Азијски слонови
Изглед
Азијски слонови Временски распон: плиоцен — холоцен
| |
---|---|
Азијски слон | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Proboscidea |
Породица: | Elephantidae |
Племе: | Elephantini |
Род: | Elephas Linnaeus, 1758. |
Типска врста | |
Elephas maximus Linnaeus, 1758.
| |
Врсте | |
Синоними | |
Hypselephas |
Азијски слонови (лат. Elephas) један су од два постојећа рода породице слонова (лат. Elephantidae), док је азијски слон (лат. E. maximus) једина преживјела врста овог рода.[1]
Идентификовано је неколико изумрлих врста које припадају овом роду, укључујући E. recki, E. antiquus и патуљасти E. falconeri и E. cypriotes. Овај род је уско повезан са родом мамута (лат. Mammuthus).[2]
Таксономија
[уреди | уреди извор]Род азијских слонова припада сурлашкој породици слонова и чини га једна жива и седам изумрлих врста:[3]
- E. maximus — азијски слон[1]
- E. m. indicus — индијски слон
- E. m. maximus — шриланчански слон
- E. m. sumatranus — суматрански слон
- E. m. borneensis — борнејски слон, предложен али још увијек није признат као валидан[4]
- †E. m. sondaicus — јавански слон
- †E. m. rubridens — кинески слон
- †E. m. asurus — сиријски слон
- †E. beyeri — описан са фосилних остатака пронађених 1911. на Лузону у Филипинима од стране фон Кенигсвалда[5]
- †E. celebensis — сулавески патуљасти слон, описан са јужног Сулавесија од стране Хоејера[6]
- †E. ekorensis — описан са формације Куби Алги у Туркану у Кенији[3]
- †E. hysudricus — описан са фосилних остатака пронађених на Сивалик брдима од стране Фалконеа и Котлија, 1845[7]
- †E. hysudrindicus — фосил слона из плеистоцена на острву Јава, који се разликује од E. m. sondaicus[8]
- †E. iolensis
- †E. platycephalus
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Shoshani, J. (2005). „Order Proboscidea”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 90. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ Fleischer, Robert C.; Perry, Elizabeth A.; Muralidharan, Kasinathan; Stevens, Ernest E.; Wemmer, Christen M. (септембар 2001). „PHYLOGEOGRAPHY OF THE ASIAN ELEPHANT (ELEPHAS MAXIMUS) BASED ON MITOCHONDRIAL DNA”. Evolution. 55 (9): 1882—1892. doi:10.1111/j.0014-3820.2001.tb00837.x. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б Maglio, Vincent J. (1973). „Origin and Evolution of the Elephantidae” (PDF). Transactions of the American Philosophical Society (на језику: енглески). 63 (3): 1. doi:10.2307/1006229. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Fernando, Prithiviraj; Vidya, T. N. C.; Payne, John; Stuewe, Michael; Davison, Geoffrey; Alfred, Raymond J.; Andau, Patrick; Bosi, Edwin; Kilbourn, Annelisa; Melnick, Don J.; Craig Moritz (18. 8. 2003). „DNA Analysis Indicates That Asian Elephants Are Native to Borneo and Are Therefore a High Priority for Conservation”. PLOS Biology (на језику: енглески). 1 (1): e6. ISSN 1545-7885. doi:10.1371/journal.pbio.0000006. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Koenigswald, Gustav Heinrich Ralph (1956). Fossil Mammals from the Philippines (на језику: енглески). National Research Council of the Philippines. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Hooijer, D.A. (1949). „Pleistocene vertebrates from Celebes : IV. Archidiskodon celebensis nov. spec.”. Zoologische Mededelingen (на језику: енглески). 30 (14): 205—226. ISSN 0024-0672. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Falconer, Hugh; Cautley, Proby T. (1846). Fauna Antiqua Sivalensis, Being the Fossil Zoology of the Sewalik Hills, in the North of India (на језику: енглески). Smith, Elder and Company. стр. 64. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Hooijer, D. A. (1955). „Fossil Proboscidea from the Malay Archipelago and the Punjab”. Zoologische Verhandelingen (на језику: енглески). 28 (1): 1—146.