Пређи на садржај

Вирџинија Макена

С Википедије, слободне енциклопедије
Вирџинија Макена
Макена на демонстрацијама против одстрела јазавца, Вестминстер, Лондон, јун 2013.
Лични подаци
Пуно имеВирџинија Ен Макена
Датум рођења(1931-06-07)7. јун 1931. (93 год.)
Место рођењаЛондон, Енглеска, Уједињено Краљевство
Занимањеглумица
Породица
СупружникDenholm Elliott (в. 1954 —  р. 1957), Bill Travers (в. 1957 —  с. 1994)
Деца4
Рад
Активни период1952–данас
Веза до IMDb-а

Дама Вирџинија Ен Макена[1] (Лондон, 7. јун 1931) је британска позоришна и филмска глумица, ауторка, активисткиња за права животиња и активисткиња за дивље животиње. Најпознатија је по филмовима Град као Алиса (1956), Исклеши њено име са поносом (1958), Рођен слободан (1966) и Прстен светле воде (1969), као и по раду са Фондацијом Борн Фри.[2]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Мекена је рођена у Мерилебону у позоришној породици и школовала се у Heron's Ghyll School, бившем независном интернату у близини тржишног града Хоршама у Сасексу. Провела је шест година у Јужној Африци пре него што се вратила у школу са четрнаест година, након чега је похађала Royal Central School of Speech and Drama, у то време са седиштем у Royal Albert Hall у Лондону.[3]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Са 19 година, Мекена је провела шест месеци у Dundee Repertory Theatre. Радила је на сцени у лондонском позоришту West End of London, дебитујући у представи Пени за песму. Привукла је пажњу на ТВ-у појављивањем у Зимској причи са Џоном Гилгудом и Shout Aloud Salvation.[4][5]

Мекенин први филм био је The Second Mrs Tanqueray (1952.), након чега је уследила комедија Father's Doing Fine (1952). Имала је мању улогу у популарном ратном филму The Cruel Sea (1953.) и бољу улогу у нискобуџетној комедији The Oracle (1953). Добила је одличне критике за свој сценски наступ у The River Line.[5] До јуна 1953. појавила се у Вест Енд продукцији The Bad Samaritan William Douglas Home.[6]

Од 1954. до 1955. била је члан позоришне дружине The Old Vic, глумећи у представама Henry IV и Richard II,[7] и била је удата неколико месеци 1954. године за глумца Denholm Elliott, кога је упознала на снимању филма The Cruel Sea. Њихов брак је прекинут због његових афера са мушкарцима.[8] Године 1957. удала се за глумца Bill Travers,[9] са којим је имала четворо деце и са којим је остала у браку до његове смрти 1994. године.

Мекена се вратио филмовима са Simba (1955.), драмом о устанком Мау Мау, играјући љубавни интерес Дирка Богарда. Ранк је са њом потписао дугорочни уговор[10], а режисер Brian Desmond Hurst је рекао: „Она има сјајну будућност, са којом се правилно рукује. Она има све квалитете младог Бергмана и младе Кетрин Хепберн.[10] Мекена је такође била у филму The Ship That Died of Shame (1955.).

Слава

[уреди | уреди извор]

Вирџинији Мекени је додељена главна улога у ратној драми A Town Like Alice (1956), заједно са Питером Финчом. Филм је био велики хит на благајнама, а Мекена је за своју улогу освојила награду БАФТА за најбољу глумицу.[11] Излагачи су је прогласили за четврту најпопуларнију британску звезду.[12] У октобру 1956. године, Џон Дејвис, генерални директор Ранка, најавио ју је као једног од глумаца под уговором за које је Дејвис мислио да ће постати међународна звезда.[13]

Траверс и Мекена су добили понуду да оду у Холивуд да би се појавили у филму The Barretts of Wimpole Street (1957). Траверс је играо Роберта Браунинга, а Мекена је имао улогу подршке сестри Елизабет Барет Браунинг. Филм је пропао на благајнама. Исте године, Траверс и Мекена, заједно са Маргарет Радерфорд и Питером Селерсом, играли су заједно у комедији Најмањи шоу на Земљи, снимљеној у Британији.

Вирџинија Мекена је имала још један хит са Carve Her Name with Pride (1958.), глумећи агентицу СОЕ из Другог светског рата Виолету Сабо. Била је номинована за још једну награду БАФТА и проглашена је за пету најпопуларнију британску звезду 1958. (и девету по популарности без обзира на националност).

Вирџинија Мекена и Бил Траверс су се поново ујединили у филму Passionate Summer (1959.), а затим је имала подршку у МГМ-овој филму The Wreck of the Mary Deare (1959). Мекена и Траверс су такође били у филму Two Living, One Dead (1961.), снимљеном у Шведској. Била је у филму A Passage to India, адаптацији истоименог романа, снимљеног за ББС 1965. године.

Born Free

[уреди | уреди извор]

Мекена је остала упамћена по улози Joy Adamson из 1966. године у стварном филму Born Free за који је добила номинацију за Златни глобус. То није био само велики успех на благајнама, већ и животно искуство за њу и њеног супруга Била Траверса који је глумио са њом, глумећи чувара дивљачи и чувара природе Џорџа Адамсона. Искуство их је довело до тога да постану активни поборници права дивљих животиња, као и заштите њиховог природног станишта.

Мекена и Траверс су глумили у још једној причи са животињским темама, Ring of Bright Water (1969.), али није успела да парира успеху Борн Фрее.

Мекена се појавила у филму An Elephant Called Slowly. У филму се појављују њен блиски пријатељ, заштитник природе Џорџ Адамсон, као и слонови Елеанор (коју је васпитала заштитница природе Daphne Sheldrick) и млада Пољакиња. Накнадна прерана смрт Поле Полеа у лондонском зоолошком врту довела је до тога да су Мекена и њен муж основали Зоо Цхецк 1984. са својим најстаријим сином Вилом Траверсом.[14] Zoo Check је преименован у Борн Фрее Фоундатион 1991. године. Године 1984. Вирџинија Мекена је учествовао у протесту против лоших услова у зоолошком врту Саутемптона који је затворен годину дана касније.[15]

Каснија каријера

[уреди | уреди извор]

Вирџинија Мекена је повремено глумио у филмовима, посебно у Waterloo (1970.), Swallows and Amazons (1974.), The Gathering Storm (1974.) и Beauty and the Beast (1976.).

На сцени је 1979. године освојила Оливијеову награду за најбољу глумицу у британском мјузиклу за свој наступ са Јулом Бринером у филму Краљ и ја. Током година појавила се у више филмова, али је такође била веома активна са телевизијским улогама и на она наставља да се повремено појављује.

Мекена је такође био одговоран за помоћ у стварању и опремању Музеја Гевина Максвела[16] на Ајлин Бану, последњем острвском дому Максвела, аутора и природњака, најпознатијег по својој књизи Ring of Bright Water. Вирџинија Мекена и супруг Бил Траверс глумили су у филмској адаптацији књиге из 1969. године.

Вирџинија Мекена је и даље активно укључена у Born Free Foundational као повереник.[17]

Награде

[уреди | уреди извор]

Мекена је именована за официра Ордена Британског царства у догађају New Year Honours, новогодишњим почастима за заслуге дивљим животињама и уметностима 2004. године и за Даме команданта Ордена Британске империје у Новогодишњим почастима за заслуге дивљим животињама 2023. очување и добробит дивљих животиња.[18][19]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Вирџинија Мекена и Бил Траверс су имали четворо деце заједно, од којих је једно Will Travers. Она је бака глумице Лили Траверс.

Године 1975. објавила је албум са дванаест песама под називом Два лица љубави, који је укључивао две њене композиције и отпевану верзију песме „Живот који имам“ из филма Исклеши њено име са поносом. Плоча је објављена за издавачку кућу Голд Стар са два цртежа Мекене од стране њене снаје Линден Траверс, али су они замењени фотографијом када је албум поново издат за the Rim label (издавачка кућа Рим) 1979. године.

Њен рад на аудио књигама укључује The Secret Garden (Тајни врт Френсис Хоџсон Бернет)[20] и нарацију The Lonely Doll (Усамљене лутке) Даре Рајт.

Вирџинија Макена је вегетаријанац.[21] Она је покровитељ Cinnamon Trust, националне добротворне организације која помаже старијим људима да задрже своје љубимце.[22]

Њену аутобиографију, Живот у мојим годинама, објавио је издавач Oberon Books у марту 2009. године.[23]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Филмске улоге

[уреди | уреди извор]
Година Филм Улога Напомена
1952. Father's Doing Fine Кетрин
The Second Mrs. Tanqueray Елиен Тенквереј
1953. The Cruel Sea Џули Халам
The Oracle Шила
1955. Simba Мери Крофорд
The Ship That Died of Shame Хелен Рандал
1956. A Town Like Alice Џејн Паџет БАФТА за најбољу глумицу у главној улози
1957. The Barretts of Wimpole Street Ханриета Барет
The Smallest Show on Earth Џин Спенсер
1958. Carve Her Name with Pride Вајлет Сабо номинована за награду– БАФТА за најбољу глумицу у главној улози
Passionate Summer Џуди Воринг aka Storm Over Jamaica
1959. The Wreck of the Mary Deare Џенет Тагарт
1961. Two Living, One Dead Хелен Бергер
1965. A Passage to India Адела Квестед (телевизија)
1966, Born Free Joy Adamson Номинована ѕа награду – Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија)
1969. Ring of Bright Water Мери Мекензи
An Elephant Called Slowly Џини
1970. Waterloo Duchess of Richmond
1972–1973. The Edwardians Daisy Greville, Countess of Warwick BBC телевизијска серија
1974. Swallows and Amazons мајка
The Gathering Storm Клеми Чурчил (телевизија)
1975. Cheap in August: Shades of Green Мери Вотсон Телевизијска серија
1975. Beauty and the Beast Луси (телевизија)
1977. Holocaust 2000 Ив Кејн
The Disappearance Кетрин
1979. Julius Caesar Порша (BBC Television Shakespeare)
1982. Blood Link Жена у свечаној сали
1992. The Camomile Lawn Старија Поли (телевизијска мини серија)
1994. Staggered Флора
1996. September Валојет (телевизија)
1998. Sliding Doors Џејмсова мајка
2005. A Murder is Announced Бел Годелер
2010. Love/Loss Мери
2012. Leona Calderon Старија британска дама [24]
2016. Golden Years Марта Гуд
Ethel & Ernest[25] Домаћица (глас)
2019. Widow's Walk Миртл

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Дискографија

[уреди | уреди извор]
  • Two Faces of Love LP, Gold Star 15-030, 1975. Reissued as Rim RIM 5001, 1979.
  • The Love That I Have (Violette)/Homage to Renoir 45 rpm single, Sovereign SOV 125, 1974.
  • The Love That I Have/Send in the Clowns 45 rpm single, RIM 002, 1979.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Index entry”. FreeBMD. ONS. Приступљено 14. 3. 2011. 
  2. ^ „The History of Born Free”. bornfree.org.uk. Приступљено 2019-04-25. 
  3. ^ V&A, Theatre and Performance Special Collections, Elsie Fogerty Archive, THM/324
  4. ^ „ON STAGE AND SCREEN”. The Advertiser. 95 (29,489). South Australia. 18. 4. 1953. стр. 7. Приступљено 25. 9. 2017. 
  5. ^ а б „VIRGINIA McKENNA CAUSES SENSATION”. Daily Mercury. 86 (275). Queensland, Australia. 17. 11. 1952. стр. 14. Приступљено 25. 9. 2017. 
  6. ^ infotextmanuscripts.org: Criterion Programme, June 1953
  7. ^ „ENGLISH OTERS GOBBLE AT THEIR FIRST T.V. POLL”. The Argus. Victoria, Australia. 7. 5. 1955. стр. 13. Приступљено 25. 9. 2017. 
  8. ^ Thornton, Michael. „Virginia McKenna, her fiery marriage and the husband who cheated on her with a Moroccan gigolo”. Ghana Nation. Приступљено 23. 4. 2013. 
  9. ^ „Bill travers weds actress.”. The New York Times. 20. 9. 1957. ProQuest 114348031.  Library login required
  10. ^ „Jack Buchanan may begin a new career”. The Mail. 44 (2,208). South Australia. 2. 10. 1954. стр. 68. Приступљено 25. 9. 2017. 
  11. ^ "BRITISH FILMS MADE MOST MONEY: BOX-OFFICE SURVEY" The Manchester Guardian 28 December 1956: 3
  12. ^ The Most Popular Film Star In Britain. The Times (London, England), Friday, 7 December 1956; pg. 3
  13. ^ Wiseman, Thomas (22. 11. 1956). „Mr Davis Takes on Hollywood”. Nottingham Evening Post. стр. 9. 
  14. ^ Gilchrist, Roderick (2011-01-13). „Virginia McKenna: freedom's deadly price” (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2020-01-16. 
  15. ^ Gale, Jez. „The beasts that brought Southampton to life”. Southern Daily Echo. Приступљено 14. 7. 2015. 
  16. ^ „Welcome to Eilean Bàn”. eileanban.org. Приступљено 2019-04-08. 
  17. ^ „Meet our UK team”. bornfree.org.uk. Архивирано из оригинала 03. 12. 2018. г. Приступљено 2019-04-25. 
  18. ^ „No. 63918”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 2022. стр. N9. 
  19. ^ Virginia McKenna: "My damehood belongs to those fighting to end animal suffering", The Herald (Glasgow). Retrieved 31 December 2022.
  20. ^ „The Secret Garden Audio Book Download for your iPod : download from Silksoundbooks”. silksoundbooks.com. Приступљено 2019-06-26. 
  21. ^ "First Impressions: Virginia McKenna". lady.co.uk. Retrieved 3 February 2023.
  22. ^ "Companion animals and the elderly". cinnamon.org.uk. Retrieved 3 February 2023.
  23. ^ "The Life in My Years by Virginia McKenna". bloomsbury.com. Retrieved 3 February 2023.
  24. ^ „Leona Calderon”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 27. 3. 2012. 
  25. ^ „Voice Cast Announced”. 3. 8. 2015. 
  26. ^ „Bibliography – BooksFilmsMovies.”. fatheroflions.org. Приступљено 2019-06-26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вирџинија_Макена&oldid=26841909”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy