Пређи на садржај

Празнина

С Википедије, слободне енциклопедије

Празнина као људско стање је осјећај опште досаде, друштвене отуђености и апатије. Осјећај празнине често прати дистимију,[1] депресију, усамљеност, анхедонију, очај или друге менталне/емоционалне поремећаје, укључујући схизоидни поремећај личности, посттрауму, хиперкинетички поремећај, схизотипални поремећај личности и гранични поремећај личности. Осјећај празнине је такође дио поремећаја процеса жаљења, као посљедица смрти вољене особе или других значајних промјена. Међутим, посебна значења „празнине” варирају у зависности од конкретног контекста и религијске или културне традиције у којој се користи.[2]

Док хришћанство и западни социолози и психолози посматрају стање празнине као негативно, нежељено стање, у неким источњачким филозофијама као што су будистичка филозофија и таоизам, празнина (шуњата) представља гледање кроз илузију независне самоприроде.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Downs, Alan (2004). The Half-Empty Heart: A Supportive Guide to Breaking Free from Chronic Discontent (на језику: енглески). Macmillan. ISBN 978-0-312-30796-7. Приступљено 12. 3. 2022. 
  2. ^ „emptiness | mysticism | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 3. 2022. 
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy