Клан Саито
| Кланови ере Сенгоку | ||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||
|
Главни кланови: име и боја на мапи | ||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
| Мањи кланови | ||||||||||||||||||||||||||
|
Хосокава−Рокаку−Дате−Оучи Рјузоџи−Азаи−Асакура |
||||||||||||||||||||||||||
| Хришћански кланови | ||||||||||||||||||||||||||
|
Омура−Арима |
||||||||||||||||||||||||||
Клан Саито (истребљен 1573), јапанска феудална породица скромног порекла, која је у периоду Сенгоку неко време (1544-1567) владала провинцијом Мино.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]
Истакнути чланови
[уреди | уреди извор]- Саито Досан (1494-1556), правим именом Јамаширо Тошимаса, у младости је био будистички монах и путујући трговац пре него што је као самурај ступио у службу клана Токи, наследних гувернера (шуго) провинције Мино. Након што је удао кћер за сина свог господара, Тошимаса је успео да смакне његове синове, а затим га протера и преузме власт у провинцији Мино (1544). Успешно је одбио напад Ода Нобухидеа на Мино (1547), а затим је удао кћер за Ода Нобунагу, кога је подржао приликом унутрашњих борби у клану Ода (1552-1556). Погинуо је у бици на реци Нагара против рођеног сина, кога је хтео да разбаштини. Познат због свог лукавства и неумољивости као Отровница из Мина.[1][3]
- Саито Јошитацу (1527-1561), који је успешно збацио свог оца, Саито Досана, успео да се одбрани од Нобунагиних покушаја да освети таста, али је већ 1561. умро од лепре.[1]
- Саито Тацуоки, његов син, побеђен је и протеран из Миноа од Ода Нобунаге у опсади замка Инабајама (1567), а породични замак Инабајама постао је Гифу, главно упориште Оде Нобунаге. Погинуо је у бици за замак Ичијодани (1573) против Ода Нобунаге. Његовом смрћу је клан Саито истребљен и нестао из историје.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 75. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 99—104. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ „Oda Nobunaga”. Military Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-06.