Пређи на садржај

Киргистан

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Киргиска Република
Кыргыз Республикасы  (киргиски)
Киргизская Республика  (руски)
Химна: Државна химна Киргиске Републике
(кирг. Республикасынын Мамлекеттик Гимни)
(рус. Государственный гимн Киргизской Республики)
Положај Киргистана
Главни градБишкек
Службени језиккиргиски, руски[1]
Владавина
 — ПредседникСадир Жапаров
 — ПремијерАкилбек Жапаров
 — Председник Јогорћу КенешаНурланбек Шакиев
Историја
Независност31. децембар 1991. од СССР
Географија
Површина‍
 — укупно198.500 km2 (86)
 — вода (%)3,6
Становништво‍
 — 2014.[2]5.776.570 (112)
 — густина29,1 ст./km2
Привреда
Валутасом
 — стоти део валуте‍KGS‍
Остале информације
Временска зонаUTC +6 (KGT)
Интернет домен‍.kg‍
Позивни број+996

Киргистан или Киргизија (кирг. Кыргызстан;[3] рус. Киргизия, Кыргызстан), званично Киргиска Република (кирг. Кыргызстан Республикасы; рус. Киргизская Республика, Кыргызская Республика),[4][5] је држава у средњој Азији[6]. Граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргистана је Бишкек.

Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама. Око 70% становништва чине Киргизи[7] чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).[8]

Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 1999. БДП по глави становника износио је 2.300 УСД мерено по ППП-у.[9][10][11] Од независности, суверена држава је званично била унитарна парламентарна република, иако наставља да испашта услед етничких конфликата,[12][13] побуна,[14] економских проблема,[15][16] транзиционих влада[17] и политичких сукоба.[18] Киргистан је члан Заједнице независних држава, Евроазијске економске уније од 14. маја 2015, Организације уговора о колективној безбедности, Шангајске организације за сарадњу, Организације исламске сарадње, Туркијског савета, заједнице туркофона и Уједињених нација.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]

Киргистан је континентална држава у средњој Азији. Граничи се са Казахстаном, Кином, Таџикистаном и Узбекистаном. Површина државе износи 199.951,0 km².

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]
Планински венац Тјен Шан у Киргистану

Око 80% површине државе чине планине високе преко 1500 m, а скоро половина њих је висока преко 3000 m. Планински венац Тјен Шан заузима преко 80% територије државе, док остали део државе чине долине и котлине. Највећи врх државе налази се у венцу Какшал-Ту, који представља границу са Кином. Врх Жениш чокусу са висином од 7439 m је највиши врх у земљи.

Киргистан има велике резерве руда метала, међу којима су злато и метали ретке земље. Због доминантног планинског терена у држави, мање од 8% земљишта се обрађује, а обрадиво земљиште је сконцентрисано у северним низијама и у џеповима долине Фергана.

Воде

[уреди | уреди извор]

Језеро Исик Кул у североисточном Тјен Шану је највеће језеро у Киргистану и друго највеће планинско језеро на свету после Титикаке. Велики снегови који падну током зиме изазивају пролећне поплаве које често изазивају велике штете.

Најважнија река у Киргистану је Кара Дарја, која тече кроз Ферганску долину у Узбекистан. Ова река са другом киргинстанком реком Нарином у Узбекистану образују реку Сир Дарју.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Киргистана
Главни град Бишкек

Киргизи су били номадски народ који су живели у простору степа средње Азије од реке Јенисеј преко Алтаја до Бајкалског језера. 840. године су победили државу Ујгура и основали своју властиту државу у простору Алтаја и Тјен Шана. С временом су се селили према југу у простор средње Азије где данас живе. У том простору су живела разна туркијска племена. 1207. су их победили Монголи (наследници Џингис-кана). Киргизи су током века били под великим утицајем Монгола, Кинеза и муслимана те су се мешали с разним народима. У 17. ст. су Киргизи ратовали против монголских Џунгура, а у 18. ст. су признали власт Кинеског царства за време династије Ћинг. У 19. веку је на простору Киргистана настао исламски Канат Коканд унутар којег су Киргизи прихватили ислам. Године 1876. Руси су окупирали Канат Коканд и тада су Киргизи постали део Руске Империје. Многи Киргизи су иселили у данашњи Авганистан.

Године 1918, на власт долазе комунисти након великих борби између комуниста и њихових противника који су имали значајан утицај у средњој Азији. Киргистан постаје део Совјетског Савеза. 1924. је основано Кара-Киргиско аутономно подручје, а 1926. Киргиска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у склопу Руске Совјетске Социјалистичке Републике. 1936. је проглашена Киргиска Совјетска Социјалистичка Република која је била посебна република унутар Совјетског Савеза и није била део Русије. Под совјетском влашћу је дошло до драматичних промена у киргиском друштву. Забрањује се номадизам и оснивају нови градови и села у које се насељавају Киргизи. Оснива се индустрија и модернизује пољопривреда и сточарство. Развија се култура и књижевност те се стандардизује киргиски језик који је 1928. прихватио латиницу (дотад се писало арапским писмом), а 1941. ћирилицу.

Године 1990, долази до тензија између Киргистана и Узбекистана унутар Совјетског Савеза око подручја града Ош где живи већина Узбека. Дошло је до борби у којима је погинуло 300 особа. 1990. слаби моћ комуниста, а јача Киргиски демократски покрет чији представници улазе у парламент. У августу 1990. је изабран нови председник Аскар Акајев. 1991. је главни град Фрунзе преименован у Бишкек. Након распада Совјетског Савеза Киргистан је 31. августа 1991. прогласио независност. Акајев је победио на првим демократским изборима. У држави слаби привреда и јача сиромаштво. То доводи до незадовољства председником који је оптужен за изборну превару и свргнут 4. априла 2005. у Револуцији лала. На власт је дошао вођа опозиције Курманбек Бакијев.

И Бакијев је збачен након немира до којих је дошло 3. априла 2010. због поскупљења енергената, а која завршава бекством и оставком дотадашњег предсједника Курманбека Бакијева.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Киргизи

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Административна подела Киргизије
  1. Бишкек (град)
  2. Баткенска област
  3. Чујска област
  4. Џалал-Абадска област
  5. Наринска област
  6. Ошка област
  7. Таласка област
  8. Исик-Кулска област
  9. Ош (град)

Привреда

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Constitution of the Kyrgyz Republic” (PDF). www.refworld.org. Constitution of Kyrgyzstan. „
    Article 5
    1. The state language of the Kyrgyz Republic shall be the Kyrgyz language.
    2. In the Kyrgyz Republic, the Russian language shall be used in the capacity of an official language.    ”     
  2. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013)
  3. ^ Or /ˌkɪərɡɪˈstɑːn/ keer-GIH-stahn or with the stress on the first syllable. See J. C. Wells, Longman Pronunciation Dictionary, 3rd ed. (Harlow, England: Pearson Education Ltd., 2008).
  4. ^ „Vladimir Putin to meet with Azerbaijani delegation”. News.Az. 22. 2. 2018. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г. 
  5. ^ „BBC News – Kyrgyzstan profile – Leaders”. Bbc.co.uk. 14. 12. 2011. Приступљено 26. 3. 2013. 
  6. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  7. ^ Kyrgyzstan Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2015) in the CIA World Factbook.
  8. ^ 5.01.00.03 Национальный состав населения. [5.01.00.03 Total population by nationality]. Bureau of Statistics of Kyrgyzstan (на језику: руски, киргиски и енглески). 2019. Архивирано из оригинала (XLS) 13. 11. 2018. г. Приступљено 17. 05. 2020. 
  9. ^ „World Economic Outlook Database, October 2019”. IMF.org. International Monetary Fund. Приступљено 14. 12. 2019. 
  10. ^ „GINI index (World Bank estimate) - Kyrgyz Republic”. data.worldbank.org. World Bank. Приступљено 22. 3. 2020. 
  11. ^ „Human Development Index (HDI)”. hdr.undp.org. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Приступљено 11. 12. 2019. 
  12. ^ „Investigating Kyrgyzstan's ethnic violence: Bloody business”. The Economist. 12. 5. 2011. Приступљено 26. 3. 2013. 
  13. ^ „Foreigners in Kyrgyzstan: 'Will We Be Banned, Too?'”. EurasiaNet.org. 15. 6. 2011. Приступљено 26. 3. 2013. 
  14. ^ „Kyrgyz private armies incite "permanent revolution" – RT”. Rt.com. 17. 3. 2012. Приступљено 26. 3. 2013. 
  15. ^ „Kyrgyzstan: Economy globalEDGE: Your source for Global Business Knowledge”. Globaledge.msu.edu. 20. 12. 1998. Приступљено 26. 3. 2013. 
  16. ^ „Kyrgyz Republic Economy: Population, GDP, Inflation, Business, Trade, FDI, Corruption”. Heritage.org. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  17. ^ „BBC News – Kyrgyzstan profile – Timeline”. Bbc.co.uk. 10. 10. 2012. Приступљено 26. 3. 2013. 
  18. ^ „Kyrgyz Unrest”. EurasiaNet.org. Приступљено 26. 3. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Опште информације
Државне институције
Преглед
Вести
Фотографије

ТВ емисије

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киргистан&oldid=28866806”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy