Пређи на садржај

Премијер Совјетског Савеза

С Википедије, слободне енциклопедије

Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.

Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.

Историја

[уреди | уреди извор]
Зграда Палате Сената у Кремљу, у којој је био секретаријат шефа владе СССР-а

Лењинову прву владу формирао је 6. јула 1923. Централни извршни комитет, на челу са Лењином као првим председавајућим. Влада је била овлашћена да иницира уредбе и законе који су били обавезујући у целом СССР-у.[1] После свргавања Хрушчова 1964. Косигин је постављен за шефа владе. Међутим, Косигинов престиж је ослабљен када је предложио економску реформу 1965.[2] По доласку Валентина Павлова на премијерску функцију, Савет министара је укинут и замењен Кабинетом министара. Након августовског пуча 1991. године, већина чланова кабинета је подржала пуч, што је довело до распуштања кабинета министара и његовог замена Комитетом за оперативно управљање совјетском привредом 1991. године. Влада Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике почела је да преузима совјетска министарства након државног удара, а до децембра 1991. совјетска влада је потпуно изгубила контролу над собом и потпуно је угашена.[3]

Према совјетском уставу из 1977. године, шеф владе је био лидер највишег извршног и административног органа државе. Шефа владе је именовао и одговоран је Врховном совјету (и његовом президијуму).[4] Шеф владе је имао задатак да реши све државне административне дужности из надлежности СССР-а у мери која није била у надлежности Врховног совјета или његовог председништва. Шеф владе је руководио националном привредом, формулисао петогодишње планове и обезбеђивао друштвено-културни развој.[5] Функционисала је као најутицајнија канцеларија владе све до оснивања Канцеларије председника Совјетског Савеза 1990. године.

Владимир Лењин и Јосиф Стаљин умрли су природном смрћу, а тројица премијера су поднели оставке — Алексеј Косигин, Николај Тихонов и Иван Силајев. Још тројица су истовремено били партијски лидер и шефови владе (Лењин, Стаљин и Никита Хрушчов). На функцији је најкраће био Иван Силајев, који је провео 119 дана на функцији. Косигин је најдуже био на власти, чак 16 година.

Иван СилајевВалентин ПавловНиколај РишковНиколај ТихоновАлексеј КосигинНикита ХрушчовНиколај БулгањинГеоргиј МаљенковЈосиф СтаљинВјачеслав МолотовАлексеј РиковВладимир Лењин
Бр.[а] Портрет Име и презиме
(Рођење-смрт)
Мандат Избор Кабинет Реф.
Почетак мандата Крај мандата Трајање
1
Владимир Лењин
Владимир Лењин
(1870—1924)
6. јул 1912.21. јануар 1924. †228 данаПрва влада Владимира ЛењинаДруга влада Владимира Лењина[6]
2
Алексеј Риков
Алексеј Риков
(1881—1938)
2. фебруар 1924.19. децембар 1930.6 година, 320 дана1924.
1925.
1927.
1929.
Прва влада Алексеја РиковаДруга влада Алексеја РиковаТрећав лада Алексеја РиковаЧетврта влада Алексеја РиковаПета влада Алексеја Рикова[7]
3
Вјачеслав Молотов
Вјачеслав Молотов
(1890—1986)
19. децембар 1930.6. мај 1941.10 година, 138 дана1931.
1935.
1936.
1937.
Прва влада Вјачеслава МолотоваДруга влада Вјачеслава МолотоваТрећа влада Вјачеслава МолотоваЧетврта влада Вјачеслава Молотова[8]
4
Јосиф Стаљин
Јосиф Стаљин
(1878—1953)
6. мај 1941.5. март 1953.11 година, 303 дана1940.
1950.
Прва влада Јосифа СтаљинаДруга влада Јосифа СтаљинаТрећа влада Јосифа Стаљина[9]
5
Георгиј Маљенков
Георгиј Маљенков
(1902—1988)
6. март 1953.8. фебруар 1955.1 година, 339 дана1964.Прва влада Георгија МаљенковаДруга влада Георгија Маљенкова[10]
6
Николај Булгањин
Николај Булгањин
(1895—1975)
8. фебруар 1955.27. март 1958.3 године, 47 дана1958.Влада Николаја Вулгањина[11]
7
Никита Хрушчов
Никита Хрушчов
(1894—1971)
27. март 1958.15. октобар 1964.6 година, 202 дана1962.Прва влада Никите ХрушчоваДруга влада Никите Хрушчова[10]
8
Алексеј Косигин
Алексеј Косигин
(1904—1980)
15. октобар 1964.23. октобар 1980.16 година, 8 дана1966.
1970.
1974.
1979.
Прва влада Алексеја КосигинаДруга влада Алексеја КосигинаТрећа влада Алексеја КосигинаЧетврта влада Алексеја КосигинаПета влада Алексеја Косигина[12]
9
Николај Тихонов
Николај Тихонов
(1905—1997)
23. октобар 1980.27. септембар 1985.4 године, 339 дана1984.Прва влада Николаја ТиховааДруга влада Николаја Тихова[13]
10
Николај Ришков
Николај Ришков
(born 1929)
27. септембар 1985.14. јануар 1991.5 година, 109 дана1989Прва влада Николаја РишковаДруга влада Николаја Ришкова[13]
11
Валентин Павлов
Валентин Павлов
(1937.—2003.)
14. јануар 1991.28. август 1991.[б]226 данаВлада Валентина Павлова[14]
12
Иван Силајев
Иван Силајев
(1930.—2023.)
28. август 1991.24. децембар 1991.119 данаВлада Ивана Силајева[15]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ови бројеви нису званични.
  2. ^ 19. августа 1991. године, због болести Валентина Павлова, дужност шефа владе СССР-а додељена је првом потпредседнику Владе. Виталију Догужјеву.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Центральный Исполнительный Комитет съезда Советов. Статья №38 от Декабрь 1977 «Суверенные права союзных республик». (Central Executive Committee of the Soviet Union of the Congress of Soviets of the Soviet Unio]. Article #38 of December 1924 Sovereign Rights of the Member Republics. ).
  2. ^ Brown 2009, стр. 403.
  3. ^ Ferdinand 1993, стр. 133.
  4. ^ Верховный Совет СССР. Федеральный конституционный закон №130 от 7 октября 1977 «Совета Министров СССР». (Supreme Soviet of the Soviet Union. Article #130 of 7 October 1977 The Council of Ministers of the USSR. ).
  5. ^ Верховный Совет СССР. Федеральный конституционный закон №131 от 7 октября 1977 «Совета Министров СССР». (Supreme Soviet of the Soviet Union. Article #131 of 7 October 1977 The Council of Ministers of the USSR. ).
  6. ^ Cull, Culbert & Welch 2003, стр. 182.
  7. ^ Phillips 2000, стр. 82.
  8. ^ Phillips 2000, стр. 89.
  9. ^ Totten & Bartrop 2008, стр. 76.
  10. ^ а б Duiker & Spielvogel 2006, стр. 572.
  11. ^ Trahair & Miller 2004, стр. 69.
  12. ^ Trahair & Miller 2004, стр. 37.
  13. ^ а б Ploss 2010, стр. 219.
  14. ^ Валентин Сергеевич Павлов [Valentin Sergeyevich Pavlov] (на језику: руски). RU: Hrono. Приступљено 6. 12. 2010. 
  15. ^ Иван Степанович Силаев [Ivan Stepanovich Silayev] (на језику: руски). RU: Hrono. Приступљено 6. 12. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy