Подунавска област

Подунавска област
1922.—1929.
Подунавска област
Главни град	Смедерево
Регија	Балкан, Панонска низија
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Догађаји
Статус	Бивша област
Историја
• Успостављено	1922.
• Укинуто	1929.
Претходник Следбеник Смедеревски округ (Краљевина СХС) Београдски округ (Краљевина СХС) Торонталско-тамишка жупанија (Краљевина СХС) Дунавска бановина (Краљевина Југославија)

Мапа Подунавске области

Подунавска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Смедерево.

Историја

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била првобитно подељена на покрајине, које су се даље делиле на округе и жупаније. 1922. су, уместо претходних административних јединица, формиране 33 области у саставу Краљевине СХС. Пре формирања Подунавске области, њена територија се налазила у саставу:

• Смедеревског округа - цео,
• Београдског округа - јужни и источни део, срезови Колубарски (Лазаревац), Космајски (Сопот) и Грочански; и
• Торонталско-тамишке жупаније - срезови Алибунарски, Ковински, Белоцрквански и Вршачки.

Административни центар Подунавске области је било Смедерево. 1929. године, формиране су бановине, које су замениле дотадашњу поделу земље на области, а подручје Подунавске области је припало Дунавској бановини.

Географија

У састав Подунавске области ушли су северни делови Шумадије и југоисточни делови (југословенског) Баната. Подунавска област се граничила са Београдском облашћу на западу, Ваљевском облашћу на југозападу, Шумадијском облашћу на југу, Моравском и Пожаревачком облашћу на југоистоку и Румунијом на североистоку. У њеном јужном делу се налазио град Смедерево.

Демографија

Према попису из 1921. године, говорници српскохрватског били су доминантни у свим срезовима Подунавске области јужно од реке Дунав, као и у срезовима Ковин, Бела Црква и Алибунар, северно од Дунава. Говорници румунског су преовлађивали у срезу Вршац, а говорници немачког у срезовима Итебеј и Зичифалва, као и у градовима Вршац и Бела Црква.

Према попису из 1921, у већини срезова и градова области преовлађивало је православље, док је у срезовима Итебеј и Зичифалва преовлађивао католицизам.

Административна подела

Област је укључивала следеће срезове јужно од реке Дунав:

• Велико Орашје
• Гроцка
• Лазаревац
• Паланка
• Смедерево
• Сопот

Северно од Дунава укључивала је следеће срезове:

• Алибунар
• Бела Црква
• Вршац
• Зичифалва
• Итебеј
• Ковин

Поред ових срезова, следећи градови у области су имали посебан административни статус:

• Бела Црква
• Вршац

Област је садржавала срезове:

• Алибунарски
• Белоцрквански
• Вршачки
• Грочански
• Јасенички (Паланка)
• Колубарски (Лазаревац)
• Космајски (Сопот)
• Ковински
• Орашки (Вел. Орашје)
• Подунавски (Смедерево)

Градови:

• Бела Црква
• Вршац

Велики жупани

• Боривоје Стевановић до 1927.
• Божа Крстић од 1927.

Литература

• Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
• Историјски атлас, Интерсистем картографија, Београд, 2010.
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 

Види још

• Подунавље
• Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Спољашње везе

• Мапа области
• Мапа области Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014)
• Мапа области