Пређи на садржај

Раздео

С Википедије, слободне енциклопедије
The various levels of the scientific classification system.Životdomencarstvorazdeo/tipкlasaredporodicarodVrsta
The various levels of the scientific classification system.

Раздео (лат. Phylum) је једна од таксономских категорија у хијерархијској класификацији организама. Налази се између класе и царства.[1] У ботаници за овај таксономски ранг се користи назив раздео, док се у зоологији практикује тип или коло.[2][3][4] Понекад се раздели деле на подраздела и микрораздела, или пак више њих се удружује у суперраздео. Аналогно, постоје и подтипови, микротипови и супертипови. Морски организми су подељени у више различитих кола. Све животиње са кичмом, као и човек, заједно са хордатима, налазе се у посебном колу, колу хордата. Остале животиње су, такође по неким телесним карактеристикама, подељене на велики број типова. Неки од познатијих су: зглавкари, чланковити црви, мекушци, жарњаци, бодљокошци.

Таксон раздео налази се између царства и класе.[5]

Царство Animalia (животиње) обухвата приближно 35 кољена, Plantae (биљке) 12, а Fungi (гљиве) око 7. Новија филогенетичка истраживања односа у овом таксономском рангу, сврставају их у веће гране, као што су Ecdysozoa и Embryophyta.

Општи опис и познати примери

[уреди | уреди извор]

Од Линеове таксономије, дефиниције зоолошког кољена су значајно промењене, посебно након поделе у шест класа и четири разгранавања Жоржа Кивјеа. Појам колено (phylum), увео је Ернст Хекел, на основу грчке речи phylon (племе или грана).[7][8] У биљној таксономији, Ејхлер (1883) класификује биљке у пет група, сваку под називом дивизија.[9][10]

Неформално, колено се може сматрати већом групом организама нижих таксономских рангова, који су повезани заједничким, општим и/или специјализираним, планом телесне грађе.[11]

Класификације организама у хијерархијске системе, у употреби су од XVII и XVIII века. Обично су организми били груписани у складу са њиховим морфолошким сличностима, како су их видели ти рани аутори, а групе су затим повезиване према њиховим сличностима, да се формира хијерархијска вертикала. На најосновнијем нивоу, колено се може се дефинисати на два начина:

  • као група организама са одређеним степеном морфолошких или развојних сличности (у фенетичкој дефиницији), или
  • група организама са одређеним степеном еволуцијске повезаности (у филогенетској дефиницији).[12]

Било је покушаја да се дефинише ниво Линеове хијерархије, без (еволуцијске) сродности, који су били незадовољавајући, али фенетичка дефиниција је корисна онда када се бави питањима морфолошке природе, као што су она колико су релативно (не)успешнији другачији планови телесне грађе.

Дефиниција на темељу генетичких односа

[уреди | уреди извор]

Најважнији циљ дефиниције датог таксона у генетичкој дефиниција је мера „одређеног ступања” сродности и како невезани организми морају бити припадници различитих колена. Минимални услов је да би сви организми у овом таксономском рангу требало да буду јасно уже међусобно повезани, него било која друга група. Чак и ово је проблематично, јер зависи од познавања односа организама. Како постаје доступно више података, посебно из молекулских истраживања, пружају се боље могућности за просуђивање односа између група. Тако се кољена могу спојити или поделити, ако постане јасно да су међусобно сроднија или не, односно да су сроднија неким другим таксонима. На пример, брадати црви (Siboglinidae) су описани као ново колено (у Pogonophora), средином 20. века, али молекулска истраживања, готово пола века касније, утврдила су да су они група Annelida, тако да је сада некадашњи филум брадатих црва спојен са анелидима (као породица).[13] На другој страни, високо паразитско колено Mesozoa је подељено у два колена, Orthonectida и Rhombozoa, када је откривено да Orthonectida вероватно спадају у деутеростомије, а Rhombozoa у протостомије.[14]

Ова смењивост филума је навела неке биологе да се позову на а концепт напуштања ранга колена у корист кладистике, начина на који су групе постављене без икаквог таксономског рангирања.

Дефиниција на основу плана телесне грађе

[уреди | уреди извор]

Дефиницију колена која је заснован на плану грађе тела, предложили су палеонтолози Грејам Бад и Серен Јансен (као што је Хекел је учинио век раније). Та дефиниција је постављена јер изумрли организми су најтежи за класификацију: они могу бити огранци који су се одвојили од линије, али и колено, са предзнаковима који дефинишу модерно колено. По Бадовој и Јенсеновој дефиницији колено је дефинисано као скуп организама са ознакама које деле сви данашњи представници.

Овај приступ доноси неке мале проблеме, јер предачке ознаке код већине чланова кољена можда су само еволуцијски изгубљене код неких чланова. Такође, ова дефиниција се заснива на произвољном тренутку садашњости. Међутим, као што је обилежне базно, лако га је применити на фосилним остацима. Већи проблем је у томе што се ослања на субјективне одлуке о томе које групе организама треба сматрати кољенима.[15]

Према некима, класификација према овој дефиницији може бити снажно погођена шансом за опстанак ретких група, које могу направити много разноврснија колена него што би било иначе. Међутим, није јасно који би еволуцијски механизми могли стимулисати такве процесе.

Представници многих модерних кољена нису се појавили и дуго након камбријума.[16]

Типови животиња

[уреди | уреди извор]

У царству животиња постоји 35 кола, док у царству биљака 12 раздела.

Тип (на лат.) Слика Тип (на срп.) Обим врста
Acanthocephala Црви бодљикавих глава око 756
Acoelomorpha
Annelida Чланковити црви 17000+ постојећи
Arthropoda Зглавкари 1134000+
Brachiopoda Шкољке светиљке 300-500 постојећих
Bryozoa Морске маховине 5000 постојећих
Chaetognatha Стакласти црви 100 постојећих
Chordata Хордати 100.000+
Cnidaria Жарњаци 11.000
Ctenophora Реброноше 100 постојећих
Cycliophora Циклиофоре 3+
Echinodermata Бодљокошци 7.000 постојећих; око 13.000 изумрлих
Entoprocta Ентопрокта 150
Gastrotricha Гастротрихе 690
Gnathostomulida 100
Hemichordata Полухордати 100 постојећих
Kinorhyncha 150
Loricifera Лорицифера 122
Micrognathozoa 1
Mollusca Мекушци 112.000
Nematoda Ваљкасти црви 80.000–1.000.000
Nematomorpha Нематоморфа 320
Nemertea Немертине 1.200
Onychophora Баршунасти црви 200 постојећих
Orthonectida Ортонектида 20
Phoronida Потковичасти црви 11
Placozoa Плакозое 1
Platyhelminthes Пљоснати црви 25.000
Porifera Сунђери 5.000+постојећи
Priapulida Пријапулиде 16
Rhombozoa 75
Rotifera Ротаторије 2.000
Sipuncula Сипункулиде 144–320
Tardigrada 1.000+
Xenoturbellida 2
Укупно: 35 2,000,000+
Протостомије Bilateria
Деутеростомије
Базални/са спорама
Остали (Радиата или Паразоа)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Phylum, biology-online.org. Приступљено 16. јуна 2014.
  2. ^ McNeill, J.; et al., ур. (2012). International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants (Melbourne Code), Adopted by the Eighteenth International Botanical Congress Melbourne, Australia, July 2011 (electronic изд.). International Association for Plant Taxonomy. Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено 14. 5. 2017. 
  3. ^ „Life sciences”. The American Heritage New Dictionary of Cultural Literacy (third изд.). Houghton Mifflin Company. 2005. Приступљено 4. 10. 2008. „Phyla in the plant kingdom are frequently called divisions. 
  4. ^ а б Berg, Linda R. (2007). Introductory Botany: Plants, People, and the Environment (2 изд.). Cengage Learning. стр. 15. ISBN 9780534466695. Приступљено 23. 7. 2012. 
  5. ^ Šoljan; Hadžiselimović, R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  6. ^ „Life sciences”. The American Heritage New Dictionary of Cultural Literacy (third изд.). Houghton Mifflin Company. 2005. „Phyla in the plant kingdom are frequently called divisions. 
  7. ^ Valentine 2004, стр. 8.
  8. ^ Haeckel, Ernst (1866). Generelle Morphologie der Organismen [The General Morphology of Organisms] (на језику: German). vol. 1. Berlin, (Germany): G. Reimer. стр. 28—29. 
  9. ^ Collins AG, Valentine JW (2001). "Defining phyla: evolutionary pathways to metazoan body plans." Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020) Evol. Dev. 3: 432-442.
  10. ^ Naik, V. N. (1984). Taxonomy of Angiosperms. Tata McGraw-Hill. стр. 27. ISBN 9780074517888. 
  11. ^ Valentine, James W. (2004). On the Origin of Phyla. Chicago: University Of Chicago Press. стр. 7. ISBN 978-0-226-84548-7. 
  12. ^ Budd, G. E.; Jensen, S. (2000). „A critical reappraisal of the fossil record of the bilaterian phyla”. Biological Reviews. 75 (2): 253—295. PMID 10881389. doi:10.1111/j.1469-185X.1999.tb00046.x. Архивирано из оригинала 15. 09. 2019. г. Приступљено 26. 5. 2007. 
  13. ^ Rouse G.W. (2001). „A cladistic analysis of Siboglinidae Caullery, 1914 (Polychaeta, Annelida): formerly the phyla Pogonophora and Vestimentifera”. Zoological Journal of the Linnean Society. 132 (1): 55—80. doi:10.1006/zjls.2000.0263. 
  14. ^ Pawlowski J, Montoya-Burgos JI, Fahrni JF, Wüest J, Zaninetti L (октобар 1996). „Origin of the Mesozoa inferred from 18S rRNA gene sequences”. Mol. Biol. Evol. 13 (8): 1128—32. PMID 8865666. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a025675. 
  15. ^ Budd, G. E. (1998). „Arthropod body-plan evolution in the Cambrian with an example from anomalocaridid muscle”. Lethaia. Blackwell Synergy. 31 (3): 197—210. doi:10.1111/j.1502-3931.1998.tb00508.x. 
  16. ^ Briggs, D. E. G.; Fortey, R. A. (2005). „Wonderful strife: systematics, stem groups, and the phylogenetic signal of the Cambrian radiation”. Paleobiology. 31 (2 (Suppl)): 94—112. doi:10.1666/0094-8373(2005)031[0094:WSSSGA]2.0.CO;2. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy