Пређи на садржај

Тупаје

С Википедије, слободне енциклопедије

Тупаје[1]
Временски распон: средњи еоценданас
Tupaia sp.
Tupaia minor
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Велики Ред: Euarchonta
Ред: Scandentia
Wagner, 1855
Породице

Тупаје,[2] верировке, ровке пењачице[2] или ровчице дрвећа[3] (лат. Scandentia) ред су ситних плаценталних сисара, који насељавају југоисточну Азију (Индомалајско зоогеографско царство). Ред броји 5 савремених родова са око 20 врста. Ове животиње имају већи однос између величине мозга и укупне телесне масе од било којег другог сисара, укључујући и људе.[4] Овако високи коефицијенти нису неуобичајено за животиње мање тежине од једног килограма.

Зову се ровчице дрвећа (што асоцира на ровке), а упркос томе што су раније биле разврстане у Insectivora, нису стварне ровчице, а и све врсте не живе на дрвећу. Између осталог, верировке једу плодове биљака рода Rafflesia.

Међу редовима сисара, верировке су уско повезане са приматима и користе се као алтернатива примата у експерименталним студијама миопије, психосоцијалног стреса и хепатитиса.[5]

Тупаје имају дебело вунасто крзно и дуги реп, на којем скоро нема длака. Имају велике очи и покретне уши. Ноћне су животиње. Увек су спремне да побегну од грабљивица као што су сове, а своју главу могу да окрену готово за 360°. Дуге задње ноге им омогућавају да праве велике скокове међу гранама. Ове ситне животиње су тешке 85—110 грама.[6] По облику тела, припадници овог реда углавном наликују веверицама. Екстремитети тупаја су пентадактилни и на прстима се налазе закривљене канџе.[7]

Тупаје са Сундских острва, Борнеа, Суматре и два оближња мала острва су тамноцрвене боје и дужине до 15 центиметара, са готово дупло дужим репом. Филипинска тупаја је исте величине, али је она сивкасте боје, док је тупаја са Целебеса дуга око 13 центиметара и има тамно сивкасто крзно.[6]

Приземне врсте имају тенденцију да буду веће од арбореалних форми (које живе на дрвећу), као и да имају веће канџе, које користе за ископавање плена, као што су инсекти. Они су сваштоједи, хранећи се инсектима, малим кичмењацима, воћем и семеном. Имају слабо развијене очњаке и неспецијализоване кутњаке, са укупном зубном формулом:

  • горња вилица = 2.1.3.3,
  • доња вилица = 3.1.3.3[8]

Тупаје имају добро чуло вида, са бинокуларним гледањем у случају више врста које живе на дрвету. Већина су дневне, иако је оловкасторепа верировка ноћна животиња. Женске имају трудноћу дугу од 45 до 50 дана и рађају до три младунца, у гнезду које је обложено сувим лишћем унутар шупљине у стаблу. Млади се рађају слепи и без длака, али су у могућности да напусте гнездо већ након отприлике месец дана. У овом периоду, имају релативно мало мајчинске бриге, која их посећује само по неколико минута сваки други дан да их надоји. Сполну зрелост верировке достижу након око четири месеца и могу се узгајати много година, без јасне сезоне парења у већини врста.[8]

Ове животиње живе у малим породичним групама, које бране своју територију од уљеза. Они обележавају своје територије помоћу различитих мирисних жлезда или урином, у зависности од припадности врсти. Име Tupaia је изведено из ријечи tupai, што на малајском језику значи веверица,[9] а дао га је Сер Стамфорд Рафлес.[10] Оловкасторепе верировке у Малезији могу да конзумирају велике количине природно ферментираног нектара до садржаја алкохола од 3,8%, целе године без икаквих ефеката на понашање.[11]

Класификација

[уреди | уреди извор]
Дентиција тупаје (Tupaia)

Оне чине целокупан ред Scandentia, подељен на породице Tupaiidae, тупаје и Ptilocercidae, оловкасторепа тупаја. Њихових 20 врста је смештено у пет родова.

Тупаје су били премештени из реда Insectivora у ред Primates због одређених унутрашњих сличности са приматима (на пример, сличности у анатомији мозга, које је истакао Сер Вилфрид Ле Грос Кларк), и класификовани су као „примитивни просимијани“, међутим они су се убрзо одвојени се од примата и премештени се у њихову засебну кладу. Односи тупија према приматима и другим уско повезаним кладама још увек се рафинирају.

Молекуларно филогенетска испитивања сугеришу да тупајама треба дати исти ранг (ред) као и примама, и да са приматима и летећим лемурима (колугоима), припадају прареду Euarchonta. Према овој класификацији, Euarchonta су сестра Glires (лагоморфи и глодари), а две групе су комбиноване у надред Euarchontoglires.[12] Међутим, не може се искључити алтернативно постављање тупаја као сестре и Glires и Primatomorpha.[13] Недавне студије постављају Scandentia за сестру Glires, обеснажити Euarchonta: управо је та организација приказана на доњем дијаграму стабла.[14][13]

Euarchontoglires
Glires

Rodentia (глодари)

Lagomorpha (кунићи, зечеви, двозупци)

Euarchonta

Scandentia (Тупаје)

Dermoptera (Колуго)

Plesiadapiformes

Primates

Неколико других аранжмана ових редова било је предложено у прошлости, и горње стабло је само фаворизовани предлог.[15] Иако је познато да је Scandentia једна од најосновнијих Euarchontoglire клада, тачан филогенетски положај се још не сматра решеним. Могуће је да је она сестра Glires, Primatomorpha,[16] или Dermoptera, или је одвојена од свих осталих Euarchontoglires.[17][18]

Ред Scandentia

[уреди | уреди извор]

Двадесет врста је смештено у четири рода, који су подељени у две породице. Већина их је у породици „обичних“ тупаја, Tupaiidae, али једна врста, оловкасторепа тупаја, довољно је различита да оправдава своје смештање у своју породицу, Ptilocercidae. Сматра се да су се две породице раздвојиле пре 60 милиона година.[19] Некадашњи Tupaiidae род Urogale расформиран је 2011. године када је дрвеће минданоанска тупаја премештена у Tupaia на бази молекуларне филогеније.[19]

Фосилни остаци верировки су сиромашни. Најстарија могућа верировка, Eodendrogale parva, је из средњег еоцена у Хенану, Кина, али је идентитет ове животиње неизвјестан. Остали фосили су пореклом из миоцена, са подручја Тајланда, Пакистана, Индије и Јунана, Кина, као и плиоцена Индије. Већина припада породици Tupaiidae; сматра се да је једна фосилна врста описана из олигоцена Јунана ближа оловкасторепој тупаји.[20]

Именоване фосилне врсте укључују Prodendrogale yunnanica, Prodendrogale engesseri, и Tupaia storchi из Јунана, Tupaia miocenica са Тајланда, Palaeotupaia sivalicus из Индије[21] и Ptilocercus kylin из Јунана.[20]

Тупаје су једини искључиви месоједи међу приматима.

Хране се ларвама, жабама, ситним птицама и инсектима.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Helgen, K.M. (2005). „Order Scandentia”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 104—109. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ а б „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. 
  3. ^  Rines, George Edwin, ур. (1920). „Tree-shrew”. Encyclopedia Americana. 
  4. ^ „Tupaia belangeri”. The Genome Institute, Washington University. Архивирано из оригинала 1. 6. 2010. г. Приступљено 2012-01-01. 
  5. ^ Cao, J; Yang, E-B; Su, J-J; Li, Y; Chow P (2003). „The tree shrews: adjuncts and alternatives to primates as models for biomedical research” (PDF). J Med Primatol. 32: 123—130. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2016. г. Приступљено 2012-01-01. 
  6. ^ а б в Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. стр. 310, 311. ISBN 978-86-489-0303-7. 
  7. ^ Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. стр. 335
  8. ^ а б Martin, Robert D. (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 440–445. ISBN 0-87196-871-1. 
  9. ^ Nowak, R. M. (1999). Walker's Mammals of the World. Johns Hopkins University. стр. 245. ISBN 0-8018-5789-9. 
  10. ^ Craig, John (1849). A new universal etymological technological, and pronouncing dictionary of the English Language. 
  11. ^ Moscowicz, Clara. 2008. Tiny tree shrew can drink you under the table. [1]
  12. ^ Janecka, Jan E.; Miller, Webb; Pringle, Thomas H.; Wiens, Frank; Zitzmann, Annette; Helgen, Kristofer M.; Springer, Mark S.; Murphy, William J. (2007-11-02). „Molecular and genomic data identify the closest living relatives of the Primates”. Science. 318 (5851): 792—794. Bibcode:2007Sci...318..792J. PMID 17975064. S2CID 12251814. doi:10.1126/science.1147555. 
  13. ^ а б Zhou, Xuming; Sun, Fengming; Xu, Shixia; Yang, Guang; Li, Ming (2015-03-01). „The position of tree shrews in the mammalian tree: Comparing multi-gene analyses with phylogenomic results leaves monophyly of Euarchonta doubtful”. Integrative Zoology. 10 (2): 186—198. ISSN 1749-4877. PMID 25311886. doi:10.1111/1749-4877.12116. 
  14. ^ Meredith, Robert W.; Janečka, Jan E.; Gatesy, John; Ryder, Oliver A.; Fisher, Colleen A.; Teeling, Emma C.; Goodbla, Alisha; Eizirik, Eduardo; Simão, Taiz L. L. (2011-10-28). „Impacts of the Cretaceous terrestrial revolution and KPg extinction on mammal diversification”. Science. 334 (6055): 521—524. Bibcode:2011Sci...334..521M. ISSN 0036-8075. PMID 21940861. S2CID 38120449. doi:10.1126/science.1211028. 
  15. ^ Pettigrew, J.D.; Jamieson, B.G.; Robson, S.K.; Hall, L.S.; McAnally, K.I.; Cooper, H.M. (1989). „Phylogenetic relations between microbats, megabats, and primates” (PDF). Philosophical Transactions of the Royal Society B. Mammalia: Chiroptera and Primates. 325 (1229): 489—559. Bibcode:1989RSPTB.325..489P. PMID 2575767. doi:10.1098/rstb.1989.0102. 
  16. ^ Lin, J.; Chen, G.; Gu, L.; Shen, Y.; Zheng, M.; Zheng, W.; Hu, X.; Zhang, X.; Qiu, Y.; Liu, X.; Jiang, C. (2014). „Phylogenetic affinity of tree shrews to Glires is attributed to fast evolution rate”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 71: 193—200. PMID 24333622. doi:10.1016/j.ympev.2013.12.001. 
  17. ^ Foley, Nicole M.; Springer, Mark S.; Teeling, Emma C. (2016-07-19). „Mammal madness: Is the mammal tree of life not yet resolved?”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 371 (1699): 20150140. ISSN 0962-8436. PMC 4920340Слободан приступ. PMID 27325836. doi:10.1098/rstb.2015.0140. 
  18. ^ Kumar, Vikas; Hallström, Björn M.; Janke, Axel (2013-04-01). „Coalescent-based genome analyses resolve the early branches of the Euarchontoglires”. PLOS ONE. 8 (4): e60019. Bibcode:2013PLoSO...860019K. ISSN 1932-6203. PMC 3613385Слободан приступ. PMID 23560065. doi:10.1371/journal.pone.0060019. 
  19. ^ а б Roberts, T.E.; Lanier, H.C.; Sargis, E.J.; Olson, L.E. (2011). „Molecular phylogeny of treeshrews (Mammalia: Scandentia) and the timescale of diversification in Southeast Asia”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (3): 358—372. PMID 21565274. doi:10.1016/j.ympev.2011.04.021. 
  20. ^ а б Li, Q.; Ni, X. (2016). „An early Oligocene fossil demonstrates treeshrews are slowly evolving "living fossils". Scientific Reports. 6 (1): 18627. PMC 4725336Слободан приступ. PMID 26766238. doi:10.1038/srep18627Слободан приступ. 
  21. ^ Ni, X.; Qiu, Z. (2012). „Tupaiine tree shrews (Scandentia, Mammalia) from the Yuanmou Lufengpithecus locality of Yunnan, China”. Swiss Journal of Palaeontology. 131: 51—60. S2CID 85271080. doi:10.1007/s13358-011-0029-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. Београд: ННК Интернационал. ISBN 978-86-83635-63-4. стр. 335.
  • Микеш Михаљ (2007.), Велика енциклопедија животиња. ISBN 978-86-489-0303-7, стр. 310, 311.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy