Винко Јеђут
| винко јеђут | |
|---|---|
 Биста Винка Јеђута у Загребу | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1914. |
| Место рођења | Брешка Пољана, код Иванић-Града, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1944. (30 год.) |
| Место смрти | Калник, НД Хрватска |
| Професија | радник |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1935. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
Винко Јеђут (Брешка Пољана, код Иванић-Града, 1914 — Калник, 1944), железничарски радник и учесник Народноослободилачке борбе.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1914. године у селу Брешкој Пољани, код Иванић-Града. Као квалификовани радник, био је запослен у Железничкој радионици у Загребу. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је 1933, а члан Комунистичке партије Југославије 1935. године. Од 1939, био је члан железничког руководства. Био је и један од оснивача друштва „Младост“ у Трњу 1934. године.
Ухапшен је лета 1941. године и интернисан у логор Керестинец. Из логора је био одведен у болницу из које је уз помоћ железничке партијске организације (браћа Ицо и Дадо Очак) био ослобођен. Народноослободилачком покрету прикључио се крајем 1941. године, на подручју Мославине. Током прве ратне године, Јеђут је био један од најактивнијих партијских радника и револуционара у Мославини. У јесен 1942, био је изабран за секретара Окружног комитета КПХ за Чазму.[1]
Погинуо је у борбама против непријатеља на Калнику 1944. године.
После рата, по њему је трњанско културно-уметничко друштво названо „Винко Јеђут“. Име КУД-а је 1990-их промењено у КУД „Жељезничар“. У дворишту испред дворане КУД-а налази се његова биста.[2] Једна загребачка улица носи његово име.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ nopuokolicizagreba - zagrebsebori Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2010), Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Zagrebački.info: Vinko Jeđut Архивирано на сајту Wayback Machine (10. септембар 2015), Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Zagreb.hr - Službene stranice Grada Zagreba - Ulice i trgovi, Приступљено 5. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Стипе Угарковић, др Иван Очак. Загреб град херој: спомен-обиљежја револуцији. „Аугуст Цесарец“, Загреб 1979. година.
- Загребачко Трње. „Институт за хисторију радничког покрета Хрватске“, Загреб 1981. година.