Гари Каспаров

Гаррy Кимович Каспаров (руски: Га́рри Ки́мович Каспа́ров; ИПА: [ˈгарʲə ˈкʲɪмəвʲə̈ʨ кʌˈспарəф]) (рођен 13.4. 1963. у Бакуу у Азербејџану) је шаховски велемајстор и бивши свјетски првак у шаху.

Каспаров на турниру "Цхесс Цлассицс" у Франкфурт на Мајни 1999. године

Каспаров је године 1985. постао најмлађи свјетски првак у повијести. Службену ФИДЕ титулу је држао до 1993. године. Исте је године сукоб с ФИДЕ-ом натјерао Каспарова да оснује супарничку организацију, Професионално шаховско удружење. Наставио је држати титулу "Класичног" свјетског првака у шаху све док га није поразио Владимир Крамник године 2000.

Каспаровљева достигнућа у рејтингу укључују 1. мјесто према то Ело рејтингу готово непрекидно од 1986. до његовог повлачења 2005; те држање највећег рејтинга од 2851. Он такођер држи рекорд за узастопне побједе на турнирима и Шаховске Оскаре.

Каспаров је 10.3. 2005. објавио повлачење из професионалног шаха како би се посветио политици и писању.

Ране године

Гари Каспаров рођен је као Хари Вајнштајн. Отац му је био Жидов, а мајка Арменка, дјевојачког презимена Каспарјан. Родитељи су му се рано развели и мајка је своје презиме промијенила у руску варијанту Каспаров. Са 12 година Хари је узео мајчино презиме и "русифицирао" име.

Рано је скренуо пажњу на себе изузетним талентом. Од 1974. учи у шаховској школи коју је водио бивши свјетски првак Михаил Ботвиник. Године 1976., као тринаестогодишњак, освојио је првенство СССР за играче до 18 година.

Свјетска шаховска јавност га је упознала године 1979. када је увјерљиво побиједио на турниру у Бањој Луци. Сљедеће године признат му је наслов велемајстора. Брзо је напредовао. Године 1982. на првенству СССР-а подијелио је прво мјесто с Лавом Псахисом.

Уз професионално играње шаха, био је одличан студент англистике. Радо чита поезију и напамет зна многе пјесме Јесењина, Љермонтова и Јевтушенка. Физички је снажан, игра ногомет и вози бицикл.

У мечевима кандидата 1983. г. постиже увјерљиве побједе. У четвртфиналу побјеђује Бељавског 6-3, у полуфиналу Корчноја 7-4, те у финалу Смислова 8,5-4,5. (Смислов је тада имао 62 године. Био је свјетски првак 1957-1958, пет година прије Каспаровљевог рођења!)

Пет мечева с Карповом

Каспаров је са 21 годином био најмлађи играч који је играо меч за првенство свијета. Насупрот њега био је Анатолиј Карпов, свјетски првак од 1974, с 33 године на врхунцу снага.

Необичним сплетом околности, у тијеку шест година Каспаров и Карпов одиграт ће чак пет мечева за свјетско првенство. Обојица у то доба далеко надмашују све остале свјетске шахисте. У тим су мечевима одиграли укупно 144 партије.

Први меч: 48 партија!

Ово је најдуљи меч у повијести шаха, и то ће сигурно задуго и остати. Имао је изразито необичан тијек и још необичнији завршетак.

Играло се по правилима усвојеним 1974: игра се док један играч не постигне шест побједа, без ограничења трајања меча. У случају пораза, бивши свјетски првак има право на реванш-меч у року од годину дана.

Меч је започео у Москви, ујесен 1984. Каспаров је започео самоувјерено, агресивном игром која му је до тада доносила успјех. То је међутим било лакоумно против изврсно припремљеног Карпова, врхунског мајстора обране и дубоке стратегије. Хладнокрвно је одбијао нападе и постизао позициону предност. Након девет партија резултат је био 4:0 за Карпова и изгледало је да је све готово.

Тада Каспаров нагло мијења тактику. Почиње играти солидно, без ризика, изазивајући противника да напада како би постигао још двије побједе. Карпов међутим не жели преузети већи ризик, вјеротно у нади да ће посве понизити младог противника побједом од 6:0. Резултат је била серија од 17 ремија!

Затим је Карпов добио 27. партију и повео 5:0. Коначно, међутим, Каспаров долази до побједе у 32. партији. Слиједи нова серија од 14 ремија! Каспаров је невјеројатно хладнокрвно спутавао своје темперамент, Карпов је био једнако невјеројатно непродоран.

Играло се већ пети мјесец и оба играча су била исрцпљена. Онда Каспаров добива двије партије заредом, 47. и 48, и смањује на 3-5. Меч наједном опет постаје напет; године 1978. Карпов је против Корчноја водио 5:2, затим је Корчној изједначио, да би Карпов ипак добио 32. партију и тако побиједио са 6:5.

Совјетска се шаховска федерација тада одлучила не необичан потез: затражили су од предсједника ФИДЕ Флоренциа Цампоманеса да меч прекине, јер су оба играча потпуно исцрпљена. Предложено је да се меч поништи, те да се након шест мјесеци игра нови. Оба су играча то прихватила; обојица су касније тврдила да су били изманипулирани. Карпов је свакако био у кризи, а Каспаров је ипак још увијек требао добити три партије, а да не изгуби ниједну.

Други меч: Каспаров првак свијета

Одлука о прекиду изазвала је лавину полемика у шаховском свијету, али била је дефинитивна. Тако, након паузе од шест мјесеци, актери су се поново сусрели у Москви. Правила су у међувремену била промијењена: дужина меча ограничена је на максимално 24 партије, с тим да се меч прекида ако нетко постигне шест побједа. у случају да је након 24 партије резултат неодлучан, свјетски првак задржава титулу. Остало је и право првака на реванш.

Борба је била врло напета и изједначена. Након 23 партије, Каспаров је водио 12-11. Посљедњу партију Карпов игра на све или ништа, али губи; тако Каспаров, стар 22 године, постаје 13. првак свијета, најмлађи у повијести!

Велемајстор Дражен Маровић писао је тада у Шаховском гласнику да је Каспаров заслужено побиједио. Био је енергичан и досјетљив, с теоријским новинама и збуњујућим жртвама. Бијелима је успијевао захватити иницијативу, црнима се одлично бранио у дамином гамбиту и шевениншкој варијајанти сицилијанке.

Сљедећа три меча

Карпов је имао право на реванш, и тако је непуних годину дана након претходног игран и трећи меч. Каспаров побјеђује 12,5-11,5.

Не пролази ни годину дана, а велики се противницу поново сусрећу. Карпов је побједом у мечу кандидата остварио право на нови меч. Овога пута Каспаров је био пред поразом. При резултату 11-11, грубим превидом губи 23. партију. Карпов води 12-11 и треба му реми у посљедњој партији, док Каспаров мора играти на побједу. За разлику од Карпова у другом мечу, он успијева побједити. Ту је партију, најважнију у својој каријери, добио у Карповљевом стилу: дугорочном игром на ситне предности успио је довести до побједе мало бољу коначницу. Неријешеним резултатом у мечу сачувао је наслов.

У то је доба Каспаров оптужио ФИДЕ за пристраност према бившем прваку. Дражен Маровић је у Шаховском гласнику изразио мишљење да има право: Каспаров је двапут бранио титулу у двије године, колико Карпов у 10 година.

О тијеку меча Маровић је коментирао да Каспаров по својој нарави подсјећа на Аљехина и Таља: креативан, нагао, импулзиван, често и непромишљен. Те су слабости Аљехину донијеле поразе у првом мечу с Еуwеом, а Таљу у другом мечу с Ботвиником. Ова су двојица, као и Карпов, били методични, дисциплинирани професионалци.

Три године касније, Карпов је поново изазивач, побједивши конкуренте у мечевима кандидата. Меч је опет био неизвјестан до краја. Каспаров побјеђује 12,5-11,5.

Политика: наставак (шаховског) рата другим средствима

Доба гигантомахије Каспарова и Карпова уједно је и доба великих промјена у СССР, коначно и његовог распада и рушења комунизма. Два велика противника нашла су се и политички на супротним странама.

Ватрени заговорник демокрације

Карпов, који је два пута обранио совјетску домовину од насртаја емигранта Виктора Корчноја био је миљеник старог сустава. Имао је неколико политичких функција, био је и потпредсједник совјетске (а затим руске) шаховске организације.

Насупрот томе, Каспаров од почетка перестројке јавно дјелује, пружајући одушевљену потпору Горбачовљевим реформама, а затим и Јељцину. Касније се међутим разочарао у обојици.

Њихово је супарништво 1990-их година довело и до борбе за власт у Руској шаховској организацији, а и ФИДЕ је у ту борбу била уплетена.

Пријатељ Хрватске

Ово се супарништво драстично манифестирало у односу према рату на подручју бивше Југославије.

Карпов је у првој половици 1990-их година више пута посјећивао Србију и Црну Гору. Играо је на међународним натјецањима за момчад Агроуниверзала из Земуна. Врхунац подршке Србији било је одигравање симултанке у окупираном Вуковару 1995. г.

Насупрот томе, Каспаров је изражавао снажну подршку Хрватској. Више пута је долазио на одмор и припреме за мечеве на Црвени оток крај Ровиња. Играо је за момчад Борово Вуковар.

Раскол у свјетском шаху 1993.

Године 1993. долази до велике кризе у натјецањима за свјетско првенство, која до данас није разријешена. ФИДЕ је по уобичајеном суставо организирала мечеве кандидата. Побједник је био Енглез Нигел Схорт, који је у полуфиналу побиједио Карпова, а у финалу Јана Тиммана.

Меч Каспаров-Схорт

До сукоба је дошло када је Каспаров одбио играти меч у граду који је изабрала ФИДЕ, незадовљан понуђеним наградним фондом; склопио је уговор о игрању меча у Лондону, уз двоструко већи наградни фонд. Схорт се с тиме сложио. Администрација ФИДЕ, љутита због нарушавања њезина ауторитета, повукла је драстичан и бесмислен потез: објавила је да Каспарову одузима титулу првака, а Схорту право изазивача, те да ће мећ за испражњено мјесто првака у Амстердаму играти Карпов и Тимман.

Каспарав и Схорт, те још неколико врхунских играча, основали су нову удругу, Профессионал Цхесс Плаyерс Ассоциатион (ПЦА), која је била формални организатор њиховог двобоја.Тако су године 1993. одиграна два меча. Каспаров је побиједио Схорта 12,5:7,5 и обранио титулу, а Карпов Тиммана 12,5:8,5. Тако је дошло до ситуације као у професионалном боксу, с два првака у различитим верзијама. Но шаховски свијет је титулу признавао само Каспарову.

Меч Каспаров-Ананд 1995.

Администрација ФИДЕ остаје тврдоглава. ФИДЕ и ПЦА организирају свака свој кандидатски циклус.

У организацији ПЦА одигран је крајем 1995. меч Каспаров-Ананд. Играло се на бољи резултат из 16 партија. Првих осам партија завршено је ремијем. Девету партију добива Ананд. У десетој, Каспаров играјући бијелима, налази теоријску новост са жртвом скакача у 11. потезу у отвореној варијанти шпањолке. Касније жртвује и топа и побјеђује.

Одлучујућом се показала сљедећа, 11. партија: Каспаров црнима игра змајеву варијанту сицилијанке. У посве једнакој позицији, Ананд одбија понуду ремија; форсирајући, упада у једноставну замку и губи. Након тога Каспаров је добио још двије партије и остварио побједу 8-5.

Нешто касније у организацији ФИДЕ одигран је меч Карпов-Камскy, који је Карпов увјерљиво добио. ФИДЕ је имала великих проблема у налажењу организатора тог меча, који шаховска јавност не признаје.

Занимљиво је да су Камскy и Ананд одиграли два меча кандидата: у верзији ФИДЕ у четвртфиналу побиједио је Камски са 6:4, а у верзији ПЦА у финалу побиједио је Ананд са 6,5:4,5.

Каос и самовоља

ФИДЕ, која има финанцијске проблеме, нагло је измијенила сустав натјецања; титула "првак свијета ФИДЕ" изгубила је досадашњи смисао. Види: Шах: свјетско првенство.

ПЦА је такођер запала у проблеме због међусобног супарништва врхунских играча, различитих интереса спонзора и притиска ФИДЕ. Каспаров, каризматична особа и одличан у односима с медијима и спонзорима, практички сам доноси одлуке, као што је то чинили свјетски прваци у раздобљу 1886-1946. г.

Почетком 1998. било је објављено да ће Ананд и Крамник, други и трећи на ратинг листи, играти меч кандидата, након чега ће побједник играти меч против Каспарова. Под притиском предсједника ФИДЕ Киршана Иљужминова, међутим, Ананд је одустао од меча.

У ПЦА долази до раскола. Каспаров хитро распушта ту организацију и уз помоћ шпањолског богаташа и шаховског мецене Луиса Рентера оснива нову организацију Wорлд Цхесс Цоунцил (WЦЦ). За Анандовог замјеника именован је Алексеј Широв; врхунски играч, који је добио шпањолско држављанство, што је свакако утјецало на одлуку.

У организацији WЦЦ одигран је средином 1998. меч Широв-Крамник; Широв побјеђује 5,5:3,5. Меч Каспаров-Широв био је најављен за листопад 1998, међутим бива одгођен јер долази до сукоба Каспарова и Рентера. На крају меч није ни одигран. WЦЦ је нестала са сцене.

Меч Каспаров-Крамник 2000: губитак титуле

Тек пет година након претходе обране титуле, организиран је меч у којем је Каспаров бранио титулу. Изазивач је овога пута Крамник. Спонзор и организатор био је БраинГамес Нетwорк (БГН). Играло се опет 16 партија.

Крамник је разрадио савршену тактику: од почетка игра на "умртвљење" позиције, избјегава компликације у којима Каспаров ужива и чека да се противник "истрчи". То је била тактика коју је примјењивао Карпов, али Крамник је имао више успјеха.

Каспарова је изневјерила креативност: у 15 одиграних партија није добио ниједну! Крамник је добио двије, 13 је било реми, и тако Крамник постаје свјетски првак.

I даље број један на ратинг листи

Кроз све те године, а и након губитка титуле, Каспаров, уз ријетке падове, биљежи изврсне турнирске резултате. То се наставило и након губитка титуле у мечу. Држи прво мјесто на свјетској ратинг листи непрекидно од 1983. На листи од српња 2005. има 2812 бодова, док другопласирани Ананд има 2788. Српња 1999. имао је ратинг 2851, што је највиши домет у повијести. Крамник је једини који је, осим Каспарова, прешао 2800 бодова (у раздобљу од српња 2001. до травња 2003.).

Политичка каријера

У ожујку 2005. г, након побједе на великом турниру у Линаресу, Каспаров је објавио да напушта шах, те да ће се посветити политичкој каријери, јер сматра потребним »учинити све у мојој моћи за отпор диктатури Владимира Путина«. Водећи је члан групе либералне опозиције Комитет 2008.
14. травња 2007. Каспаров је заједно са још 170 просвједника ухићен због кршења јавног реда и мира на демонстрацијама у Москви и пуштен неколико сати касније уз глобу.

Литература

Низ чланака у Шаховском гласнику.

Димитрије Бјелица: Драма у Подмосковљу, Београд: Књижевне новине, 1986.

Књига, која се може наћи у нашим књижницама, обрађује прва два меча Карпов-Каспаров, 1984-1985. г. Бјелица као новинар приказује догађаје, а коментари партија потичу од разних велемајстора.

Едуард Гуфељд и Димитрије Бјелица: Гари Каспаров. Звијезда из Бакуа, у двије књиге, Београд: Књижевне новине, 1987.

Прва књига доноси опсежну биографију, а друза избор партија.

Гари Каспаров: Моје партије, Загреб: Спортска трибина, 1984.

Г. Каспаров и А. Никитин: Сицилијанска обрана. Моје најјаче оружје, Загреб: Спортска трибина, 1986.

Гари Каспаров: Моји велики претходници, 1. књига: Од Стеинитза до Аљехина, Загреб: АГМ, 2004.

Први том серије о свјетским првацима и другим најбољим играчима. Обрађује првих пет свјетских првака. На руском и енглеском тискан 2003. Сљедећа три тома изашла су тијеком 2004. Посљедњи, пети том, посвећен Карпову и другим великим играчима 1970-их и 1980-их година, најављен је за крај 2005.

Славко Пелех: На путу до врха: Каспаров - Ананд : Неw Yорк 1995, Загреб: Инмедиа, 1996.

Књижица о мечу за свјетско првенство 1995.

Екстерни линкови

Гари Каспаров на Wикимедијиној остави

• 2110 Каспаровљевих партија на цхессгамес.цом
• стотину позиција из Каспаровљевих партија као загонетке
• Каспаровљева најава повлачења из шаха Архивирано 2006-02-16 на Wаyбацк Мацхине-у
• Свјетско првенство 1985
• Каспаровљева политичка увјерења
• Интервју 2016. Архивирано 2016-01-18 на Wаyбацк Мацхине-у у емисији Недјељом у два
• Више о Каспаровљевом повлачењу наТхе Wеек ин Цхесс Архивирано 2005-11-28 на Wаyбацк Мацхине-у и Цхессбасе
• Каспаров је такођер повремени сурадник у Тхе Wалл Стреет Јоурналу:

• Тхе Греат Гаме, о повлачењу и политици у Русији, 19. ожујка 2005.
• Фисцхер'с Прице, о Бобију Фисцхеру, 19. српња 2004.
• Стоп тхе Морал Еqуиваленце, о тероризму, 19. свибња 2004
• Путиноцрацy, о Путиновом режиму, 14. ожујка 2004
• Ман вс. Мацхине, о рачуналном шаху, 16. вељаче 2003.
• Тхе Wар Ис Нот Yет Wон, о рату у Ираку, 5. коловоза 2003.