Тимор
 Тимор виђен из свемира 1989 | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Југоисточна Азија |
| Површина | 30.777 km2 |
| Висина | 2.963 m |
| Највиши врх | Рамелау |
| Администрација | |
| Највећи град | Дили |
| Демографија | |
| Становништво | 3311735 (2020) |
| Густина ст. | 107,6 стан./km2 |
Тимор је острво у групи Малих Сундских острва у Малајском архипелагу, подељено је између Источног Тимора и Индонезије и има површину од 30.777 квадратних километра.
Историја
[уреди | уреди извор]Тимор је почетком 16. века открио португалски истраживач Антонио де Абреу, који је био у потрази за острвима зачина. И пре тога су на острвима постојала мала краљевства о којима се мало зна.
Острво је политички подељено већ вековима: Западни Тимор, који је био познат као Холандски Тимор од 1800-их до 1947. када је постао део Индонезије; и Источни Тимор који је био познат као Португалски Тимор 1596. до 1975. Јапанске снаге су окупирале цело острво између 1942. до 1945.
Индонезија је извршила инвазију 1975. и анектирала Источни Тимор, само 9 дана после његовог проглашења независности од Португала. Источни Тимор је постао независан 2002, после референдума одржаног 1999. под патронатом УН.
Група људи на индонежанској страни Тимора је пријављена да спроводи активности године у покушају да успостави државу Великог Тимора од 2001. године.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]
Острво Тимор (приближне координате: 125° исток, 9° југ) је дугачко око 500 километара, и широко 80 киломатара. Простире се у правцу југоисток-северозапад. Тимор је најисточније од Малих Сундских острва. Јужно од острва је Тиморско море које га одваја од Аустралије. Највиши врх је Татамилау (2.960 метара). Индонежански западни Тимор (Timor Barat), припада провинцији Нуса Тенгара Тимур, има површину од 19.000 km², где живи око 2 милиона људи. Главни град је Купанг. Демократска република Источни Тимор (Timor-Leste), којој припада енклава на северној обали западног Тимора Окуси-Амбено, и два мала острва Атауро и Џако, има 15.007 km² и око милион становника. Главни град Источног Тимора је Дили.
Тимор је главно острво Спољног лука Банда, које се уздиже сударом лука и континента са Aустралијским континентом. Тимор се углавном састоји од стена са аустралијске континенталне маргине које су нгомилане на лук Банда. Он заузима положај предњег лука испред активног вулканског лука који формира острва у региону Флорес на северу. Оријентација главне осе острва такође се разликује од његових суседа. Ове карактеристике су објашњене као резултат тога што се налазе на северној ивици Индо-аустралске плоче док се она сусреће са Евроазијском плочом и потискује у југоисточну Азију.[2] Клима обухвата дугу сушну сезону (април-новембар) са врућим ветровима који дувају из Аустралије. Реке на острву укључују северну и јужну реку Лакло у Источном Тимору. Планине, које сежу до скоро 3000 m надморске висине, један су од најзрелијих делова ланца Банда, који се протеже од Сумба до Серама. Мутис је највиша планина у Западном Тимору, а Рамелау је највиша планина у Источном Тимору.
Највећи градови на острву су главни град провинције Купанг у Западном Тимору, Индонезија и португалски колонијални градови Дили, који је главни град, и Баукау у Источном Тимору. Лоши путеви отежавају транспорт до унутрашњости, посебно у Источном Тимору.[3] Извори прихода укључују гас и нафту у Тиморском мору, узгој кафе и туризам.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима Тимора је тропска; врућа и влажна са израженим кишним и сувим сезонама. Тропски циклони се дешавају заједно са поплавама.
| Клима Дилија (1914-1963) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 36,0 (96,8) |
35,5 (95,9) |
36,6 (97,9) |
36,0 (96,8) |
35,7 (96,3) |
36,5 (97,7) |
34,1 (93,4) |
35,0 (95) |
34,0 (93,2) |
34,5 (94,1) |
36,0 (96,8) |
35,5 (95,9) |
36,6 (97,9) |
| Максимум, °C (°F) | 31,3 (88,3) |
31,1 (88) |
31,2 (88,2) |
31,5 (88,7) |
31,3 (88,3) |
30,7 (87,3) |
30,2 (86,4) |
30,1 (86,2) |
30,3 (86,5) |
30,5 (86,9) |
31,4 (88,5) |
31,1 (88) |
30,9 (87,6) |
| Просек, °C (°F) | 27,7 (81,9) |
27,6 (81,7) |
27,4 (81,3) |
27,4 (81,3) |
27,0 (80,6) |
26,8 (80,2) |
25,5 (77,9) |
25,1 (77,2) |
25,4 (77,7) |
26,0 (78,8) |
27,2 (81) |
27,4 (81,3) |
26,6 (79,9) |
| Минимум, °C (°F) | 24,1 (75,4) |
24,1 (75,4) |
23,5 (74,3) |
23,5 (74,3) |
22,8 (73) |
21,9 (71,4) |
20,8 (69,4) |
20,1 (68,2) |
20,5 (68,9) |
21,5 (70,7) |
23,0 (73,4) |
23,6 (74,5) |
22,4 (72,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 19,0 (66,2) |
16,2 (61,2) |
16,5 (61,7) |
18,2 (64,8) |
13,2 (55,8) |
14,5 (58,1) |
12,4 (54,3) |
11,8 (53,2) |
13,4 (56,1) |
16,1 (61) |
18,0 (64,4) |
16,7 (62,1) |
11,8 (53,2) |
| Количина кише, mm (in) | 139,5 (5,492) |
138,7 (5,461) |
132,7 (5,224) |
104,3 (4,106) |
74,9 (2,949) |
58,4 (2,299) |
20,1 (0,791) |
12,1 (0,476) |
9,0 (0,354) |
12,8 (0,504) |
61,4 (2,417) |
144,9 (5,705) |
908,8 (35,778) |
| Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 13 | 13 | 11 | 9 | 6 | 4 | 3 | 1 | 1 | 2 | 6 | 11 | 80 |
| Релативна влажност, % | 80 | 82 | 80 | 77 | 75 | 72 | 71 | 70 | 71 | 72 | 73 | 77 | 75 |
| Сунчани сати — месечни просек | 189,1 | 161,0 | 235,6 | 234,0 | 266,6 | 246,0 | 272,8 | 291,4 | 288,0 | 297,6 | 270,0 | 220,1 | 2.972,2 |
| Сунчани сати — дневни просек | 6,1 | 5,7 | 7,6 | 7,8 | 8,6 | 8,2 | 8,8 | 9,4 | 9,6 | 9,6 | 9,0 | 7,1 | 8,1 |
| Извор: Deutscher Wetterdienst[4] | |||||||||||||
Језик, етничке групе и религија
[уреди | уреди извор]
Антрополози идентификују једанаест различитих етно-лингвистичких група на Тимору. Највеће су Атони западног Тимора и Тетум централног и источног Тимора.[5] Већина аутохтоних тиморских језика припада тиморско-бабарском огранку аустронезијских језика који се говоре широм индонежанског архипелага. Иако недостају лексички докази,[6] сматра се да су неаустронезијски језици Тимора повезани са језицима који се говоре у Халмахери и Западној Новој Гвинеји.[5] Неки су толико измешани да је тешко рећи из које породице потичу.
Званични језици Источног Тимора су тетум и португалски, док је у Западном Тимору индонежански. Индонежански, стандардизовани дијалект малајског језика, такође се широко говори и разуме у Источном Тимору.[7]
Хришћанство је доминантна религија на целом острву Тимор, са око 90% становништва. Међутим, оно је неравномерно распоређено пошто је Западни Тимор 58% протестаната и 37% католика, а Источни Тимор је 98% католика и 1% протестаната. Ислам и анимизам чине већину остатка са око 5% сваки широм острва.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „etan.org”.
- ^ Audley-Charles, M.G. (1987). „Dispersal of Gondwanaland: relevance to evolution of the Angiosperms”. Ур.: Whitmore, T. C. Biogeographical Evolution of the Malay Archipelago. стр. 5—25,. ISBN 0-19-854185-6.. Oxford Monographs on Biogeography 4, Clarendon Press, Oxford, Harris, R.A. "The Nature of the Banda Arc-Continent Collision in the Timor Region" In In: D. Brown and P.D. Ryan, Arc-Continent Collision, Frontiers in Earth Sciences,Harris, R. (2011). „The Nature of the Banda Arc–Continent Collision in the Timor Region”. Arc-Continent Collision. Frontiers in Earth Sciences. стр. 163—211. ISBN 978-3-540-88557-3. doi:10.1007/978-3-540-88558-0_7.. Springer-Verlag Berlin Heidelberg,.
- ^ Kusago, Takayoshi (2005). „Post-Conflict Pro-Poor Private-Sector Development: The Case of Timor-Leste”. Development in Practice. 15 (3/4): 502—513. JSTOR 4029980. S2CID 55022366. doi:10.1080/09614520500075995.
- ^ „Klimatafel von Díli, Insel Timor / Ost-Timor” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 29. 1. 2016.
- ^ а б Taylor, Jean Gelman (2003). Indonesia: Peoples and Histories
. New Haven and London: Yale University Press. стр. 378. ISBN 978-0-300-10518-6.
- ^ Gary Holton; Laura C. Robinson (2014). „The linguistic position of the Timor-Alor-Pantar languages”. Ур.: Klamer, Marian. The Alor-Pantar languages.
- ^ Uri Tadmor (27. 8. 2008). „Grammatical borrowing in Indonesian”. Ур.: Yaron Matras; Jeanette Sakel. Grammatical Borrowing in Cross-Linguistic Perspective. Walter de Gruyter. стр. 301. ISBN 978-3-11-019919-2.
Литература
[уреди | уреди извор]- Great Britain. Foreign Office. Historical Section (1920), Dutch Timor and the Lesser Sunda Islands, H.M.S.O, Приступљено 17. 1. 2014
- Area study of Dutch Timor, Netherlands East Indies, Terrain Study No. 70, Allied Geographical Section, 1943, hdl:1959.1/1180950
, Приступљено 17. 1. 2014 - „Political refugees 'flock' to Indonesian Timor.”. The Canberra Times. 25. 2. 1975. стр. 1. Приступљено 17. 1. 2014 — преко National Library of Australia.
- „10,000 waiting to go' to Indonesian Timor.”. The Canberra Times. 4. 9. 1975. стр. 3. Приступљено 17. 1. 2014 — преко National Library of Australia.
- „In memory: "Pero Simundza, a Croatian killed in an attack on UNHCR's office in West Timor"”. United Nations High Commissioner for Refugees. 18. 12. 2003.
- „Provinsi Nusa Tenggara Timur Dalam Angka 2017” (PDF). BPS Nusa Tenggara Timur. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 9. 2017. г. Приступљено 1. 10. 2018.
- Sooai, Adri Gabriel (април 2016). „Module the audio visual documentation of traditional staple food from west timor: history, nutrition facts, preparation, and presentation”.
- Damaledo, Andrey (27. 9. 2018). Divided Loyalties: Displacement, belonging and citizenship among East Timorese in West Timor. ANU Press. ISBN 9781760462376.
- National Institute of Linguistics, National University of East Timor (Archived) includes several bilingual Tetum dictionaries, and articles about Tetum
- Hull, Geoffrey. Standard Tetum-English Dictionary (2nd изд.). ISBN 978-1-86508-599-9., Allen & Unwin Publishers
- Official Web Gateway to the Government of Timor-Leste – Religion & Language
- The standard orthography of the Tetum language (PDF)
- Matadalan Ortografiku ba Lia-Tetun - Tetum Spelling Guide
- Damien LEIRIS - Personal approach of the Tetum language (PDF)
- Colonization, Decolonization and Integration: Language Policies in East Timor, Indonesia, by Nancy Melissa Lutz
- Current Language Issues in East Timor (Dr. Geoffrey Hull)
- Van Klinken, Catharina (1999). A grammar of the Fehan dialect of Tetun, an Austronesian language of West Timor (PDF). Canberra: Pacific Linguistics, The Australian National University. ISBN 0858835142. doi:10.15144/PL-C155.
- Hull, Geoffrey (1998). „The Languages of Timor 1772-1997: A Literature Review”. Estudos de Linguas e Culturas de Timor Leste (Studies in Languages and Cultures of East Timor). 1: 1—38.
- Ross, Melody A. (2017). Attitudes toward Tetun Dili, A Language of East Timor. (PDF) (Теза). University of Hawaiʻi at Mānoa. hdl:10125/62504 .
- Kroon, Sjaak; Kurvers, Jeanne (2020). „Language use, language attitudes and identity in the East Timorese diaspora in the Netherlands”. Journal of Multilingual and Multicultural Development. 41 (5): 444—456. S2CID 203062214. doi:10.1080/01434632.2019.1657872.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
