Велика награда Мађарске
Хунгароринг | |
---|---|
Подаци о стази | |
Број одржаних трка | 38 |
Прва трка | 1936 |
Највише победа (возач) | Луис Хамилтон (8) |
Највише победа (тим) | Макларен (11) |
Дужина круга | 4,381 км |
Дужина трке | 306,630 км |
Рекорд круга | Луис Хамилтон 1:16,627 |
Број кругова | 70 |
Последња трка (2022) | |
Пол позиција | |
| |
Подијум | |
| |
Најбржи круг | |
|
Велика награда Мађарске (мађ. Magyar Nagydíj) је тркачка манифестација која се одржава сваке године у Могјороду. Од 1986. сваке године трка је била део светског шампионата ФИА Формуле 1.
Историја
[уреди | уреди извор]Порекло
[уреди | уреди извор]Прва Велика награда Мађарске одржана је 21. јуна 1936. на стази дугој 50 km (31 mi) постављеној у Неплигету,[1] парк у Будимпешти. Тимови Мерцедес-Бенз, Ауто Унион и Ферари опремљени Алфа Ромеом послали су три аутомобила и догађај је привукао веома велику публику. Међутим, политика и рат који је уследио значили су крај трка у земљи на педесет година.
Хунгароринг
[уреди | уреди извор]Велики удар Бернија Еклстона, Велика награда Мађарске 1986. била је прва трка Формуле 1 која се одржавала иза гвоздене завесе. Одржана на уврнутом Хунгарорингу у Могјороду у близини Будимпеште, трка је од тада била ослонац календара трка. Била је то једина актуелна трка на којој се никада није возило по мокром све до Велике награде Мађарске 2006. Прву трку је видело 200.000 људи[1], иако су карте биле скупе у то време. Данас је подршка и даље веома ентузијастична, посебно Финаца.[2]
Због природе стазе, уске, кривудаве и често прашњаве због недовољне употребе, Велика награда Мађарске је повезана са тркама где се понекад много аутомобила прати један за другим и не може да прође. Тирни Боутсен је то демонстрирао 1990. држећи свој спорији аутомобил Вилијамса испред лидера шампионата Аиртона Сене, који није могао да пронађе пролаз. Пит стратегија је често пресудна. 1998. Ферари тим Михаела Шумахера променио је своју стратегију усред трке пре него што је Шумахер направио победничку маргину након што су сви заустављени. Пролажење је овде реткост, иако је на трци 1989. Најџел Менсел у Ферарију имао биковске перформансе, који је стартовао са 12. на старту и пролазио болиде један за другим, да би коначно преузео вођство када је Аиртона Сену избегао спорији тркач. Стаза је мало модификована 2003. у покушају да се омогући више пролаза.
Друге запажене прилике у Будимпешти укључују прве победе на трци Дејмона Хила (1993), Фернанда Алонса (2003. првог победника трка из Шпаније и најмлађег победника у то време), Џенсона Батона (у инциденту препуна трка 2006), Хејки Ковалаинен (2008. који је такође постао 100. победник трке светског првенства) и Естебан Окон (2021). Године 1997. Дејмон Хил је био близу победе у технички инфериорној Еровс-Јамахи, али је његов аутомобил изгубио вожњу у последњем кругу због чега је освојио друго место. 2014. Луис Хамилтон је завршио на трећем месту, шест секунди иза победника Данијела Рикарда, упркос томе што је трку почео из пит лејна.
2001. Михаел Шумахер је изједначио тадашњу рекордну победу Алена Проста од 51 победе на Великој награди на Хунгарорингу, у вожњи која је такође обезбедила његово четврто шампионско првенство возача, што се такође поклапа са Простом у каријери.[3]
Велика награда 2006. била је прва која је одржана овде по влажним условима. Батон је однео прву победу са 14. места на старту.[4]
2020. Луис Хамилтон је осми пут освојио Велику награду Мађарске, што је једнако највише пута који је возач освојио исту Велику награду (дели рекорд са Михаелом Шумахером који је освојио Велику награду Француске осам пута).
На Великој награди Мађарске 2013. потврђено је да ће Мађарска наставити да буде домаћин трке Формуле 1 до 2021. године.[5] Стаза је у потпуности обновљена по први пут почетком 2016. а најављено је да је уговор о Великој награди продужен за још 5 година, до 2026.[6] У 2020. уговор је такође продужен још годину дана до 2027. године.[7]
Победници
[уреди | уреди извор]Вишеструки победници (возачи)
[уреди | уреди извор]Победе | Возач | Година |
---|---|---|
8 | Луис Хамилтон | 2007, 2009, 2012, 2013, 2016, 2018, 2019, 2020. |
4 | Михаел Шумахер | 1994, 1998, 2001, 2004. |
3 | Ајртон Сена | 1988, 1991, 1992. |
2 | Нелсон Пике | 1986, 1987. |
Дејмон Хил | 1993, 1995. | |
Жак Вилнев | 1996, 1997. | |
Мика Хекинен | 1999, 2000. | |
Џенсон Батон | 2006, 2011. | |
Себастијан Фетел | 2015, 2017. |
Вишеструки победници (конструктори)
[уреди | уреди извор]Победе | Конструктор | Година |
---|---|---|
11 | Макларен | 1988, 1991, 1992, 1999, 2000, 2005, 2007, 2008, 2009, 2011, 2012. |
7 | Вилијамс | 1986, 1987, 1990, 1993, 1995, 1996, 1997. |
Ферари | 1989, 1998, 2001, 2002, 2004, 2015, 2017. | |
5 | Мерцедес | 2013, 2016, 2018, 2019, 2020. |
3 | Ред бул | 2010, 2014, 2022. |
Победници по годинама
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Brad Spurgeon (26. 9. 2003). „Formula One: a way of fine-tuning an image”. International Herald Tribune. The New York Times Company. Архивирано из оригинала 4. 8. 2008. г. Приступљено 29. 2. 2008.
- ^ „Formula one races draw in fewer fans in Europe”. American Chamber of Commerce in Hungary. Архивирано из оригинала 4. 5. 2009. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ „Hungarian GP 2001 – Triple success for Ferrari.”. crash.net. Приступљено 6. 1. 2015.
- ^ „Hungarian Grand Prix 2006 Review”. F1 Fanatic. Приступљено 6. 1. 2015.
- ^ „Hungarian Grand Prix deal extended until 2021”. GP Today. Приступљено 6. 1. 2015.
- ^ „Aszfaltavató a Hungaroringen” (на језику: мађарски). Hungaroring. 14. 4. 2016. Приступљено 15. 4. 2016. „"A Magyar Nagydíj szerződését újabb öt évvel meghosszabbítottuk, ami azt jelenti, hogy a futamunknak 2026-ig helye van a Formula–1-es versenynaptárban." Translates as "We have extended the Hungarian Grand Prix's contract for a further 5 years, which means that our race has a place on the F1 calendar until 2026."”
- ^ „Hungarian Grand Prix contract extended to 2027”. PlanetF1 (на језику: енглески). 5. 6. 2020. Приступљено 2020-06-06.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична агенција за продају карата за Велику награду Мађарске Формуле 1 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2022)