Ада Кале
 Острво Ада Кале крајем 19. века | |
  Ада Кале | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Дунав |
| Координате | 44° 42′ 58″ С; 22° 27′ 20″ И / 44.716111° С; 22.455556° И 44° 42′ 58″ С; 22° 27′ 20″ И / 44.716111° С; 22.455556° И |
| Површина | 0,875 km2 |
| Дужина | 1,75 km |
| Ширина | 0,5 km |
| Висина | 59 m |
| Администрација | |
| Мехединци | Оршава |
| Демографија | |
| Становништво | 600 |
| Густина ст. | 685,71 стан./km2 |
| Додатне информације | |
| Временска зона | |
Ада Кале[1], Адакале или Ада-Кале (тур. ada — „острво” + kale — „град”) је некадашње острво и насеље на Дунаву у Текијско-оршавској долини, између горње клисуре Казана и низводне Сипске клисуре, код ушћа реке Черне на граници Србије према Румунији. Било је дуго 1.750 m. а широко 500 m. Острво је било познато по виновој лози званој адакалка. Ада Кале је потопљена 1971. године изградњом хидроелектране Ђердап I.
Опис
[уреди | уреди извор]Ада Кале била је преостала турска енклава до 1912. године. На острву дугом 1,75 km и широком 0,5 km налазили су се тврђава и мали град са џамијом, базаром, малом православном капелом, неколико кафетерија, гувернерском палатом и неколико завојитих уличица. Последњих 600 (према другим изворима 1.000) углавном турских становника живело је претежно од риболова и производње слаткиша и дуванских производа. Живи туризам развио се у 20. веку; Ада Кале је служила становницима околних региона као романтична дестинација, захваљујући ослобађању од пореза приликом куповине турских слаткиша, накита и дуванских производа.[2][3] Ада Кале је такође била позната по узгоју ружа и производа добијених од њих (ружино уље и парфем).
Пре стварања Ђердапског језера главна историјска места на острву срушена су. Покушај да их поново изграде низводно на острву Шимијан у наредним годинама није завршен. Идеја о обнови острва Ада Кале још увек није напуштена, пројектом обнове главних споменика и грађевина на острву Шимијан.
Већина становника са острва Ада Кале одабрали су да се преселе у друге регионе Румуније, попут Доброге (Добруџе), или да емигрира у Турску.
Историја
[уреди | уреди извор]Аду Кале су још Римљани утврдили, и на темељима тих утврђења грађена су друга тако да је оно увек служило у војне сврхе, јер је онај ко је био његов господар господарио је пловидбом кроз Ђердап.
Аустријанци последњи обнављају древна утврђења најпре 1689. када цар Леополд I гради утврђење које назива Нова Оршава, јер се налазио 3 km низводно од румунског града Оршаве, а затим и знатно ојачање 1718—1738. када је утврђење имало 5 кула, од којих 4 угаоне а једну са шанчевима на најистакнутијем делу, брегу Алион. Године 1718. ту је био царски стан одакле је цар Јосиф I посматрао борбу са Турцима. Турци су острво населили после аустријске окупације 1718—1739; до његовог потапања ту је било турско насеље.
Ада Кале је често мењала господаре. Била је српско, турско, аустроугарско и на крају румунско острво. Тек 1878. године по Берлинском уговору Турска напушта Аду Кале. После Балканских ратова од 1913. је у поседу је Аустроугарске, а после Првог светског рата припало је Румунији.
На овом острву је у ноћи 5/6. августа 1804. српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила и погубила четворицу београдских дахија – Аганлију, Кучук-Алију, Мулу Јусуфа и Фочић Мехмед-агу.
Мировни уговор с Османским царством потписан је 10. августа 1920. године, али није ефективно спроведен због почетка Грчко-турског рата. Касније, 20. новембра 1922. започиње Лозанска међународна конференција о Босфорском и Дарданеловом теснацу, у којој учествује и Румунија, а 24. јула 1923. потписан је Мировни уговор с Турском, којим Анкара признаје права Румуније на острву Ада-Кале[4].
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Базар Ада Кале, 1968. -
Ада Кале 1968. са минаретом. -
Ада Кале 1968. Можете видети пошту са банком и минарет у позадини. -
Ада Кале 1968. -
Разгледница из око 1900. године -
Тврђава Ада Калех (1912) -
Базар Ада Кале (1912) -
Ада Калех на мађарској мапи 1918. -
Остаци острва у августу 1970. године (поглед са југа) -
План острва Ада Кале, израђен у Оршави 1945.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Правопис српског језика, 2010, Правописни речник
- ^ Ellensohn, Christian (2014). „L’expérience de l’Orient : le tourisme sur l’île danubienne submergée d’Ada Kaleh (1878-1918, 1ère partie)”. Regard sur l'est.
- ^ Ellensohn, Christian (2014). „L’expérience de l’Orient : le tourisme sur l’île danubienne submergée d’Ada Kaleh (1919-1968, 2ème partie)”. Regard sur l'est.
- ^ Recunoașterea internațională a României Mari în tratatele de pace din 1919-1923, 28 noiembrie 2017, Dan Prodan, luceafarul.net
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://www.rastko.rs/rastko/delo/12985
- https://web.archive.org/web/20070311165100/http://www.banater-aktualitaet.de/banburg04.htm
- Centrul Cultural Mehedinţi - Viaţa şi opera insulei Ada Kaleh
- Aşa a fost pe Ada Kaleh, Jurnalul Naţional
- "Политика", 21. авг. 1938, стр. 21
| Државе |  | |
|---|---|---|
| Градови | ||
| Притоке | ||
| Канали | ||
| Острва |
| |
| Хидроелектране | ||
| Мостови (у Србији) | ||
| Види још | ||
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
