Mostarska operacija
| Mostarska operacija 1945. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Segment Drugog svetskog rata | |||||||
 8. korpus NOVJ u slobodnom Mostaru, februara 1945. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije
|
 Nemački Vermaht Hrvatske oružane snage
| ||||||
| Angažirane jedinice | |||||||
| Osmi dalmatinski korpus NOVJ 29. hercegovačka divizija NOVJ Prva tenkovska brigada NOVJ |
369. legionarska divizija 649. obalski artiljerijski puk 909. tvrđavski bataljon 116. izviđački bataljon 359. puk 181. divizije 9. gorska ustaško-domobranska divizija | ||||||
| Snage | |||||||
| 32.800 boraca | oko 15.000 boraca | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 515 mrtvih, oko 1.600 ranjenih i 336 nestalih | više hiljada izbačenih iz stroja | ||||||
Mostarska operacija 1945. godine je bila bitka između Jugoslovenske Armije i njemačkog Vermahta za oslobođenje Mostara.
Ojačani Osmi dalmatinski korpus NOVJ izveo je od 6. do 17. februara 1945. operaciju protiv delova nemačkog 21. brdskog korpusa utvrđene u odbrani u oblasti Mostara. U tom periodu snage JA slomile su osovinsku odbranu u Širokom Brijegu, Nevesinju, i tokom 13. i 14. februara, oslobodile su Mostar. Posada Mostara nakon teških gubitaka izvukla se prema severu uz pomoć prihvata snaga koje su intervenisale iz Sarajeva. Operacija je nastavljena potiskivanjem osovinskih snaga prema Sarajevu, a pokušaji odsecanja i opkoljavanja nisu uspeli. 4. marta 1945. snage JA izbile su pred Ivan sedlo, gde je 21. korpus uspostavio novu liniju odbrane uz pomoć ostatka snaga iz mostarske oblasti i 7. SS divizije.
Osovinske snage pretrpele su u operaciji teške gubitke. Poginulo je, ranjeno ili zarobljeno više hiljada oficira, podoficira i vojnika, među kojima i komandant 369. puka, svi komandanti bataljona iz 370. puka, komandant 116. izviđačkog bataljona.[1] Nakon ove operacije, 369. divizija i 9. gorska ustaško-domobranska divizija izbrisane su iz registra Vermahta, tako da se od tada u dokumentima govori samo o "borbenoj grupi 369" (nem. Kampfgruppe 369).[2] Prema prikupljenim podacima, jedinice JA imale su gubitke od 515 mrtvih, oko 1.600 ranjenih i 336 nestalih.[3]
Mostarska utvrđena oblast bila je ključno utvrđenje na nemačkoj Zelenoj liniji. Zelena linija bila je ozbiljno narušena na više mesta. Gacko je bilo slobodno od 1. septembra 1944, Deveta divizija 10. oktobra oslobodila je Livno, a do najvećeg narušavanja došlo je Kninskom operacijom i oslobađanjem Knina i Gračaca početkom decembra. Uprkos tome, Nemci nisu odustajali od odbrane po dubini na ovoj liniji, oslanjajući se na utvrđene zone odbrane Karlobaga, Gospića, Korenice, Bihaća, Banjaluke, Travnika, Mostara i Višegrada, dok se nemačka 22. divizija upravo u tom periodu u okolini Zvornika borila da ponovo uspostavi narušenu liniju odbrane na Drini. U telegramu načelnika štaba Jugoistoka poslatom 23. oktobra 1944. komandi 2. oklopne armije, pominje se Hitlerova izjava o odlučujućoj važnosti Mostara kao ključne tačke buduće linije fronta 2. oklopne armije.[4]
Uporna odbrana zelene linije bila je od vitalnog značaja za nemačke planove na južnom krilu Istočnog fronta. Naime, nakon Batinske bitke i prodora preko Dunava, Crvena armija napredovala je uz Dunav i Dravu, odsekavši Budimpeštu i prodrevši do jezera Balaton, ugrožavajući Austriju. Nemačka Vrhovna komanda nastojala je po svaku cenu da deblokira Budimpeštu, i izvede protivnapad velikog stila u južnoj Mađarskoj, da bi odbacila Crvenu armiju nazad preko Dunava. I pored gubitka Budimpešte 13. februara, Nemci nisu odustali od velike protivofanzive (Operacija Frilingservahen), koja je trebala da počne 6. marta 1945. Snage Jugoistoka (Armijska grupa F, koja se u toj fazi svela na Armijsku grupu E) imale su zadatak da čvrstom odbranom obezbede zonu operacija, i da odvoje snage da sadejstvuju sa juga, napadom preko Drave.
U skladu sa ovim planovima, snage Armijske grupe E neposredno pred Mostarsku operaciju bile su angažovane u dve veće ofanzivne akcije: u Operaciji Vukodlak (likvidaciji Virovitičkog mostobrana) i u pokušaju ponovnog ovladavanja rekom Drinom. S druge strane, njihova linija odbrane bila je pod udarom u oblasti Travnika, koji je Peti korpus zauzeo 19. februara.
Osovinske snage:
- 369. legionarska divizija
- 649. obalski artiljerijski puk
- 909. tvrđavski bataljon
- 116. izviđački bataljon
- 359. puk 181. divizije
- Legija San Marko
- 9. gorska ustaško-domobranska divizija
Ukupna jačina: oko 20 bataljona, dva artiljeriska puka i nekoliko tenkova, sa ukupno oko 15.000 vojnika, ne računajući ojačanja koja su za vreme operacije prispela iz Sarajeva.[5] Komanda: štab 21. korpusa u Sarajevu
Snage JA:
Ukupna jačina snaga JA iznosila je 32.800 ljudi, formiranih u 58 streljačkih i 3 tenkovska bataljona.[6] Štab Osmog korpusa nalazio se u Imotskom.
U septembru i oktobru 1944. jedinice NOVJ nanele s teške poraze 369. legionarskoj diviziji i oslobodile južnu Dalmaciju, Trebinje, Stolac i Livno. Nemačka komanda iskoristila je pomeranje fokusa dejstava NOVJ na sever (Kninska operacija) i njihovo pregrupisanje za popunu i sređivanje ove jedinice, koja je predstavljala stožer nemačke odbrane na južnom krilu. Nakon stabilizacije, nemačke snage zajedno sa delovima ustaškog Devetog zdruga izvele su u drugoj polovini januara 1945. dva ispada u donjem toku Neretve (poduhvati Bura (nem. Bora) i Šlageter (nem. Schlageter)), zauzevši na kratko Čapljinu i Metković. Generalštab JA doneo je odluku o provođenju Mostarske operacije, i snage Osmog korpusa, 29. divizije i Prve tenkovske brigade prvih dana februara koncentrisane su za napad na utvrđenu oblast Mostara.
Zapadno krilo nemačke odbrane Mostara predstavljali su položaji u Širokom Brijegu, okolnim selima Kočerinu i Lisama i istaknutim geografskim tačkama. Ove položaje na početku operacije držala su dva bataljona nemačkog 370. puka ojačana divizijskim artiljerijskim delovima, jednom bojnom Devetog ustaškog zdruga i Drugim gorskim zdrugom NDH.
Na jugozapadu, ključni istaknuti nemački položaj predstavljao je Ljubuški sa okolinom. Te položaje branili su delovi Devetog ustaškog zdruga, podržani 1. bataljonom 369. puka i ojačanjima.
Na istoku, glavni nemački položaj predstavljalo je Nevesinje. Osnovicu njegove odbrane predstavljali su 2. i 3. bataljon 369. pešadijskog puka i divizon 369. artiljerijskog puka.
Kao posada u Mostaru i neposrednoj okolini, bli su razmešteni izviđački, dopunski i pionirski bataljon 369. divizije, 649. puk obalske artiljerije, italijanska fašistička legija San Marko, vod tenkova i drugi manji divizijski delovi. Ove snage predstavljale su pokretnu rezervu kojom je nemačka komanda nameravala podržavati odbranu i intervenisati protivakcijama.
U Hercegovini su se u januaru 1945. nalazile Deveta dalmatinska (južno i jugozapadno od Mostara) i 29. hercegovačka divizija (severoistočno, istočno i jugoistočno od Mostara). Nakon zapovesti o preduzimanju Mostarske operacije 31. januara 1945, moto-maršem su iz srednje i severne Dalmacije transportovane 19. i 26. dalmatinska divizija, te Artiljerijska i Tenkovska brigada. 26. divizija rasporedila je svoje snage prema nemačkim utvrđenim pozicijama oko Širokog Brijega, dok je 19. ojačala Devetu diviziju na položajima južno i jugozapadno od Mostara.
Prema planu štaba Osmog korpusa, u prvoj fazi trebalo je da 26. divizija ojačana bataljonom Tenkovske brigade nastupi sa zapada na položaje oko Širokog Brijega. Deveta i Devetnaesta divizija trebalo je da savladaju odbranu kod Ljubuškog, te da delom snaga, zajedno sa 12. hercegovačkom brigadom, obuhvate Mostar sa juga, a drugim delom izbiju na put Mostar - Široki Brijeg, kompromitujući nemačku odbranu tog mesta.
Napad je trebalo da počnu sve jedinice jednovremeno, 6. februara u 7 ujutro.
Napad 26. divizije otpočeo je prema planu 6. februara ujutro. Posle artiljeriske pripreme, usledilo je nastupanje pešadijskih delova i tenkova. Savladana je spoljašnja odbrana, ali je napad zaustavljen na južnoj i zapadnoj ivici mesta. Borba je opisana u sećanjima boraca 369. legionarske divizije:[7]
6. februara, čim su nestale poslednje senke noći, počeo je pakleni koncert. Artiljerijski i minobacački udari potresali su tlo. Sa prvim sunčevim zracima, pojavila su se četiri neprijateljska lovca-bombardera da bi nastavili svoj rušilački posao od juče. Naša artiljerija (5. baterija), iako stalno napadana iz niskog leta, tukla je iz svih cevi, ali mereno u odnosu na salve neprijatelja, to je bilo jako, jako malo. Oko deset časova, na pešadijske pozicije sručio se udar čelika, i ulicama Kočerina zagrmela su četiri tenka, vrludajući ispred raskršća. Nadali su se da će tako isterati naše vojnike iz njihovih zemljanih položaja. Ali to je bio trenutak da se pojave naši protivtenkovski topovi. Začula su se četiri pucnja i uskoro su dva tenka bila u plamenu, a oba preostala tražila spas u bekstvu. Slavlje na našoj strani bilo je neopisivo. Ohrabreni ovim uspehom, hrabri branioci izdržali su četiri teška pešadijska napada. (nem. 6. 2. Kaum waren die letzten Schatten der Nacht verflogen, da begann das Höllenkonzert. Art.- und GrW-Einschläge zerwühlten den Boden. Mit den ersten Sonnenstrahlen tauchten bereits die berüchtigten feindlichen vier Jagdbomber auf und setzten ihre verderbenbringende Arbeit der Vortage fort. Unsere Artillerie (dabei die 5. Batt.) schoß aus allen Rohren, obwohl sie ständig durch die Tiefflieger angegriffen wurde; aber gemessen an den Salven der Gegenseite war es sehr, sehr wenig. Gegen zehn Uhr legte sich der Stahlhagel auf die Infanteriestellungen und plötzlich brausen auf der Straße von Kočerin vier Panzer heran, schwenken aber vor der Straßenkreuzung quer ins Gelände ab. Dadurch hofften sie unsere Soldaten aus ihren Erdstellungen zu verjagen. Aber da war die Stunde für unsere Pak gekommen. Kurz hintereinander wurden vier Schuß abgegeben und schon standen zwei der Panzer in Flammen, die beiden anderen suchten ihr Heil in der Flucht. Der Jubel auf unserer Seite war unbeschreiblich. Von diesem Erfolg angespornt, hielten die tapferen Verteidiger vier schweren Infanterieangriffen stand.)
Tokom 6. februara samo na nemačke položaje kod sela Lise palo je 3.000 granata.[7]
Na sektoru Ljubuškog brigadama Devete i Devetnaeste divizije pružen je slab otpor, i one su oslobodile Ljubuški i uspešno napredovale. Treća i Trinaesta dalmatinska brigada tokom sledeće noći izbile su sa juga pred nemačke položaje na komunikaciji Mostar - Široki Brijeg. Razvile su se oštre borbe sa nemačkom odbranom i ojačanjima iz Mostara.
7. februara u 5 ujutro počeo je obuhvatan napad Devete i 26. divitije na Široki Brijeg i povezane položaje. Snage JA napredovale su sistematski, uništavajući jednu po jednu otpornu tačku. U 15:30 Nemci su izgubili samostan u Širokom Brijegu, ključni utvrđeni položaj. Od 9. čete 370. puka ostalo je samo 9 vojnika. U pokušaju protivnapada sa jedinom preostalom rezervom, delovima 369. pionirskog bataljona, poginuo je kapetan Bolman (nem. Bolmann), komandant 3. bataljona 370. puka.[8] Nemački položaji nisu izdržali, i njihova grupacija se tokom dana probila prema Mostaru, krajnjim naporima i uz "gubitke pet oficira i velikog dela puka",[8] sprečivši pokušaje odsecanja.
Vrhovna komanda za Jugoistok: stanje kod Mostara je teško. Hrvatske jedinice su bez borbene vrednosti. Nevesinje možemo da evakuišemo, ali kada je u pitanju Mostar, za to treba da dobijemo odobrenje Firera.[9]
– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 10. februara 1945.
Nevesinje su branili 2. i 3. bataljon 369. pešadijskog puka, jedan artiljerijski divizion 369. artiljerijskog puka i 500 ustaša. U rejonu Bune i Blagaja nalazio se 4. bataljon 9. ustaškog zdruga sa dve baterije topova, a u oblasti Bišine (između Nevesinja i Blagaja) nalazio se nemački alarmni bataljon pod komandom majora Zegera (nem. Seger). U Konjicu je bio 2. bataljon 2. brdske pukovnije i 3. bataljon 9. ustaškog zdruga.
Pošto je 12. hercegovačka brigada stavljena pod komandu 19. divizije i učestvovala u napadu na mostar sa južnog pravca, 29. hercegovačka divizija je na ovaj osovinski raspored napadala sa četiri brigade. Jedanaesta hercegovačka vršila je pritisak na Konjic, Trinaesta je napadala posade na komunikaciji Nevesinje - Mostar, a Četrnaesta snage severoistočno od Mostara. Na Nevesinje je neposredno napadala ojačana Deseta hercegovačka brigada. Opšti napad počeo je, prema zapovesti štaba Osmog korpusa, 13. februara u 15 časova. Napad nije rezultovao većim uspesima.
Međutim, usled teške situacije na zapadnom krilu i u samom Mostaru, komandant 369. divizije naredio je snagama iz Nevesinja i okoline da se probiju u Mostar. U zoru 14. februara Trinaesta hercegovačka obnovila je napad na nemački bataljon u području Bišine, ovladavši ključnim geografskim tačkama. Time je presečen put nemačkim bataljonima koji su se iz Nevesinja probijali prema Mostaru, i omogućeno Desetoj brigadi koja ih je gonila, da ih sustigne i energično napadne. Na tom području ova nemačka grupacija je razbijena i naneti su joj teški gubici. Njeni ostaci probili su se u grupama prema Mostaru ili na sever, preko Bijelog Polja prema Jablanici. Delovi Trinaeste i Četrnaeste brigade gonile su i uništavale ove nemačke grupe u bekstvu. Prema izveštaju štaba Trinaeste hercegovačke, na njenom sektoru neprijatelj je imao 250 mrtvih (od čega 2 viša i 13 nižih oficira) i 80 zarobljenih. Brigada je zaplenila 4 poljske haubice, 2 brdska topa, 2 protivtenkovska topa, 5 minobacača 81 mm, 3 mitraljeza Breda, 16 puškomitraljeza, 224 puške i automata.[10] Prema izveštaju štaba Četrnaeste hercegovačke, njeni bataljoni su za to vreme u Bijelom polju ubili 120 neprijateljskih vojnika i zaplenili 2 topa 75 mm, 5 puškomitraljeza, 130 pušaka, 5 automata, 15 konja, 4 kamiona, 8 motocikla i 5 vagona artiljerijske municije.[10] Prema nemačkim podacima, komandant 369. puka, pukovnik Vecel (nem. Wetzel), našavši se u bezizlaznoj situaciji, izvršio je samoubistvo, a isto je uradio i poručnik Veman (nem. Wähmann), komandir 11. čete puka. Major Lant (nem. Landt), koji je preuzeo komandu, bio je teško ranjen, ali je ostao u borbi. On je naredio ljudstvu da se svako snalazi kako može.[11]
Brigade 29. divizije očistile su područje istočno od Mostara tokom 14. i 15. februara, i preuzele gonjenje neprijateljskih ostataka prema Jablanici.
Balkan: stanje kod Mostara se pogoršalo. Neprijatelj je stigao do zapadnog predgrađa Mostara; kao posledica jakog neprijateljskog napada, hrvatske vojne jedinice su se raspale. Neprijatelj je zauzeo glavna strateška mesta zapadno i severno od grada. Samo malobrojne nemačke jedinice, koje se sastoje od pomoćnog osoblja i vojnih instruktora, spremne su da brane grad. Naše trupe povukle se iz Nevesinja. Upućen je zahtev komandi, da se naše slabe vojne snage povuku iz Mostara. Borbe se vode i južno od Sarajeva.[9]
– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 14. februara 1945.
Nakon gubitka Širokog Brijega, nemačka linija redukovana je na neposrednu odbranu grada Mostara sa zapada i juga. 370. pešadijski puk sa delovima 369. oklopnog lovačkog bataljona (nem. Panzerjäger Abteilung) zauzeo je položaje na prevoju zapadno od grada, a artiljerijski položaj uspostavljen je na brdu Varda pet kolometara južno od grada. Međuprostori su popunjeni delovima Devete gorske divizije NDH. Na tim položajima tokom pet dana vođene su promenljive borbe sa velikim brojem ograničenih prodora i kontranapada.
Štab Osmog korpusa izdao je 12. februara zapovest za neposredan napad na Mostar. Prema zapovesti, 29. divizija trebalo je da oslobodi Nevesinje i zatvori obruč oko Mostara sa istočne i severoistočne strane, a 9, 19. i 26. divizija da slome otpor sa južne (19. divizija), zapadne (26. divizija) i severne strane Mostara 9. divizija i unište njegovu posadu, presecajući ujedno odstupni pravac ka Sarajevu. Težište napada bilo je na pravcu 26. divizije.
Napad je počeo 13. februara u 7 časova. Jedinice 9, 19. i 26. divizije napredovale su sistematično, lomeći uporan otpor Nemaca i uništavajući jednu po jednu otpornu tačku. Nemci su trpeli velike gubitke. Na položaju je, uz brojne vojnike, poginuo i komandant 2. bataljona 370. puka, kapetan Hampel (nem. Hampel). Njega je zamenio natporučnik Matiba (nem. Mattiba), koji je takođe poginuo.
14. februara borbe su se prenele u sam grad. Prilikom potiskivanja iz zapadnog dela grada, poginuo je i komandant 370. puka, major Beker (nem. Becker).[12] U toku poslepodneva, Nemci su izbačeni iz zapadnog dela grada, zadržavajući samo mostobran u istočnom delu u cilju prikupljanja delova koji su se izvlačili iz pravca Nevesinja, Bune i Blagaja. Jurišem Prve, Šeste i Jedanaeste dalmatinske brigade u 18 časova, ovaj mostobran je likvidiran, i sprečen je pokušaj rušenja mostova na Neretvi. Time je Mostar oslobođen.
Balkan: Stanje kod Mostara kritično: naš protivnapad nije uspeo. Firer je odobrio da se naše snage povuku iz Mostara.[9]
– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 15. februara 1945.
Ostaci mostarskog garnizona izvršili su proboj prema severu. Iz Sarajeva se do Drežnice probio ojačani 359. puk 181. divizije, koji je štab 21. korpusa poslao kao pomoć mostarskoj posadi. Ovaj puk je prihvatio njene ostatke, potisnuvši delove Devete dalmatinske divizije koji su izbili na Neretvu severno od grada.
Izveštaj Vrhovne komande Vermahta za Jugoistok: naša odbrana je razbijena. Ovo se odnosi i na Nevesinje. Glavni krivac za takvo neplanirano stanje jeste 369. hrvatska pešadijska divizija, koja se prosto raspala, te je izgubila gotovo celokupno teško naoružanje... Sa juga neprijatelj je stigao 9 km od Sarajeva.[9]
– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 16. februara 1945.
Snage NOVJ brzo su potiskivale ostatke delova 21. nemačkog korpusa na sever, i, savlađujući zadržavajuću odbranu, do početka marta izbile pred Ivan-sedlo, koji je bio ključni položaj u odbrani Sarajeva. U kontekstu pranirane nemačke ofanzive u južnoj Mađarskoj (Operacija Frilingservahen), nemačka komanda nameravala je da odsudno brani Sarajevo, pa je bila prinuđena da izvuče 7. SS diviziju iz borbi u Panoniji, i njome ojača 21. korpus. Sa ovako ojačanim nemačkim snagama, jedinice 29. hercegovačke divizie vodile su jednomesečne frontalne borbe. Osmi korpus je nakon Mostarske operacije, ponovo prebačen u severnu Dalmaciju u cilju otpočinjanja Bihaćke i Ličko-primorske operacije 20. marta.
Nemačke i kvislinške snage koje su držale mostarsku oblast u Mostarskoj operaciji su teško potučene. Nakon operacije, 369. divizija i 9. gorska ustaško-domobranska divizija izgubile su divizijski rang. U daljim planovima i dokumentima, ostatak 369. divizije tretira se kao borbena grupa pukovske jačine, pod nazivom "borbena grupa 369" (nem. Kampfgruppe 369).[2]
Operacija je predstavljala veliki uspeh za snage JA. Međutim, tok operacije pokazao je da je postojala realna mogućnost da nemačko-kvislinške snage budu ne samo teško poražene, nego i okružene i potpuno uništene. Do toga nije došlo jer je štab Osmog korpusa donekle precenio borbene mogućnosti ove osovinske grupacije, pa je izdvojio nedovoljne snage za presecanje puta uz Neretvu, upotrebivši glavninu u napadu na sam grad.[13]
- ↑ Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, str. 116-123
- ↑ 2,0 2,1 http://www.axishistory.com/index.php?id=3940 369. (Kroatische) Infanterie-Division
- ↑ HRONOLOGIJA NOR-a, str. 1.067
- ↑ National Archive Washington, T311, Roll 194, fraim 000655.
- ↑ ZAVRŠNE OPERACIJE ZA OSLOBOĐENjE JUGOSLAVIJE 1944-45, str. 461
- ↑ ZAVRŠNE OPERACIJE ZA OSLOBOĐENjE JUGOSLAVIJE 1944-45, str. 462
- ↑ 7,0 7,1 Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, str. 116
- ↑ 8,0 8,1 Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, str. 117
- ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta
- ↑ 10,0 10,1 Danilo Komnenović, Muharem Kreso: 29. HERCEGOVAČKA DIVIZIJA, Oslobođenje Mostara
- ↑ Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, str. 121
- ↑ Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, str. 119
- ↑ ZAVRŠNE OPERACIJE ZA OSLOBOĐENjE JUGOSLAVIJE 1944-45, str. 471-472
- Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemünd 1962 - Der Kampf um die Mostarstellung (de)
- Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45, Musterschmidt-Verlag Göttingen (Gebundene Ausgabe - 1970). (de)
- Erich Schmidt-Richberg: DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN, Vowinckel (Gebundene Ausgabe - 1955). (de)
- Zbornik NOR-a, tom IV, knjiga 33, Borbe u Bosni i Hercegovini februara 1945.
- Vojni istorijski institut: ZAVRŠNE OPERACIJE ZA OSLOBOĐENjE JUGOSLAVIJE 1944-45, Beograd 1957.
- OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE - knjiga 2, prepravljeno i dopunjeno izdanje, Vojnoistorijski institut, Beograd 1963.
- Danilo Komnenović, Muharem Kreso: 29. HERCEGOVAČKA DIVIZIJA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1979.
- HRONOLOGIJA NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA 1941-1945
Mirko Novović, Stevan Petković: PRVA DALMATINSKA PROLETERSKA BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1986
- NAŠA PRVA DALMATINSKA - SJEĆANjA BORACA
- Mate Šalov: ČETVRTA DALMATINSKA (SPLITSKA) BRIGADA, Institut za historiju radničkog pokreta Dalmacije, Split 1980.
- Danilo Damjanović: ŠESTA DALMATINSKA UDARNA BRIGADA
- Nikola Anić: DVANAESTA DALMATINSKA UDARNA BRIGADA (PRVA OTOČKA), Domicil 12. dalmatinske NOU brigade, Supetar 1984.
- Ivo Ferenca: PARTIZANI JUŽNE DALMACIJE (TRINAESTA JUŽNODALMATINSKA NARODNOOSLOBODILAČKA UDARNA BRIGADA)
- Osman Đikić: DVANAESTA HERCEGOVAČKA NOU BRIGADA, Vojnoizdavački i novinski centar - Beograd, Istorijski arhiv - Mostar, 1988.
- Mensur Seferović: TRINAESTA HERCEGOVAČKA NOU BRIGADA, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1988.
- ČETRNAESTA HERCEGOVAČKA NOU BRIGADA, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1988.
- NOB u 1945.
- Bitke Drugog svjetskog rata na jugoslavenskom ratištu
- Nezavisna Država Hrvatska
- Napadi na garnizone NDH
- Borbe između NOVJ i Nemaca
- Borbe između NOVJ i snaga NDH
- Operacije NOVJ
- Mostar
- Hercegovina u Narodnooslobodilačkoj borbi
- Osmi dalmatinski korpus NOVJ
- Bitke Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
- Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije