Некретнина
Некретнина означава јединицу земљине површине, укључујући и све што је са њом релативно дугорочно повезано на њеној површини или испод ње. Ту, пре свега, спадају: земљиште (пољопривредно, грађевинско, шуме и шумско земљиште), зграде (пословне, стамбене, стамбено-пословне, економске и др.) и други грађевински објекти, као и посебни делови зграда (станови, пословне просторије, гараже и гаражна места) на којима може постојати засебно право својине[1]. Једну некретнину, у правном смислу, може чинити и више јединица земље уписаних у земљишној књизи у истој парцели, стога су оне правно сједињене у једно тело, које је као такво једна некретнина.
Трава, дрвеће, плодови и све употребљиве ствари које земља рађа на својој површини делови су те некретнине, све док се од земље не одвоје. Што је на површини земље, изнад или испод ње изграђено, а намењено је да тамо трајно остане, или је у некретнину уграђено, њој дограђено, на њој надограђено или било како друкчије са њом трајно спојено, део је те некретнине, све док се од ње не одвоји.
Машине и слични уређаји, који би иначе били део неке некретнине, не сматрају се њеним делом него самосталним стварима, ако се, уз пристанак власника некретнине, забележи у земљишној књизи да су они власништво друге особе.
Права која постоје у корист неке некретнине сматрају се припадношћу те некретнине.
У разним земљама
[уреди | уреди извор]Непокретности у Чешкој уписане су у катастар непокретности који се води од стране Чешке земаљске службе и катастарске управе. Катастар непокретности води јавно доступни списак и подаци коки се уносе у нјему сматрају се правилним – у складу са фактичким стањем (принцип јавности материјала).[2] Све промене правних односа са имовином (прелазак права својине, оптерећења, заложна права, извршне исправе) увек треба да буду достављене надлежном органу катастра који ће уписати промену.
У Русији Државна регистрација права врши се путем уношења уписа у Јединствени државни регистар непокретности уписа о праву на непокретну имовину, о којој су подаци уписани у Јединствени државни регистар непокретности (ЕГРН).[3] Промет са непокретностима подлежи обавезној државној регистрацији осим ако законом није предвиђена државна регистрација промета. Државној регистрацији подлежи прелазак права својине по уговору. У Русији регистрацију промета са непокретностима обавља специјални државни орган — Федерална служба за државну регистрацију, катастар и картографију. Постоје две форме закључења аката о промету — јавнобележничка и једноставна писана које имају сасвим подједнако правну снагу.
У Републици Белорусији систем државних организација у области државне регистрације састоји се од: специјалног овлашћеног органа државне управе Републике Белорусије у области државне регистрације који је подређен Влади Републике Белорусије (Државна имовина), републичке организације за државну регистрацију (Државно јединствено предузеће „Национална катастарска агенција“), територијалних организација за државну регистрацију. Регистратор републичке организације за државну регистрацију обавља регистарске радње у односу предузећа као имовинског комплекса на начин који утврђује Влада РБ.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Закон о промету непокретности
- ^ „Выписки из реестра недвижимости Чехии”. schmidt-export.ru. Приступљено 2022-11-13.
- ^ „Когда квартира становится собственностью?”. gorodkvadratov.ru. Приступљено 2022-11-13.
- ^ „Государственная регистрация недвижимого имущества, прав на него и сделок с ним”. gki.gov.by. Архивирано из оригинала 03. 11. 2022. г. Приступљено 2022-11-13.
