Kumb Mela
Kumb Mela ili Kumbha Mela (/ˌkʊmb ˈmeɪlə/) predstavlja veliko hodočašćé i festival u hinduizmu.[1] Proslavlja se u ciklusu od oko 12 godina na četiri mesta hodočašća na obalama reka: Prajag (Gang-Jamuna mitsko Sarasvatsko ušće reke), Haridvar (Gang), Našik (Godavari) i Udžajin (Šipra).[1][2] Festival je obeležen ritualnim uranjanjem u vodu, ali isto tako i trgovinskim proslavama sa brojnim sajmovima, obrazovnim aktivnostima, verskim diskursima svetaca, masovnom prinošenjem hrane monasima ili siromašnima, i zabavnim spektaklom.[3][4] Sledbenici veruju da je kupanje u ovim rekama sredstvo za prajaskitu (pomirenje, pokoru) za greške iz prošlosti,[5] i da ih to očišćava od njihovih grehova.[6]
| Kumb Mela | |
|---|---|
 Haridvar Kurm Mela 2010. godine | |
| Zemlja | Indija |
| Domeni | Religiozno hodočašće, rituali, društvene prakse i svečani događaji |
| Kriterijumi | nema |
| Reference | 01258 |
| Regija | Azija i Pacifik |
| Istorija natpisa | |
| Natpis | 2017 (12. sednica) |
| List | Predstavnik |
 Održava se naizmenično između Alahabad (Prajagraj), Haridvar, Našik i Udžajin svake treće godine. | |
Festival se tradicionalno pripisuje hinduističkom filozofu iz 8. veka Adi Šankari, kao deo njegovih napora da pokrene velike hinduističke skupove radi filozofskih rasprava i debata, zajedno sa hinduističkim manastirima širom indijskog potkontinenta.[7] Međutim, ne postoje istorijski književni dokazi da su se ova masovna hodočašća pre 19. veka zvala „Kumbha Mela”. Postoji dovoljno dokaza u istorijskim rukopisima[8] i natpisima[9] o godišnjem Magha Mela u hinduizmu - s periodičnim većim okupljanjima nakon 6 ili 12 godina - gde su se hodočasnici okupljali u ogromnom broju i gde je jedan od rituala uključivao i sveto potapanje u reku ili sveti rezervoar. Prema Kama Maklinu, društveno-politička dešavanja tokom kolonijalne ere i reakcija na orijentalizam doveli su do ponovnog brandiranja i mobilisanja drevne Magha Mele kao Kumb Mele modernog doba, naročito nakon Indijske pobune 1857. godine.[2]
Sedmice tokom kojih se festival odvija kruže, te se na svakom mestu odvija približno jednom u 12 godina[note 1] na bazi hinduističkog luni-solarnog kalendara i relativnih astroloških položaja Jupitera, Sunca i Meseca. Jaz između festivala Prajag i Haridvar iznosi oko 6 godina, i oba sadrže Maha (glavnu) i Ardha (polovičnu) Kumb Melu. Tačne godine - posebno za Kumb Mele kod Udžajina i Našika - bile su predmet spora u 20. veku. Festivali Našik i Udžajin proslavljani su iste godine ili sa jednom godinom razmaka,[11] obično oko 3 godine nakon Haridvar Kumb Mele.[12] U mnogim delovima Indije slični, ali manji festivali hodočašća i kupanja nazivaju se Maga Mela, Makar Mela ili slično. Na primer, u Tamil Nadu, Maga Mela sa obredom uranjanja u vodu je festival antike. Ovaj festival se održava u tanku Mahamaham (blizu reke Kaveri) svakih 12 godina u Kumbakonamu, privlači milione južnoindijskih hindusa i opisan je kao Tamilska Kumb Mela.[13][14] Ostala mesta gde se hodočašća kupanja i sajmovi Maga-Mela ili Makar-Mela nazivaju Kumb Mela uključuju Kurukšetra,[15][16] Sonipat,[17] i Panauti (Nepal).[18]
Kumb Mele imaju tri datuma tokom kojih učestvuje značajna većina hodočasnika, dok sam festival traje između jednog[19] i tri meseca oko ovih datuma.[20] Svaki festival privlači milione. Najveće je okupljanje Prajag Kumb Mela, a drugo po veličini u Haridvaru.[21] Prema Enciklopediji Britanika, 60 miliona hindusa okupilo se za Kumb Mela 2001. godine.[7] Festival je jedno od najvećih mirnih okupljanja u svetu, a smatra se „najvećom svetskom kongregacijom verskih hodočasnika”.[22] Ono je upisano u Uneskov reprezentativni spisak nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.[23] Festival se odvija tokom više dana, pri čemu dan Amavasja privlači najveći broj posetilaca u jednom danu. Procenjuje se da je 30. februara 2013. Prajag Kumb Meli prisustvovalo 30 miliona osoba.[24][25]
Festival Kumb Mela uvršten je 2017. godine na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[26]
Etimologija i nomenklatura
уредиKumba u Kumba Mela doslovno znači „krčag, tegla, lonac” na sanskrtu.[27] Nalazi se u vedskim tekstovima, u tom smislu, često u kontekstu držanja vode ili u mitskim legendama o nektaru besmrtnosti.[27] Reč kumba ili njeni derivati nalaze se u Rigvedi (1500–1200 pne), na primer, u stihu 10.89.7; stih 19.16 Jajurveda, stih 6.3 Samaveda, stih 19.53.3 Atarvaveda i drugoj vedskoj i postvedska drevna sanskritskoj literaturi.[28] U astrološkim tekstovima, termin se takođe odnosi na horoskopski znak Vodolije.[27] Astrološka etimologija datira do kraja 1. milenijuma, verovatno pod uticajem grčkih ideja zodijaka.[29][30][31]
Napomene
уреди- ^ Približno jednom u veku, Kumb Mela se vraća nakon 11 godina. To je zbog Jupiterove orbite od 11,86 godina. Sa svakim 12-godišnjim ciklusom po gruzijskom kalendaru, prilagođavanje kalendarske godine pojavljuje se u približno 8 ciklusa.[10]
Reference
уреди- ^ а б The Editors of Encyclopaedia Britannica (2015). Kumbh Mela: Hindu festival. Encyclopaedia Britannica., Quote: "Kumbh Mela, also called Kumbha Mela, in Hinduism, religious festival that is celebrated four times over the course of 12 years, the site of the observance rotating between four pilgrimage places on four sacred rivers—at Haridwar on the Ganges River, at Ujjain on the Shipra, at Nashik on the Godavari, and at Prayag (modern Prayagraj) at the confluence of the Ganges, the Jamuna, and the mythical Sarasvati."
- ^ а б MacLean, Kama (2003). „Making the Colonial State Work for You: The Modern Beginnings of the Ancient Kumbh Mela in Allahabad”. The Journal of Asian Studies. 62 (3): 873—905. JSTOR 3591863. doi:10.2307/3591863.
- ^ Eck, Diana L. (2012). India: A Sacred Geography. Harmony Books. стр. 153—155. ISBN 978-0-385-53190-0.
- ^ Sox, Williams (2005). Jones, Lindsay, ур. Encyclopedia of Religion, 2nd Edition. 8. Macmillan. стр. 5264—5265., Quote: "The special power of the Kumbha Mela is often said to be due in part to the presence of large numbers of Hindu monks, and many pilgrims seek the darsan (Skt., darsana; auspicious mutual sight) of these holy men. Others listen to religious discourses, participate in devotional singing, engage brahman priests for personal rituals, organize mass feedings of monks or the poor, or merely enjoy the spectacle. Amid this diversity of activities, the ritual bath at the conjunction of time and place is the central event of the Kumbha Mela."
- ^ Kane 1953, стр. 55–56.
- ^ McLean, Kama. "Seeing, Being Seen, and Not Being Seen: Pilgrimage, Tourism, and Layers of Looking at the Kumbh Mela." (2009): 319-41. Ebscohost. Web. 28 September 2014.
- ^ а б The Editors of Encyclopaedia Britannica (2015). Kumbh Mela: Hindu festival. Encyclopaedia Britannica.
- ^ MacLean, Kama (2003). „Making the Colonial State Work for You: The Modern Beginnings of the Ancient Kumbh Mela in Allahabad”. The Journal of Asian Studies. 62 (3): 877—879. JSTOR 3591863. doi:10.2307/3591863.
- ^ Horstmann, Monika (2009). Patronage and Popularisation, Pilgrimage and Procession: Channels of Transcultural Translation and Transmission in Early Modern South Asia. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 135—136 with footnotes. ISBN 978-3-447-05723-3.
- ^ Lochtefeld, James (2008). Knut A. Jacobsen, ур. South Asian Religions on Display: Religious Processions in South Asia and in the Diaspora. Routledge. стр. 40 footnote 3. ISBN 978-1-134-07459-4.
- ^ Matthew James Clark (2006). The Daśanāmī-saṃnyāsīs: The Integration of Ascetic Lineages Into an Order. Brill. стр. 294. ISBN 978-90-04-15211-3.
- ^ K. Shadananan Nair (2004). „Mela” (PDF). Proceedings Ol'THC. UNI-SCO/1 AI IS/I Wl IA Symposium Held in Rome, December 2003. IAHS: 165. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 08. 2020. г. Приступљено 26. 11. 2019.
- ^ Maclean 2008, стр. 102.
- ^ Eck, Diana L. (2012). India: A Sacred Geography. Harmony Books. стр. 156—157. ISBN 978-0-385-53190-0.
- ^ Census of India, 1971: Haryana, Volume 6, Part 2, Page 137.
- ^ 1988, Town Survey Report: Haryana, Thanesar, District Kurukshetra, page 137-.
- ^ Madan Prasad Bezbaruah, Dr. Krishna Gopal, Phal S. Girota, 2003, Fairs and Festivals of India: Chandigarh, Delhi, Haryana, Himachal Pradesh, Jammu and Kashmir, Punjab, Rajasthan, Uttaranchal, Uttar Pradesh.
- ^ Toffin, Gerard (2012). Phyllis Granoff and Koichi Shinohara, ур. Sins and Sinners: Perspectives from Asian Religions. BRILL Academic. стр. 330 with footnote 18. ISBN 978-90-04-23200-6.
- ^ Lochtefeld, James (2008). Knut A. Jacobsen, ур. South Asian Religions on Display: Religious Processions in South Asia and in the Diaspora. Routledge. стр. 29. ISBN 978-1-134-07459-4.
- ^ Mallinson, James (2016). Dwyer, Rachel, ур. Key Concepts in Modern Indian Studies. New York University Press. стр. 150—151. ISBN 978-1-4798-4869-0.
- ^ Maclean 2008, стр. 225–226.
- ^ The Maha Kumbh Mela 2001 indianembassy.org
- ^ Kumbh Mela on UNESCO's list of intangibl Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2017), Economic Times, 7 December 2017.
- ^ „Over 3 crore take holy dip in Sangam on Mauni Amavasya”. IBNLive. 10. 2. 2013. Архивирано из оригинала 22. 01. 2016. г. Приступљено 26. 11. 2019.
- ^ Rashid, Omar (11. 2. 2013). „Over three crore devotees take the dip at Sangam”. The Hindu. Chennai.
- ^ „Kumbh Mela”. UNESCO. Приступљено 1. 7. 2021.
- ^ а б в Misra, Nityananda (2019). Kumbha: The Traditionally Modern Mela. Bloomsbury Academic. стр. 1—2. ISBN 978-93-88414-12-8.
- ^ Rigveda 10.89.7 Wikisource, Yajurveda 6.3 Wikisource; For translations see: Jamison, Stephanie; Brereton, Joel (2014). The Rigveda: 3-Volume Set. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-972078-1.
- ^ Pingree 1973, стр. 2–3.
- ^ Yukio Ohashi 1999, стр. 719–721.
- ^ Campion, Nicholas (2012). Astrology and Cosmology in the World's Religions. New York University Press. стр. 110—111. ISBN 978-0-8147-0842-2. Архивирано из оригинала 07. 03. 2023. г. Приступљено 26. 11. 2019.
Literatura
уреди- Kane, P. V. (1953). History of Dharmaśāstra: Ancient and Medieval Religious and Civil Law in India. 4.
- Maclean, Kama (28. 8. 2008). Pilgrimage and Power: The Kumbh Mela in Allahabad, 1765-1954. Oxford University Press USA. ISBN 978-0-19-533894-2.
- Krishnaswamy, C.S.; Ghosh, Amalananda (oktobar 1935). „A Note on the Allahabad Pillar of Aśoka”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. 4 (4): 697—706. JSTOR 25201233.
- Pingree, David (1973). „The Mesopotamian Origin of Early Indian Mathematical Astronomy”. Journal for the History of Astronomy. SAGE. 4 (1): 1—12. Bibcode:1973JHA.....4....1P. doi:10.1177/002182867300400102.
- Ohashi, Yukio (1999). Andersen, Johannes, ур. Highlights of Astronomy, Volume 11B. Springer Science. ISBN 978-0-7923-5556-4.
- Pingree, David (1981). Jyotihśāstra: Astral and Mathematical Literature. Otto Harrassowitz. ISBN 978-3447021654.
- Harvard University, South Asia Institute (2015). Kumbh Mela: Mapping the Ephemeral Megacity. New Delhi: Niyogi Books. ISBN 9789385285073.
- Kumbh Mela and The Sadhus,(English, Paperback, Badri Narain and Kedar Narain) Pilgrims Publishings, India. ISBN 9788177698053.
- KUMBH : Sarvjan - Sahbhagita ka Vishalatam Amritparva with 1 Disc (Hindi, Paperback, Ramanand)Pilgrims Publishings, India,ISBN 9788177696714.
