Премијер Совјетског Савеза
Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.
Назив
[уреди | уреди извор]Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.
Историја
[уреди | уреди извор]Лењинову прву владу формирао је 6. јула 1923. Централни извршни комитет, на челу са Лењином као првим председавајућим. Влада је била овлашћена да иницира уредбе и законе који су били обавезујући у целом СССР-у.[1] После свргавања Хрушчова 1964. Косигин је постављен за шефа владе. Међутим, Косигинов престиж је ослабљен када је предложио економску реформу 1965.[2] По доласку Валентина Павлова на премијерску функцију, Савет министара је укинут и замењен Кабинетом министара. Након августовског пуча 1991. године, већина чланова кабинета је подржала пуч, што је довело до распуштања кабинета министара и његовог замена Комитетом за оперативно управљање совјетском привредом 1991. године. Влада Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике почела је да преузима совјетска министарства након државног удара, а до децембра 1991. совјетска влада је потпуно изгубила контролу над собом и потпуно је угашена.[3]
Према совјетском уставу из 1977. године, шеф владе је био лидер највишег извршног и административног органа државе. Шефа владе је именовао и одговоран је Врховном совјету (и његовом президијуму).[4] Шеф владе је имао задатак да реши све државне административне дужности из надлежности СССР-а у мери која није била у надлежности Врховног совјета или његовог председништва. Шеф владе је руководио националном привредом, формулисао петогодишње планове и обезбеђивао друштвено-културни развој.[5] Функционисала је као најутицајнија канцеларија владе све до оснивања Канцеларије председника Совјетског Савеза 1990. године.
Владимир Лењин и Јосиф Стаљин умрли су природном смрћу, а тројица премијера су поднели оставке — Алексеј Косигин, Николај Тихонов и Иван Силајев. Још тројица су истовремено били партијски лидер и шефови владе (Лењин, Стаљин и Никита Хрушчов). На функцији је најкраће био Иван Силајев, који је провео 119 дана на функцији. Косигин је најдуже био на власти, чак 16 година.
Списак
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Ови бројеви нису званични.
- ^ 19. августа 1991. године, због болести Валентина Павлова, дужност шефа владе СССР-а додељена је првом потпредседнику Владе. Виталију Догужјеву.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Центральный Исполнительный Комитет съезда Советов. Статья №38 от Декабрь 1977 «Суверенные права союзных республик». (Central Executive Committee of the Soviet Union of the Congress of Soviets of the Soviet Unio]. Article #38 of December 1924 Sovereign Rights of the Member Republics. ).
- ^ Brown 2009, стр. 403.
- ^ Ferdinand 1993, стр. 133.
- ^ Верховный Совет СССР. Федеральный конституционный закон №130 от 7 октября 1977 «Совета Министров СССР». (Supreme Soviet of the Soviet Union. Article #130 of 7 October 1977 The Council of Ministers of the USSR. ).
- ^ Верховный Совет СССР. Федеральный конституционный закон №131 от 7 октября 1977 «Совета Министров СССР». (Supreme Soviet of the Soviet Union. Article #131 of 7 October 1977 The Council of Ministers of the USSR. ).
- ^ Cull, Culbert & Welch 2003, стр. 182.
- ^ Phillips 2000, стр. 82.
- ^ Phillips 2000, стр. 89.
- ^ Totten & Bartrop 2008, стр. 76.
- ^ а б Duiker & Spielvogel 2006, стр. 572.
- ^ Trahair & Miller 2004, стр. 69.
- ^ Trahair & Miller 2004, стр. 37.
- ^ а б Ploss 2010, стр. 219.
- ^ Валентин Сергеевич Павлов [Valentin Sergeyevich Pavlov] (на језику: руски). RU: Hrono. Приступљено 6. 12. 2010.
- ^ Иван Степанович Силаев [Ivan Stepanovich Silayev] (на језику: руски). RU: Hrono. Приступљено 6. 12. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Brown, Archie (2009). The Rise & Fall of Communism. Bodley Head. ISBN 978-0061138799.
- Bonnell, Victoria; Cooper, Ann (1994). Russia at the Barricades: Eyewitness Accounts of the August 1991 coup. M.E. Sharpe. ISBN 978-1563242717.
- Coppa, Frank (2006). Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present. Peter Lang. ISBN 978-0820450100.
- Cull, Nicholas; Culbert, David; Welch, David (2003). Propaganda and Mass Persuasion: A Historical Encyclopedia, 1500 to the Present. ABC-CLIO. ISBN 978-1576078204.
- Duiker, William; Spielvogel, Jackson (2006). The Essential World History. Cengage Learning. ISBN 978-0495902270.
- Dyker, David (1992). Restructuring the Soviet economy (1st изд.). Routledge. ISBN 978-0415067614.
- Fainsod, Merle; Hough, Jerry F. (1979). How the Soviet Union is Governed. Harvard University Press. ISBN 978-0674410305.
- Ferdinand, Maria Feldbrugge Joseph (1993). Russian Law: The End of the Soviet System and the Role of Law (1st изд.). Springer Publishing. ISBN 978-0792323587.
- Garcelon, Marc (2005). Revolutionary Passage: From Soviet to Post-Soviet Russia, 1985–2000. Temple University Press. ISBN 978-1592133628.
- Harris, Jonathan (2005). Subverting the System: Gorbachev's Reform of the Party's Apparat, 1986–1991. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0742526792.
- Kotz, David Michael; Weir, Fred (2007). Russia's Path from Gorbachev to Putin: The Demise of the Soviet System and the New Russia (2nd изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0415701471.
- Phillips, Steven (2000). Lenin and the Russian Revolution. Heinemann. ISBN 978-0-435-32719-4.
- Ploss, Sidney (2010). The Roots of Perestroika: The Soviet Breakdown in Historical Context. McFarland & Company. ISBN 978-0786444861.
- Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: A Biographical Companion. ABC-CLIO. ISBN 978-1576070840.
- Sebag-Montefiore, Simon (2005). Stalin: The Court of the Red Tsar. Vintage Books. ISBN 978-1400042302.
- Service, Robert (2000). Lenin: A Biography. Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0674008281.
- Service, Robert (2009). History of Modern Russia: From Tsarism to the Twenty-first Century. Penguin Books Ltd. ISBN 978-0674034938.
- Service, Robert (2005). Stalin: A Biography. Harvard University Press. ISBN 978-0674016972.
- Totten, Samuel; Bartrop, Paul (2008). Dictionary of Genocide: A–L. 1. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0313346422.
- Trahair, Richard; Miller, Robert (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-1929631759.
- Young, Gregory; Braden, Nate (2005). The Last Sentry: The True Story That Inspired the Hunt for Red October. Naval Institute Press. ISBN 978-1591149927.
- Zemtsov, Ilya (1989). Chernenko, the Last Bolshevik: The Soviet Union on the eve of Perestroika. Transaction Publishers. ISBN 978-0887382604.