру погодио пацифичку острвску државу Вануату.
- 15. децембар — Женска рукометна репрезентација Норвешке освојила је Европско првенство победивши у финалу Данску резултатом 31 : 23.
- 8. децембар — Сиријски побуњеници су заузели Дамаск и прогласили победу над снагама лојалним председнику Асаду, који је напустио Дамаск у правцу Русије, где је наредног дана добио политички азил.
- 8. децембар — На конзисторију у базилици Св. Петра у Ватикану, папа Фрања је доделио титулу кардинала београдском надбискупу Ласлу Немету, чиме је он постао први кардинал Католичке цркве из Србије.
- 3. децембар — Председник Јужне Кореје Јун Сукјол прогласио ратно стање у држави. Скупштина га је једногласно оборила гласовима свих 190 присутних од укупно 300 посланика.
- 29. новембар — У Доњим Варагама код Зубиног Потока, експлозија је оштетила канал Ибар—Лепенац, што је довело до прекида водоснабдевања подручја Косова. Власти у Приштини су окаректерисале инцидент као терористички напад Србије и ухапсили неколико Срба из Зубиног Потока.
- 28. новембар — Снаге сиријске опозиције под вођством Тахрир ел Шама и Абу Мухамад ел Џуланија су ушле у Алеп у првој офанзиви након примирја из 2020.
23. децембар
- 1588 — Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође Католичке лиге Анри од Гиза и његов брат Луј II, кардинал од Гиза.
- 1832 — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије.
- 1876 — Почела је Цариградска конференција о стању у Османском царству након избијања Херцеговачког и Априлског устанка.
- 1972 — У земљотресу који је погодио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи.
- 1990 — Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије.
- 2000 — На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије.
- 2008 — У војном удару збачена је влада Гвинеје неколико сати након смрти дугогодишњег председника Лансане Контеа.
Да ли сте знали
- … да обичај да невесте у Западним земљама носе беле венчанице потекао од француске краљице Ане од Бретање?
- … да је голф једини спорт игран на Месецу?
- … да је чоколада реч астечког порекла и значи горка вода?
- … да је дрво секвоја (на слици) добило име по Секвоји, поглавици народа Чероки?
- … да Бетовен никада није научио да множи или дели?
- … да реч „акваријум“ на латинском значи „појило за стоку“?
- … да је Британска империја била највећа империја у светској историји?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 699.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 397.153 корисника отворила налог, а од тога је 2.610 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице