Tijana Jurić

Tijana Jurić
1999.	maj 1999.
Subotica	SuboticaSRJ
2014.	jul 2014.
Bajmok	BajmokSrbija

1999. 2014. Tijana Jurić (Subotica, 4. maj 1999 — Bajmok, 26. jul 2014) bila je petnaestogodišnja devojčica iz Subotice. Oteta je i ubijena u noći između 25. i 26. jula 2014. godine u blizini sela Bajmoka. Poslednji put viđena je 25 minuta posle ponoći, nedaleko od Sportskog centra „Rata“ u Bajmoku, dok joj je telo pronađeno dvanaest dana kasnije, 7. avgusta, na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor.

Nestanak

Tijana je nestala u noći između 25. i 26. jula 2014. godine u blizini vojvođanskog sela Bajmoka. Petnaestogodišnjakinja se taj dan, u petak, 25. jula, oko četiri sata popodne (16.00) vratila sa mora, na kojem je bila zajedno sa društvom (konkretno u Buljaricama, u organizaciji škole). Isto veče je vozom otišla u Bajmok, kako bi se, nakon mora, srela sa drugarima. Na sebi je imala belu majicu, svetle farmerice i bele „starke“. U Bajmoku joj inače žive baba i deda sa majčine strane.

Stigavši u selo iz rodne Subotice, javila se majci. Otišla je na turnir u malom fudbalu „Stevan Vitković Riba“, koji se održava jednom po godini u bajmočkom zaseoku Rata. Celo veče provela je sa prijateljima. Oko ponoći je krenula kući, u društvu jedne devojčice i dečaka. Na sred puta, odlučila je da krene nazad ka Rati, kako bi jednom drugu vratila duksericu koju je isto veče pozajmila (iako je imala svoj džemper). Drugar u čijem društvu je bila predložio je da to uradi umesto nje, ali je Tijana odbila njegov predlog. Rastali su se kod bifea „Polet“ (svega dvesta metara od bakine kuće), a Jurićeva je krenula natrag, ka Sportskom centru „Rata“.

Prema rekonstrukciji koju je predstavio njen otac Igor Jurić, Tijana je, vraćajući se sama istim putem, išla Ulicom JNA. Na uglu ulica Tri istarske žrtve i Njegoševe srela je drugare oko pola sata posle ponoći (00.25). Na pitanje kuda se uputila, odgovorila je da ide da vrati pozajmljen duks. Nastavila je ulicom Tri istarske žrtve, prešla prugu i krenula zemljanim putem koji vodi do sportskog terena na kojem ju je čekao drug čiju je duksericu pozajmila. Kako dugo nije došla, drug sa terena krenuo joj je u susret. Tijane, međutim, nije bilo, a na zemljanom putu, stotinak metara dalje, nalazila se njena bela patika marke „konvers“ (popularno „starke“).

Igor Jurić, Tijanin otac, procenjuje da je od trenutka kada je poslednji put viđena do momenta kada je pronađena njena patika prošlo najviše sedam minuta. Mapi nestanka u izradi Blica moguće je pristupiti na sledećem linku. Inače, Tijana je nešto ranije završila Osnovnu školu „Ivan Goran Kovačić“ u Subotici. Upisala je Muzičku školu, želeći da usavrši sviranje violončela. Letnji raspust provodila je kod babe i dede u Bajmoku. Pored oca Igora, porodicu Jurić sačinjava i devojčina majka Mirjana, kao i starija sestra Saška.

Potraga i istraga

Iste noći (26. jul), Tijanu je drugarica zvala na mobilni u 00.50, a u 00.57 joj poslala poruku na Fejsbuku. Pozivali su je i ostali drugari, ali odgovora nije bilo. Prema njihovom svedočenju, zvono na telefonu bilo joj je isključeno, a dva sata kasnije isključio se i sam telefon, verovatno zato što se baterija ispraznila. Već u jedan sat u noć, deca i drugi stanovnici Bajmoka počeli su da traže Tijanu po ulicama, njivama i zaseocima. Policija se u potragu uključila u 1.30. Ubrzo se uključila i žandarmerija — ispumpana je voda iz kanala pored zemljanog puta, helikopterom se nadletao atar sela, a dovedeni su i psi tragači. Pretraženo je celo selo.

Narednog dana (27. jul), Tijanin otac Igor Jurić vratio se iz Belgije, gde radi kao golmanski trener. Pored bele patike, na zemljanom putu pronađen je i veštački nokat. Pretpostavka je bila da je petnaestogodišnjakinju neko nasilno ugurao u auto, a da su patika i nokat spali dok se ona otimala. Kasnije su na noktu otkriveni otisci, za koje je utvrđeno da pripadaju osobama bliskim Tijani, te nemaju veze sa njenim nestankom. Roditelji su od prijatelja saznali da se Tijana nije upoznala ni sa kim na moru. Policija je ispitala i sve učesnike turnira koji je devojčica na dan otmice gledala, kao i druge osobe koje su mogle biti umešane u nestanak.

U ponedeljak (28. jul) lociran je signal Tijaninog mobilnog telefona dva kilometra od Mađarske. Dan kasnije (29. jul) u istragu su uključeni mađarska policija, ali i međunarodne policije Evropol i Interpol. Prema drugoj, nestala osoba ima mladež na desnoj strani iznad usne i jedva vidljiv ožiljak na bradi, kao i hirurški ožiljak na donjem delu stomaka. U sredu (30. jul) pojavile su se indicije da da je osoba koja liči na Tijanu viđena u Mađarskoj. Stanovnici Bajmoka posumnjali su da je Jurićeva možda žrtva trgovaca ljudima.

Naredni dan (31. jul) obeležila je neslana šala maloletnog lica iz Zrenjanina koje je na Fejsbuku osnovalo grupu Tijana Jurić – Kako doći do nje?. Na stranici je na nekoliko jezika ispisana poruka u kojoj se u zamenu za Tijanu traži milion dinara, te da će „otmičari“, ukoliko novac ne legne na žiro račun napisan u produžetku, devojčicu kroz sedam dana početi da muče. Međutim, stranica je ubrzo ugašena, a osnivač se izvinio, navodeći pritom da je svim srcem uz Tijanu, te da je samo želeo medijsku pažnju. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da će maloletnik odgovarati zbog uznemiravanja javnosti. Što se tiče nasumično ispisanog žiro računa, otkriveno je da on pripada vlasniku restorana brze hrane „Roštilj kod Fake“ iz Sjenice.

Petak (1. avgust) i subota (2. avgust) protekli su bez većih otkrića, uprkos intenzivnoj policijskoj istrazi. Novinari izveštavaju da retko ko prolazi ulicama Bajmoka, u kojem je Tijana nestala. Drveće i lokali oblepljeni su plakatima sa devojčinim likom. Ministar Stefanović izjavio je da su nerazjašnjeni motivi nestanka, zbog čega policija ispituje sve moguće veze, kao i šta se dešavalo prethodnih dana. Ni sledećeg dana (3. avgust) nije došlo do značajnog pomaka, sem što je objavljeno pismo koje su Tijanini drugari poslali državnom vrhu Republike Srbije. U ponedeljak (4. avgust) i dalje nisu saopšteni novi detalji istrage, ali je ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Nebojša Stefanović potvrdio da se istraga iz dana u dan pojačava.

Jedanaestog dana potrage (5. avgust), direktor srpske policije Milorad Veljović naglasio je da je slučaj nestanka petnaestogodišnje Tijane Jurić „prioritet nad svim prioritetima“. Kako je otkriveno da u, inače savremenom i opremljenom vozu kojim je Tijana stigla u Bajmok, baš 25. jula nisu radile kamere, u istragu je uključena i Služba za visokotehnološki kriminal. Veljović je dodao da se istraga vodi u nekoliko pravaca, kao i da se preduzimaju sve mere, te da postoje tragovi koji daju naznake da će slučaj uskoro biti rešen. Narednog dana (6. avgust), u potragu se uključio i „Amber alert“ (AMBER Alert), međunarodni sistem posvećen deci nestaloj u Evropi. U isti mah razmatrana je i mogućnost da je Tijana oteta zbog dugova njenog oca ili nesuglasica u porodici, pa čak i da su je oteli azilanti ili verska sekta, budući da je Bajmok pogranično mesto, kao i da je moguće da je praćena još od Subotice. Ove mogućnosti kasnije su odbačene — navodni dug otac Igor isplatio je čak pet godina ranije.

Otkriće ubistva

Kasno u noć trinaestog dana potrage (7 avgust), oko pola jedan, iz vrha srpske policije objavljeno je da je uhapšen otmičar Tijane Jurić. Vest je proširena oko pola dva sa podatkom da je petnaestogodišnjakinja ubijena. Njeno telo pronađeno je u blizini Sombora, na improvizovanom smetlištu koje se nalazi uz lokalni put koji vodi od naselja Svetozar Miletić prema Čonoplji, što je 23 kilometra od mesta na kojem je oteta u Bajmoku. Ovom prilikom otkriven je podatak da je ubijena iste noći kada je i oteta (između 25. i 26. jula). U Bajmok su se hitno uputili ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i direktor policije Milorad Veljović.

Kao ubica Jurićeve (15) označen je mesar Dragan Đurić (34) iz beogradskog naselja Surčina. Na konferenciji za novinare, zakazanoj za 10.00 (7. avgust), ministar Stefanović potvrdio je da je Đurić uhapšen u popodnevnim časovima prethodnog dana, kao i da je osumnjičeni priznao da je počinio zločin, te da je policiju odveo do mesta na kojem je pokopao žrtvu. Prema rečima ministra: (Prilikom privođenja) on se nalazio u svojoj mesari u Surčinu, potpuno mirno je sekao meso i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo. Potpuno odsustvo bilo kakvog kajanja, potpuno odsustvo bilo kakvog ljudskog ponašanja. Mada je mesar isprva poricao otmicu, nakon što je pao na poligrafskom testiranju („detektor laži“) odlučio je da organima reda prizna i detaljno opiše zločin.

Prema ostatku Stefanovićeve priče, Đurić je Tijanu u Bajmoku udario svojim vozilom. Nakon što je devojka počela da zapomaže, uhvatio ju je za vrat, udarao, a potom ubacio u automobil, odvezao u atar i ubio. U automobilu je sa nje skinuo odeću, a telo odvezao desetak kilometara od Sombora, gde ga je i zakopao. Najavljena je obdukcija, koja bi pokazala da li je devojčica silovana. Kako Đurić nije od ranije poznavao Tijanu, niti je bilo ikakve međusobne komunikacije, za prilike konferencije za štampu nije utvrđeno da li je ubistvo pripremano ili nije, odnosno da li postoji motiv zločina. Doduše, osumnjičeni je tvrdio da je Tijanino telo pokrio nekom zemljom koju je imao u gepeku, ali je ministar napomenuo da se ona ne može dovesti u vezu sa eventualnim planiranjem ubistva.

Što se tiče Dragana Đurića, u vezi sa njim je u narednim satima otkriveno da je zaposlen u surčinskoj mesari „Ambar“, u kojoj je radio na preradi mesa poslednje dve godine. Prema svedočenju Vojice Janoševića, vlasnika ove radnje, Đurić je u vreme Tijaninog ubistva bio na odmoru. Dana 25. jula bio je u Bajmoku u poseti kumu. Pre susreta sa Tijanom popio je nekoliko pića. Kada se vratio na posao, niko nije primetio ništa čudno, jer je slabo pričao sa kolegama. Neobičnu ćutljivost primetila je i Draganova majka Makivija. Meštani naselja Aleksa Šantić, u kojem je Đurić sa majkom, ocem i sestrom živeo od rođenja, ali se desetak godina ranije odselio u Surčin, dodali su da je nekoliko sati pre odlaska u Bajmok osumnjičeni svratio na kafu kod prijatelja. U Sombor se vratio 2. avgusta, kako bi prisustvovao seoskoj slavi u Gakovu. U oba navrata nije im delovao neobično.

Posledice

Stefanović je zaključio da je policija pokazala najveći nivo profesionalizma i uz bukvalno nepostojeće dokaze na početku istrage uspela da pronađe počinioca. Ubica je, inače, odranije poznat policiji zbog sitnih krađa i prestupa. Ministar pravde Republike Srbije Nikola Selaković prokomentarisao je događaj sa zakonske tačke gledišta. Konstatujući da se za ovakva krivična dela ranije izricala smrtna kazna, ali da je ona ukinuta desetak godina ranije (26. februara 2002), izjavio je da počiniocu preti maksimalna kazna zatvora do 40 godina.

Ubrzo je na Fejsbuku osnovana grupa Smrtna kazna za ubicu Tijane Jurić, koja je za desetak sati prikupila više od 50.000 fanova, dok je narednog dana, 8. avgusta, brojala i tri puta više članova. Prema izjavi administratora ove grupe, cilj stranice jeste da se uvedu strože kazne za nedela nad maloletnicima. Zasnovane su i druge grupe sa istim ciljem. U onlajn anketi u izradi uredništva Blica, na pitanje Da li ste za uvođenje smrtne kazne u Srbiji? preko 80% glasača odgovorilo je sa da. Podrška Tijani upućivana je u sa drugih društvenih mreža, poput Tvitera. Stručna javnost i advokati, međutim, novinarima su napomenuli da uvođenje ovakve kazne nije moguće, jer ona nije u skladu sa Ustavom Srbije („Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne.“), ali i Evropskom poveljom o ljudskim pravima, potpisanom prilikom stupanja u Savet Evrope.

Vest o Tijaninom ubistvu objavljena je i u ostatku sveta, a veliki broj ljudi i van društvenih mreža zatražio je smrtnu kaznu za počinioca. Još ranije su plakati sa slikom Jurićeve lepljeni u preko dvadeset evropskih država, a njena fotografija pojavila se na internet stranicama u preko trideset zemalja. Odmah po objavi identiteta osumnjičenog, Fejsbuk profil Dragana Đurića obilovao je pretnjama i komentarima o ubistvu.

U rodnoj joj Subotici, petak, 8. avgust, proglašen je za dan žalosti povodom Tijanine smrti. Istog dana u 17 časova održaće se i sahrana na pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi, delu Subotice. Sat ranije služiće se opelo u crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg. Za veče (oko 19 časova) devojčini drugovi su organizovali paljenje sveća kod Zelene fontane, u znak sećanja na izgubljeni život. Za sve Bajmočane obezbeđen je besplatan prevoz.

Povezano

• Antonija Bilić, hrvatska srednjoškolka oteta, silovana i ubijena tri godine ranije