Карл Нехамер
Карл Нехамер | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 18. октобар 1972. | ||||||||||||||||||||||
Место рођења | Беч, Аустрија | ||||||||||||||||||||||
Религија | Католик | ||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Бечу | ||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||
Партнер | Катарина Нидецки | ||||||||||||||||||||||
Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Аустријска народна странка (ÖVP) | ||||||||||||||||||||||
|
Карл Нехамер (нем. Karl Nehammer; рођен 18. октобра 1972) аустријски је политичар. На функцији је 32. канцелара Аустрије од 6. децембра 2021. Члан је Аустријске народне партије (ОВП - ÖVP) и њен председник од 14. маја 2022. Био је министар унутрашњих послова од 2020. до 2021. године, генерални секретар ОВП-а од 2018. до 2020. године и члан Националног савета од 2017. до 2020.[1]
Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Нехамер је одрастао у Бечу, где је дипломирао 1992. године. Војни рок је одслужио као једногодишњи добровољац са продуженим служењем до 1996. године. 1997. године је отпуштен у чину потпоручника. Потом је радио као инструктор за службенике за информисање у Савезном министарству одбране и као тренер за стратешку комуникацију за различите институције, као што су Институт за унапређење запослења (BFI) и Политичка академија Аустријске народне партије.
Од 2012. године Нехамер је завршио двогодишњи универзитетски курс политичке комуникације на Универзитету за континуирано образовање Кремс и дипломирао на мастер студијама.[2]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Нехамер је постао активан у партијској организацији ОВП након што је напустио војску, у почетку је радио са партијском академијом. Затим је био начелник одељења службе и мобилизације у седишту странке од 2007–08, и одељења за обуку и умрежавање од 2008–09. Затим је постао директор удружења Доње Аустрије партијске академије и сматран је блиским тадашњем заменику гувернера Волфгангу Соботки.[3]
У октобру 2015. Нехамер је именован за заменика генералног секретара и савезног организационог председника Аустријског радничког синдиката (ÖAAB), синдикалног удружења ОВП-а.[4]
Наслиједио је Аугуста Вогингера на мјесту генералног секретара ÖAAB 2016. године и на тој функцији био је до јануара 2018. У новембру 2016. године изабран је за регионалног председника ÖAAB Беча. Од априла 2017. био је окружни партијски председник ОВП-а у Бечу-Хицинг.[5]
Министар унутрашњих послова
[уреди | уреди извор]Нехамер је именован за министра унутрашњих послова у другој влади коју је оформио канцелар Себастијан Курц. Нехамер је положио заклетву 7. јануара.[6] Под његовим вођством, аустријска влада је средином 2020. године подигла оптужницу против особе која је признала да је шпијунирала за турску тајну службу.[7] Био је један од три менаџера кризног штаба током пандемије КОВИД-19, са одговорношћу за спровођење карантина и ограничења. Сматра се снажним поборником избегличке политике аустријске владе.[8]
Нехамер је предводио владин одговор након напада у Бечу 2020. Он је нападача описао као „исламистичког терористу“ и симпатизера Исламске државе[9] и признао да обавештајне службе под његовом јурисдикцијом нису успеле да пренесу информације које су могле да спрече напад.[10] Нехамерова жена и деца добили су полицијску заштиту због претњи смрћу које су стигле након напада.[11]
Канцелар Аустрије
[уреди | уреди извор]У октобру 2021, Себастијан Курц је поднео оставку на место канцелара након истраге о корупцији, а наследио га је министар спољних послова Александар Шаленберг. Курц је остао на челу ОВП-а до 2. децембра, када је објавио да се повлачи из политике. Убрзо након тога, Шаленберг је најавио да неће преузети вођство и да ће поднети оставку на место канцелара у корист новог лидера ОВП-а када он буде изабран.[12] Савезни партијски комитет је 3. децембра привремено именовао Нехамера за лидера ОВП-а и предложио га за канцелара.[13][14][15] На ванредној партијској конвенцији 14. маја 2022. Нехамер је изабран за председника ОВП-а са 100% гласова.[16]
Лични живот
[уреди | уреди извор]Нехамер је ожењен колегиницом из ОВП Катарином Нидецки. Имају двоје деце.[17] Пар је добио критике почетком 2020. након што је Катарина именована за портпаролку Министарства одбране, а Херберт Кикл је оптужио владу да ставља унутрашњу и одбрамбену политику "у руке једне породице".[18] Катарина је почела да ради у приватном сектору у односима сa јавношћу у јулу 2020. Нехамеров свекар је бивши водитељ ОРФ а Петер Нидецки.[19]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Karl Nehammer, MSc”. National Council (на језику: немачки). Приступљено 3. 12. 2021.
- ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020.
- ^ „Karl Nehammer in a portrait: Mars on the move”. Profil (на језику: немачки). 2. 12. 2021.
- ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020.
- ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020.
- ^ „From the party headquarters to the Ministry of the Interior”. ORF (на језику: немачки). 2. 1. 2020.
- ^ „Austria to file charges against Turkish spy: interior minister”. Reuters. 1. 9. 2020.
- ^ „Karl Nehammer in a portrait: Mars on the move”. Profil (на језику: немачки). 2. 12. 2021.
- ^ „Vienna shooting: Austria hunts suspects after 'Islamist terror' attack”. BBC. 3. 11. 2020.
- ^ Bell, Bethany (2020-11-07). „Vienna shooting: The night my safe city lost its innocence”. BBC. Приступљено 2021-12-09.
- ^ „Islamist threats: Nehammer's wife and children receive police protection”. Kleine Zeitung (на језику: немачки). 11. 11. 2020.
- ^ „Austrian chancellor resigns after Sebastian Kurz withdraws from politics”. Deutsche Welle. 2. 12. 2021.
- ^ Eder, Marton (2021-12-02). „Austria Braces for Third Leader in Weeks After Political Storm”. Bloomberg News. Приступљено 2021-12-09.
- ^ „Immigration hardliner Karl Nehammer to take over as Austrian leader”. The Guardian. 4. 12. 2021.
- ^ „Austria ruling party picks Nehammer for chancellor”. BBC. 3. 12. 2021.
- ^ „Austria's Nehammer formally elected party leader in unanimous vote”. The Local. 14. 5. 2022.
- ^ „'Loyal soldier' takes helm for Austria's conservatives”. France 24 (на језику: енглески). 2021-12-06. Приступљено 2021-12-08.
- ^ „Nehammer's wife becomes defense spokesperson”. Der Standard (на језику: немачки). 5. 1. 2020.
- ^ „Karl Nehammer's delicate mission”. Die Presse (на језику: немачки). 1. 1. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Карл Нехамер на сајту аустријског парламента