Пређи на садржај

Недовршена симфонија

С Википедије, слободне енциклопедије
Недовршена симфонија, у биографији Ј. Р. вон Хербека из 1885

Недовршена симфонија (нем. Unvollendete) је једно од најпознатијих Шубертових[1] симфонијских дела. Музиколози се не слажу око разлога зашто Шуберт није завршио симфонију, иако је рад на њој започео 6 година пре своје смрти. Симфонија има два става - постоји само фрагмент трећег става (scherzo, првих 30 оркестрираних тактова и скоро завршена клавирска партитура), а неки музиколози претпостављају да је четврти став, уместо у симфонију, укључен као интермецо (Entr'acte Nr. 1, h-moll, Allegro molto moderato, D. 797) у представу „Rozamunda” Хелмине фон Шези (Helmina von Chézy).[2]

Симфонија с постојећа два става је премијерно изведена 17. децембра 1865. у Бечу, диригент је био Јохан фон Хербек (Johann von Herbeck).

Први став почиње питањем, pianissimo unisono мотивом чела и контрабаса. Одговор стиже од тамног звука виолина, преко којих одзвања главна тема обое и кларинета. Следи тема која је заслужна за популарност симфоније. Мелодија је рурална, потичу је чела а настављају виолине. Следи нагли прекид споредне теме, наступају гудачи драматичним forzatissimo тремолом. Обнавља се споредна тема, овог пута с дувачима. Овде завршава експозиција, која се одмах затим понавља. Следи разрада која користи само основни мотив, из споредне теме преузима се само синкопирана пратња. Реприза поново обрађује све три теме и води до финала првог става.

Тихи други став традиционално је у контрасту с првим. Експозиција садржи три теме које се понављају. Тиха прва тема је контраст узлазне мелодије рогова и истовремене силазне pizzicato пратње гудача. И друге две теме настављају у мирном и готово контемплативном расположењу. Ипак, друга тема доноси драматичан преокрет до fortissima. Након понављања тема, став бледи кроз коду са садржајем прве теме.

Уобичајено трајање симфоније је око 22 минута.

Напомена

[уреди | уреди извор]

У оно време било је уобичајено 3 става (нпр. брз-лаган-брз) или 4 става (нпр. брз-лаган-менует-брз).[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Robert Cummings. „SACD Review”. 
  2. ^ Vladimir Bonč-Brujević, „Niški simfonijski orkestar: neslužbeni program”, (Premijerni koncert, četvrtak, 19. 4. 2018. u 20 sati), URL: http://bonc1.users.sbb.rs/nso/nso20180419.html#s8 (pristupljeno: 19. aprila 2018)
  3. ^ „Symphony No. 8 in B minor, D. 759 ("Unfinished")”. Приступљено 23. 3. 2011. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Corey Field, editor. The Musician's Guide to Symphonic Music: Essays from the Eulenburg Scores. Schott Music Corporation
  • Brian Newbould, Schubert and the Symphony: A New Perspective (Toccata Press, 1992)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy