Жирје (острво)
 Сателитски снимак острва | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Жирје |
| Координате | 43° 35′ 43″ С; 15° 48′ 57″ И / 43.5953° С; 15.8158° И 43° 35′ 43″ С; 15° 48′ 57″ И / 43.5953° С; 15.8158° И |
| Архипелаг | Шибенска острва |
| Површина | 15,08 km2 |
| Администрација | |
| Највећи град | Жирје |
| Демографија | |
| Становништво | 103 (2011) |
| Густина ст. | 6,83 стан./km2 |
Жирје је једино стално насељено пучинско острво међу шибенским острвима. Жирје је смештено 22 километра југозападно од Шибеника на додиру с националним парком Корнати, површине 15,08 км², дужине 12 km и укупне обале 41,8 км. Острво је претежно састављено од кречњака, рељефно је занимљива композиција на којој се уздужно простиру два издигнута брда, а у средњем делу је плодно поље велико 108 хектара, од укупно 1.508 хектара колико има читаво острво. На острву постоји осам природних пећина и јама. Највиши врх има 131 м на којем је очуван кружни бедем праисторијског насеља.
Жирје је с копном тј. са Шибеником повезано трајектном линијом и субвенционисаном брзобродском линијом. На острву је разграната мрежа од тридесет километара путева. Према попису становништва 2011. Жирје има 103 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Претпоставља се да је острву име дато по некадашњим густим шумама медитеранског храста са плодовима жира. Због положаја острво је од давнина имало улогу предстраже, па је византијски цар Јустинијан у 6. веку подигао утврђења Градину и Густерну. Хрватски краљ Петар Крешимир IV даровао је острво 1059. године бенедиктинцима. Након тога су га брибирски кнезови заједно са Муртером уступили Задранима, а они га 1323. године опет враћају под окриље Шибеника. За време млетачке владавине поседи на острву припадали су шибенским племићким фамилијама. Године 1572. Турци су у потпуности опустошили острво. И много година касније Жирје остаје важно војно упориште. Обална утврђења Звиздуља и Вела глава саграђене су за време аустроугарске власти, а италијанска власт им је додала посматрачницу на околном брду, а југословенска војска 1950. економат и заповедништво у Микуљицама изнад увале Коромашња као и низ противдесантних положаја на ртовима увала под битницама. Неколико подигнутих споменика сведочи о догађајима и значају острва за време Другог светског рата.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Становништво према старости и полу по насељима, попис 2011.”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 23. 01. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
