Пређи на садржај

Ашигару

С Википедије, слободне енциклопедије
Ашигару пешадинци из 16. века наоружани аркебузама.

Ашигару (у дословном преводу "лаконоги") је јапански термин који означава лако наоружаног ратника-пешадинца у феудалним војскама јапанских самураја, великаша и шогуна у периоду од 14. до краја 16. века.[1]

Дефиниција

[уреди | уреди извор]

За разлику од самураја, професионалних ратника из редова племства, пешадинци су у јапанским армијама од формирања јапанске државе у 7. веку па све до средине 16. века били састављени од мобилисаних сељака, који су у миру обрађивали земљу, а у рату служили своје господаре - земљопоседнике као слуге, коњушари и слабо наоружана лака пешадија. Све до монголских инвазија Јапана крајем 13. века рат је у Јапану био готово искључиво привилегија племића и самураја, док су нискородни пешадинци у рату учествовали само као послуга својих господара. У сукобу са масовним и дисциплинованим армијама Монгола које су се искрцале у Јапану 1274. и 1281. малобројни племићи на коњима били су немоћни, па је сеоска пешадија наоружана луком и стрелом, која је гађала масовним плотунима у гомилу непријатеља по узору на Монголе (уместо у поједине мете, што је захтевало већу вештину и дугу обуку) први пут добила видно место на бојишту. Термин ашигару први пут се у историјским изворима помиње 1348, за лаке стрелце-пешадинце у бици код Шиђо Навате. Средином 16. века, на врхунцу периода грађанских ратова који су названи Сенгоку период (1467-1615), у Јапану је због увођења ватреног оружја, као и у Европи тог времена, пешадија наоружана пушкама и копљима постала доминантан род војске. Како је ефикасно коришћење аркебуза и пешадијских формација на бојишту захтевало сложену обуку и дисциплину, и јапански пешадинци су од принудно мобилисаних и слабо наоружаних сељака постали професионални војници, најпре у служби обласних господара у грађанском рату, а затим у служби државе након уједињења Јапана за време регента Тојотоми Хидејошија (1582-1598) и шогуна Токугаве Ијејасуа (1600-1603). Након што је специјалним декретом из 1588. забранио сељацима, занатлијама и грађанима да поседују оружје, регент Хидејоши, који је и сам био сељачког порекла и започео своју каријеру као прост пешадинац у служби Оде Нобунаге, уздигао је 1591. све ашигаруе у ред самураја. Од тада, па све до укидања класе самураја током Мејџи реформи (1870), термин ашигару означавао је најсиромашнији слој класе самураја.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Turnbull, Stephen R. (2001). Ashigaru 1467-1649 : weapons, armour, tactics. Oxford: Osprey Military. стр. 1—10. ISBN 1-84176-149-4. OCLC 45580460. 

Литература

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy