Фазани

Фазани Временски распон:
Обични фазан
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Galliformes
Натпородица:	Phasianoidea
Породица:	Phasianidae Horsfield, 1821
Типска врста
Phasianus colchicus Linnaeus, 1758
Потпородице
Phasianinae Meleagridinae Perdicinae Tetraoninae

Фазани или праве коке (лат. Phasianidae) су породица птица из реда кока (лат. Galliformes), које већи део живота проводе на тлу.

Опис

Врсте из ове породице су прилагођене животу на тлу. Теже од 43 грама (кинеска препелица) до 6,5 килограма (индијски паун) и 17 килограма (дивља ћурка). Дужина се креће од 12,5 центиметара (кинеска препелица) до 300 центиметара, рачунајући и реп (зелени паун). Присутан је полни диморфизам, мужјаци су обично већи од женки. Имају широка, кратка крила и снажне ноге. Кљун је кратак и снажан, нарочито код врста које копају земљу у потрази за храном. Мужјаци крупнијих врста обично имају кресте и шарено перје живих боја.

Исхрана

Неке врсте су претежно биљоједи (хране се претежно семењем, лишћем и воћем), док су друге претежно месоједи (хране се претежно инсектима). Птићи већине врста се хране инсектима.

Размножавање

Многе врсте из породице фазана нису моногамне, што их разликује од већине осталих птица. Већина врста се гнезди на тлу, мањи број врста се гнезди на дрвећу и у грмљу. Гнезда могу бити направљена од биљног материјала или могу бити плитка удубљења у тлу. Обично снесу 7 до 12 јаја, али може их бити и до 18. Тропске врсте имају мањи број јаја. На јајима скоро увек лежи женка, а инкубација траје од 14 до 30 дана зависно од врсте.

Распрострањеност

Највећи број врста из породице фазана насељава Стари свет. Распрострањене су у већем делу Европе и Азије (осим крајњег севера), у целој Африци (осим у најсушнијим пустињама), у већем делу источне Аустралије, а у прошлости су насељавале и Нови Зеланд. Ћурке и неколико врста тетреба насељава Северну Америку. Највећи диверзитет је присутан у Југоисточној Азији и Африци. Конгоански паун насељава афрички Конго.

У главном су птице станарице, али има и миграторних врста. Неколико врста је пренето на друге континенте. Фазани су пре свега због лова насељени у Европу, Аустралију и Северну и Јужну Америку, док су паунови у неким крајевима побегли из заточеништва и одомаћили се.

Систематика и еволуција

Породица фазана је највећа породица у оквиру реда кока и обухвата више од 150 врста. У породицу фазана спадају различите врсте фазана, јаребица, тетреба и паунова.

До 1990-их ова породица је дељена на две потпородице фазани (Phasianinae) и јаребице (Perdicinae). Анализе ДНК су показале да ове две потпородице нису монофилетске.

Најстарији фосилни остаци птица из породице фазана потичу из касног олигоцена (пре око 30 милиона година).

Потпородице и родови

Породица фазана (Phasianidae) се састоји из следећих потпородица и родова:

• Потпородица фазани (Phasianinae)
  • Род Ithaginis
  • Род Tragopan
  • Род Pucrasia
  • Род Gallus
  • Род Lophura
  • Род Crossoptilon
  • Род Catreus
  • Род Syrmaticus
  • Род Phasianus
  • Род Chrysolophus
  • Род Polyplectron
  • Род Lophophorus
  • Род Rheinartia
  • Род Argusianus
  • Род Pavo
  • Род Afropavo
• Потпородица тетреби (Tetraoninae)
  • Род Falcipennis
  • Род Dendragapus
  • Род Lagopus
  • Род Tetrao
  • Род Tetrastes
  • Род Bonasa
  • Род Centrocercus
  • Род Tympanuchus
• Потпородица јаребице (Perdicinae)
  • Род Coturnix
  • Род Anurophasis
  • Род Perdicula
  • Род Ophrysia
  • Род Francolinus
  • Род Peliperdix
  • Род Dendroperdix
  • Род Scleroptila
  • Род Pternistis
  • Род Lerwa
  • Род Tetraophasis
  • Род Alectoris
  • Род Ammoperdix
  • Род Perdix
  • Род Rhizothera
  • Род Margaroperdix
  • Род Melanoperdix
  • Род Xenoperdix
  • Род Arborophila
  • Род Caloperdix
  • Род Haematortyx
  • Род Rollulus
  • Род Bambusicola
  • Род Tetraogallus
  • Род Galloperdix
• Потпородица ћурке (Meleagridinae)
  • Род Meleagris
  • Род Rhegminornis

Литература

• Mayr G.; Poschmann, M.; Wuttke, M. (2006). "A nearly complete skeleton of the fossil galliform bird Palaeortyx from the late Oligocene of Germany." Acta Ornithol., 41: 129–135.
• Johnsgard, P. A. (1986). "The Pheasants of the World." Oxford, UK: Oxford University Press.
• Johnsgard, P. A. (1988). "The Quails, Partridges, and Francolins of the World." Oxford, UK: Oxford University Press.
• Kimball, R. T.; Braun, E. L.; Zwartjes, P. W.; Crowe, T. M.; Ligon, J. D. (1999). "A molecular phylogeny of the pheasants and partridges suggests that these lineages are not monophyletic". Molecular Phylogenetics and Evolution. 11 (1): 38–54. . doi:10.1006/mpev.1998.0562.  .
• Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L. (2014). "Does more sequence data improve estimates of galliform phylogeny? Analyses of a rapid radiation using a complete data matrix". PeerJ: e361. . doi:10.7717/peerj.361.  .
• McGowan, P. J. K. . "Family Phasianidae (Pheasants and Partridges)". In del Hoyo, J.; Elliot, A.; Sargatal, J. New World Vultures to Guineafowl. Handbook of the Birds of the World. 2. Barcelona. . Spain: Lynx Edicions. 1994. pp. 434–479. ISBN 978-84-87334-15-3. 
• Harper, D. (1986). "Pet Birds for Home and Garden." London: Salamander Books Ltd.