Ерботћан
| Ерботћан мађ. Őrbottyán | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна Мађарска |
| Жупанија | Пешта |
| Срез | Вац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2019. | 7.605[1] |
| — густина | 257,93 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 24′ 41″ С; 19° 09′ 57″ И / 47.4113° С; 19.1659° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 27,37 km2 |
  Ерботћан Ерботћан на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2162 |
| Позивни број | (+36) 28 |
| Веб-сајт | |
| www.orbottyan.hu/ | |
Ерботћан (мађ. Őrbottyán) је насеље у централној Мађарској. Ерботћан је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.
Географија
[уреди | уреди извор]Локација
[уреди | уреди извор]Ерботћан се налази у спољној зони агломерације Будимпеште, око 30 километара североисточно од престонице, у брду Геделе који припада западним обронцима Черхата.
Насеља која се директно граниче су: Вацхартјан и Кишнемеди са севера, Вацкишујфалу са североистока, Вацегреш са истока, Ердекертеш са југоистока, Верешеђхаз са југа, Чомад са југозапада и Вацратот са северозапада.
Историја
[уреди | уреди извор]Данашњи Ерботћан настао је 1. јула 1970. спајањем Орсентмиклоша и Вацотћана.
Име Ерсентмиклош се први пут појављује у писаним изворима 1344. године као вила санкти Николај, а затим 1390. као Сент Миклош. У документима се Вацботћан помиње као Ботуна између 1332-1337, а затим као Батиан 1376. Два средњовековна села су опустела током турских освајања ових крајева, у 17. и 18. веку. на прелазу векова Пустасентмиклош су обновили Мађари, док су Боћан обновили Словаци, први се помиње и као Кишсентмиклош, Фелсентмиклош и Васзентмиклош из 18. века.[2][3]
Према попису из 1773. године, Кишсентмиклос и Ботћан су била села која се налазе у округу Вац у жупанији Пешта, у првом са мађарским, а у другом словачком становништву.[3] На основу пописа Елека Фењеша из 1851. године, Кишсентмиклош је било мађарско село које се налази у округу Вац у жупанији Пешта-Пилиш, у „пријатном, брдовитом крају“ са плодним ораницама, добрим грожђем и вином, као део имања Грасалковића. Боћан, насељен Словацима, који се налазио у истој административној јединици, био је власништво црквене ризнице, такође са „брдовитом и плодном“ границом.[4] Године 1875. на територији војне болнице Кишсентмиклош пронађена је штампарска машина из 1848. 5. чете 6. хонведског батаљона, која је послата у Народни музеј.[5] Године 1895, Орсентмиклош је било велико село, а Вацботћан је било мало село, класификовано под Ерсентмиклош. Њихова имена са карактеристичним префиксима (Ер-, Вац-) стечена су 1900. године.[2]
Живот два пољопривредна насеља радикално је променила прва електрификована железничка линија у Мађарској, пруга локалног интереса Будимпешта-Верешеђхаз-Вац, испоручена 1911. године. Сабурбанизација је почела 1920-их након парцелације,[2] фабрички радници и службеници који су углавном радили у Будимпешти или Ујпешту нашли су нови дом у близини заједничке железничке станице два села. 1933. године Орсентмиклош је било велико село које се састојало од 284 куће са 1.335 становника, 1 римокатоличке и 1 реформаторске основне свакодневне народне школе и опште средње народне школе, и фабрике цигле која ради од тада. Вацботћан је био мање динамичан испоруком железнице, у његовој 131 кући живео је 631 становник и имао је 1 римокатоличку дневну основну школу и средњу општу школу.[6]
И поред започетог развоја, досељеници су дуго били у мањини у односу на сељане, а чекао их је и развој модерне инфраструктуре. Године 1949. већина становништва је и даље радила у пољопривреди, четвртина становништва Ерсентмиклоша, само шестина становника Вацботћана је живела од индустрије (укључујући чланове породице), поред тога, отприлике десетина становништва је нашла посао у сектору саобраћаја и у области јавних услуга.[7] После Другог светског рата, поред непостојања водоводне мреже, струју је имала само шестина од велике већине једнособних или двособних станова.[8]
После Другог светског рата, захваљујући новим поделама, процеси су се убрзали, а становништво Ерботћана се удвостручило до промене режима.[9] Развоју је умногоме олакшано ограничење приступа становању у Будимпешти 1965. године, па се део радне снаге престоничких фабрика настанио у Ерботћану и у предграђима сличних карактеристика.[10]
Након промене режима, наступила је најбржа фаза развоја у Ерботћановој историји, између 1990. и 2012. године стамбени фонд се удвостручио, становништво се повећало са 4.000 на 7.400,[11] а јавна канализациона мрежа је изграђена до 2010. године.[12]
На препоруку министра државне управе и правде, градско звање Ерботћан је добио 15. јула 2013. године.[13]
Становништво
[уреди | уреди извор]Током пописа 2011. године, 86,7% становника се изјаснило као Мађари, 0,6% као Роми, 0,6% као Немци и 0,3% као Румуни (13,2% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 26,8%, реформисани 15%, лутерани 2%, гркокатолици 0,7%, неденоминациони 21,7% (30% се није изјаснило).[14]
| Популација (ист.) | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % |
| 1870. | 1.017 | — |
| 1880. | 1.041 | +2,4% |
| 1890. | 1.172 | +12,6% |
| 1900. | 1.348 | +15,0% |
| 1910. | 1.453 | +7,8% |
| 1920. | 1.691 | +16,4% |
| 1930. | 2.001 | +18,3% |
| 1941. | 2.168 | +8,3% |
| 1949. | 2.332 | +7,6% |
| 1960. | 2.766 | +18,6% |
| 1970. | 3.194 | +15,5% |
| 1980. | 3.856 | +20,7% |
| 1990. | 4.048 | +5,0% |
| 2001. | 5.353 | +32,2% |
| 2011. | 7.102 | +32,7% |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Становништво
- ^ а б в Magyarország történeti statisztikai helységnévtára, 15. Pest megye, Központi Statisztikai Hivatal, Budapest, 2000, pp. 146/205
- ^ а б Lexicon Universorum Regni Hungaria Locorum Populo Sorum, 1773, pp. 162-163
- ^ Fényes Elek: Magyarország geographiai szótára, Pest, 1851, 1./4. kötet, pp. 160/115
- ^ Pesti Napló 26/213, 3 (1875. szeptember 18.)
- ^ Magyarország helységnévtára 1933, Magyar Királyi Központi Statisztikai Hivatal, Budapest, 1933
- ^ Az 1949. évi népszámlálás, 8. A foglalkoztatási statisztika részletes eredményei, Központi Statisztikai Hivatal, Budapest, 1950
- ^ Az 1949. évi népszámlálás, 5. Részletes épület- és lakásstatisztikai eredmények, Központi Statisztikai Hivatal, Budapest, 1950
- ^ A népesség számának alakulása, terület, népsűrűség, 1870–2001, Pest megye, 2001-es népszámlálás (Hozzáférés: 2013. február 13.)
- ^ Preisich Gábor: Budapest városépítésének története 1945-1990, Műszaki Könyvkiadó, Budapest. 1998. ISBN 963-16-1467-0.
- ^ Magyarország helységnévtára 2012, Központi Statisztikai Hivatal (Hozzáférés: 2013. február 13.)
- ^ Az őrbottyáni csatornaberuházás Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2013) (Hozzáférés: 2013. február 13.)
- ^ „A köztársasági elnök 325/2013. (VII. 10.) KE határozata városi cím adományozásáról” (pdf). Magyar Közlöny 2013. évi 118. szám, 64033. oldal. 2013-07-05. Приступљено 2013-07-13.
- ^ Őrbottyán Helységnévtár
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
