Пређи на садржај

Адак

Координате: 51° 47′ С; 176° 38′ З / 51.78° С; 176.64° З / 51.78; -176.64
С Википедије, слободне енциклопедије
Адак
енгл. Adak Island
Адак на карти Аљаске (САД)
Адак
Адак
Географија
Координате51° 47′ С; 176° 38′ З / 51.78° С; 176.64° З / 51.78; -176.64 51° 47′ С; 176° 38′ З / 51.78° С; 176.64° З / 51.78; -176.64
Површина711,18 km2
Висина1.196 m
Администрација
САД2
Савезна држава САДАљаска
Демографија
Становништво316  (2000)
Густина ст.0,44 стан./km2
Додатне информације
Временска зона
  • UTC

Адак (енгл. Adak Island) је острво САД које припада савезној држави Аљаска. Површина острва износи 725 km². Према попису из 2000. на острву је живело 316 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Адак је највеће од Андеановљевих острва (енгл. Andreanof Islands), другој најисточнијој од 4 главне групе Алеутских острва.[1]

Алеутска острва су ланац од 14 великих и 55 малих острва (укупне површине 16.546 km²) који се од полуострва Аљаска пружа у благо повијеном луку према Камчатки, у дужини од око 1.260 км. Подељена су на 4 главне групе, од истока према западу: Фокс (главни град Дач Харбор на острву Аналеска), Андреановљева острва (највеће је Адак), острва Рет (највећа су Киска и Емчитка) и острва Нир (највећа су Ету и Егату). Острва су брдовита, са око 30 активних вулкана, без дрвећа, покривена тундром. Стеновите обале, непостојање природних лука и честе олује отежавају прилаз с мора.[1]

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Након уласка у рат (8. децембра 1941), САД су на острву Адак почетком 1942. изградиле аеродром за ловачке авионе. Након јапанског освајања Алеутских острва Ету и Киска (7-12. јуна 1942), острво је добило већи стратегијски значај. Да би спречили даље продирање Јапанаца, Американци су се 30. августа 1942. искрцали на острву Адак и ту саградили ваздухопловну базу. Друга база уређена је на Емчитки. Ваздушни напади са ових база онемогућили су снабдевање трупа на Ету и Киски површинским бродовима, па су Јапанци били приморани да се служе подморницама.[1]

  1. ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија 1, Војноиздавачки завод, Београд (1970), стр. 95
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy