Земство
Земство (рус. множина земства)[1] је била институција локалне управе основана током велике еманципацијске реформе 1861. коју је у царској Русији успоставио руски цар Александар II. Николај Миљутин је разрадио идеју земства, а први земски закони ступили су на снагу 1864. године. После Октобарске револуције бољшевици су угасили систем земства и заменили га вишестепеним системом радничких и сељачких савета („совјети“).
Структура
[уреди | уреди извор]Систем изборних органа локалне самоуправе у Руском царству представљали су на најнижем нивоу мир и волост и настављен је на нивоу 34 губерније (губерније) старе Русије, у изборном округу и покрајинске скупштине (земство). Циљ реформе земства био је стварање локалних органа самоуправе на изборној основи, који би имали довољна овлашћења и независност за решавање локалних економских проблема.[2]
Александар ИИ је основао ова тела, по једно за сваки округ и друго за сваку покрајину или владу, 1864. године. Они су се састојали од представничког већа (земскоие собрание) и извршног одбора (земскаиа управа) које је предложио први. Одбор се састојао од пет класа чланова:
- велики земљопоседници [племићи који поседују 590 acres (2,4 km2) и више]
- делегати малих земљопоседника, укључујући и свештенство у својству земљопоседника
- делегати имућнијих варошана
- делегати мање имућних градских слојева
- делегати сељака, које бирају волости[3]
Племићи су добили већу тежину у гласању за земство, о чему сведочи податак да су 74% чланова земства били племићи, иако су племићи чинили незнатну мањину становништва.[4] И поред тога, земство је дозволило већем становништву да се изјасни о томе како ће мали део њихових заједница функционисати.
Године 1865. отворена су земства у деветнаест покрајина, а између 1866. и 1876. основано је још шеснаест.[2] Дванаест покрајина није имало земства, три балтичке провинције и девет западних влада које је од Пољске анектирала Катарина Велика.[5] Основани 1875. после много консултација са козачким званичницима, Земства области Дон Хост су пропала и укинута након шест година рада.[2]
И поред свих ових ограничења, током 50 година постојања земства, успели су да реше многе проблеме општег образовања, јавне здравствене службе, изградње и одржавања путева и спонзорисања локалног економског развоја. Земства је за помоћ својој делатности ангажовала стручне стручњаке из реда интелигенције, који су постали познати као „трећи елемент“.[4]
Расходи Земства су порасли са 89,1 милиона рубаља у 1900. години на 290,5 милиона рубаља у 1913. години. Од ове последње суме, 90,1 милион рубаља потрошено је на образовање, 71,4 милиона на медицинску помоћ, 22,2 милиона на унапређење пољопривреде и 8 милиона на ветеринарске мере. Главни извори прихода земства били су стопе на земљу, шуме, сеоске станове, фабрике, руднике и друге некретнине.[6]
У филателији се користи израз земска марка да означи руске поштанске марке локалног издања из овог периода.
Сверуски земски савез основан је у августу 1914. да обезбеди заједнички глас за све земство. Била је то либерална организација која је после 1915. деловала у спрези са Заједницом градова.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The word derives from земля (zemlyá), "land", "country", "state").
- ^ а б в Volvenko, Aleksei (2007). „The Zemstvo Reform, the Cossacks, and Administrative Policy on the Don, 1864–1882”. Ур.: Burbank, Jane; Von Hagen, Mark; Remnev, A.V. Russian Empire: Space, People, Power, 1700-1930. Indiana University Press. стр. 348. ISBN 9780253219114.
- ^ By the law of 12 (25) June 1890 the peasant members of the zemstvos were to be nominated by the governor of the government or province from a list elected by the volosts.
- ^ а б Ascher, Abraham (2014). The Russian Revolution: A Beginner's Guide. Oneworld Publications. стр. 3.
- ^ Terence Emmons, Wayne S. Vucinich, The Zemstvo in Russia: An Experiment in Local Self-Government (Cambridge University Press, 2011) p34.
- ^ RUSSIA, U.S.S.R. A Complete Handbook. 1933. Edited by P. Malevsky-Malevich. p. 500.
- ^ „Unions of zemstvos and cities”. Encyclopedia of Ukraine. Canadian Institute of Ukrainian Studies. Приступљено 8. 2. 2016.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Darrow, David W. "The Politics of Numbers: Zemstvo Land Assessment and the Conceptualization of Russia's Rural Economy." The Russian Review 59.1 (2000): 52-75.
- Emmons, Terence, and Wayne S. Vucinich, eds. The Zemstvo in Russia: An Experiment in Local Self-Government (Cambridge University Press, 1982) essays by scholars.
- Fallows, Thomas S. "The Russian Fronde and the Zemstvo Movement: Economic Agitation and Gentry Politics in the Mid-1890s." The Russian Review 44.2 (1985): 119-138. online
- Porter, Thomas, and William Gleason. "The 'Zemstvo' and Public Initiative in Late Imperial Russia." Russian History 21.4 (1994): 419-437. online
- Porter, Thomas Earl. The Zemstvo and the emergence of civil society in late imperial Russia 1864-1917 (Edwin Mellen Press, 1991).
