Извор странице Списак византијских царева

{{bez izvora}}
[[Датотека:Hagia Szophia - Isztambul, 2014.10.23 (35).JPG|мини|250п|Место крунисања византијских царева у [[Аја Софија|цркви Свете Софије]]]]

Ово је списак [[цар]]ева Источног римског царства које се у модерној историографији назива [[Византијско царство]] или једноставно ''Византија''. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре [[Ираклије|Ираклија]] (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле ''господара'' ({{јез-лат|dominus}}) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије ({{јез-лат|Imperator Caesar Flavius}}), a након имена ишла би и титула августа ({{јез-лат|Augustus}}). Од Ираклија званична титула постаје ''василевс'' ({{јез-гр|Βασιλεύς}}), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви” означавани титулом регас ({{јез-гр|Ρήγας}} од латинског -{rex}-) или једноставно архонт ({{јез-гр|Άρχων}}) тј „владар” (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле ''самодржац'' тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или ''владар васељене'' тј космократор ({{јез-гр|Κοσμοκράτωρ}}). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током [[16. век]]а. Сами Византијци су се сматрали [[Антички Рим|Римљанима]] (тј Ромејима) а њихов владар је од [[812]], када је [[Михаило I Рангабе]] признао царску титулу [[Franci|франачком]] цару [[Карло Велики|Карлу Великом]], под обавезно носио титулу ''римског цара'' (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током [[15. век]]а цареви су се понекад називали и „хеленским царевима”.

== Владари Константинове династије (306—363) ==
* [[Константин Велики|Константин I Велики]] ({{јез-лат|Constantinus Pius Felix Invictus Augustus Pontifex Maximus Pater Patriae Proconsul}}; [[272]]—[[337]], владао 306—337), син Констанција I Хлора; први хришћански цар и оснивач [[Константинопољ]]а, наложио да се Царство подели међу његовим синовима; православна црква га је прогласила свецем;
* [[Констанције II]] ({{јез-лат|Flavius Iulius Constantius}}; [[317]]—[[361]], владао [[9. септембра 337]]—[[3. новембра]] [[361]]); син Константина I;
* [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијан Отпадник]] ({{јез-лат|Flavius Claudius Iulianus}}; [[331]]—[[363]], владао [[новембра 361]]—[[26. јуна]] [[363]]); синовац Константина I, брат од стрица и зет Констанција II, неуспешно покушао да обнови древне паганске култове;

=== Нединастички владари ===
* [[Јовијан]] ({{јез-лат|Iovianus}}; [[332]]—[[364]], владао [[363]]—[[17. фебруара]] [[364]]); царски гардиста, обновио примат хришћанства у Царству;

== Валентинијанова и Теодосијева династија (364—457) ==
* [[Валенс]] ({{јез-лат|Iulius Valens}}; [[328]]—[[378]], владао [[28. марта 364]]—[[9. августа]] [[378]]); брат Валентинијана I; управљао источним делом Царства.
* [[Теодосије I]] Велики (346—395, владао [[19. јануара 379]]—[[17. јануара]] [[395]]); војник; оженио се ћерком Валентијана I, Галом.
* [[Аркадије]] ({{јез-лат|Arcadius}}; [[377]]—[[408]], владао 17. јануара 395—[[1. маја]] [[408]]); син Теодосија I.
* [[Теодосије II]] Млађи (401—450, владао 1. маја 408—[[28. јула]] [[450]]); Аркадијев син.
* [[Маркијан]] ({{јез-лат|Marcianus}}; [[392]]—[[457]], владао [[25. августа 450]]—[[јануара 457]]); војник; оженио се Пулхеријом након смрти Теодосија II, православна црква га је прогласила за свеца.

== Лавова династија (457—518) ==
* [[Лав I (византијски цар)|Лав I Трачанин]] ({{јез-лат|Valerius Leo}}; [[401]]—[[474]], владао [[7. фебруара 457]]—[[18. јануара]] [[474]]); војник.
* [[Лав II (византијски цар)|Лав II]] (467—474, владао [[18. јануара 474—17. новембра 474]]); унук Лава I и син Зенона Исавријанца.
* [[Зенон (цар)|Зенон Исавријанац]] (425—491, владао [[17. новембра 474]]—[[9. јануара]] [[475]]); зет Лава I; право име Тарасикодиса, Исавријанац.
* међувлада узурпатора [[Василиск]]а 9. јануара 475—[[августа 476]], шурака Лава I;
* Зенон Исавријанац (владао августа 476—[[9. априла]] [[491]]); (друга влада)
* [[Анастасије I]] (430—518, владао 491—[[9. јула]] [[518]]); дворски великодостојник (силентарије); зет Лава I, изабран на предлог Зенонове удовице Аријадне.

== [[Јустинијанова династија]] (518—602) ==
* [[Јустин I]] ({{јез-лат|Iustinius}}; [[450]]—[[527]], владао [[9. јула 518]]—[[1. августа]] [[527]]); заповедник гарде;
* [[Јустинијан I]] ({{јез-лат|Petrus Sabbatius Iustinianus}}; [[482]]—[[565]], владао 1. августа 527—[[13./14. новембра 565]]); сестрић и усвојени син Јустина I; православна црква га је касније канонизовала, велики градитељ (саборна црква Света Софија у Цариграду), кодификатор римског права и освајач („''обнова''” римске власти на Западу: Италија, Африка, део Иберског полуострва…);
* [[Јустин II Млађи|Јустин II]] ({{јез-лат|Iustinius Iunior}}; [[520]]—[[578]], владао [[14. новембра 565]]—[[4. октобра]] [[578]]); сестрић Јустинијана I;
* [[Тиберије II Константин]] ({{јез-лат|Tiberius Constantinus}}; [[540]]—[[582]], владао од [[574]]. као Јустинов савладар, 4. октобра 578—[[14. августа]] [[582]]); заповедник гарде; усвојеник Јустина II.
* [[Маврикије]] ({{јез-лат|Mauricius Tiberius}}; [[539]]—[[602]], владао 14. августа 582—[[27. новембра]] [[602]]); зет Тиберија II;

=== Нединастички владари ===
* [[Фока (византијски цар)|Фока]] (?—[[610]], владао 602—610); нижи официр војске на Балкану; збацивањем Маврикија изазвао рат са персијским краљем Хозројем II.

== Ираклијева династија (610—711) ==
* [[Ираклије]] ({{јез-грч|Ηράκλειος}}; [[575]]—[[641]], владао [[5. октобра 610]]—[[11. фебруара 641]]. године), син јерменског егзарха Африке, потпуно поразио Хозроја II у последњем сасанидско-византијском рату, изгубио све азијске провинције ван Мале Азије пред налетом муслиманских Арапа, после 626. год населио Србе на Балкан;
* [[Ираклије Нови Константин|Константин III Ираклије]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος Γ' Ηράκλειος}}; 612—641, владао [[11. фебруара 641 - априла/маја 641]]); Ираклијев син из првог брака; савладар са Ираклоном; умро од туберкулозе.
* [[Ираклона]] Константин (Ираклије II) ({{јез-грч|Ηρακλεωνάς}}; 626—641?, владао [[11. фебруара 641—септембра 641]]); Ираклијев син из другог брака; осакаћен и збачен.
* [[Констанс II Погонат]] ({{јез-грч|Κώνστας Β' Ηράκλειος}}; [[630]]—[[668]], владао [[септембра 641]]—[[15. септембра]] [[668]]); син Константина III;
* [[Константин IV]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος Δ' ο Πωγώνατος}}; [[649]]—[[685]], владао 15. септембра 668—[[септембра 685]]); син Констанса II.
* [[Јустинијан II Ринотмет]] ({{јез-грч|Ιουστινιανός Β' ο Ρινότμητος}}; 668—711, владао септембра 685—695); син Константина IV; збачен, мучен (нос му је одсечен) и протеран, ипак, касније се жени хазарском принцезом и поново се враћа на престо, од када се престаје са праксом сечења носа.

=== Нединастички владари ===
* [[Леонтије]] ({{јез-грч|Λεόντιος}}) (владао [[695]]—[[698]]); Византијски стратег; мучен, збачен, утамничен и на крају погубљен.
* [[Тиберије III Апсимар]] ({{јез-грч|Τιβέριος Γ' ο Αψίμαρος}}) (владао 698—705); германског порекла; збачен и погубљен.

== Ираклијева династија (поново) (705—711) ==
* [[Јустинијан II Ринотмет]] (владао [[705]]—[[711]]); (друга влада); збачен и погубљен.

=== Нединастички владари ===
* [[Филипик]] Вардан ({{јез-грч|Φιλιππικός Βαρδάνης}}) (владао [[711]]—[[3. јуна]] [[713]])— јерменски војник; збачен и ослепљен.
* [[Анастасије II (византијски цар)|Анастасије II]] ({{јез-грч|Αναστάσιος Β'}}) (?—[[721]], владао 3. јуна 713—[[новембра 715]]); право име Артемије; Филипиков протоасекрит; збачен и замонашен, побунио се и био погубљен.
* [[Теодосије III]] ({{јез-грч|Θεοδόσιος Γ' ο Αδραμμυττηνός}}) (владао новембра 715—[[25. марта]] [[717]]); скупљач пореза у теми Опсикија; напустио престо и замонашио се.

== Сиријска династија (717—802) ==
* [[Лав III Исавријанац]] ({{јез-грч|Λέων Γ' ο Ίσαυρος}}; [[675]]—[[741]], владао [[25. марта 717]]—[[18. јуна]] [[741]]); византијски стратег,
* [[Константин V Копроним]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος Ε' ο Κοπρώνυμος ή Καβαλίνος}}; [[718]]—[[775]], владао 18. јуна 741 — [[14. септембра]] [[775]]); син Лава III;
* [[Лав IV Хазар]] ({{јез-грч|Λέων Δ' Χάζαρος}}; [[750]]—[[780]], владао 14. септембра 775—[[8. септембра]] [[780]]); син Константина V.
* [[Константин VI]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος ΣΤ'}}; [[771]]—[[797]], владао 8. септембра 780—[[августа 797]]); син Лава IV; збачен и ослепљен по мајчином налогу.
* [[Ирина (царица)|Ирина]] ({{јез-грч|Ειρήνη η Αθηναία}}; [[755]]—[[803]], владала августа 797—[[31. октобра]] [[802]]); жена Лава IV, мајка Константина VI; проглашена за светицу; збачена и протерана на Принчевска острва.

=== Нединастички владари ===
* [[Нићифор I (византијски цар)|Нићифор I]] ({{јез-грч|Νικηφόρος Α'}}) (?—[[811]], владао [[31. октобра 802]]—[[26. јула]] [[811]]); велики логотет; погинуо у бици против Бугара, кан Крум од његове лобање направио вински пехар.
* [[Ставракије]] ({{јез-грч|Σταυράκιος}}) (?—[[812]], владао [[26. јула 811 – 2. октобра 811]]); син Нићифора I; парализован од рана задобијених у борби са Бугарима.
* [[Михаило I Рангабе]] ({{јез-грч|Μιχαήλ Α' ο Ραγκαβέ}}) (владао [[2. октобра 811]]—[[11. јула]] [[813]]); зет Нићифора I и управник двора; након што је био збачен, замонашио се.
* [[Лав V Јерменин]] ({{јез-грч|Λέων Ε' ο Αρμένιος}}; [[775]]—[[820]], владао 11. јула 813—[[25. децембра]] [[820]]); византијски стратег; убијен.

== Аморијска династија (820—867) ==
* [[Михаило II Аморијац]] ({{јез-грч|Μιχαήλ Β' ο Τραυλός η Ψηλλος}}; [[770]]—[[829]], владао [[25. децембра 820]]—[[2. октобра]] [[829]]); Византијски стратег, зет Константина VI.
* [[Теофило]] ({{јез-грч|Θεόφιλος}}; [[813]]—[[842]], владао 2. октобра 829—[[20. јануара]] [[842]]); син Михајла II
* [[Михаило III]], назван ''Пијаница'' ({{јез-грч|Μιχαήλ Γ' ο Μέθυσος}}; [[840]]—[[867]], владао 20. јануара 842—[[23./24. септембра 867]]); Теофилов син; убијен.

== Македонска династија (867—1056) ==
* [[Василије I Македонац]] ({{јез-грч|Βασίλειος Α'}}; [[811]]—[[886]], владао 867—886) — оженио се удовицом Михајла III; погинуо у лову.
* [[Лав VI Мудри]] ({{јез-грч|Λέων ΣΤ' ο Σοφός}}; [[866]]—[[912]], владао 886—912); највероватније син Василија I или Михајла III.
* [[Александар (византијски цар)]] ({{јез-грч|Αλέξανδρος Γ' του Βυζαντίου}}; [[870]]—[[913]], владао 912—913); син Василија I, регент свог синовца Константина VII.
* [[Константин VII Порфирогенит]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος Ζ' ο Πορφυρογέννητος}}; [[905]]—[[959]], владао 913—959); син Лава VI.
* [[Роман I Лакапин]] ({{јез-грч|Ρωμανός Α' ο Λεκαπηνός}}; 870—948, владао [[919]]—[[944]]); таст Константина VII; савладар, након што су га синови збацили, замонашио се.
* [[Роман II]] ({{јез-грч|Ρωμανός Β' ο Πορφυρογέννητος}}; [[939]]—[[963]], владао 959—963); син Константина VII.
* [[Нићифор II Фока]] ({{јез-грч|Νικηφόρος Β' Φωκάς ή Νικηφόρος Β' ο Φωκάς}}; 912—969, владао 963—969); византијски стратег; оженио се удовицом Романа II, регент Василија II и Константина VIII; убијен у спаваћој соби.
* [[Јован I Цимискије]] ({{јез-грч|Ιωάννης Α' Κουρκούας ο Τσιμισκής}}; [[925]]—[[976]], владао 969—976); шурак Романа II, љубавник Нићифорове жене, али му је забрањен брак са њом, регент Василија II и Константина VIII.
* [[Василије II Бугароубица]] ({{јез-грч|Βασίλειος Β' ο Βουλγαροκτόνος}}; [[958]]—[[1025]], владао 976—1025); син Романа II.
* [[Константин VIII]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος Η'}}; [[960]]—[[1028]], владао самостално 1025—1028); син Романа II; прећутни савладар Василија II.
* [[Роман III Аргир]] ({{јез-грч|Ρωμανός Γ' ο Αργυρός}}; [[968]]—[[1034]], владао 1028—1034); цариградски епарх; први муж Зоје, по жељи Константина VIII; убијен.
* [[Михајло IV Пафлагонац]] ({{јез-грч|Μιχαήλ Δ' ο Παφλαγών}}; 1010—1041, владао 1034—1041); Зојин други муж; патио од епилепсије.
* [[Михајло V Калафат]] ({{јез-грч|Μιχαήλ Ε' ο Καλαφάτης}}; 1015—1042, владао 1041—1042); нећак Михајла IV, Зојин усвојени син.
* [[Теодора (11. век)|Теодора]] ({{јез-грч|Θεοδώρα}}; [[980]]—[[1056]], владала 1042); ћерка Константина VIII, савладарка Зоје.
* [[Зоја (царица)|Зоја]] ({{јез-грч|Ζωή Α'}}) (c. [[978]]—[[1050]], владала 1042); ћерка Константина VIII.
* [[Константин IX Мономах]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος Θ' ο Μονομάχος}}; 1000—1055, владао 1042—1055); трећи муж Зоје.
* Теодора ({{јез-грч|Θεοδώρα}}) (владала 1055—1056); враћена на престо.

=== Нединастички владари ===
* [[Михајло VI Стратиотик]] ({{јез-грч|Μιχαήλ ΣΤ' ο Στρατιωτικός}}) (владао 1056—1057); Теодора га је изабрала за цара на самртном одру; након што је био збачен, замонашио се.

== Династија Комнина (1057—1059) ==
* [[Исак I Комнин]] ({{јез-грч|Ισαάκιος Α' Κομνηνός}}) (c. 1007—1060, владао 1057—1059); војник; због болести напустио престо и замонашио се.

== Династија Дука (1059—1078) ==
* [[Константин X Дука]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος Ι' Δούκας}}; 1006—1067, владао 1059—1067);
* [[Роман IV Диоген]] ({{јез-грч|Ρωμανός Δ' Διογένης}}; 1032—1072, владао 1068—1071); оженио се удовицом Константина X; владао као савладар, збачен и мучен до смрти.
* [[Михајло VII Дука|Михајло VII Парапинак]] ({{јез-грч|Μιχαήλ Ζ' Δούκας Παραπινάκης}}; 1050—1090, владао 1067—1078); син Константина X, првобитно савладар са браћом и Романом IV; збачен са власти након чега се замонашио.
* [[Нићифор III Вотанијат]] ({{јез-грч|Νικηφόρος Γ' Βοτανειάτης}}; 1001—1081, владао 1078—1081); стратег Анадолијске теме и наводни потомак породице Фока, оженио се женом Михајла VII, док је Михајло још увек био жив; збачен са власти и приморан на повлачење у манастир.

== Династија Комнина (поново) (1081—1185) ==
* [[Алексије I Комнин]] ({{јез-грч|Αλέξιος Α' Κομνηνός}}; 1057—1118, владао 1081—1118); синовац Исака I, ожењен пранећаком Константина X.
* [[Јован II Комнин]] Лепи ({{јез-грч|Ιωάννης Β' Κομνηνός o Καλος}}; 1087—1143, владао 1118—1143); син Алексија I, погинуо у лову.
* [[Манојло I Комнин]] Велики ({{јез-грч|Μανουήλ Α' Κομνηνός ο Μέγας}}; 1118—1180, владао 1143—1180); син Јована II.
* [[Алексије II Комнин]] ({{јез-грч|Αλέξιος B' Κομνηνός}}; 1169—1183, владао 1180—1183); син Манојла I; убијен гаротом.
* [[Андроник I Комнин]] ({{јез-грч|Ανδρόνικος Α' Κομνηνός}}; 1118—1185, владао 1183—1185); синовац Јована II; ожењен удовицом Алексија II; збачен, мучен и убијен; његови потомци су створили [[Трапезунтско царство]].

== Династија Анђела (1185—1204) ==
* [[Исак II Анђел]] ({{јез-грч|Ισαάκιος Β' Άγγελος}}; 1156—1204, владао 1185—1195); праунук Алексија I, свргнут и утамничен.
* [[Алексије III Анђел]] ({{јез-грч|Αλέξιος Γ' Άγγελος}}; 1153—1211, владао 1195—1203); брат Исака II, крсташи га свргнули с власти, замонашио се.
* [[Алексије IV Анђел]] ({{јез-грч|Αλέξιος Δ' Άγγελος}}; 1182—1204, владао 1203—1204); син Исака II, свргнут и убијен.
* Исак II Анђел (владао 1203—1204); са Алексијем IV, свргнут.
* [[Алексије V Дука Мурзуфл]] ({{јез-грч|Αλέξιος Ε' Δούκας ο Μούρτζουφλος}}; 1140—1204, владао 1204); законити наследник и зет Алексија III, крсташи га погубили.

== Династија Ласкариса ([[Никејско царство]]) (1204—1261) ==
* [[Теодор I Ласкарис]] ({{јез-грч|Θεόδωρος Α' Λάσκαρης}}; 1174—1222, владао 1204—1222); зет Алексија III.
* [[Јован III Дука Ватац]] ({{јез-грч|Ιωάννης Γ' Δούκας Βατάτζης}}; 1192—1254, владао 1222—1254); зет Теодора I; патио од епилепсије.
* [[Теодор II Ласкарис]] ({{јез-грч|Θεόδωρος Β' Λάσκαρης}}; 1221—1258, владао 1254—1258); син Јована III.
* [[Јован IV Ласкарис]] ({{јез-грч|Ιωάννης Δ' Λάσκαρης}}; 1250—1305, владао 1258—1261); син Теодора II, Михајло VIII га је збацио са трона, ослепео и утамничио.

== Династија Палеолога (обновљена Византија) (1261—1453) ==
* [[Михајло VIII Палеолог]] ({{јез-грч|Μιχαήλ Η' Παλαιολόγος}}; 1224—1282, владао 1259—1282); византијски стратег и регент Јована IV Ласкариса, праунук Алексија III Анђела.
* [[Андроник II Палеолог]] Старији ({{јез-грч|Ανδρόνικος Β' ο Γέρος}}; 1258—1332, владао 1282—1328); син Михајла VIII; препустио престо.
* [[Андроник III Палеолог]] Млађи ({{јез-грч|Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος ο Νέος}}; 1297—1341, владао 1328—1341); унук Андроника II.
* [[Јован V Палеолог]] ({{јез-грч|Ιωάννης Ε' Παλαιολόγος}}; 1332—1391, владао 1341—1391); син Андроника III.
* [[Јован VI Кантакузин]] ({{јез-грч|Ιωάννης Στ' Καντακουζηνός}}; 1295—1383, владао потпуно 1347—1354); таст Јована V; збачен и замонашио се као Јосиф Христодулу.
* [[Андроник IV Палеолог]] ({{јез-грч|Ανδρόνικος Δ' Παλαιολόγος}}; 1348—1385, владао 1376—1379); син Јована V, полуослепљен због побуне, касније наследио престо, поново се побунио.
* [[Јован VII Палеолог]] ({{јез-грч|Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος}}; 1370—1408, владао [[1390]]); син Андроника IV.
* [[Манојло II Палеолог]] ({{јез-грч|Μανουήλ Β' Παλαιολόγος}}; 1350—1425, владао 1391—1425); син Јована V.
* [[Јован VIII Палеолог]] ({{јез-грч|Ιωάννης Η' Παλαιολόγος}}; 1392—1448, владао 1425—1448); син Манојла II.
* [[Константин XI Палеолог Драгаш]] ({{јез-грч|Κωνσταντίνος ΙΑ' Παλαιολόγος Δραγάτσης}}; 1405—1453, владао 1449—1453); син Манојла II, погинуо у одбрани Цариграда 1453. године.

=== Пад Цариграда 1453. ===
[[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] осваја Цариград 1453. године и практично уништава Византијско царство присвојивши за себе титулу цезара тј. цара коју су носили и његови наследници.

== Династија Палеолога (у егзилу) ==
* [[Тома Палеолог]] ({{јез-грч|Θωμάς Παλαιολόγος}}; [[1409]]/[[1410]]—[[1465]]); брат Константина Драгаша; умро у Риму.
* [[Андреј Палеолог]] ({{јез-грч|Ανδρέας Παλαιολόγος}}; 1453—1502); Томин син; продао и предао своје титуле.

== Види још ==
* [[Титуле византијских царева]]
* [[Списак римских царева]]
* [[Списак султана Османског царства]]
* [[Византијске царице|Списак царица Византије]]

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Byzantine emperors}}

{{Византијски цареви}}
{{Византијско царство|управа}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Византијски цареви| ]]
[[Категорија:Спискови везани за Византију]]