Prijeđi na sadržaj

Astatan

Izvor: Wikipedija
Astatan
Spacefill model of hydrogen astatide
Identifikacija
PubChem[1][2] 23996
ChemSpider[3] 22432 DaY
ChEBI 30418
Gmelin Referenca 532398
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula HAt
Molarna masa 211 g mol−1
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Bizmutin

Cezijum hidrid
bromovodonik
hlorovodonik
fluorovodonik
jodovodonik

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Astatan (vodonik astatid,astatovodonik) je hemijsko jedinjenje sa formulom HAt. Ono se sastoji od atoma astata kovalentnol vezanog za atom vodonika.[4]

Ovo hemijsko jedinjenje manifestuje osobine koje su slične ostalim vodonik halidima. Astatan je zapravo najjača kiselina među njima. Međutim, to je od male koristi, jer se on lako razlaže u elementarni vodonik i astat.[5] Osim toga polu-život raznih izotopa astata je kratak. Elektronegativnosti astata i vodonika su slične, te se At+ jon može formirati.[6] Disocijacija može lako da proizvede negativno naelektrisani vodonik. Astatan je podložan sledećoj reakciji:

2 HAt → H+ + At + H + At+ → H2 + At2

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. PubChem, "astatane - Compound Summary", accessed July 3, 2009.
  5. Fairbrother, Peter, "Re: Is hydroastitic acid possible?" Arhivirano 2011-02-02 na Wayback Machine-u, accessed July 3, 2009.
  6. Advances in Inorganic Chemistry, Volume 6 by Emeleus, p.219, Academic Press, 1964 ISBN 0-12-023606-0
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy