Пређи на садржај

Божићна књижевност

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Књижевност
Главни облици
Жанрови
Медији
Технике
Историја и спискови
Расправа

Божићна књижевност је популарна, пригодна литература писана поводом прославе Божића. Честа тема овакве литературе је рођење Исуса Христа. Садржај неретко води срећном крају, где побеђује вера у бољи и праведнији свет.[1] У модерним временима оваква књижевност губи на популарности, али зато њене формалне, стилске, па и тематске карактеристике често постају предмет имитације и пародије. Због своје бајковите и дидактичке позадине многа оваква дела сматрају се књижевношћу за децу.[2]

Жанрови

[уреди | уреди извор]

У историји књижевности помињу се:

  • Божићне драме, махом везане за средњовековну традицију, које су понекад биле део богослужења и стога припадале и црквеној књижевности.
  • Божићне приче, које се по садржају и обради приближавају бајкама.
  • Божићне песме, које по правилу имају празнични карактер и у веселом су и раздраганом тону. У појединим националним књижевностима оне се издвајају као посебна врста божићне књижевности. Најпознатији су француски ноел (фр. noël, chant de Noël) и енглески керол (енгл. carol, Christmas carol).[2]

Примери у светској књижевности

[уреди | уреди извор]
Илустрација из Божићне приче Чарлса Дикенса (Џон Лич, 1843)
Илустрација приче Девојчица са шибицама (Ани Андерсон, око 1900)

У светској књижевности постоји много примера. Вероватно најпознатија је Дикенсова Божићна прича, позната и као Божићна песма (енгл. A Christmas Carol), приповетка која је више пута адаптирана за филм и позориште.[3] Осим ове Дикенс је написао и друге приче о Божићу. Међу њима је роман Суморна кућа (Bleak House),[4] који је на српском први пут објављен као збирка божићних прича Сеновита кућа у преводу Симе Матавуља,[5] Друге приче су Звона (The Chimes), Цврчак на огњишту (The Cricket on the Hearth), Животна борба (The Battle of Life) и Уклети човек и уговор са духом (The Haunted Man and the Ghost's Bargain). Ове приче у Србији су објављене у збирци Духови Божића.[6]

Још једна позната збирка прича су Толкинова Писма од Деда Мраза. Ове приче Толкин је написао с намером да обрадује и забави своју децу. Њима би сваког децембра стизала коверта с поштанском марком Северног пола, а у њој писмо исписано необичним дрхтавим рукописом, уз понеки цртеж или слику. У њума је Деда Мраз писао Толкиновој деци причао о чудесним, смешним и узбудљивим дешавањима на Северном полу: како су се његови ирваси разбежали и разбацали поклоне на све стране, или како је Бели Медвед, Деда Мразов главни помоћник и узрочник многих невоља, пропао кроз кров куће и сломио ногу и другим. Ове приче краси неодољива Толкинова маштовитост и хумор, а намењена је не само деци, већ и одраслим поштоваоцима Толкиновог дела.[7]

Једна од најпознатијих божићних бајки свакако је Девојчица са шибицама Ханса Кристијана Андерсена. Тиодор Росић, писац и књижевни критичар каже: „Андерсен је веровао да о човековој судбини одлучује Бог. У овој потресној бајци о промрзлој, гладној девојчици која у новогодишњој ноћи безуспешно паљењем шибица покушава да загреје промрзле прсте, изнео је племенито веровање у свет бољи и праведнији од овог у којем владају глад, хладноћа, несрећа.”[1] Осим ове, Андерсен је написао и друге божићне бајке, међу којима су Јелка и Ханс-богаљ. Позната је и бајка Браће грим Вилењаци и обућари. Оскар Вајлд написао је бајку Себични див, а чувена списатељица за децу Луиза Меј Алкот у својим романима неизоставно је писала и о томе како су њени јунаци славили Божић: Денов Божић, Нетова Нова годин, Један срећан Божић. Једна од најпознатијих божићних прича свакако је и Крцко орашчић и краљ мишева Е.Т.А. Хофмана из 1816. Према овом делу Чајковски је 1892. компоновао чувени балет Крцко Орашчић, а 2018. снимљен је фантастично-авантуристички филм Крцко Орашчић и четири краљевства. У писању оваквих бајки огледају се и савремени писци за децу, па је тако Џоан Роулинг, ауторка чувеног серијала о Харију Потеру, написала причу Божићна играчка.[8]

У писању божићних прича опробали су се и велики руски писци. Позната прича Достојевског је Малишан код Христа на божићној јелки,[9] а утицај божићне књижевности примећује се и код Пушкина, у циклусу Скаске (Бајке),[10] које је спевао по узору на француски ноел.[2] Позната је Толстојева прича Најлепши Божић папа-Панова и неколико Чеховљевих: О божићним празницима, Обућар и ђаво, Вањка, Дечаци и друге.[11]

Савремене божићне приче писао је и Вилијам Сидни Портер, познатији по свом књижевном псеудониму О. Хенри (енгл. O. Henry). У његовој збирци „Приче из Америке” налазе се две такве: „Дар мудраца”[12] и „Сезонске честитке”.[13] Познате су и приче Трумана Капотеа Божићна успомена и Једног Божића.[14] У њима је Капоте своја сећања на породична окупљања током празника претворио у књижевност највишег квалитета. Протагониста ових прича је дечак Бади, односно мали Капоте.

Ни чувени књижевни детективи нису остали без својих божићних авантура, па тако Шерлок Холмс Артура Конана Дојла током Божића решава случај Плавог граната, док Агата Кристи објављује роман Божић Херкула Поароа и збирку Пустоловина Божићног пудинга у којој се налазе приче о оба њена најпопуларнија детективска лика — Поароу и Госпођици Марпл. Госпођица Марпл главна је протагонисткиња и у причи Божићна трагедија.

Још једна популарна прича је Како је Гринч украо Божић, америчког писца Теодора Суса Гајзела, по књижевном псеудониму Доктор Сус. Ова прича није преведена на српски језик, али је могла да се погледа верзија адаптирана за велико платно, истоимени филм Како је Гринч украо Божић снимљен 2000. године.[15][16]

Примери у српској књижевности

[уреди | уреди извор]
Илустрација из 19. века која приказује сечење Бадњака у Србији
Коледари (село Стража, 1969)

Божићне песме

[уреди | уреди извор]

Најстарије песме посвећене Божићу су оне народне. Могу се поделити на коледарске, коринђашке,[н. 1] вертепске и божићне.[18] Међу најпознатијима су: Божић штапом бата, Мили српски бадњаче (Божић, Божић, благи дан), Христос се роди, Звезда се засја (Звезда изнад Витлејема) и друге.

Божићне теме налазимо и у старој српској књижевности, писаној до половине 19. века:

Многи савремени српски песници певали су такође о Божићу:

У савременој српској поезији божићне песме најчешће су писане за децу. Примери су бројни, а међу њима су:

Један од најплоднијих домаћих писаца божићних прича свакако је Симо Матавуљ. Међу његовим сабраним приповеткама налази се: На Бадњи дан (1881), Први Божић на мору,[23] Чудотворна икона (божићна прича),[24] Христос воскресе!, Божитње јутро и Болесни Влада (божићна прича).[25]

У периоду до Другог светског рата божићне приче писали су и:

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Eтнолошкиња Весна Марјановић у својој књизи Маске, маскирање и ритуали у Србији објашњава појаву Божић Бате у српској култури. Она пише да у традиционалној култури на подручју Србије у прошлости није постојао само један маскирани лик — дародавац, већ је то била поворка коледара. Коледари, односно честитари, су углавном била маскирана деца која су у коледарској поворци, од Божића до Богојављања, долазила да честитају празник, певају божићне песме и добијају дарове. То су били слаткиши и воће, а касније и новац. Овај обичај се до данас очувао у Војводини, где се честитари називају коринђаши.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Devojčica sa šibicama”. Lonac Slikovnica. Приступљено 6. 12. 2023. 
  2. ^ а б в Поповић, Тања (2007). Речник књижевних термина. Београд: Logos Art. стр. 99—100. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  3. ^ Guida, Fred (2000). A Christmas Carol and Its Adaptations: Dickens's Story on Screen and Television. McFarland & Company. ISBN 0-7864-0738-7. 
  4. ^ Дикенс, Чарлс (2021). Суморна кућа. Београд: Лагуна. Приступљено 6. 12. 2023. 
  5. ^ Дикенс, Чарлс (2008). Сеновита кућа. Београд: Bookland. ISBN 978-86-7182-316-6. Приступљено 6. 12. 2023. 
  6. ^ Дикенс, Чарлс (2022). Духови Божића. Београд: Отворена књига. Приступљено 6. 12. 2023. 
  7. ^ Толкин, Џон Роналд Рејел (2018). Писма од Деда Мраза. Београд: Публик Практикум. Приступљено 6. 12. 2023. 
  8. ^ Роулинг, Џоан (2021). Божићна играчка. Београд: Чаробна књига. Приступљено 6. 12. 2023. 
  9. ^ Достојевски, Фјодор (1973). „Малишан код Христа на божићној јелки”. Приповетке - књига прва. Београд: Рад. стр. 7—13. 
  10. ^ Пушкин, Александар Сергејевич (2016). Бајке. Београд: Драслар. ISBN 978-86-6475-027-1. 
  11. ^ Божићне и новогодишње приче. Београд: Танеси. 2018. ISBN 978-86-80430-98-0. 
  12. ^ „О’Хенри, Поклон мудраца са Истока”. Учионица историје. 25. 12. 2011. Приступљено 6. 12. 2023. 
  13. ^ О. Хенри (2019). Приче из Америке 2. Београд: Танеси. стр. 5—18, 19—29. ISBN 978-86-81464-32-8. 
  14. ^ Капоте, Труман (2018). Сабране приче. Београд: IPC Media. стр. 209, 283. Приступљено 6. 12. 2023. 
  15. ^ Jovović, Pero (7. 1. 2021). „Kako je Grinč ukrao Božić: Film koji danas morate pogledati”. nova.rs. Приступљено 6. 12. 2023. 
  16. ^ Guillen, Carmen. „Literature at Christmas” (на језику: engleski). Actualidad literatura. Приступљено 6. 12. 2023.  (prevod na srpski: Књижевност на Божић
  17. ^ Марјановић, Весна (2015). Маске, маскирање и ритуали у Србији (2. изд. изд.). Београд: Чигоја штампа. ISBN 978-86-7891-082-1. 
  18. ^ Ђерић 2006, стр. 156-165
  19. ^ Ђерић 2006, стр. 166-177
  20. ^ Ђерић 2006, стр. 178-193
  21. ^ „Песме за децу о Божићу”. Мала школа. 10. 12. 2022. Приступљено 8. 12. 2023. 
  22. ^ „Песме за децу о Божићу”. Детињарије. Приступљено 8. 12. 2023. 
  23. ^ Матавуљ, Симо (1991). Приповiјетке I. Загреб: Просвјета. стр. 11—18, 363—373. 
  24. ^ Матавуљ, Симо (2007). Приповетке II. Београд: Завод за уџбенике. стр. 496—507. ISBN 978-86-17-14756-1. 
  25. ^ Матавуљ, Симо (2007). Приповетке III. Београд: Завод за уџбенике. стр. 350—353, 399—403, 445—451. ISBN 978-86-17-14502-4. 
  26. ^ Ћоровић, Светозар (1981). У ноћи и друге приче. Сарајево: Веселин Маслеша. стр. 197—200. COBISS.SR 512047026
  27. ^ Savanović, Dunja (2023-01-07). „Predivna pripovetka Bore Stankovića "Naš Božić": Probajte da vas ne rasplače”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-12-08. 
  28. ^ Лицем према Божићу : божићне приче српских писаца од 1900. до 1941. Подгорица: Ободско слово. 2018. ISBN 978-86-6311-241-4. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Марјановић, Весна (2015). Маске, маскирање и ритуали у Србији (2. изд. изд.). Београд: Чигоја штампа. ISBN 978-86-7891-082-1. 
  • Ђерић, Зоран (2006). Божић у српској књижевности. Нови Сад: Дневник - Новине и часописи. ISBN 86-84097-80-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божићна_књижевност&oldid=27345632”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy